RegionalADD

About RegionalADD

Posts by :

jun 11 2026

FEPS Young Academics Network (Mreža mladih akademaca) – Ciklus 10

Poziv za nove članove – Rok: 28. jun 2026.

Sa velikim uzbuđenjem FEPS – Fondacija za evropske progresivne studije i Institut Karl Rener raspisuju ovaj Otvoreni poziv za nove članove koji bi želeli da se pridruže Mreži mladih akademaca (Young Academics Network – YAN) i postanu ponosni članovi njenog veoma posebnog, 10. jubilarnog izdanja.

Kontekst:

FEPS Mreža mladih akademaca (FEPS YAN) osnovana je u martu 2010. godine sa ciljem okupljanja i pružanja prostora perspektivnim progresivnim doktorandima i mladim istraživačima na postdoktorskim studijama koji žele da iskoriste svoje akademsko iskustvo kako bi doprineli debati o progresivnijoj Evropi.

Tokom godina i devet završenih ciklusa, inicijativa je okupila više od 450 članova – od kojih su mnogi danas profesori na priznatim univerzitetima, istaknuti stručnjaci u svojim oblastima i vodeći političari. Njihove razmene i interdisciplinarna istraživanja tokom učešća rezultirali su brojnim podsticajnim studijama, doprinoseći evropskom socijalističkom i socijaldemokratskom pokretu, široj diskusiji o ustrojstvu i politikama EU, a u nekoliko slučajeva bili su i osnova za naučne radove koji su naknadno objavljeni u relevantnim časopisima.

Bivši polaznici (alumni) su ostali zajednica čiji članovi održavaju bliske međusobne kontakte i često nastavljaju dalju saradnju sa FEPS-om i Institutom Karl Rener. Danas je FEPS YAN jedan od temelja FEPS-ove Evropske laboratorije za progresivne obuke (European Progressive Training Lab).

Kome je poziv upućen:

Ovaj novi otvoreni poziv upućen je istaknutim progresivnim mladim istraživačima:

Doktorandima
Postdoktorandima

Koji su:

Strastveni kada je reč o Evropskoj uniji i žele da doprinesu debati o tome kako progresivno oblikovati njenu budućnost.
Raspoloženi za rad u interdisciplinarnom, međunarodnom okruženju.
Spremni da istraže nove ideje i iskoriste sopstvenu stručnost kako bi se pridružili inovativnom zajedničkom projektu.
Željni učenja – od predavača, trenera i kolega.
Radoznali u vezi sa ulogom akademaca u politici i zaintrigirani perspektivom da iskuse kako se istraživanje može prevesti u preporuke za javne politike kroz rad „think tank“ organizacija.
Tečno govore engleski jezik (radni jezik FEPS YAN-a).
Spremni da se obavežu na ciklus u trajanju od godinu i po dana (1,5) koji će obuhvatiti seminare (onlajn i uživo), treninge i rad u interdisciplinarnim radnim grupama (sa ciljem pisanja zajedničkog rada, uz podršku akademskih i političkih mentora).

10. Ciklus:

Novi, jubilarni ciklus počeće u septembru 2026. i završiće se do decembra 2027. godine. Sastojaće se od pet faza:

Proces regrutacije.
Uvodna predavanja bivših polaznika (alumnija) i formiranje radnih grupa, što će biti zajednički proces zasnovan na istraživačkim interesovanjima koja su uspešni kandidati opisali u svojim prijavnim apstraktima. Učesnici će predstaviti svoje teze kolegama, članovima FEPS YAN-a. Na osnovu podudaranja/povezanosti istraživačkih interesovanja biće formirane tematske radne grupe. Svaka radna grupa će formulisati zajedničko istraživačko pitanje i razviti strategiju istraživanja. Minimalni broj članova po radnoj grupi je 4.
Istraživanje: Radne grupe će sprovoditi interdisciplinarna i transnacionalna istraživanja. Dobiće smernice i savete od odabranih akademskih i političkih mentora. Takođe, biće organizovani dodatni seminari, treninzi, kao i prigodna predavanja namenjena edukaciji svih učesnika.
Publikacija: Radne grupe će napisati (najmanje jednu) akademsku i/ili praktičnu (policy) publikaciju. Radove iz prethodnih ciklusa možete pronaći na našem sajtu.
Diseminacija (Širenje rezultata): Rezultati i saznanja biće predstavljeni relevantnim evropskim političarima i zainteresovanim stranama, kao i široj javnosti.

Tokom ciklusa, okupljaćemo se na FEPS YAN seminarima (planirana su 3, koji će se održati u Briselu ili Beču) i onlajn sastancima. Koordinacija i saradnja radnih grupa odvijaće se onlajn (putem komunikacionih kanala koje odaberu same grupe).

Pošto je ovo izvanredno, jubilarno izdanje, predložićemo i interakciju sa istaknutim bivšim polaznicima u različitim formatima, kao i trenutak za okupljanje i povezivanje bivših i sadašnjih članova.

Šta možete da očekujete?

