Novinari i pisci na Podgoričkom plenumu: Regionu je potrebna politika nade, a ne politika straha
Na trećem panelu Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert svoje viđenje probelma radikalizacije i fašizacije društava na Zapadnom Balkanu dali su novinari, pisci i publicisti Vesna Mališić novinarka i urednica iz Srbije, pisac iz Crne Gore Andrej Nikolaidis, bosanskohercegovački novinar Dragan Bursać, novinarka i direktorka Centra za postkonfliktna istraživanja Velma Šarić, kao i profesor na Fakultetu za crnogorski jezik i književost Vladimir Vojinović.
Novinarka Vesna Mališić je navela da je jedan od osnovnih problema to što se govor mržnje interpretira kao sloboda govora. Ona je naglasila da je u Srbiji problem to što se društvo radikalizuje po dubini. Radikalni glasovi se pojavljuju kao pretežni, dominirajući stavovi u medijima. Imamo čitavu jednu atmosferu koja ponovo instalira figuru neprijatelja, i stalno osećanje ugroženosti sa strane. To je atmosfera u kojoj se vrlo lako probijaju desničarske ideje. Ona je dodala da nije optimistična kada je u pitanju dolazak levičarskih ili građanskih ideja na značajnije mesto u Srbiji.
Bosanskohercegovački novinar Dragan Bursać rekao je da su u Republici Srpskoj sve ređi oni koji govore protiv nacionalističkih struktura na vlasti i da su oni izloženi stalnim napadima i pretnjama, bez ikakve zaštite nadležnih organa. Okruženi smo ljudima koji bazično ne razlikuju dobro od zla. On je upozorio na to da je uveren da se za svakog mladog političkog predstavnika srpskog naroda koji je rekao da prošlost nije važna i da je treba ostaviti iza sebe na kraju ispostavilo da ima veoma jasnu agendu kada su ove teme u pitanju i da su te izjave izuzetno opasne i štetne. On je rekao da desnica prirodno deluje ujedinjeno i jedinstveno, dok levica po svojoj prirodi nije takva, ali da je uprkos tome potrebno koordinisano i vrlo aktivno delovati.
Profesor Vladimir Vojinović je naglasio da smo došli do situacije da su čak i sve književne nagrade u Crnoj Gori upitne i da to govori o dubokoj krizi u kojoj se Crna Gora nalazi i da se nadležne institucije ne oglašavaju i ne rade svoj posao. On je dodao da je ključni problem Crne Gore opasnost od uvođenja veronauke u škole i da leži u obrazovnom sistemu. Crna Gora ima brojne probleme koji se očituju u svakodnevnici i koji razaraju multietničko tkivo Crne Gore i vode u segregaciju.
Pisac Andrej Nikolaidis je rekao da svaka velika ideja najpre bude ignorisana, zatim nailazi na nasilan otpor, da bi na kraju bila prihvaćena kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. On smatra da je situacija u regionu vrlo loša i da nema izgleda za njeno poboljšanje i da ideja levice često deluje kao nešto što je na samrti, ali da ipak uvek opstane jer je to politika nade, za razliku od desnice koja je politika straha. On je podsetio da ovo nije prvi put u naše vreme da se osećamo kao da nema nade i kao da je situacija bezizlazna, pa se pokazalo da izlaza i nade ipak ima. Govoreći o uticaju Srpske pravoslavne crkve na stanje u Crnoj Gori, on je citirao Miodraga Perovića koji je rekao da SPC i njene litije imaju izuzetan emancipatorski potencijal. On je rekao da problem nije u tome što se SPC meša u politiku, nego u tome što se aktivno bavi politikom i naglasio da je ta crkva osnovno oruđe prekogrančnog širenja uticaja Srbije u regionu i da je isključivo u tom smislu SPC za Srbiju ono što je ranije bila JNA, te da se radi o superpolitičkoj organizaciji.
Novinarka i direktorica Centra za postkonfliktna istraživanja iz Bosne i Hercegovine Velma Šarić rekla je uloga verskih lidera u formiranju politike u Bosni i Hercegovini značajna i da su oni, umesto da budu nosioci mira i stabilnosti, već dugo vremena zapravo faktori širenja mržnje i destabilizacije. Ona je navela da je zakon kojim se kažnjava negiranje zločina i genocida nametnut Bosni i Hercegovini od strane Visokog predstavnika i da je to poslužilo kao izgovor za fabrikovanje najnovije krize, a da se u suštini radi o dugoj i višegodišnjoj kampanji poricanja genocida i zločina. Ona je navela da u zemlji koja se suočava sa toliko ozbiljnim društvenim problemima poput Bosne i Hercegovine takav zakon bio preko potreban i da bi bez njega Bosna i Hercegovina potonula u još dublju krizu i da u njoj ne bi bilo nikakve budućnosti za mlade.
