RegionalADD

About RegionalADD

Posts by :

novembar 8 2023

Uključivanje muškarca i dečaka u borbu za rodnu ravnopravnost – prijavi se i ti!

U okviru projekta „Uključivanje muškarca i dečaka u borbu za rodnu ravnopravnost“ koju sprovodi Regionalna akademija za razvoj demokratije uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih država u Beogradu, otvoren je poziv za momke koji imaju između 18 i 30 godina i žele da nauče više o načinima za uključivanje muškarca i dečaka u borbu za rodnu ravnopravnost.

Svakog dana u svom okruženju vidiš da su tvoje drugarice, koleginice, žene iz tvog okruženja diskriminisane?

Smatraš li da se žene i devojke i dalje suočavaju sa preprekama sa kojima se ti ne suočavaš?

Misliš da su muškarci jednako važni za postizanje rodne ravnopravnosti koliko i žene?

Želiš da doprineseš, ali ti se ponekad čini da se borba za ženska prava svodi na borbu protiv muškaraca?

Ovo je prilika da saznaš kako da se uključiš i napraviš promenu u svom okruženju.

Razgovaraćemo o tome šta danas u Srbiji znači biti mlad muškarac, o tome na koji način gledamo rodne stereotipe, o tome kako da oformimo partnerstva na ovom važnom poslu, o tome kako da angažujemo svoje kolege i da se zajedno borimo za rodnu ravnopravnost. Učićemo o načinima da napišemo i sprovedemo projekat, organizujemo događaj, pošaljemo jasnu poruku da nas čuje što više ljudi, zauzmemo se za ono za šta mislimo da je važno i angažujemo druge za cilj koji nam je bitan. Vežbaćemo veštine liderstva, organizacije, javnog nastupa, upravljanja projektima, timskog rada u zajednici.

Poziv je namenjen za muškarce starosti od 18 do 30 godina.

Biće organizovana dva trodnevna modula, jedan od 8. do 10. decembra 2023. godine i drugi od 2. do 4. februara 2024. godine. Predavači, treneri i govornici na radionicama biće relevantni eksperti i ekspertkinje za pitanja rodne ravnopravnosti, društvenog angažmana, omladinske participacije i upravljanja projektima.

Svi troškovi prevoza i smeštaja su pokriveni.

Projekat Uključivanje muškaraca i dečaka u borbu za rodnu ravnopravnost sprovodi Regionalna akademija za razvoj demokratije uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

MOŽETE SE PRIJAVITI NA OVOM LINKU

HVALA NA IZDVOJENOM VREMENU I INTERESOVANJU ZA UČEŠĆE U RADIONICAMA!

Napomena: Podaci sakupljeni kroz popunjavanje ovog upitnika biće korišćeni isključivo u svrhu odabira kandidata za učešče u radionicama

oktobar 31 2023

CRNOGORSKO-SRPSKI ODNOSI SLOŽENI, RAZLIKE IZRAŽENE, A POTENCIJAL KRIZE KONTINUIRAN

RegionalADD Projekti 0

Odnosi između Crne Gore su osetljivi i složeni, i treba im prići realno uz punu svest onog što oni vuku iz istorije, ali i onog čime ih oblikuju aktuelni donosioci odluka, kao i kroz prizmu evidentnih pokušaja da se kriza izazove od strane vlasti u Beogradu, neki su od akcenata juče održanog Plenuma o crnogorsko-srpskim odnosima, koji su Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Regionalna akademija za razvoj demokratije organizovali (ADD) uz podršku Ambasade Švajcarske.

Plenum su, predstavljanjem ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja o odnosima Crne Gore i Srbije kroz komparativni presek, otvorili Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a i Balša Božović, direktor ADD-a. Podsećanja radi, ranije su pojedinačna istraživanja predstavljena odvojeno u Crnoj Gori i Srbiji.

„Razlike u pozicijama i interesima političkih aktera, ali i u velikom delu i među građanima i građankama u Srbiji i Crnoj Gori su ozbiljne i trajne, ali ih ne treba ni potcenjivati ni precenjivati. Dosta toga zavisi kako će se stvari dalje razvijati i kakav će politički kurs Srbija dalje zauzimati u poštovanju međunarodnih sporazuma koje je potpisala. Inače, u ovako traumatičnom spoljno-političkom okviru, s različitim odabranim spoljnopolitičkim destinacijama, ove razlike bi mogle biti i konfliktne“ , naveo je dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u svom komentaru. On je podvukao veliki značaj istraživanja za akademsku zajednicu, ali i donosioce odluka.

Istoričar i predsednik udruženja HIPMONT, Miloš Vukanović, ističe broj neopredeljenih kod pitanja koje definišu vrednosni okvir, poput odnosa prema partizanskom i četničkom pokretu, i važnost obrazovnog sistema uz nedostatnosti koje ga karakterišu. Vukanović je kazao da je netačan, iako decenijski dug, narativ o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. „Određeni broj ljudi jeste bio ugrožen i diskriminisan od strane režima DPS-a, ali zbog političke, a ne nacionalne pripadnosti“, pojasnio je on. „Značajan je podatak kada kao društvo imate toliki procenat onih koji podržavaju agresora, jer je to problem“, zaključio je Vukanović u osvrtu na odnos ispitanika prema rusko-ukrajinskom ratu.

Aleksandar Sekulović, potpredsednik Antifašista Srbije, imao je tri ključna utiska. „Prvi utisak da je veoma kvalitetno urađeno, aktuelno i da može biti od izuzetne koristi donosiocima odluka u obe države. Drugi utisak pokazuje da su Srbija i Crna Gora u velikoj meri dva različita društva, na kulturnom i vrednosnom planu. Treći utisak je da su ispitanici u Srbiji u nekim stvarima pokazali veliku ili primetnu dozu neiskrenosti, posebno oko pitanja državno-pravnog statusa, odnosno nezavisnosti Crne Gore, kao i spoljnog uticaja Srbije na dešavanja u Crnoj Gori, gde izgleda da su davali očekivane odgovore“, naveo je, između ostalog, on.

Slobodan Georgiev, direktor vesti TV NOVA S, smatra da iako je pitanje nezavisnosti Crne Gore u Crnoj Gori 2006. godine završeno, u Srbiji i dalje nije. „U radikalskoj interpretacije istorije, trenutak kada Crna Gora odlazi iz zajednice sa Srbijom, otvara prostor da ode i Kosovo. Fantazija Beograda kao sedišta jedne velike države, kroz instrumetalizaciju srpskog identiteta, jeste da se stvari vrate na period pre 1997, što se i dešava danas u Crnoj Gori“, naveo je on. „Postoji pokušaj da se izazove kriza kojom bi se moglo upravljati Crnom Gorom iz Beograda. To struji od akademske zajednice, gde je dugo uspostavljena imperijalna politika – svi Srbi u jednoj državi, uz dominantan model ugroženosti Srba u regionu i dijaspori, dalje se sliva u obrazovni sistem, a kroz politiku i službe se širi kroz narod, što utiče na mlade i njihove vrednosne modele“ ocenio je Georgiev.

Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, veruje da su rezultati u obe države gori nego što istraživanje pokazuje, ali da za razliku od podeljenog crnogorskog društva u Srbiji postoji visok stepen saglasja koje nije dobro za Crnu Goru. „To saglasje postoji i u medijskoj sferi kada je u pitanju izveštavanje o Crnoj Gori, nezavisno da li se radi o medijima kontrolisanim od strane vlasti ili onima koji se mogu nazvati nezavisnom medijskom scenom“, kazao je on. Đukanović je zaključio da nova struktura vlasti u Crnoj Gori svoje legitimacijske temelje crpi iz litijaškog pokreta, što čini veoma značajnom ulogu SPC.

Mihailo Miletić, predsednik udruženja crnogorskih elektora u Srbiji, smatra da u Srbiji postoji institucionalna ugroženost Crnogoraca, objašnjavajući to preprekama sa kojima se nacionalna zajednica Crnogoraca u Srbiji susreće u procesu biranja svojih predstavnika, ali i diskriminaciji Crnogoraca u obrazovnom sistemu Srbije koji negira crnogorsku istoriju i identitet. Upozorio je i na kontinuirano smanjenje broja Crnogoraca u Srbiji.

„Teško je pronaći priznanje crnogorskog identiteta među elitama u Srbiji“, mišljenja je i istoričar Milivoj Bešlin. Tumačeći rezultate istraživanja, on je kazao da se ne može reći, uz sav autoritarni režim, da postoji preovlađujući strah. „Ako je, ipak, toliko ljudi reklo nešto što se razilazi sa onim što je dominatni narativ elite u društvu, to je dobar znak i činjenica da živimo u mehurima i da sa novim medijima imamo drugačiji odnos prema stvarnosti“, dodao je Bešlin, naglašavajući i značaj društvenih mreža koje su prekinule jednosmerne kanale komunikacije. „Elite stvaraju ekspanzionistički narativ kada je Srbija u pitanju. Druga stvar se tiče narativa zaštite Srba van Srbije, što je najkraća definicija srpskog nacionalizma danas – Srbi van Srbije“, podvukao je on. Bešlin je pojasnio da je vlastima u Srbiji izuzetno bitno da ima srpske liste u zemljama regiona gde postoji srpsko stanovništvo, te da vlasti u Srbiji za Srbe u Crnoj Gori smatraju samo one koji su birači partijskih struktura pod uticajem Vučića, a što, s obzirom na podatke o broju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, znači da većina njih zapravo ne veruje Aleksandru Vučiću.

Milena Samardžić Popović, predsednica Sindikata doktora medicine, ukazala je na potrebu većeg uključenja akademske zajednice u Crnoj Gori i proaktivnijeg pristupa u pisanju svoje istorije. „Crna Gora bi trebalo biti više angažovana na izgradnji svog identiteta, svog jezika – crnogorskog. Izgubili smo jednu šansu, jer je vladajuća elita bila posvećena svojim biznisima, a identitetskim pitanjima, dok je doprinos akademske zajednice izostao, što se odražava kroz negiranje crnogorskog identiteta i zaplenu kulturnih i istorijskih vrednosti“, zaključila je Samardžić Popović.

O značaju veće aktivnosti akademske zajednice i kad je reč o identitetskim pitanjima i srpsko-crnogorskim odnosima, govorila je i profesorica na Univerzitetu Donja Gorica, dr Nikoleta Đukanović. „I civilno društvo nam se svodi na nekoliko nevladinih organizacija. Srećom je uticaj tih NVO veliki, pa se uspeva nadomestiti taj neaktivizam akademske zajednice“, dodala je ona. Đukanović je kazala da se rezultati istraživanja na liniji nekih ranijih u delu vrednosti i da nije čudo što svedočimo retradicionalizaciji mladih kada vidimo da su oni produkt tih autoritativnih režima iz prošlosti. „To dominantno oblikuje njihova stanovišta, a i reflektuje se na pitanja koliko vidimo crnogorski identitet i odnose između Crne Gore i Srbije kao odnose između dve nezavisne države koje treba razvijati na zdravim osnovama, a koliko ih politizujemo na način da ih koristimo za interese političkih elita u Beogradu i sada u Podgorici,“ objasnila je Đukanović.

„Kada su u pitanju odnosi Crne Gore i Srbije i generalno odnosi Srbije sa okruženjem, tu se u prvi plan stavlja teza o etnoteritorijalizaciji, koja se istorijski provlači zadnja dva veka. I u ovom istraživanju se vidi da su najdrastičniji primeri neslaganja upravo pitanje jezika, prihvatanja nezavisnosti, ali i zanimljivo je da najveći disparitet dolazi iz pitanja da li Srbija ima pravo da štiti Srbe u Crnoj Gori gde skoro 80% iz Srbije kaže da ima, dok je u Crnoj Gori isti potvrdan odgovor dalo upola manje ispitanika“, naveo je kulturolog i politički analitičar Srđan Šušnica. On je pojasnio da je ovde reč o zabrinjavajućem trendu koji otvara prostor i u crnogorskom i u srpskom društvu da se na razne vrste intervencija Srbije u Crnoj Gori gleda kao na nešto što je normalno.

Adnan Prekić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, dodao je da, u istorijskom kontekstu, ono što se dešava između Srbije i Crne Gore nije slučajno niti rezultat nekog novijeg političkog delovanja, već da se radi o politici kontinuiteta. „Osnovni problem u komunikaciji između dve strane predstavlja pokušaj vlasti u Srbiji da od Srba u Crnoj Gori napravi dijasporu“, pojasnio je Prekić.

Ovaj događaj deo je projekta „Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!“, koji sprovodi CGO iz Crne Gore u saradnji sa ADD iz Srbije, uz finansijsku podršku Ambasade Švajcarske. Plenum je okupio je oko 50 istoričara, predstavnika akademske zajednice, NVO sektora, novinara i analitičara koji su imali priliku da kroz dijalog daju svoj osvrt na nalaze istraživanja, ali i da doprinesu razumevanju kompleksnosti odnosa Srbije i Crne Gore, a sve u cilju stvaranja novog narativa koji promoviše poštovanje dobrosusedskih odnosa, verskih prava, multietničnosti, multikulturalnosti, evropske vrednosti i ljudska prava.

oktobar 26 2023

Proširenje EU postalo realnost, države kandidati da se zaštite od malignih uticaja

RegionalADD Projekti 0

Proširenje Evropske unije (EU) postalo je realnost, a države kandidati treba da jačaju institucije i vladavinu prava kako bi se zaštitile od malignih uticaja sa strane, ocenila je EU ambasadorka u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa na panelu “Zapadni Balkan, međunarodni akteri i geopolitika nove ere?” na konferenciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD), Centra za građansko obrazovanje (CGO) I fondacije Fridrih Ebert (FES) “Vreme da krenemo dalje – 20 godina od samita u Solunu“.

Ona je rekla da paket proširenja danas obuhvata ne samo šest zemalja Zapadnog Balkana, nego i Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju. „Prvi put će paket proširenja biti predstavljen uključujući sve te zemlje. U zadnje tri decenije bilo je puno uspona i padova. Trenutni zamajac koji je napravio rat u Ukrajini daje novu perspektivu za region“, kazala je Popa.