FEPS YAN je jedinstveno, formativno iskustvo. Ono nudi priliku:

Da steknete poučno iskustvo unutar zajednice FEPS-a i Instituta Karl Rener.
Da se uključite u multidisciplinarnu debatu o budućnosti Evropske unije, kao i o stanju i strategiji progresivne porodice.
Da sprovodite istraživanja, doprinosite predlozima javnih politika u okviru tematskih radnih grupa i izazovete sebe da nadogradite svoju stručnost dok istražujete nove uglove/perspektive.
Da upoznate inspirativne progresivne akademce, političare, sindikalce, aktiviste civilnog društva i mnoge druge.
Da pripadate dinamičnoj i interno raznolikoj zajednici, gde članovi podstiču jedni druge, inspirišu se u naučnim traganjima, ali i uživaju u zajedničkom vremenu!

FEPS je posvećen promovisanju jednakih mogućnosti, pravičnosti i raznolikosti. Zato se trudimo da obezbedimo inkluzivno okruženje puno podrške u kojem se svi osećaju poštovano i ohrabreno da ostvare svoj potencijal. Iako ne postoje kvote, odlučni smo u nameri da radimo na tome da FEPS YAN zajednica bude geografski i rodno izbalansirana.

Šta ne možete da očekujete?

Ulazak u FEPS YAN je prilika, a FEPS i Institut Karl Rener će pokriti troškove vezane za program, uključujući putovanje, smeštaj i ishranu tokom FEPS YAN događaja (u skladu sa utvrđenim pravilima koja primenjujemo u te svrhe). Međutim, ne možemo isplaćivati honorare učesnicima YAN-a, jer učešće u programu smatramo dobrovoljnim članstvom u zajednici, a ne plaćenom pozicijom.

Šta se od vas očekuje ukoliko budete izabrani?

Budući da je FEPS YAN prestižan program, imamo važne tradicije koje treba održati i novo, uspešno poglavlje koje treba izgraditi. Ono što očekujemo od uspešnih kandidata jeste:

Posvećenost ostvarivanju ciljeva zbog kojih je FEPS YAN osnovan.
Aktivno učešće na svim FEPS YAN seminarima (onlajn i uživo).
Ponašanje odgovornog člana Mreže i svoje radne grupe, pružanje doprinosa i aktivno učestvovanje u izradi finalne publikacije/publikacija u dogovorenim rokovima.

Kako da se prijavim?

Prijava treba da sadrži tri dokumenta, pri čemu svaki mora biti dostavljen kao poseban fajl i nazvan na sledeći način: FEPS-YAN10_Ime_CV / FEPS-YAN10_Ime_Motivation / FEPS-YAN10_Ime_Research

Biografija (CV), sa fokusom na akademska dostignuća i radno iskustvo.
Motivaciono pismo, sa naglaskom na konkretan doprinos koji ćete doneti FEPS YAN-u.
Apstrakt od 600 do 800 reči, u kojem ćete navesti istraživačko interesovanje koje biste želeli da istražite u okviru FEPS YAN-a, uključujući metodološke i konceptualne pristupe, kao i objašnjenje zašto je ova tema važna za vas, za akademski svet, kao i za politiku/društvo.

Jezik koji se koristi u procesu prijave, kao i radni jezik FEPS-a (i FEPS YAN-a), jeste engleski.

Iako je Konkurs otvoren za veliki broj različitih tema, u skladu sa prioritetima koje dele FEPS (u izradi svog novog Okvirnog programa aktivnosti) i Institut Karl Rener, predlažemo da se fokusirate na sledeće:

Svet i Evropa u eri transformacije – kako oblikovati digitalni kapitalizam?
Evropska unija na raskršću – kako definisati novi model razvoja za njene unutrašnje i spoljne politike?
Evropska društva u tranziciji – kako ih učiniti kohezivnijim, ravnopravnijim i prosperitetnijim?

Kada da podnesem prijavu i šta sledi?

Kompletna prijava (nekompletne se neće razmatrati) podnosi se Upravnom odboru FEPS YAN-a, na ruke gospođe Elene Gil, koordinatorke za obuke i projekte FEPS-a (elena.gil@feps-europe.eu), do 28. juna 2026. godine.

Nakon zatvaranja Konkursa, prijave će biti pažljivo procenjene, a za kandidate koji prođu u uži krug biće zakazani kratki onlajn intervjui sa panelom od 3 do 5 članova (predstavnika FEPS-a i KRI). Nakon toga, biće sastavljena konačna lista članova 10. jubilarnog ciklusa FEPS YAN-a, o čemu će svi učesnici Konkursa biti propisno obavešteni. Cilj nam je da primimo 35 učesnika, poštujući principe jednakosti i pravične zastupljenosti. Prvi seminar će se održati u Beču od 10. do 12. septembra.

