Podgorički plenum: Solidarnost u borbi protiv desnog ekstremizma
U Podgorici je danas, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert, započeo „Podgorički plenum: Quo vadis, Balkan?“ tokom kog će više od trideset učesnika iz celog regiona razgovarati o načinima za borbu protiv narastajućeg nacionalizma, šovinizma i ekstremizma u našim društvima i o modalitetima za suprotstavljanje fašizaciji zemalja u celom regionu.
Ova tema će tokom dva dana biti sagledavana iz različitih uglova, a među učesnicima i učesnicama ovog skupa nalaze se i gradonačelnici Podgorice i Sarajeva, Ivan Vuković i Benjamina Karić, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, dugogodišnji poslanik u nemačkom Parlamentu Josip Juratović, istoričar Ivo Goldstein, istoričarka Dubravka Stojanović, bivši predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Saša Magazinović, bivša zamenica premijera i ministarka za evropske i spoljne poslove Hrvatske Vesna Pusić, novinarka Vesna Mališić, pisac Andrej Nikolaidis, kao i brojni drugi osvedočeni borci za mir, pomirenje, poštovanje ljudskih prava i demokratizaciju regiona.
Na samom otvaranju skupa, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović rekao je da su glorifikacija ratnih zločina i politika devedesetih danas ponovo zauzele glavno mesto u javnom govoru i da taj narativ ide ruku pod ruku sa pokušajima da se istorija izmeni i prilagodi dnevnim političkim potrebama. On je rekao da ovo nije problem isključivo Srbije, nego i drugih zemalja regiona i da smo svi deo jednog kulturnog prostora u kom su ovakve pojave međusobno uslovljene. Božović je naglasio da posebno zabrinjava to što u Srbiji nema zaštite za one koji se bore za promociju građanske Srbije i društva kakvo Srbija treba da bude, baš kao što nema ni sankcija za one koji šire nacionalnu mržnju, glorifikuju ratne zločine i čak pozivaju na nasilje. On je ocenio da u celom regionu svedočimo prekidu suočavanja sa prošlošću, da bez toga ne može biti pomirenja, a da bez pomirenja neće biti održivog i trajnog mira na Balkanu, kao i da to odgovara tradicionalnim konzervativnim političkim elitama koje i pridobijaju birače konstantno ih trujući mržnjom.
Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević rekla je da u Crnoj Gori pre svega nekoliko godina nije mogao da pretpostavi da će se govoriti o verskim i nacionalnim sukobima, a ne o brzini napredovanja u evropskim integracijama. Ona je ocenila da su ovakvi problemi u Crnu Goru uvezeni, a da se pokazalo da strukture na vlasti nisu bile sposobne da se tome odupru. Daliborka Uljarević je naglasila važnost saradnje nevladinog sektora, akademske zajednice, medija, vrednosno određenih i beskomrpomisnih političkih stranaka i da ta saradnja pre svega treba da bude zasnovana na zajedničkim vrednostima, a ne dnevnopolitičkim potrebama.
Maja Raičević, izvršna direktorka Centra za ženska prava rekla je da je obrazovanje ključno kada je u pitanju borba za ljudska prava, kao i odgovornost onih koji se nalaze na mestima odlučivanja, a koji, što svojom retorikom, što izostankom reakcije ili selektivnom reakcijom, ohrabruju klimu mržnje i doprinose tome da se govor mržnje normalizuje. Ona je ocenila da su sve naše zemlje na samom početku izgradnje institucija za uspostavljanje odgovornosti za ovakvo stanje i da je neophodno da se svi politički akteri i sve institucije jasno odrediti prema svakom slučaju ekstremizma, šovinizma i širenja mržnje
Demush Shasha, direktor EPIKEU Instituta sa Kosova ocenio je da su nacionalizam i desni ekstremizam glavni kočničari evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana, pa čak i sveopšteg razvoja društava u ovim zemljama. On je istakao da se čini da su sve naše zemlje zarobljene u svojoj prošlosti, osuđene na stalno ponavljanje istorije, sa istim akterima, istim pogubnim politikama iz godina rata i da to sprečava njihov napredak.
Kalinka Gaber, savetnica Vlade Severne Makedonije i jedna od osnivačica Regionalne akademije za razvoj demokratije, ocenila je da se iza govora i širenja mržnje uvek krije neznanje i loše obrazovaje, ali da se na primeru Severne Makedonije može nedvosmisleno videti kako promena u političkom kontekstu može uticati na javni diskurs i na upotrebu govora mržnje, kako kroz promenu narativa odgovornih, tako i kroz reakciju institucija i nadležnih organa. Ona je ocenila da evropeizacija društva nije pitanje članstva u Evropskoj Uniji, nego pre svega stvaranja boljih uslova za život za građane naših država.