Ona je navela da je prioritet EU proširenje. „Ostalo je opipljivo pitanje spoljne politike, nije to više samo cilj koji je tu, a da nema neki horizont. No, izazovi su, takođe, porasli“, dodala je Popa.

Popa je rekla da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale, otvorile najviše poglavlja, da su Severna Makedonija i Albanija tek počele pregovore, Bosna i Hercegovina (BiH) dobila status kandidata, a da je Kosovu ponuđena vizna liberalizacija. „To su procesi koji teku a znamo da ritam nije po volji zemalja kandidata. I Unija bi htela da se to brže kreće“, dodala je Popa.

Popa je rekla da se o EU neretko priča kao natprirodnom tijelu, a ne Uniji od 27 članica. „Često je teško doći do konsenzusa, proces donošenja odluka je komplikovan. Ima diskusija kako interno da se reformiše EU. Ali, može se reći da je proširenje sada postalo realno“, rekla je Popa.

Prema njenim rečima, druga važna stvar je da postoji sukob i konfliktni uticaji u regionu. „Maligni utucaj Rusije je realnost, rat u Ukrajini izazvao je još više problema i to zemlje kandidatkinje treba da uzmu u obzir kada sprovede reforme – da se zaštite od malignih uticaja“, poručila je Popa.

Ona je, govoreći o koracima koje će EU sprovesti, primarno o ekonomsko-investicionom planu, morati da vide da države kandidati sprovode reforme. „To je partnerstvo, dvosmerna ulica, ne možete imati prednost u odnosu na druge kandadite“, rekla je Popa.

Popa je naglasila da, uz vladavinu prava, države kandidati moraju imati i jake instutucije kako da bi se branile od malignih uticaja. „Zato je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije postalo važno. Evropa mnogo više brine više o bezbednosti nego što je to radila do sada. Dosad se više brinula o ekonomskim pitanjima“, pojasnila je ona.

Bivši direktor briselke kancelarije Stiftung Wissenschaft politik iz Nemačke, Dušan Reljić, rekao je da je EU značajna za ceo region i samim tim što je EU u proteklih 20 godina progutala region, i to ne samo time što se proširila, nego što ga je u društveno-ekonomskm smislu usisala u EU.

On je rekao da su EU i NATO prisutni u regionu što ima svoje posledice.

„Region neuporedivo više doznačava u EU nego što dobija iz razvojne pomoći. Za poslednjih deset godina trgovinski deficit regiona sa EU bio je sto milijardi EUR. U IPA III je predviđeno devet milijardi pomoći za region“, objasnio je Reljić.

On je kazao da je najveći problem iseljavanje ljudi i dodao da se skoro svakih 90 sekundi region “prazni za jednog čovjeka”. „Većina tih ljudi odlaze u EU, region šalje ljudski kapital i svoj teško zarađen novac a, za razliku od članica EU u regionu, ne dobija solidarnu pomoć Unije“, ukazao je Reljić.

Prema njegovim rečima, “obični ljudi imaju dva izbora – da emigriraju ili da prihvate relanost, a najveća realnost u regionu je zavisnost od vlasti“.

Projektni menadžer u Sbunker-u sa Kosova, Viser Čambazi, rekao je da je EU mirovni projekat i da se sada pomera ka ratnom projektu.

On je naveo da fokus više nije Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija i Gruzija nego egzistencijalno pitanje sa implikacijama na region i svijet. „Postavlja se pitanje da li su te zemlje deo EU budućnosti ili su tampon zona između Rusije i EU“, naveo je Čambazi.

On je problematizovao u kojoj meri pomeranje ka bezbednosti utiče na pitanje proširenja, a imajući na umu imigracije, potrebu za sirovinama, te energetiku i druge stvari za koje EU ne može da se oslanja na to da bude sama sebi dovoljna. To je, kako je dodao, poguralo Uniju da ima traži više suvereniteta, da ima autonomiju.

Politička analitičarka Dina Bajramspahić je, u osvrtu na proces pregovora, kazala da je zavladala letargija, kao i da su izgubljeni entuzijazam i energija, koje je neophodno obnoviti.

„Važno se podsetiti da smo u procesu EU integracija ušli svojom voljom. Naši javni funkcioneri kada se suoče sa preporukom ili zadatkom postaju branioci suvereniteta, a među njima su i oni koji nisu bili za nezavisnost države“, rekla je Bajramspahić.

Ona je kazala da je razlika u alatima koje razni maligni uticaji koriste. Bajramspahić je navela da u Crnoj Gori postoji značajan broj građana koji ne veruju u ruski uticaj, navodeći da je među njima i deo procrnogorski orjentisanih građana, objašnjavajući da se to pitanje i opasnost koju nosi potcenjuje i ne radi dovoljno na dekonstrukciji dezinformacionih narativa. Posebno je navela da je medijska scena u zabrinjavajućem stanju.

Konferenciju su zatvorili Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, Balša Božović, izvršni direktor ADD-a i direktorka Regionalne kancelarije FES-a za Srbiju i Crnu Goru, Kirsten Šonefeld.

Šonefeld je podsetila da je konferencija adresirala lepezu aspekata evropskih integracija Zapadnog Balkana. “Pričali smo o različitim modelima integracija, faznom pristupanju, revidiranoj metodologiji, Berlinskom procesu… Svi ti aspekti su veoma važni. Treba da se zapitamo kako da prevaziđemo letargiju koja se pojavila tokom godina, i kako da se vratimo političkim misijama i pitanjima proširenja EU”, navela je Schoenefeld.

Ona je zaključila da se evropske integacije ne odnose samo na priključenje Zapadnog Balkana, već i na povratak tog regiona kući i ispunjavanje obećanja EU da to bude mirovni projekat.

oktobar 26 2023

Previše okvira za integraciju, a premalo integracija

RegionalADD Projekti 0

Stabilna, evropska i građanska vlada u Crnoj Gori može za četiri godine da ispuni sve reforme iz procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU), ali je upitno da li će Crna Gora dobiti takvu vladu, kazala je bivša ministarka evropskih poslova i članica BIEPAG-a Jovana Marović tokom panela “Efekti i rezultati novog pregovaračkog okvira i novi modeli evropskih integracija”, na konferenciji Regionalne akademije za razvojdemokratije (ADD, Centra za građansko obrazovanje (CGO) i fondacije Fridrih Ebert (FES) “Vreme da krenemo dalje- 20 godina od samita u Solunu“.

On je ukazala da postoje tri seta okolnosti zbog kojih Crna Gora i nakon 11 godina pregovora nije deo EU.

“Prvo, od početka pregovora nisam uočila da postoji istinska volja da se smanji jaz između tehničkog i političkog dela procesa pregovora. Imamo uspeh u tehničkom, ali ne u političkom delu. Mi još govorimo o tome da li političke partije imaju volju i želju da se priključe EU”, smatra Marović. Ona je rekla da se, s druge strane, EU zalaže za princip napredovanja na osnovu zasluga, ali da ga u praksi ne primenjuje. Kako je dodala, treći set okolnosti odnosi se na to da ni EU ni političke elite nemaju jasnu viziju “kuda dalje sa državama Zapadnog Balkana”.