Važna napomena: Prijave novih kandidata imaju prioritet u odnosu na kandidate koji se ponovo prijavljuju. Takođe, neće biti izuzetaka za kandidate koji ne ispunjavaju akademske kriterijume – zato, ukoliko ste student master studija i zainteresovani ste za program, snažno vas ohrabrujemo da ostanete u kontaktu i sačekate sledeći ciklus.

jun 10 2026

Državni linč u udarnom terminu: Kako je Verica Bradić započela crtanje mete na čelo porodici Božović uz asistenciju vrha vlasti

RegionalADD Mi u medijima 0

Akademija za razvoj demokratije (ADD) najoštrije osuđuje ogoljeni medijski linč i crtanje mete na čelo porodici Božović, koji je u udarnom terminu na televiziji Pink započela Verica Bradić, osoba koja sebe naziva novinarkom. Zloupotrebljavajući nacionalnu frekvenciju TV Pink, ona je u emisiji „Hit tvit“ u besramnom prilogu porodicu Božović proglasila „opasnom po Srbiju“, etiketirala ih šovinističkim terminom „Milogorci“ i otvoreno dovela u pitanje njihovo pravo da žive u Beogradu. Ovaj anticivilizacijski prilog o porodici Božović je direktna poruka Aleksandra Vučića i ogoljeni poziv na progon porodice Božović i, kako su rekli, „svih sličnih porodica“ koje su neistomišljenici režima, u kojem su najviši državni funkcioneri u studiju potom samo preuzeli uloge egzekutora.

Najveći i najjeziviji paradoks ove hajke leži u činjenici da je čitav segment organizovan kao reakcija na autorski tekst istoričarke umetnosti Borke Božović, u kojem ona upozorava na pretnje sa kojima se njena porodica suočavala tokom devedesetih godina, a koje su u današnjim okolnostima počele da se ponavljaju. Umesto bilo kakve osude ili sankcionisanja tog nasilja i pretnji, državni aparat je iskoristio televiziju sa nacionalnom pokrivenošću da te pretnje ne samo potvrdi, već i dramatično intenzivira, dokazujući time uživo svaku reč iz njenog autorskog teksta.

U atmosferi otvorenog lova na veštice, Vučićev ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na pitanje o porodici Božović besramno odgovara navodeći primere o tome kako Crnogorci otimaju direktorske funkcije, pa sve do pominjanja crnogorskih kriminalnih klanova, dok se slike lica članova porodice Božović vrte u pozadini kako bi valjda svako mogao da ih prepozna na ulici, ugrožavajući im na taj način bezbednost i fizičku sigurnost. Time je Dačić sa pozicije ministarstva sile svesno učestvovao u kriminalizaciji porodice Božović kako bi unapred legitimizovao svako potencijalno nasilje nad njenim članovima.

Istovremeno, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić demonstrirala je vrhunac licemerja tvrdeći da ne poznaje porodicu Božović niti njene članove, iako su se kao politički neistomišljenici Balša Božović i ona desetinama puta suočili u republičkom parlamentu. To fingirano nepoznavanje poslužilo joj je isključivo kao alibi da izbegne ličnu odgovornost dok porodicu Božović istovremeno etiketira kao „primer svega najgoreg“.

Da stvar bude potpuno van kontrole, jedan od učesnika emisije Vladislav Dajković prešao je u domen otvorenog poziva na rešavanje pitanja porodice Božović i njima sličnih, i to sa pretnjama: „Znam ja kako bih se ja obračunavao sa njima i to ne bi bile zakonske metode“, i to sve ispred ministra policije Ivice Dačića i predsednice parlamenta Ane Brnabić koji se smeju na predlog Dajkovića. U svakom civilizovanom društvu, ovakva direktna pretnja i poziv na linč izrečeni na televiziji predstavljali bi posao za tužilaštvo.

Ovaj nečuven napad na porodicu Božović od strane vrha države je pokazna vežba kako Aleksandar Vučić naređuje progone neistomišljenika u praksi: svako ko misli drugačije, ko brani građanske vrednosti i svako ko napada njega i njegov režim biće proglašen za antidržavni i antisrpski element i legitimnu metu koju treba proterati iz Srbije ili ućutkati po kratkom postupku.

Kao organizacija posvećena demokratiji i vladavini prava, Akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje ovakvo ponašanje i ovakve poruke. Svesni smo da bi u svakom normalnom društvu sada sada bilo normalno pozvati nadležne institucije, pre svega tužilaštvo i REM, da hitno reaguju na ovaj eklatantan primer govora mržnje, poziva na linč i zloupotrebe nacionalne frekvencije. Međutim, duboko smo svesni da u današnjoj Srbiji institucije više ne postoje. One su klinički mrtve, otete od građana i pretvorene u puke saučesnike ovog mraka. Zato se obraćamo evropskim ambasadama i evropskim institucijama kako bismo im skrenuli pažnju na brutalan progon jedne porodice u Srbiji koji se odvija na nacionalnoj i političkoj osnovi, duboko zabrinuti za njihovu sigurnost.

Za bezbednost porodice Božović od ovog trenutka isključivu i direktnu odgovornost snosi sam vrh države na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

9. jun 2026. godine

Akademija za razvoj demokratije (ADD)

jun 6 2026

Predstavljanje studije: „Osnaživanje radnika u industriji uglja za zelenu evropsku budućnost na Zapadnom Balkanu“

RegionalADD Pravedna tranzicija 0

U Podgorici je održana 9. konferencija „Prijatelji Zapadnog Balkana“ (Friends of the Western Balkans), prestižni događaj koji organizuje Fondacija za evropske progresivne studije (FEPS). Ova konferencija okuplja političke lidere, donosioce odluka, akademsku zajednicu, predstavnike civilnog društva i eksperte sa ciljem jačanja regionalne saradnje i ubrzanja procesa evropskih integracija. Kroz dijalog o demokratskim vrednostima, socio-ekonomskom razvoju i geopolitičkim izazovima, konferencija služi kao ključna platforma za artikulaciju progresivnih politika koje oblikuju evropsku budućnost regiona.

