Političari na Podgoričkom plenumu: Regionalna saradnja ključ borbe za prave vrednosti
Na drugom panelu Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert govorili su poslanik Demokratske partije socijalista i bivši predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković, dugogodišnji poslanik u nemačkom Bundestagu i izvestilac Bundestaga za Zapadni Balkan Josip Juratović, Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju iz Srbije Nataša Vučković, bivši predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i osnivač Regionalne akademije za razvoj demokratije Saša Magazinović i bivša zamenica premijera i ministarka spoljnih i evropskih poslova u Vladi Republike Hrvatske Vesna Pusić.
Josip Juratović, jedan od najuticajnjih poslanika u nemačkom Bundestagu rekao je da je tema Zapadnog Balkana u Bundestagu vrlo aktuelna i da je upravo zbog stalnih tinjajućih sukoba koji prete da eskaliraju ova tema u stalnom centru pažnje. On je izrazio veliku zabrinutost, posebno zbog situacije u Bosni i Hercegovini, ali i zbog situacije u Crnoj Gori u kojoj nacionalizam preti da prevlada i postane dominantni narativ, ali i zbog Severne Makedonije čiji spor sa Bugarskom, koja već dugo vremena blokira evropske integracije Severne Makedonije, stavlja na test čitavu Evropsku Uniju, ali i temelje demokratije.
Ranko Krivokapić, dugogodišnji predsednik Skupštine Crne Gore rekao je da se na prostoru bivše Jugoslavije pokazalo da je najveći neprijatelj demokratije etnocentrizam i da je to problem sa kojim se još uvek suočavamo i protiv kog treba da se borimo, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou.
Poslanik u Skupštini Crne Gore i bivši predsednik Vlade Crne Gore izjavio je da se Crna Gora danas u političkom smislu nalazi čak iza onog perioda koji je dostignut kasnih devedesetih godina. On je rekao da je ovakva situacija neprimerena državi koja je članica NATO i koja je bila regionalni lider u evropskim integracijama, da su najveći gubitnici toga, pored multietničkog društva, upravo građani, i da je došao trenutak kada Crna Gora treba da da snažan građanski odgovor na ovakvu situaciju. On je rekao da su danas na sceni političke stranke i politički akteri koji su kao osnov svog političkog delovanja ostavili populizam koji deluje razarajuće na demokratiju.
Bivša zamenica premijera Hrvatske Vesna Pusić rekla je da je u prethodnih trideset godina Hrvatska više od dvadeset godina imala desničarsku vladu i da to oslikava situaciju u celom regionu. Ona je rekla da je za demokratsku kontrolu vlasti ključno da postoje kredibilne alternative svakoj vlasti i da svaka vlast mora imati jednako jaku političku opciju koja će je kontrolisati i da zbog toga zabrinjava nepostojanje građanske opcije u mnogim zemljama regiona.
Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković izjavila je da kada govorimo o socijaldemokratiji u Srbiji govorimo zapravo o opoziciji i da govorimo o dva vrlo nejednaka pola i nema te protivteže o kojoj se često govori kao o potrebi svakog društva. Ona je naglasila da u Srbiji socijaldemokratske stranke nemaju odgovore na moderne izazove sa kojima se naše društvo suočava, počevši od ekonomskih, razvojnih, ekoloških i drugih pitanja. Socijaldemokratija na našim prostorima podrazumeva regionalnu saradnju, pomirenju, pretvaranje nacionalističkog narativa u narativ pomirenja, a da mi nemamo socijaldemokratsku opciju koja aktivno govori o tim stvarima. Socijaldemokratske partije na Zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji, bile su nosioci evropske priče, dok se ta politika danas stavlja po strani i vidi se kako polako nestaje iz narativa ovih stranaka. Osim toga, od strane stranaka koje su socijaldemokratske se predlažu i podržavaju kandidati koji otvoreno govore o tome da su desničari, nacionalisti i konzervativci, što dovodi u pitanje celokupnog političkog projekta socijaldemokrata na ovim prostorima.
Dugogodišnji poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Saša Magazinović rekao je da se situacija u Bosni i Hercegovini ne razlikuje suštinski od one u Srbiji ili Hrvatskoj, ali da je mnogo složenija i teža zbog specifičnih problema i izazova sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava, a da se to najbolje vidi iz sadašnje krize u vezi sa izmenama izbornog sistema u kojima međunarodna zajednica nije od velike pomoći. On je naglasio da vrednosti moraju biti temelji naše politike i da je svako odustajanje od vrednosti skupo plaćeno. Koketiranje sa desničarskim stavovima i politikama uvek se završilo pogubno, ne samo po one građanske i socijaldemokratske političare koji su to činili, nego i za zemlje u kojima su delovali.