“Moje nedavno iskustvo u Vladi Crne Gore pokazuje da političke partije na prvo mesto stavljaju svoje interese. Evropske integracije samo su mantra kako bi se dobijali glasovi građana”, pojasnila je Marović.

Ona je rekla da, iako ogromna većina građana podržava članstvo u EU, političke partije ne mogu da postignu konsenzus oko najvažnijih pitanja koja bi trebalo da ubrzaju proces evropskih integracija. “Prvenstveno mislim na prelazna merila iz poglavlja 23 i 24 koja smo dobili pre deset godina. Tokom prošle godine svaka od političkih partija makar jednom je blokirala jedno od imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija. Bez tog političkog dela ne možemo ubrzati evropske integracije”, podvukla je Marović.

Ona je rekla da najveća odgovornost jeste na Vladi, ali i da političke partije snose odgovornost za to što Crna Gora i dalje nije ušla u završnu fazu procesa pregovora.

Marović je navela da Crna Gora ima stopostotnu usaglašenost zajedničke spoljne i bezbednosne politike sa EU, ali da nije jasno šta je time dobila. “Kako to EU vrednuje, ako jedna država ima određene štete zbog tog usaglašavanja, a druga samo ima manju ocenu u godišnjeg izvještaja?”, pitala je Marović.

Ona je mišljenja da nova metodologija suštinski nije promenila ništa u pristupnom procesu Crne Gore. “Nova metodolgija bez aktivnijeg učešća na terenu država članica, bez sankcija i podsticaja, bez klasterskog izveštavanja ne vidim da je suštinski išta promenila u cijeloj ovoj priči”, navela je Marović.

“Najznačajniji problem ostaje – previše okvira za integraciju a premalo integracija. Pre godinu smo potpisali tri sporazuma (u sklopu Berlinskog procesa) koji nam nisu doneli ništa suštinski novo. Ako je zajedničko regionalno tržište primaran okvir za integraciju, onda se postavlja pitanje da li Crna Gora mora večito da čeka one manje spremne države”, kazala je Marović.

Cela situacija u Crnoj Gori je, prema njenim rečima, poraz Evropske unije. “Ne možete kriviti samo države Zapadnog Balkana za manjak demokratije”, kazala je Marović.

Ona je rekla da je nemoguće odrediti da li će bilo koja država do 2030. godine biti spremna da bude u EU, ali da je moguće za svaku državu ponaosob napraviti mape puta. “Stabilna, evropska i građanska vlada u Crnoj Gori može za četiri godine da ispuni sve reforme. To je suština, da li ćemo dobiti takvu vladu, zaista ne znam i nisam sigurna”, zaključila je Marović.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropsku politiku (CEP) iz Srbije, Srđan Majstorović, naveo je da bez političke volje nema mogućnosti da se ostvari napredak u evropskim integracijama.

“U protekih 20 godina, postojala je neka vrsta kohabitacije, manjka političke volje sa obe strane – i EU i Zapadnog Balkana. Nestalo je kredibiliteta. Niko ovde nije pokazao kapacitet da veruje da će doći do napretka”, kazao je Majstorović.

On je naveo da 20 godina od Samita u Solunu predstavljaju sjajnu priliku da se “ponovo sedne” i definiše budućnost Evrope nakon 2030. godine, kao i da takva vrsta “ponovnog obnavljanja zaveta” može biti simbolična ali i znak povratka kredibiliteta celom procesu.

Prema njegovim rečima, EU ostaje ozbiljno posvećena strateškoj važnosti procesa proširenja. “Nama je potreban neki novi ugovor, neki Nju dil /New deal/ na osnovu kojeg ćemo načiniti naredne korake, ali opet bez jasne političke principijelnosti, koju trenutno ne prepoznajem, teško ćemo napraviti te korake”, ocenio je Majstorović.

Viši istraživač u Albanskom insitutu za međunarodne studije, Ledion Krisafi, naveo je da je proteklih godinu i po Albanija napravila značajne iskorake, što nužno ne mora biti direktno vezano za otvaranje procesa pregovora sa EU. “Ono što Albanija sada radi ima veze sa reformom pravosudnog sistema koja traje već nekoliko godina i koja je u potpunosti promenila imidž države”, kazao je Krisafi.

On je kazao da je u proteklih nekoliko meseci povećan broj prijava za korupciju, organizovani kriminal, ali i da se poslala poruka da ne postoje nedodirljivi misnistri, političari pa ni premijeri. “Ja tako vidim proces, ne toliko direktno vezan za proces pregovaranja i pridruživanja, koliko da ima veze sa pravosudnim reformama”, naveo je Krisafi.

Govoreći o izmenjenoj metodologiji za pristupanje Uniji, on je kazao da EU ne želi Zapadni Balkan koji može predstavljati problem na terenu. “Zemlje kao što je Srbija koje imaju autoritarne režime, bez obzira na metodologiju, teško da mogu očekivati da budu deo EU. Dakle, dosta zavisi od nas”, rekao je Krisafi.

On je kazao da nova metodologija može biti put ka EU i način da Unija razreši sopstvene dileme i probleme. “Ako gledamo prethodnu metodologiju, imamo Crnu Goru, gde je situacija bolja u odnosu na Srbiju. Metodologija nema mnogo veze sa time što država radi. Ako EU želi da za šest, sedam godina Zapadni Balkan učini delom EU, oni će to uraditi bili mi spremni ili ne”, kazao je Krisafi.

Izvršni direktor Instituta za evropsku politiku Kosova, Demuš Šaša, rekao je da je Kosovo na putu ka pristupanju od početka povezano sa dijalogom sa Srbijom, kao i da je naredni korak ka dobijanju kandidature za Kosovo čvrsto vezan za napredak u dijalogu.

“Kada je u pitanju metodologija za proširenje, mislim da nakon četiri godine može da se sudi o ivzesnoj politici. Najavljeno je da će nova metodologija biti predvidljivija. Imaćemo kredibilniji i dinamičniji proces“, rekao je Šaša.

On je ocenio da su, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, vidljive promene u proširenju.

„Desilo se nešto što je bez presedana kada je reč o proširenju. Do kraja godine, Ukrajina će početi sa pregovorima. Dakle, od momenta kada su Ukrajina i Moldavija predale aplikaciju do vremena kada će početi pregovore proći će 20 meseci“, naveo je Shasha dodajući da je to dosad rekord.

Prema njegovim rečima, EU nikada u istoriji proširenja nije delovala tako brzo i predvidljivo kada je u pitanju proširenje, navodeći da je razlog za to ruski predsednik Vladimir Putin, a što ukazuje da proces proširenja “ide dalje od papira i dokumenata”, odnosno da politika diktira sve.