U okviru ovog značajnog skupa, Balša Božović, izvršni direktor Akademije za razvoj demokratije (ADD), i Maja Pupovac, saradnica na projektu, predstavili su preliminarne rezultate studije „Osnaživanje radnika u industriji uglja za zelenu evropsku budućnost na Zapadnom Balkanu“ (Empowering Coal Workers for a Green European Future in the Western Balkans).

Energetska tranzicija i postepeno napuštanje uglja kao energetskog izvora predstavljaju kompleksan proces koji zahteva mnogo više od pukih tehnoloških promena. Istraživanje naglašava imperativ „pravedne tranzicije“ koja mora biti inkluzivna, informisana i usmerena na očuvanje dobrobiti lokalnih zajednica. Studija nudi duboku analizu profila rudarskih zajednica, sagledavajući specifične potrebe radnika, njihove stavove prema promenama, kao i socio-ekonomske i političke faktore koji utiču na tranzicione procese.

Ovo istraživanje je temelj prve faze regionalnog projekta koji predvodi Fondacija za evropske progresivne studije (FEPS), u saradnji sa organizacijama Progresiva i Max van der Stoel Foundation (FMS). Projekat se realizuje uz značajnu podršku regionalnih partnera:

Akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije;
Fonda za progresivne politike iz Crne Gore;
Mreže progresivnih inicijativa iz Bosne i Hercegovine;
Progres instituta iz Severne Makedonije;
Instituta za socijalnu politiku sa Kosova.

jun 2 2026

Dve decenije obnove crnogorske nezavisnosti – između državotvornog uspeha, nedovršene demokratizacije i evropske završnice

RegionalADD Mi u medijima 0

Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora je ostvarila značajne državne, bezbednosne i spoljnopolitičke uspehe, ali nije do kraja izgradila funkcionalne institucije, vladavinu prava i demokratsku političku kulturu. Zato evropske integracije ne smeju biti svedene na tehničko zatvaranje pregovaračkih poglavlja, već moraju biti proces dubinske transformacije države i društva, jedan je od zaključaka analize „Dve decenije obnove crnogorske nezavisnosti – između državotvornog uspeha, nedovršene demokratizacije i evropske završnice“, koju je objavila nemačka fondacija Hejnrih Bel (HBS), a čiji su autori Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO), i Balša Božović, izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD), koji su istovremeno i članovi Zapadnobalkanske strateške grupe HBS-a.

Analiza konstatuje da je Crna Gora, dve decenije nakon 21. maja 2006. godine, očuvala mir, učvrstila međunarodni subjektivitet, postala članica NATO-a i najdalje odmakla država regiona u pregovorima sa Evropskom unijom. Referendum o nezavisnosti ocenjuje se kao jedan od najzahtevnijih i najuspešnije sprovedenih demokratskih i mirnih procesa razrešenja državnog pitanja u regionu obeleženom ratovima, etničkim podelama i autoritarnim nasleđem. Naglašava se i da obnova nezavisnosti nije bila proizvod jednog političkog trenutka, već dugog procesa društvenog i političkog sazrevanja, jačanja antiratnog i građanskog pokreta, postepenog širenja suverenističkog bloka i potrebe da Crna Gora samostalno odlučuje o svojoj budućnosti. Apostrofira se 1997. godina kao prelomni trenutak političkog otklona od politike Slobodana Miloševića i velikodržavnog nacionalizma 90-ih, čime je započela suštinska državna emancipacija Crne Gore.

Sa 55,5% podrške nezavisnosti, građani i građanke Crne Gore su dostojanstveno i demokratski izabrali evropsku budućnost i pravo da samostalno određuju svoj politički, bezbednosni i međunarodni položaj. Istovremeno, referendum je imao snažan emancipatorski i građanski karakter, jer je bio zasnovan na ideji Crne Gore kao države svih građana i građanki, a ne države jednog naroda, jedne partije ili jednog identiteta. „Sa istorijske distance od dve decenije, jasno je da je 21. maj bio mnogo više od odluke o državnom statusu. Bio je geostrateški i civilizacijski prelom kojim je Crna Gora trajno preorijentisana ka Zapadu, evropskim integracijama i demokratskom modelu razvoja“, navode autori.

Posebno mesto u analizi zauzima članstvo Crne Gore u NATO-u 2017. godine, koje se ocenjuje kao kruna njenog bezbednosnog i geopolitičkog repozicioniranja i trajna institucionalna garancija da se o njenoj državnoj sudbini više neće odlučivati izvan demokratskih institucija.

Istovremeno, autori ukazuju da najveći deficit postreferendumskog perioda predstavlja izostanak dubinske demokratske konsolidacije. Umjesto depolitizacije pravosuđa, javne uprave, obrazovanja i bezbednosnog sektora, dominantno je nastavljen model partijske kontrole, čime je propuštena prilika da 21. maj postane početak institucionalne emancipacije društva, a ne samo potvrda državne samostalnosti.

