U Podgorici se danas, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije i uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju, održava konferencija „Samo DA znači DA“ posvećena inicijativi da se u zemljama Zapadnog Balkana zakonska definicija silovanja izmeni tako da svaki seksualni odnos bez pristanka bude definisan kao silovanje.
Na prvom današnjem panelu govorili su Andreja Katič, ministarka pravde Republike Slovenije, Oliver Spasovski, bivši ministar policije Severne Makedonije u tri mandata, Jelena Čelebić Pekić, dopredsednica Kantona Sarajevo, Zoja Bojanić Lalović, poslanica u Skupštini Crne Gore, Yasmin Qureshi, poslanica u Parlamentu Velike Britanija i predsednica Borda Vestminsterske fondacije za demokratiju, Slavica Radulović, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Silva Čaku, poslanica u Skupštini Albanije i Fatmire Kolčaku, poslanica u Skupštini Kosova. Panel je moderirala Mija Javornik, koordinatorka projekta.
Ministarka Anderja Katič rekla je da su seksualna krivična dela jedan od najtežih oblika rodno zasnovanog nasilja. Ona je rekla da je, kao i svaki veliki društveni pomak, u Sloveniji ovu temu pokrenuo medijski zapažen medijski slučaj i da je put do promene bio dug. Ona je nagasila da se od samog početka ona, kao ministarka pravde, zalagala da „Samo DA znači DA“ postane pravni standard, i da se ne radi samo o definiciji krivičnog dela, nego i o društvenim promenama. Neke od kritika koje su iznete prilikom procesa donošenja zakona bile su da će to voditi povećanju lažnih prijava, da ono vodi do mešanja vlasti u seksualnu intimu i da je veoma dugo u stručnoj i političkoj javnosti dominiralo mišljenje da promene nisu potrebne. Ona je rekla da je posebno zabrinjavajuće to što su se sudovi u svojim odlukama bazirali na proceni inteziteta otpora koji je pružala žrtva ili primenio počinilac, da su neverovatne olakšavajuće okolnosti koje su sudovi uzimali u obzir prilikom donošenja presuda i da je broj uslovnih osuda alarmantan. Ministarka Katič je istakla da, iako za vreme svog prvog mandata nije uspela da donese promene zakona, naredni sastav vlade, zahvaljujući putu koji je pređen sa ministarstvom pravde i pritisku međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i međustranačkim koalicijama, uspeo da izmeni zakon i uvede „Samo DA znači DA“ postati standard. Ona je zaključila time da promena zakona sama po sebi nije dovoljna, nego da mora doći do opšte društvene promene kada su upitanju silovanje i rodno zasnovano nasilje.
Oliver Spasovski, bivši ministar policije Severne Makedonije u tri mandata, rekao je da je opšti utisak da se o temi nasilja ne govori dovoljni, da su ljudi skloni da ne obraćaju pažnju na to šta se drugima dešava. On je rekao da istražiavanja pokazuju da je većina žena do pre nekoliko godina smatrala da se radi o privatnoj stvari koju ne treba iznositi u javnost i da im institucije ne mogu pomoći, ali da je sada došlo do promene i da je, upravo zahvaljujući saradnji institucija, nevladinog sektora i međurtranačke saradnje, ovo promenjeno. Oliver Spasovski je rekao da je policija u ovom procesu izuzetno važna, ali ne i jedina koja mora da reaguje i da su njeni kapaciteti u prethodnom periodu značajno podignuti. On je zaključio time da uvek postoje grupe ljudi koje smatraju da je ovaj posao završen i da treba da se prekine implementacija Istanbulske konvencije, da te snage jačaju širom regiona i da su to iste snage koje jačaju nacionalizam širom regiona, te da je posao svih da udruženo jačaju javnu svest i ohrabruju svaku osobu koja je doživela nasilju ili mu svedočila da to nasilje prijave. On je istakao važnost obrazovanja u ovom procesu.
Zoja Bojanić Lalović upozorila je na to da je u Crnoj Gori nasilje u porastu i da se to ne odnosi samo na rodno zasnovano nasilje, nego da nasilje postaje normalan način komunikacije i funkcionisanja. Ona je dodala da žene u Crnoj Gori nisu u ravnopravnom položaju ni u jednom segmentu društva i da, mada stranke deklarativno podržavaju rodnu ravnopravnost, malo šta praktično rade na tom polju. Ona je rekla daje nedavna odluka apelacionog suda da silovatelju koji je dobio 15 godina zatvora zbog silovanja maloletne devojčice bude smanjena kazna na osam godina opteretila crnogorsko društvo i okupila i nevladin sektor i političke stranke, što je apelacioni sud odbacio uz obrazloženje da je kazna u okviru zakonom propisane. Gospođa Bojanić Lalović je rekla da zabrinjava to što ne postoji adekvatna zakonska zaštita dece, da su kazne koje se izriču uglavnom na zakonom propisanom minimumu, da je kaznena politika loša, da procesi traju dugo i da to sve žrtvama uliva malo poverenja.
Jelena Čelebić Pekić rekla je da su u centru konferencije teme koje dotiču sve i da je uloga političkih partija i pojedinaca u političkim partijama da budu aktivni učesnici u svim društvenim promenama i da oni jesu izabrani da menjaju zakone i procedure, ali i da svojim radom utiču na promenu svesti i na svim frontovima se bore protiv nasilja, a da je na tom putu važna podrška struke, nevladinih organizacija i saradnja svih da do promena dođe. Ona je dodala da se u našim društvima političarima ne veruje i da je šira društvena saradnja potrebna. Ona je rekla da je Bosna i Hercegovina nakon pet godina borbe dobila registar pedofila i da ta borba može poslužiti kao osnov za borbu koja predstoji kada je u pitanju izmena zakonske definicije silovanja i da se iz nje mogu preuzeti naučene lekcije i sva iskustva iz nje.