U narednih nekoliko meseci EU će, kako je dodao, imati jedinstvenu priliku da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom i da Kosovu da status kandidata, ali i potrebu da napreduje u pregovorima sa svim zemljama u regionu, uključujući Bosnu i Hercegovinu (BiH).

“Nadam se da će lideri prepoznati kapital proširenja EU i kakav će to mir, prosperitet i stabilnost regionu doneti”, zaključio je Šaša.

Koordinator Inicjative za praćenje evropskih integracija BiH, Edo Kanlić, rekao je da je datum početka pregovora sa EU važno pitanje za BiH, ali da je za njega lično važniji kapacitet državnih institucija da vode pregovore, čak i u tehničkom delu. “Institucijama nedostaje znanja i kapacietet u određenim oblastima. Nije problem samo u datumu“, rekao je Kanlić.

On je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji EU institucije komuniciraju poruke sa institucijama u BiH.

Kanlić je, komentarišući poziciju te države, rekao da će makedonski scenario sa Bugarskom biti šala za odnos Hrvatske prema BiH tokom pristupanja.

Generalni sekretar RYCO, Albert Hani, rekao je da je na zemljama Zapadnog Balkana teret da proizvedu više rezultata u skladu sa evropskim vrednostima. „Lako je kritikovati druge ali verujemo da mi pravimo platformu u kojoj ćemo shvatiti da sami ne možemo da napredujemo. Ako smo zajedno – napredovaćemo“, dodao je Hani.

Govoreći o Berlinskom procesu, Hani je rekao da je RYCO fokusiran na projekte izgradnje poverenja.

On je naveo da većina mladih ljudi, koji su zaposleni u administraciji, želi da napusti taj sektor.

„To nas dovodi do drugog problema – sužavanja kapaciteta koje imamo. Ovde je veliki problem da zadržimo zaposlene i moramo da se pozabavimo svim kritikama, i da damo predloge za konkretna rešenja“, kazao je Hani.

Bivša potpredsednica bugarske Vlade i ambasadorka u Crnoj Gori, Meglena Plugačijeva, rekla je da je, nakon rata u Ukrajini i poslednje eksalacije na Bliskom istoku, vreme da EU redefiniše geopolitičku agendu EU.

„I EU i Zapadni Balkan su potrebni jedni drugom zbog ekonomskih i političih razloga, kako bi se smanjio uticaj trećih velikih sila“, ocijenila je Plugačijeva. Ona je rekla da postoji pretnja da će ti uticaji postati još veći jer ne postoji jasna vizija pridruživanja regiona EU.

Plugačijeva je podvukla da metodologija nije ključna za proširenje već je pitanje političke volje i konkretnih rezultata koji su neophodni da bi došlo do novih momenata u pogledu pridruživanja. „Smatram da je neophodno razmišljati o novim idejama i predlozima koji dolaze od EU, konkretno od francuskog predjednika Emanuela Makrona, koji je predložio osnivanje Evropske političke zajednice kao nešto što je neophodno“, rekao je Plugačijeva.

Ona je poručila da je potrebna jasna vizija i jasniji rokovi za Zapadni Balkan.

oktobar 25 2023

Evropska budućnost Zapadnog Balkana zavisi od zajedničkih napora i želje da učvrstimo evropsko jedinstvo

RegionalADD Projekti 0

„Održiva alternativa za evropske integracije Zapadnog Balkana ne postoji, a sve drugo bilo bi samo spoljnopolitički avanturizam koji bi bio poguban za stabilnost, održivi razvoj pa čak i mir na Zapadnom Balkanu“, rekao je predsednik Izvršnog odbora ADD na konferenciji „Vreme da krenemo dalje- 20 godina od samita u Solunu“, koju organizuju Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD), Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice i fondacija Fridrih Ebert (FES).

Balša Božović je rekao i da 20 godina nakon Solunskog samita veći deo Zapadnog Balkana i dalje želi da veruje da je njegova budućnost u EU. „Nove ratne okolnosti u Evropi, agresija Rusije na Ukrajinu, učinile su da EU i Zapadni Balkan treba da obnove međusobne privrežnosti i da nastave da rade zajednički, u novim okolnostima, na integraciji ovog dela Evrope u Uniju“, naveo je Božović.

Božović je rekao da nas iskustvo Ukrajine „uči na teži način da mir više nije garancija“.

„Zapadni Balkan, kao meki trbuh Evrope predstavlja slabu tačku evropskog jedinstva u spoljnoj i bezbednosnoj politici“, poručio je Božović.

On je dodao da je zato važno da problem zakočenih reformskih procesa i teških opterećujućih odnosa bude rešavan od EU na bazi kopenhanških kriterijuma i evropskog sistema vrednosti.

Božović je rekao da je iskustvo u posljednjih nekoliko godina pokazalo da neki partneri nemaju dovoljno senzibiliteta za prilike na Zapadnom Balkanu, a, kako je dodao, danas je taj evropski snezibilitet potrebniji nego ikad pre. „Mir se više ne podrazumeva, mir je privilegija, a na Zapadnom Balkanu on je na staklenim nogama“, smatra Božović.

On je mišljenja da nakon terorizma na Kosovu „imamo obavezu da se posvetimo demokratizaciji i evropeizaciji regiona“. „Ne možemo se praviti da se nšta nije desilo na severu Kosova jer će se u tom slučaju desiti opet“, kazao je Božović, poručujući da evropske institucije moraju naći način da se izbore sa uticajima koji mogu da poljuljaju mir na Zapadnom Balkanu.

Božović ceni da se mora pomoći onima koji su najdalje odmakli u pregovorima, poput Crne Gore. „Pomoći Crnoj Gori da se politički konsoliduje nakon trogodišnje krize, i smogne snage da nastavi EU put, bio bi znak da Unija geostrateški ne prepušta ovaj deo Evrope malignim uticaja sa istoka, i da ne toleriše maligne uticaje od država iz neposrednog okruženja“, smatra Božović.

On je rekao da ako neka od država ne želi EU budućnost, to treba jasno reći, ali da na toj odluci ne sme da koči druge i da ih vraća u neizvesnu prošlost. „Vreme je da krenemo dalje jer već sutra može da bude kasno“, zaključio je Božović.

Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO) Daliborka Uljarević ocenila je da je Crna Gora država koja je od nekadašnjeg istaknutog đaka, „istina u grupi onih osrednjih“, došla do ponavljača bez naznaka da će u skorijem periodu napraviti potreban suštinski napredak. „Nisam sigurna ni kakva je skorija perspektiva evropskih integracija Crne Gore, a imajući u vidu poslednje informacije koje se odnose na strukturu Vlade“, dodala je Uljarević.

Prema njenoj oceni, takva Vlada u kojoj je mnogo rezervi prema Euvropskoj uniji (EU) dolazi onda kada Crna Gora broji šestu godinu otkad nije zatvorila nijedno poglavlje. „Na jednoj strani, imamo kontinuiranu i dominantnu većinu građanstva koja sanja evropski san i podržava put Crne Gore ka članstvu u EU – trenutno 77,4 odsto po našem posljednjem istraživanju. Istovremeno, EU, države članice, SAD i drugi zapadni partneri gube uticaj u Crnoj Gori, ali i u regionu. Indikativno je da su vlastima sve bliži oni koji ne insistiraju na progresivnim vrednostima i funkcionalnoj vladavini prava“, kazala je Uljarević.