U analize ističe da je očuvanje građanskog modela države jedna od najvažnijih tekovina postreferendumske Crne Gore, ali i da je upravo taj koncept danas pod ozbiljnim pritiscima kroz rast identitetskih podela, etno-političkih trgovina, govora mržnje, revizionizma i pokušaja relativizacije crnogorskog identiteta, antifašističkog nasljeđa i sekularnog karaktera države. “Ovo nije samo pitanje identiteta ili istorije, već karaktera države i njenog dugoročnog institucionalnog opstanka”, poručuju autori.

Političke promene nakon 2020. godine prepoznaju se kao demokratski neophodne, ali i kao početak nove faze političke i društvene borbe oko identitetskog, vrednosnog i geopolitičkog usmerenja Crne Gore. Posebne tenzije izazvala su pitanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), položaja verskih zajednica i popisa stanovništva 2023. godine, dok se koncept „Srpskog sveta“ prepoznaje kao okvir koji može doprinositi slabljenju građanskog modela države. “Politički razvoj događaja nakon 2020. godine stoga otkriva dvostruku stvarnost: iako je demokratska smena vlasti predstavljala neophodnu korekciju unutar političkog sistema Crne Gore, ona je istovremeno ogolila nerešene strukturne slabosti i ponovo otvorila rasprave za koje su mnogi verovali da su već zaključene”, konstatuju Uljarević i Božović.

Uprkos tim pritiscima, navodi se da rezultati popisa iz 2023. godine pokazuju da je crnogorski identitet ostao stabilan i društveno relevantan, ali se i upozorava da značajan deo političkih i medijskih struktura u Srbiji i dalje ne prihvata Crnu Goru kao potpuno ravnopravnu i suverenu državu, nastojeći kroz različite forme da očuva politički uticaj i oslabi njen evropski kurs.

“Paradoks savremene Crne Gore ogleda se upravo u tome što se država formalno približava EU, dok se istovremeno suočava sa unutrašnjom demokratskom regresijom i osporavanjem pojedinih temelja svoje moderne državnosti, uključujući i od strane dela vladajućih struktura. Zato evropski put Crne Gore ne zavisi samo od zatvaranja pregovaračkih poglavlja, već i od sposobnosti društva da obnovi minimum konsenzusa oko građanskog karaktera države, evropskih vrednosti i demokratskih pravila”, ocenjuju Uljarević i Božović.

Autori preporučuju tri međusobno povezana pravca daljih javnih politika: institucionalnu konsolidaciju i vladavinu prava, zaštitu građanskog karaktera države i jačanje društvene kohezije, kao i razumevanje evropske integracije kao procesa unutrašnje transformacije države. To podrazumeva depolitizaciju institucija, zaštitu sekularnog i građanskog karaktera države, unapređenje obrazovnih politika i kulture sjećanja, zaštitu manjina, kao i razvoj medijske pismenosti i otpornosti prema štetnim spoljnim uticajima.

“Dvadeset godina nakon 21. maja, pitanje više nije da li je Crna Gora opstala kao država, već kakvu državu želi da izgradi. Nezavisnost je potvrđena i međunarodno i među građanima. Ono što ostaje otvoreno jeste da li će njena evropska završnica biti praćena snažnijim institucijama, većom društvenom kohezijom i dosljednom vladavinom prava. Od tog odgovora zavisi ne samo tempo evropskih integracija, već i demokratska snaga, otpornost i budući karakter Crne Gore”, zaključuju autori.

maj 26 2026

In Memoriam: Prof. dr Dragoljub Mićunović

RegionalADD Mi u medijima 0

Odlaskom prof. dr Dragoljuba Mićunovića, Srbija je ostala bez jedne od svojih najistaknutijih intelektualnih figura. Akademija za razvoj demokratije odaje počast čoveku koji je decenijama predstavljao moralni kompas i uzor na kojem su stasavale generacije političara.

Tokom najtežih godina naše novije istorije, hrabro je branio ljudska prava i demokratske vrednosti nasuprot ekstremizmu. Njegov dosledan otpor režimu Slobodana Miloševića i nacionalističkom ludilu svedočio je o njegovoj ogromnoj hrabrosti i ličnom dostojanstvu. Pune četiri decenije odbijao je trule kompromise sa politikama koje su unazađivale društvo, ostajući nepokolebljiv u svojim uverenjima.

Kao rani i ubeđeni evropejac, vizionar i levičar, čitav život posvetio je uspostavljanju vladavine prava, socijalne pravde i zaštiti ljudskog dostojanstva. Njegovo političko iskustvo bilo je presudno za stvaranje DOS-a i demokratski preokret 2000. godine, a potom i stabilan oslonac reformskim vladama. Svoj besprekoran integritet zadržao je do samog kraja.

Balkan će ga pamtiti kao doslednog antiratnog političara i graditelja mira, a Evropa kao državnika koji je dijalog i kulturu uvek stavljao iznad sile. Od studentskih protesta 1968. godine i disidentskog vremena, do stvaranja modernog višestranačja, on je filozofiju slobode svakodnevno živeo.

Njegovo nasleđe je trajni dokaz da se i u surovom svetu politike može i mora ostati častan čovek.

