Drugi panel Novosadskog plenuma: Da li je završen raspad Jugoslavije?

„Vojvodina pamti, dugo i uglavnom ćuti, sada već predugo. Ali ovakva poniženja, osim vremena okupacije, teško da su uporediva sa bilo kojim periodom u miru u poslednja dva veka koliko se ona nalazi na istorijskoj pozornici“, rekao je istoričar Milivoj Bešlin, moderator panela „Da li je završen raspad Jugoslavije?“ koji je sinoć održan u okviru plenuma „Quo vadis Balkan?“ koji uz podršku Evropskog fonda za Balkan organizuju Regionalna akademija za razvoj demokratije i Centar za građansko obrazovanje.

Bešlin je u uvodu tribine naglasio da je Novi Sad ove godine prestonica kulture a da je ovih dana grad osakaćen stotinama iscrtanih slova Z – nacističkim simbolom Putinovog ubijanja Ukrajine.

„Kao da već nije dovoljno što je Novi Sad okovan kriminalom onih koji njime vladaju i koji su ga pretvorili u distopijsku sliku bezličnog sovjetskog postindustrijskog grada u provinciji, pa je još i svuda po gradu organizovano pisanje kukastog krsta 21. veka i istaknuti transparenti ultradesničarskih partija i organizacija“.

Bešlin je naglasio da je ključni faktor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu ipak jasan, da u Crnoj Gori Vučićevi ljudi konstantno pokušavaju da izovu sukob, da slično radi i Dodik uz podršku vlasti u Beogradu, da je Makedonija iz usta Pendarovskog upozorila da zvanični Beograd ponavlja scenario iz 2017. i nasilje u Sobranju, da je sever Kosova stalno pod udarom, a ni Hrvatska, iako u NATO-u, nije baš ostavljena po strani.

Po njemu, ključno pitanje za ovu tribinu glasi: Kako smo četvrt veka od završetka tragičnih ratova na Balkanu ponovo u situaciji da pričamo o ratnom ishodu u našem regionu?

Istoričarka Latinka Perović je govorila o tome da je Jugoslavija tražila formu održivosti odmah posle Drugog svetskog rata i da je od 1948. godine, sprovodila te promene ne dirajući u ključne karakteristike državnog socijalizma i vladavine Komunističke partije. Zaokret se desio 1972. godine, a ove godine se upravo navršava pola veka od pada liberala, što je tema o kojoj se dugo ćutalo.

„Ipak, mislim da se to promenilo. Svojevremeno je obeleženo 30 godina pada liberala, a upravo je Milivoj Bešlin, istoričar novije generacije, o toj temi objavio najdetaljnija istraživanja. Ove godine će biti objavljene dve njegove knjige u Akademskoj knjizi, i to baš kada se navršava 50 godina od tog velikog zaokreta“, istakla je Perović.

„Zaokret 1972. godine doveo je do čišćenja u redovima Komunističke partije i do izgona predstavnika generacije koja je bila za modernizaciju države, njeno otvaranje prema svetu, unutrašnju demokatizaciju i povlačenje partije sa pozicija vlasti“, istakla je Perović i podsetila da su polovinom osamdesetih forumulisana dva rešenja, dva koncepta Jugoslavije, slovenački i srpski. Slovenija je bila za dalju demokratizaciju, decentralizaciju, okretanje svetu, uzimajući u obzir i međunarodni okvir, koji se menjao sa prestankom Hladnog rata i nestankom bipolarnog sveta.

„Sa druge strane, u Srbiji je postignut koncept intelektualne i političke elite i masa, a on je išao na rešenje jugoslovenskog pitanja uz promenu Ustava, što bi omogućilo ili dominaciju Srbije u Jugoslaviji ili bi zahtevalo promenu unutrašnjih granica i zaokruživanje etničkog prostora srpske države. Taj koncept je direktno vodio u rat, jer se nigde granice nisu mogle promeniti na miran način”, rekla je Perović i istakla da je upravo takva politika koja je išla na zaokruživanje srpskog nacionalnog prostora, velikodržavna nacionalistička politika, bila uzrok strašnih zločina tokom devedesetih, a da je to politika koja i danas destabilizuje region i izaziva nepoverenje kod drugih naroda i država u susedstvu.

Istoričar Husnija Kamberović je ukazao da je potrebno praviti razliku između onoga što su radile političke elite u svim republikama, ocenjujući da je poslednja komunistička elita u Bosni i Hercegovini bila izrazito projugoslovenski orijentisana, ali da nije bila spremna na nužne promene.

„Razgovarao sam i sa Raifom Dizdarevićem o tome i on mi je potvrdio da kako vreme više prolazi, tako i on uviđa da oni krajem osamdesetih godina uopšte nisu konstatovali da su promene neophodne“, rekao je Kamberović i dodao da komunističke elite u BiH nisu bile spremne za sve ovo što će uslediti. Po njegovim rečima, u BiH je čak vladalo uverenje, kada je rat u Hrvatskoj već trajao, da se on neće proširiti i na BiH. 

Ključ rešenja za BiH, po Kamberoviću je taj da i političke elite i u Srbiji i u Hrvatskoj shvate da ne mogu i ne treba da vode brigu o Srbima i Hrvatima u BiH, već da ostave da se stvari rešavaju u samoj Bosni i Hercegovini. On je istakao da u BiH postoji strah od rata, i to ne samo među ljudima koji su preživeli rat, već i među onima koji nemaju neposredno ratno iskustvo.

„Milorad Dodik govori o tome da ne želi rat, ali se zalaže za ujedinjenje sa Srbijom. A poznato je da ne može biti promene granica bez sukoba. Dakle, ponovo smo u sličnoj situaciji kao i krajem osamdesetih godina 20. veka”, kazao je Kamberović i istakao da ni u nekom budućem ratu u BiH ne može biti pobednika, kao što nije bilo pobednika ni u prošlom ratu. Situaciju u BiH je ocenio kao dramatičnu i opasnu jer i dalje postoje neke grupacije koje žele rat.

„Ne mislim da su mnogi u vrhu države verovali u rat i mislim da mnogi dugo nisu želeli da u to poveruju, ali mnogi stranci u Jugoslaviji, zemlje oko Jugoslavije, od kojih je Nemačka jedan od primera, beskrajno su puno ulagale, imale su dobre odnose i nisu želele taj tip raspada. Nisu želele haos, pogotovo dok Sovjetski Savez nije došao do ruba sloma sa pokušajem prevrata protiv Gorbačova, nakon čega se ta paradigma počela menjati“, rekao je hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina koji je naglasio da je Jugoslavija „mogla opstati, sa manjim ili većim problemima iznutra, ali joj je kraj došao kada se slomio spoljnopolitički obruč”.

Jugoslavija nije morala da se raspadne, pogotovo ne tako krvavo, ali nije propala zato što nije bilo rešenja da se održi, nego zato što je odbačeno jedino rešenje koju je činilo održivom, a to je demokratsko, u suštini konfederalno uređenje, ocenjeno je na panelu „Da li je završen raspad Jugoslavije?“. Takođe, ocenjeno je da su izjave Aleksandra Vulina i drugih srpskih političara o „srpskom svetu“ opasne jer nema, kako su govornici istakli, pomeranja granica bez ratova, a oni uvek dovode do ogromnih žrtava.