Ona je navela da zato nije iznenađenje, „iako treba da nas sve brine“, što se entuzijazam i optimizam u pregovaračkim strukturama u regionu, koje su kičma procesa, nalazi na minimumu.

Uljarević je rekla da Crna Gora ispraća drugu vladu u poslednje tri godine koja nije, kako je navela, za razliku od vlada prethodnog režima, ni simulirala posvećenost procesu evropskih integracija, pojašnjavajući da će se brzo pokazati u kojem pravcu ide nova Vlada, ali da dosadašnje naznake nisu ohrabrujuće u onom što bi trebalo da bude kvalitativno drugačiji pristup.

Ona je ukazala da u vrtlogu regionalnih nestabilnosti, političkih obrta u kojima se dogovori ne baziraju na vrednostima već na pukoj borbi za opstanak – tema evropskih integracija ostaje na marginama.

„20 godina nakon samita u Solunu zasluženo stojimo u istoj čekaonici, jer nije demonstrirana uverljiva politička volja za reformama, uz ono što je već hronična potkapacitiranost, manjak znanja i nerad, a višak prazne ali opasne ambicije. Danas geopolitičke okolnosti donose povoljan vetar za region – postoji veća pažnja Unije, njenih institucija i zvaničnika za proces proširenja. Ta se prilika ne sme propustiti niti dopustiti da proces EU integracija bude proces izneverenih očekivanja“, poručila je Uljarević, podvlačeći i potrebu da EU blagovremenije i proaktivnije reaguje kroz pružanje podrške u dostizanju standarda kojima region stremi, ali i otklonu od onih koji udaljavaju društvo od progresivnih vrednosti.

Ona je naglasila da je politička odgovornost okosnica procesa. „Ta odgovornost treba da unese i spremnost da populizam zameni rad i kredibilni rezultati, a onda možemo govoriti i o jasnijoj EU perspektivi za države koje pristupaju EU i smanjenju postojećih frustracija zbog izostanka napretka“, rekla je Uljarević.

O tome koliko su EU integracije visoko na agendi Crne Gore, kako je kazala Uljarević, simbolički dosta govori i podatak da će skoro godina kako država ni formalno nema glavnog pregovarača sa EU.

Direktor regionalne kancelarije FES-a za dijalog u Jugoistočnoj Evropi, Rene Šle, ocenio je da je „20 godina od Soluna godišnjica koja ne daje pravo da baš slavimo”.

On je rekao da su ambicije i ideje izložene u Solunu bile drugačije od onog kakva je realnost današnjice. “No, ni u kojem slučaju ne možemo reći da se ništa nije desilo“, dodao je Šle.

Prema njegovim rečima, ostvaren je određeni napredak – u toku je proces pregovora sa pojedinim državama, a na početku su ti procesi sa drugima, poput Albanije i Seeverne Makedonije. „Međutim, teško je nazvati to krupnim zamahom, jer je reč o terminu koji vodi neminovno velikom očekivanju. U osvrtu na prethodnih 20 godina, teško je reći da su mnoga očekivanaja materijalizovana”, poručio je Šle.

Po njemu, sa druge strane, može se reći da se mnogo toga dešava, da ima novih ideja i inicijativa. “Ponekad i sukobljenih ideja kako treba nastaviti proces proširivanja. Fridrih-Ebert fondacija teži da okupi predstavnike i vlasti i nevladinog sektora i akademske zajednice, kako bi svi ti bili akteri razgovarali o tim idejama jer je njihova sinergija važna”, kazao je Šle.

Kandidat za ministra inostranih poslova Crne Gore, Filip Ivanović, na panelu „Proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu 20 godina nakon Samita u Solunu“, naveo je da Crna Gora iz Brisela nikada zvanično nije čula reč “nazadovanje”. “Nijedan izveštaj Evropske komisije (EK) nije koristio tu reč. Možemo interpretirati da li je bilo nazadovanje ili nije ali, za razliku od nekih drugih zemalja u regionu, EK nikad za Crnu Goru nije pomenula takve termine”, kazao je Ivanović.

On je ukazao da se dinamika jeste promenila i da bi to trebalo da bude razlog za zabrinutost, odnosno činjenica da Crna Gora već godinama brže ili sporije napreduje u usklađivanju i inkorporiranju pravne tekovine, ali i da u nekim pogledima stagnira.

“Prvo moramo napraviti napredak u poglavljima 23 i 24, kako bismo mogli dalje. To je i cilj Vlade koja će se formirati iduće sedmice i to sa jasnom i preciznom agendom koja podrazumeva ubrzanje evropskih integracija”, naveo je Ivanović. On je podsetio da su imenovanja u pravosuđu u nadležnosti Parlamenta, dodajući da očekuje da politički akteri u Parlamentu pokažu na delu ono što deklarativno stoji u njihovim programima – zalaganje za punopravno članstvo u EU. To će, kako je Ivanović dodao, biti test ne samo za novu parlamentarnu većinu već za celi Parlament.

“Ubeđen sam da u novoj većini postoji dovoljno sluha da je izbor pravosudnih funkcija preko potreban kako bismo mogli da krenemo dalje u procesu evropskih integracija”, poručio je Ivanović.

On je rekao i da se pregovaračka struktura Crne Gore mora osnažiti tako da bude robusna i agilna. “Moramo da vratimo glavnog pregovarača, da osnažimo Misiju Crne Gore pri EU, da popunimo neuralgične tačke u administraciji – prvenstveno mislim na mogućnost uspešnog pisanja infrastrukturnih projekata”, smatra Ivanović.

On je najavio da će se aktivnosti nove Vlade u domenu evropskih integracija zasnivati na strateškom komuniciranju Crne Gore kao najboljeg izbora EU, i u smislu da je proširenje živo. “Ukoliko posmatramo optimistično i u dobroj veri poteze ljudi koji će biti u budućoj Vladi, shvatićemo da je vreme za to. Kao najskoriji primer bih istakao jučerašnju odluku da se popis odloži za mesec i da se otvori društveni i politički dijalog, kao i da se uvaži preporuka Evropskog parlamenta”, rekao je Ivanović.

On je kazao da se uvažavanjem preporuka EP, otvaraju mogućnost dijaloga sa opozicijom, opštinama i drugim institucijama. “To je primer kako ćemo postupati u onome što je krajni cilj – članstvo Crne Gore u EU do 2030. godine. Ja mislim da možemo biti spremni i ranije”, naveo je Ivanović.

On je istako da će Vlada biti snažno proevropski orijentisana, a da je garant za to PES kao najveći konstituent vlasti.