Foto: IFDT

maj 14 2026

Progon profesorke Nevene Jevtić je napad na slobodu govora, pravo na rad i autonomiju Univerziteta

RegionalADD Mi u medijima 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje prijavu koju je dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović podneo protiv profesorke Nevene Jevtić pred Etičkom komisijom, pokušavajući da njen javni govor predstavi kao govor mržnje, diskriminaciju i podsticanje nasilja.

Jasno je da se radi o zloupotrebi etičkih procedura za politički obračun sa profesorkom koja je iskoristila svoje ustavno pravo da javno govori, da slobodno izrazi stav i da kritikuje stanje u društvu, institucijama i na univerzitetu.

Ustav Republike Srbije u članu 46 jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Član 60 Ustava jemči pravo na rad, dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko u Srbiji ne sme da ostane bez posla, da bude profesionalno kažnjen ili institucionalno progonjen zato što je nezadovoljan situacijom u zemlji, zato što podržava studente ili zato što kritikuje rad dekana, fakulteta ili bilo kog drugog nosioca javne funkcije.

Posebno je važno podsetiti da Zakon o visokom obrazovanju kao osnovne principe visokog obrazovanja propisuje akademske slobode, autonomiju, akademski integritet i otvorenost prema javnosti i građanima. Univerzitet nije kasarna, fakultet nije partijska ćelija, a profesori nisu zaposleni koji moraju da ćute pred samovoljom uprave.

Dekan Filozofskog fakulteta nije privatno lice koje je izuzeto od javne kritike. On obavlja javnu funkciju, rukovodi javnom ustanovom i odlučuje o pitanjima od nesumnjivog javnog interesa. Zbog toga njegov rad, njegove odluke, njegovo ponašanje i njegov odnos prema studentima, profesorima i autonomiji Univerziteta moraju biti podložni javnoj kritici. Pokušaj da se kritika dekana predstavi kao govor mržnje predstavlja opasan oblik institucionalne osvete prema svima koji se usude da govore.

Posebno je licemerno i opasno pokušavati da se profesorki Jevtić učita odgovornost za nezapamćeno policijsko nasilje koje se dogodilo 5. septembra na Novosadskom univerzitetu. To nasilje nije bilo posledica jedne metafore, jednog govora ili jednog akademskog stava. To nasilje bilo je posledica atmosfere mržnje, netrpeljivosti, zastrašivanja i državne sile koja se mesecima sistematski usmerava prema studentima, profesorima i građanima koji brane slobodu, autonomiju i dostojanstvo univerziteta.

Odgovornost za nasilje ne može se prebacivati na one koji su govorili protiv nasilja. Odgovornost je na onima koji su policiju uvodili u akademski prostor, na onima koji su pristajali da se univerzitetska autonomija narušava silom i na onima koji su javnu funkciju koristili da disciplinuju, zastraše i kazne neposlušne. Upravo je Dekan Alanović bio taj koji je pozivao policiju da nasilno interveniše i to nije bio prvi put da se policijskom silom narušava autonomija univerziteta. Zato je pokušaj da se profesorka Jevtić prikaže kao izvor problema moralno neprihvatljiv, pravno neutemeljen i politički providan.

Prijava protiv profesorke Jevtić predstavlja nastavak pritisaka na akademsku zajednicu u Novom Sadu ina celokupan Slobodan Univerzitet Novi Sad. Ona se ne može posmatrati odvojeno od slučajeva Jelene Kleut, Vladimira Mihića i drugih profesora koji su se našli na udaru zato što su stali uz studente, uz javni interes i uz elementarne demokratske vrednosti.

Regionalna akademija za razvoj demokratije pruža punu podršku profesorki Neveni Jevtić i svim profesorima, studentima i građanima koji se bore za slobodan univerzitet, pravo na kritiku i društvo u kojem se ljudi ne kažnjavaju zato što misle, govore i odbijaju da ćute. Ukoliko se etičke procedure koriste za kažnjavanje slobodne reči, onda više nije ugrožena samo jedna profesorka, već sama ideja univerziteta.

maj 9 2026

Dan Evrope: Srbija pripada Evropi onda kada gradi slobodne, odgovorne i demokratske institucije

RegionalADD Mi u medijima, Uncategorized 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije čestita građankama i građanima Srbije Dan Evrope.

Deveti maj nas podseća da savremena Evropa nije nastala samo kao politički projekat, već kao istorijski odgovor na rat, autoritarizam, mržnju i razaranje. Zato evropska ideja nikada nije bila samo pitanje institucija i procedura, već pitanje društva u kojem se štite dostojanstvo čoveka, sloboda, ravnopravnost, mir i pravo svakog građanina da živi bez straha.

Za Srbiju, Dan Evrope mora biti više od simboličnog datuma. On je podsetnik da evropski put ne može biti sveden na formalno usklađivanje propisa, pregovaračka poglavlja i diplomatske poruke. Prave evropske integracije podrazumevaju izgradnju države u kojoj institucije rade u javnom interesu, zakoni važe jednako za sve, javnost ima pravo da učestvuje u donošenju odluka, mediji rade slobodno, a građani se ne tretiraju kao prepreka, već kao nosioci demokratskog društva.

