Srbija 2030 – medijski ugao: Nikad više informacija i nikad manje informisanosti

Nakon što je prošle godine dala više od 400 preporuka, smernica i zadataka za države u regionu u cilju demokratizacije i modernizaciije regiona, kao i priključivanja svih država Evropskoj Uniji, Regionalna akademija za razvoj demokratije ušla je u novu fazu projekta Regionalna agenda 2030.

Projekat „Srbija 2030“ podrazumeva seriju događaja o zaključcima, preporukama i politikama razvijenim u prethodnom periodu, a o njima će razgovarati građani, eksperti, aktivisti, novinari, predstavnici akademske zajednice i istaknuti stručnjaci u različitim oblastima širom Srbije. Oni će, svako iz svog ugla, razmatrati politike razvijene u strateškom dokumentu, izazove pred kojima se nalazi naše društvo, ali i posebno obratiti pažnju na ulogu građana u svim procesima, budući da su građani, koji su ključni za demokratizaciju svakog društva, kod nas isključeni i iz donošenja odluka i iz institucija, a neretko nemaju poverenje u one koji ih predstavljaju i koji bi trebalo da rade u njihovo ime, niti imaju kontrolu nad njihovim radom.

Danas je u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine održan prvi događaju koji će razmatrati ulogu medija u društvenim i političkim procesima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na savremene i aktuelne izazove pred kojima se Srbija nalazi.

O ulozi medija u procesu demokratizacije zemlje govorili su novinari Dinko Gruhonjić, Darko Šper i Denis Kolundžija. Oni su se osvrnuli i na kontrolu rada institucija, pravovremeno, objektivno i istinito informisanje građana i procesu izgradnje inkluzivnih institucija na svim nivoima vlasti, ali i o načinu izveštavanja o ratu u Ukrajini.

Novinar Denis Kolundžija ukazao je na to da se prilikom izveštavanja o sukobu u Ukrajini šalju dvostruke poruke javnom mnjenju, i da se čak i Evropskoj Uniji šalju poruke da, iako pokušavamo da vodimo izbalansiranu politiku, naše srce vrlo očigledno pripada jednoj od strana. On je naglasio da se građanima plasiraju potpuno oprečne informacije, uz obrazloženje da nećemo da se opredeljujemo, i da je posebno problematično to što to čini javni servis. Kolundžija je upozorio na to da su kritički mediji ostali izolovani incidenti, a da je u ovakvim situacijama vrlo lako manipulisati strahovima građana. On je naglasio da nije dovoljno samo nabrajati informacije, često oprečne, jer se onda građani samo zatrpavaju podacima i informacijama, dok su zapravo vrelo loše informisani. 

Darko Šper upozorio je na to da ozbiljnih tekstova o sukobu u Ukrajini nema mnogo, da se svaka informacija iznosi sa ogradama da se radi o nepotvrđenim i neproverenim informacijama, a da ima vrlo malo svesti o tome koliko je opasno to što se radi. On je naglasio da je mesec dana nakon početka rata situacija sve opasnija i da svaki pojavni oblik tog rata ili svrstavanja na stranu Rusije mora biti osuđen. Šper je ocenio da situacija podseća na situaciju u Srbiji devedesetih godina. On je upozorio na to da je celokupna medijska slika tabolidizovana i da u tabloidima rado gostuju i sa njima sarađuju i vlast i opozicija. Šper je konstatovao da mnoge političke partije koriste situaciju u Ukrajini u predizbornoj kampanji da bi pokazali podršku Rusiji. On je rekao da je osnovni problem nemanje organizovane uređivačke publike i da posebno zabrinjava činjenica da je u medijima samo 1% informacija o evropskim integracijama. On je upozorio i na to da se situacija u Ukrajini najpre može preliti na Zapadni Balkan. Govoreći o ulozi medija u izbornoj kampanji, Šper je konstatovao da u Srbiji nema kulture građanskog dijaloga, kao i da zabrinjava činjenica da su se mnogi novinari i analitičari koji su se izdavali za nezavisne našli na izbornim listama i u kampanjama različitih stranaka. On je rekao da nema informacija ni za birače i građane, kao i da oni nigde nemaju prilike da čuju stavove političkih stranaka o ključnim temama, poput Evropske Unije, rata u Ukrajini, ratnim zločinima i tako dalje.

Dinko Gruhonjić rekao je da je Srbija jedini Putinov saveznik u zapadnoj hemisferi. On je javno postavio pitanje zbog čega mediji ne upozoravaju na opasnosti koje dolaze iz ove pozicije Srbije, baš kao što ignorišu i opasnosti koje dolaze od velikosrpskog nacionalizma, čije se posledice trenutno najviše osećaju u Crnoj Gori. Gruhonjić se zapitao zbog čega se mediji, čak i oni koji važe za liberalne, analitičke i građanske, uopšte ne bave ovim temama, iako su one ključne za naše društvo. On je konstatovao da je prauzrok propasti novinarstva u Srbiji bio 2006. godine tokom ustavne kampanje, kada su se takozvani nezavisni mediji očigledno uključili u kampanju za promociju referenduma, uprkos brojnim upozorenjima da moraju biti nezavisni.