Komentarišući veze Vlade sa Beogradom, Ivanović je rekao da je u programu i ove i svih prethodnh vlada saradnja sa Srbjom kao susedom na osnovama međusobnom uvažavanja. On je naveo i da su neke partije koje će činiti parlamentarnu većinu imale dobre odnose sa Moskovom. „Ali nisu jedini, i neke partije koje su sad u opoziciji su imale dobar odnos sa Moskvom, imali potpisane sporazum sa Jedinstvenom Rusijom pa ih to nije sprečavalo da budu prozapadne orjentisane“, kazao je Ivanović. On je naveo da je agresija Rusija na Ukrajinu podstakla sve političke i društvene aktere da napuste određene iluzije koje se tiču odnosa sa Rusijom.

Odgovarajući na direktno pitanje iz publike koliko će nova Vlada poštovati pravosnažne sudske presude, posebno one koje se odnose na nezakonite smene pojedinih funkcionera, poput slučaja Brđanin, on je podvukao da će Vlada biti privržena vladavini prava i da činjenica da neki konstituenti sadašnje Vlade nisu u novoj Vladi ukazuje i da će tu menjati pristup.

Savetnik predsednika Severne Makedonije za spoljnju politiku i ustavna pitanja, Aleksandar Spasov, naveo je da su od Samita u Solunu iz 2003. godine, Bugarska, Rumunija i Hrvatska postale članice EU, dok ostale zemlje i dalje to nisu. “I ne znamo kada će to postati, pominje se 2030. godina kojoj težimo ali to je politička deklaracija, pre nego utvrđeni datum koji će zavisiti od mnogo faktora”, kazao je Spasov.

On je ukazao da je EU danas u drugačijoj geopolitičkoj poziciji. “Za EU je važno da ovaj potencijal ne izmakne, da ne ostanemo ostrvo koje je izolovano od evropskih komšija”, rekao je Spasov.

Potpredsednik Skupštine Srbije, Borko Stefanović, podvukao je saglasnost svih da je vreme da se krene dalje ka EU, ali da se postavlja pitanje kako krenuti i kuda. “Sada imamo otvoren formalan poziv za sve nas iz Brisela. Postoji i formalna otvorena želja svih nas da se pridužimo. U međuvremenu, gubimo energiju i vreme pokušavajući da shvatimo gde se zapravo nalazimo”, naveo je Stefanović.

On je kazao da 44 odsto građana Srbije podržava pristupanje EU dodajući da je u aktuelnim okolnostima iznenađen i tolikom podrškom. “Imamo otvorenu autokratiju, fasadu demokratije, nedostatak medijskih sloboda, korupciju i veze sa organizovanim kriminalom. Zato je bitan pristup zasnovan na zaslugama, moramo da uradimo domaći zadatak ali to mora da učini i EU”, poručio je Stefanović.

Države regiona, kako je istakao, moraju da deblokiraju jedne druge jer je pomirenje od presudnog značaja. “Treba da napravimo neke zajedničke sekretarijate kojima ćemo izbrisati neke strahove koji postoje među nama. Moramo da govorimo jedinstvenim glasom. Ako ne stojimo zajedno, imamo male šanse i završićemo tako što ćemo osuđivati naše vlade i njihove poteze”, zaključio je Stefanović.

Direktorka Direktorata za evropske integracije Bosne i Hercegovine (BiH), Elvira Habota, rekla je da je ta država implementirala dosta važnih zakona iz prioritetnih oblasti još pre nekoliko godina, kada nisu ni imali status kandidata za članstvo za EU.

Ona je mišljenja da što više napretka BiH napravi to će izveštaj EK, koji će biti objavljen 8. novembra, biti bolji. “Taj je dokument je veoma bitan jer je to je prvi izveštaj od dobijanja statusa kandidata i na osnovu njega biće donešene ostale odluke EU”, pojasnila je ona.

“Kad god u BiH imamo snažnu političku volju, progres je neminovan i brz, i sve bude bolje. S druge strane, ponekad kranje tehnička i ekspertska pitanja postanu predmet političkih potkusuravanja i to nas košta mnogo jer usporava celokupan proces”, navela je Habota.

Ona je rekla da, bez obzira na sve to, raduje što je procenat građana koji žele da BiH bude u EU ostaje visok, oko 73 odsto, i da se članstvo u EU nikada ne dovodi u pitanje.

Vršilac dužnosti direktora Direkcije za Evropu i EU u Ministarstvu inostranih poslova i dijaspore Kosova, Fitor Murati, naveo je da je važno zadržati perspektivu ka članstvu u EU, jer to podstiče i neophodne i skupe reforme. “Za Kosovo, nema plana “B” ni “C”. Želimo da budemo deo evroatlantske zajednice jer verujemo u njene vrednosti”, istakao je Murati.

On je rekao da u procesu integracija postoji i geopolitički kontekst. “Argumenti koje smo koristili su opravdani, videćemo u narednim mesecima da li ćemo imati katastrofalne posledice agresije Rusije na Ukrajinu. Nažalost, akt agresije Srbije, koja je podržala paramilitarne akcije koje su nas napale je bez presedana”, naveo je Murati.

Kosovo je, kako je kazao, slalo poruke da treba zatvoriti džepove uticaja za Rusuju. “To je moguće samo ubrzanjem procesa integracija ka EU za ceo region. Da bismo to uradili u jednoj zemlji, ceo region mora da napreduje”, ocijenio je Murati.

Generalni sekretar Ministarstva za Evropu i spoljne poslove Albanije, Gazmend Turdiu, kazao je da izveštaje EK treba ozbiljno tumačiti jer su oni indikacija stvarnog napretka.

Prema njegovim riječima, Samit u Solunu bio je veoma važan trenutak u istoriji regiona ali su evropske integracije počele mnogo ranije. “Naviknuti smo na reč “proširenje”, ali mi se vraćamo kući. Mi se vraćamo tamo gde pripadamo – govorimo o reunifikaciji, ponovnom spajaju sa Evropom”, naveo je Turdiu.

On je upozorio da društvo ne prihvata vakuum i da “ako je prostor otvoren” nešto ili neko će ga popuniti. “Mi ne želimo alternative, ali one postoje – Rusija, Kina, Bliski Istok. Što duže EU drži distancu u odnosu na ovaj region situacija će biti gora”, rekao je Turdiu.

Poslanik nemačkog Bundestaga, Josip Juratović, naveo je da, u kontekstu proširenja EU, postoji geopolitički i bezbednosni smisao, ali da je isto tako EU politički postala relativno nestabilna.

“Pojavljuju se desne strukture. Pitanje demokratskih vrednosti postaje sve bitnije, a to otvara pitanje ko će nam se pridružiti, odnosno koje su to strukture. Svima je jasno da nam je Zapadni Balkan potreban iz bezjednosnih razloga, ali isto tako nije nam svejedno ko će nam prići”, kazao je Juratović.

On je kazao da sama ekonomija i ekonomska pitanja neće rešiti izazove koji stoje pred Evropom.