Srbija pripada evropskom prostoru ne samo geografski, već i kroz svoju najbolju demokratsku, građansku i antifašističku tradiciju. Upravo zato je važno da evropske vrednosti postanu merilo rada institucija, političke odgovornosti i odnosa prema građanima.

Dan Evrope je zato i dan odgovornosti: da se jasno kaže da Srbija može i mora biti uređeno, demokratsko i slobodno društvo. To je put koji traži doslednost, hrabrost i obnovu poverenja u institucije, ali je to jedini put koji Srbiju vodi tamo gde joj je mesto – u zajednicu demokratskih, solidarnih i odgovornih evropskih društava.

maj 6 2026

Vlada Srbije pod izgovorom evropskih integracija isključuje građane iz donošenja odluka

RegionalADD Mi u medijima 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije upozorava na to da izmene uredbi koje uređuju izradu propisa i dokumenata javnih politika predstavljaju korak unazad u pogledu javnosti rada institucija, kvaliteta odlučivanja i demokratske kontrole procesa evropskih integracija.

Vlada Republike Srbije je izmenama dve uredbe otvorila mogućnost da se propisi i dokumenti javnih politika koji se donose u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji izuzmu iz redovnih procedura koje podrazumevaju procenu njihovih posledica i uključivanje zainteresovane javnosti. Time se evropske integracije, umesto da budu prostor za snažnije standarde u oblasti građanske participacije i inkluzije, pretvaraju u mehanizam za zaobilaženje javne debate i potpuno isključivanje građana.

Evropski put Srbije ne može se svoditi na tehničko preuzimanje pravila, niti sme postati administrativni paravan za ubrzano donošenje propisa bez javnog nadzora. Naprotiv, proces pristupanja Evropskoj uniji morao bi da bude prostor jačanja institucija, vladavine prava, odgovornosti vlasti i poverenja građana u javne politike. Svako smanjivanje uvida javnosti u taj proces direktno slabi njegov reformski smisao.

Analiza efekata propisa nije birokratska formalnost, već način da se unapred sagleda kako će određeno rešenje uticati na građane, privredu, lokalne zajednice, ranjive grupe i funkcionisanje institucija. Javne konsultacije nisu prepreka odlučivanju, već osnovni demokratski mehanizam koji omogućava da zakoni i politike budu kvalitetniji, primenljiviji i legitimniji.

Regionalna akademija za razvoj demokratije posebno ukazuje na to da je opasno kada se oblast evropskih integracija, koja obuhvata veliki broj reformi i zakonskih promena, postavlja kao prostor mogućeg izuzeća od pravila koja važe za druge javne politike. Time se stvara rizik da se najvažnije odluke za budućnost zemlje donose u suženom krugu odabranih, bez stvarnog doprinosa stručne javnosti, civilnog društva, akademske zajednice, sindikata, poslovne zajednice i građana na koje će se te odluke odnositi.

Srbija se ne približava Evropskoj uniji tako što smanjuje prostor za javnost, već tako što jača demokratske procedure, odgovornost institucija i učešće građana u odlučivanju. Zato pozivamo Vladu Republike Srbije da preispita ova rešenja i obezbedi da svi propisi i javne politike, uključujući one povezane sa evropskim integracijama, budu predmet ozbiljne analize, otvorenih konsultacija i javno dostupnog obrazloženja.

Evropske integracije ne smeju biti paravan za zatvaranje procesa odlučivanja. One moraju biti put ka otvorenijim, odgovornijim i demokratskijim institucijama, uz puno učešće zainteresovane javnosti u procesu donošenja svih odluka i politika.

maj 1 2026

Tvoja priča iz Novog Sada: prijavi se za Youth Media Sprint

RegionalADD Youth Media Sprint 0

Nauči kako da od ideje, dobrog istraživanja i ograničenih resursa napraviš profesionalnu vest od javnog značaja

Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) i Fakultet za Digitalnu produkciju Univerziteta EDUCONS pozivaju studente, mlade novinare/ke i kreatore/ke medijskog sadržaja iz Novog Sada da se prijave za učešće u programu „Youth Media Sprint: Novi Sad Newsroom Lab”.

Program je namenjen mladima uzrasta od 18 do 35 godina koji žele da razvijaju veštine profesionalnog, odgovornog i javno relevantnog novinarstva. Cilj projekta je osnaživanje 16 mladih novinara/ki i kreatora/ki medijskog sadržaja iz Novog Sada kroz praktične edukacije, treninge i tromesečni mentorski rad.

Kroz program, učesnici/e će učiti kako se važne teme istražuju, proveravaju, oblikuju i predstavljaju javnosti na način koji je tačan, koristan i razumljiv građanima. Poseban fokus biće na solution-based novinarstvu, sajber-bezbednosti, proveri informacija, prepoznavanju dezinformacija, light watchdog tehnikama, multimedijalnoj produkciji i digitalnoj montaži.

Kome je program namenjen?

Poziv je otvoren za studente/kinje, mlade novinare/ke i kreatore/ke medijskog sadržaja uzrasta od 18 do 35 godina koji žive, studiraju ili rade u Novom Sadu.

Posebno se ohrabruju da se prijave članovi/ice studentskih, omladinskih i neformalnih redakcija, kao i mladi koji već proizvode medijski sadržaj ili žele da se uključe u rad omladinskih i lokalnih medija.