Silva Čaku iz Albanije rekla je da u celoj Albaniji postoji samo jedna sigurna ženska kuća i da to ni izbliza nije dovoljno da bi se zaštitile žrtve porodičnog nasilja, kao i da ne postoji adekvatna zaštita žena i dece koji su žrtve porodičnog nasilja. Ona je naglasila da je uloga međunarodne zajednice ključna u promenama i da su u prošlosti postojali primeri da je isključivo međunarodna podrška doprinela tome da dođe do promena. Silva Čaku je zaključila da će u Albaniji biti teško promeniti mentalitet i društvenu svest, da je potrebno promeniti terminologiju i da je to posao koji moraju nositi svi društveni akteri.
Slavica Radovanović, poslanica u Skupštini Srbije podelila je svoje iskustvo, kako narodne poslanice tako i dugogodišnje inspektorke u MUP-u i rekla kako je i sama bila začuđena koliko institucije nemaju sluha i nisu senzibilisane za rad sa žrtvama koje im se obraćaju u izuzetno teškom stanju i kako je veliki deo svog radnog veka posvetila edukaciji policijskih službenika i uvođenju protokola za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja. Ona je rekla da je izmena zakonske definicije silovanja posao koji iziskuje saradnju između svih političkih stranaka, nevladinih organizacija i institucija, koju je u Srbiji izuzetno teško postići. Kao primer je navela nekoliko predloga amandmana ili zakona koji su dolazili iz opozicije i koji su u parlamentu odbijeni upravo iz tog razloga. Slavica Radovanović je naglasila da usvajanje zakonodavstva nije jedini posao koji treba uraditi, budući da se često dešava da Srbija ima zadovoljavajuću zakonsku regulativu, ali da je primena deo koji nedostaje i da je važno razviti mehanizme za kontrolu primene zakona.
Fatmire Kolčaku, poslanica u Skupštini Kosova, rekla je da je u Krivičnom zakoniku Kosova, saglasnost definisana kao „slobodnom voljom dat pristanak osobe starije od 16 godina na određeni seksualni odnos“, dodajući da zakon uključuje i odredbu za osobe starije od četrnaest godina, pod uslovom da razlika u godinama između strana ne prelazi dve godine. Ona je dodala da zakon izričito navodi da pristanak nije važeći kada pojedinac, bilo rečima ili delovanjem, izrazi neslaganje sa učestvovanjem ili nastavkom seksualnog čina, kada pristanak daje neko drugi, a ne žrtva, kada je pristanak dobijen obmanom, strahom ili zastrašivanjem, ili kada pojedinac nije sposoban da da pristanak zbog smanjene mentalne ili fizičke sposobnosti, ili zbog intoksikacije alkoholom, drogom ili drugim supstancama. Ona je upozorila i na to da zakon ne zahteva izričito da pristanak bude entuzijastičan, što ostavlja prostor za interpretaciju u situacijama kada je saglasnost manje jasno izražena. Fatmire Kolčaku je rekla da se trenutna sudska praksa na Kosovu često se oslanja na zastarele pojmove, poput zahteva za fizičkim otporom kako bi se dokazalo odsustvo pristanka, što ostavlja Kosovo van savremenih standarda koji daju prednost rodnoj ravnopravnosti i sigurnosti žrtava. Ona je istakla da je potrebno reformisati zakonske definicije kako bi se odražavalo šire razumevanje pristanka, naglašavajući afirmativni, dobrovoljni i informisani pristanak bez potrebe za fizičkim otporom, kao i da je potrebno usvojiti pristup koji je usmeren na žrtve i uključiti svedočenje psiholoških stručnjaka, što bi moglo pomoći u obezbeđivanju pravde čak i u slučajevima koji nemaju fizičke dokaze.
Yasmin Qureshi poslanica u Parlamentu Velike Britanije rekla je da nije iznenađujuće što su izazovi sa kojima se zemlje regiona suočavaju izuzetno slični, kako kada su u pitanju zakonske, tako i društvene norme. Ona je rekla da je silovanje krivično delo koje se po pravilu dešava u privatnosti, bez svedoka, a da je specifično i po tome što je jedno od retkih krivičnih dela koje se dovodi u pitanje od momenta kada ga žrtve prijave. Navodeći primere iz Velike Britanije, ona je rekla da je u početku zakon o silovanju smatran delom zakonodavstva koje se odnosi na vlasništvo muškaraca. Ona je dodala da su se ove norme postepeno menjale i da je Velika Britanija na kraju došla do toga da ima relativno veliku zaštitu žrtava. Ipak, dodala je da se, čak i u zemljama za koje smatramo da su dosegle visok nivo zaštite ljudskih prava, i dalje suočavamo sa preprekama i kao primer navela slučaj kontinuiranog silovanja žene u Francuskoj koji privlači svetsku pažnju i gde i sada imamo odbranu nekih počinilaca da se žrtva nije bunila i nije rekla „ne“. Iako je učinjen veliki pomak, ona je dodala, broj osuđujućih presuda ostaje nizak, što daje razloga za brigu. Zaključila je time da moramo da radimo na promeni svesti, ali i posebno edukaciji mladih o svojim i tuđim seksualnim pravima.