U procesu selekcije vodiće se računa o motivaciji kandidata/kinja, spremnosti za aktivno učešće u celom programu i rodnoj ravnoteži, sa ciljem da među odabranim učesnicima/cama bude jednaka zastupljenost žena i muškaraca.

Šta program obuhvata?

Učesnici/e će proći kroz ciklus praktičnih edukacija, specijalizovanih treninga i tromesečnog mentorskog rada.

Program obuhvata teme kao što su:

lokalno novinarstvo i bezbednost novinara, uključujući fizičku i digitalnu sigurnost;
medijska i informaciona pismenost, provera informacija i prepoznavanje dezinformacija;
poverenje, etika i kredibilitet u lokalnom izveštavanju;
solution-based novinarstvo, odnosno izveštavanje koje ne ostaje samo na problemu, već istražuje moguća rešenja;
light watchdog tehnike, uključujući osnove korišćenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja;
digitalne veštine, mobilno novinarstvo, multimedijalna produkcija i digitalna montaža;
odgovorna upotreba digitalnih i AI alata u savremenom medijskom radu.

Nakon edukacija, učesnici/e će raditi u malim grupama i, uz podršku mentora, renomiranih novinara poznatih po profesionalizmu i istraživačkom novinarstvu, razvijati novinarske priče o temama važnim za Novi Sad i mlade u lokalnoj zajednici.

Zašto se prijaviti?

Učešćem u programu mladi će dobiti priliku da steknu praktična znanja od iskusnih novinara, edukatora i stručnjaka, razviju sopstvenu lokalnu priču od ideje do objave, nauče kako da proveravaju informacije, koriste javne izvore i grade poverenje publike.

Program je osmišljen kao praktičan radni proces u kojem se znanje odmah primenjuje kroz istraživanje, timski rad, mentorstvo i produkciju konkretnih lokalnih medijskih sadržaja.

Kada i gde?

Program će se realizovati u Novom Sadu. Tačni termini edukacija i treninga biće naknadno dostavljeni odabranim učesnicima/cama.

Učešće u programu je besplatno.

Kako se prijaviti?

Prijava se vrši putem formulara „Prijava za učešće na projektu – Youth Media Sprint: Novi Sad Newsroom Lab”.

Molimo sve zainteresovane kandidate/kinje da pažljivo popune formular i navedu osnovne informacije o sebi, svom iskustvu, motivaciji i interesovanju za lokalno novinarstvo i medijsku produkciju.

Rok za prijavu: 30. maj 2026. godine.

LINK ZA PRIJAVU NALAZI SE OVDE

Za dodatne informacije možete se obratiti putem mejla: office@regionaladd.org

Projekat „Youth Media Sprint – Novi Sad Newsroom Lab”, koji sprovodi Regionalna akademija za razvoj demokratije u partnerstvu sa Univerzitetom Educons, podržan je kroz širi program „MedIA-Lit”, koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CCE/CGO) u partnerstvu sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji, Helsinškim komitetom za ljudska prava u Severnoj Makedoniji, Tirana Centre for Journalism Excellence iz Albanije i Atlantic Initiative iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama Vlade Crne Gore.

april 22 2026

Selakovićevi napadni na Dinka Gruhonjića su poziv na linč

RegionalADD Mi u medijima 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje izjavu ministra kulture Nikole Selakovića o profesoru i novinaru Dinku Gruhonjiću. Nedopustivo je da nosilac tako visoke javne funkcije koristi govor koji targetira, diskvalifikuje i ugrožava bezbednost čoveka koji je godinama izložen pritiscima, pretnjama i organizovanim kampanjama mržnje. Kada takve poruke dolaze od ministra, one više nisu samo politički ispad. One postaju još jedna u nizu potvrda da je progon neistomišljenika dozvoljen, a javno targetiranje legitimno sredstvo obračuna sa neistomišljenicima.

Posebno zabrinjava što ovakva izjava dolazi od ministra kulture, čija je dužnost da štiti slobodu izražavanja, dostojanstvo javne reči i elementarne demokratske standarde. Umesto toga, svedočimo opasnoj zloupotrebi javne funkcije, i to u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za dalje raspirivanje netrpeljivosti i crtanje mete na čelu onima koji govore slobodno i odbijaju da ćute.

Napad na Dinka Gruhonjića je napad na pravo svakog novinara, profesora, intelektualca i građanina da misli, govori i deluje bez straha od političke odmazde. Društvo u kojem ministri podstiču hajku na kritičke glasove nije demokratsko društvo, već društvo u kom vlast generiše nasilje, zastrašuje i poziva na progon onih koji misle drugačije.

Regionalna akademija za razvoj demokratije zahteva punu političku odgovornost za izgovorene reči. Nosioci javnih funkcija moraju znati da svaka izjava koja podstiče mržnju, stigmatizaciju i nasilje ostavlja ozbiljne posledice po bezbednost ljudi i po već urušeni javni prostor u Srbiji.

Solidarnost sa Dinkom Gruhonjićem u ovom trenutku jeste odbrana slobode govora, profesionalnog integriteta i samog minimuma demokratskog dostojanstva.

Novi Sad, 22.04.2026.