“Zapadni Balkan mora sa više solidarnosti krenuti ka Evropi. Treba da stvara zajedničku strategiju na putu ka EU. Nije bitno više o kojoj se zemji radi, ako stvarno svi želimo u EU onda trebamo zajedničku političku platformu”, zaključio je Juratović.

oktobar 20 2023

ZA VEĆINU GRAĐANA I GRAĐANKI SRBIJE PITANJE NEZAVISNOSTI CRNE GORE ZAVRŠENO, UZ NEDOVOLJAN STEPEN PRIZNAVANJA CRNOGORSKOG IDENTITETA, A PRISUTNI I DUPLI STANDARDI ZA POLITIČKE PROMENE

RegionalADD Projekti 0

Pitanje nezavisnosti Crne Gore je za dominantnu većinu građana i građanki Srbije završeno, ali je jasno da narativi koji se mogu čuti od strane vlasti, ipak, drže ovu temu u onom okviru koji nije dobar za razvoj zdravih dobrosusedskih odnosa. Na to ukazuju i odgovori na pitanja koja se odnose na nedovoljan stepen priznavanja crnogorskog identiteta, percepciju o ugroženosti Srba u Crnoj Gori i obavezu Srbije da ih štiti, kao i duple standarde u odnosu prema litijama kao modelu političkih promena, neki su od ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenma o odnosima Srbije i Crne Gore predstavljenog danas u Beogradu u Medija centru, a koje je u Srbiji sprovela Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) u saradnji sa agencijom House of win (HOW).

Istraživanje je deo projekta „Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!“, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Crne Gore u saradnji sa ADD iz Srbije, uz finansijsku podršku Ambasade Švajcarske, a paralelno je sprovedeno u Srbiji i u Crnoj Gori.

Nalaze istraživanja predstavili su Balša Božović, izvršni direktor ADD-a i Biljana Ilić, predstavnica agencije HOW.

„Nalazi istraživanja ukazuju da je nezavisnost Crne Gore završeno pitanje za preko 60% građanki i građana Srbije, dok je petina (20%) suprotnog stava, a petina (19%) se ne određuje. Konsekvetno sa ovim, oko petine je i na poziciji da bi referendum o nezavisnosti Crne Gore trebalo ponoviti ili održati referendum o ujedinjenju Srbije i Crne Gore. Međutim, čini mi se važnim podvući da je za većinu ovo zatvorena priča, odnosno da za nju nemaju interesovanja niti izdiferenciran stav“, kazao je Božović na prezentaciji.

„U skladu sa tim i podatak da oko 60% smatra da Crna Gora treba da bude nezavisna, dok fikciju oko ujedinjavanja Crne Gore i Srbije ima manje od petine (18%), ili sa Crnom Gorom i RS 12%, što su dobri indikatori imajući u vidu potencijalno razarajući konfliktni potencijal ovih aspiracija ukoliko bi se one razvile“, dodao je Božović.

Kada je reč o međudržavnim odnosima, Božović je kazao da je očekivano i pozitivno da većina građana i građanki Srbije ceni da od država koje su nekada pripadale Jugoslaviji danas Srbija ima najbliže odnose sa Crnom Gorom (27%), zatim sa BiH (22%), a u manjim procentima to prati Severna Makedonija (14%), Hrvatska (9%) i Slovenija (8%), dok je taj procenat zanemarljiv u slučaju Kosova (2%), a nešto manje od petine ne može da oceni razvijenost tih odnosa. Iz dublje vizure, odnos sa Crnom Gorom se većinski (37%) vidi kao ni dobar ni loš, dok je za manje od trećine (30%) odličan ili dobar, a za malo više od četvrtine (28%) loš ili veoma loš.

„Građani i građanke Srbije većinski ne smatraju da Srbija utiče na političke prilike u Crnoj Gori (49%), a čak 33% ispitanika i nema stav o tom pitanju. Manje od petine (18%) smatra da se Srbija meša u crnogorske unutrašnje prilike, a i među onima koji taj uticaj prepoznaju preteže stav da je to uglavnom neznatno od onog da se radi o mešanju značajnijeg obima“, naveo je Božović.

U delu prepoznavanja glavnih problema u odnosima Srbije i Crne Gore bilo je moguće dati više odgovora, a ubedljivo se ističe pitanje priznanja Kosova (34%). Zatim sledi, u znatno manjem procentu, percepcija lošeg položaj Srba u Crnoj Gori (13%), loša ekonomska saradnja (9%), pitanje odnosa prema NATO savezu (8%), ali i vlasti u Crnoj Gori (8%). Dosta nisko na skali percipiranih problema pozicioniraju se i spoljni uticaj EU i zapadnih zemalja (SAD, UK – 7%), mešanje Srbije u unutrašnja politička pitanja Crne Gore (5%), spoljni uticaj Rusije (5%), loša saobraćajna povezanost (4%), vlasti u Srbiji (4%), položaj Crnogoraca u Srbiji (3%), neizručivanje Svetozara Marovića Crnoj Gori od strane vlasti u Srbiji (2%), nepostojanje diplomatskih odnosa na nivou ambasadora (2%), zabrana ulaska pojedinim građanima/kama Srbije u Crnu Goru/Crne Gore u Srbiju (1%), dok čak petina nema stav.

„Iako se nezavisnost Crne Gore priznaje kroz većinski stav u Srbiji, postoji i stav da neki poslovi dveju država treba da budu zajednički. Uz napomenu da su ispitanici i kroz ovo pitanje mogli da se opredele za više opcija, značajan broj njih (blizu trećine – 32%) navodi da bi trebalo da imamo zajedničku spoljnu i odbrambenu, ili ekonomsku i finansijsku politiku (26%), a interesantno je da mali broj prepoznaje ovakav pristup kad je reč o praktičnom pitanju, odnosno o saobraćajnoj strategiji (10%). Na drugoj strani, 14% je na poziciji da Crnoj Gori i Srbiji ne trebaju zajedničke politike, odnosno da svako treba da sam brine za svoje prioritete“, pojasnio je Božović.

Naglašeno je uverenje da Srbija ima pravo ili obavezu da vodi računa o Srbima u Crnoj Gori, čak 79% građana Srbije je na toj poziciji, dok svega 7% misli da je to unutrašnje pitanje Crne Gore.

Predstavljajući rezultate istraživanja koji se tiču spoljne politike Božović je kazao da građani Srbije kao glavni oslonac u spoljnoj politici vide primarno Rusiju sa 20%, dok je EU sa 15% na drugom mestu, vrlo blizu Kini sa 13%. Mnogo niže se kotiraju SAD (9%), Crna Gora (6%), Nemačka (5%), VB (4%) i Turska (3%).

„Ovi nalazi korespondiraju sa preovlađujućim narativom u većini medija a koji pravi distancu Srbije prema Zapadu. Posledično, i na žalost, članstvo u EU podržava svega 38 % građana Srbije što je najniži procent u regionu Zapadnog Balkana, uz napomenu je duplo veći broj onih koji su protiv (41%) od neopredeljenih (21%). Za pristupanje NATO savezu je svega 9%, dok se tome protivi tri četvtine (75%) ispitanika, a 16% ne može da se opredeli“, naglasio je Božović.

U polju identitetskih pitanja nalazi pokazuju da svega trećina (33%) građana i građanki Srbije priznaje posebnost crnogorskog identiteta, odnosno njegovu odvojenost od srpskog, dok to nije slučaj sa 29% ispitanika, kako je naveo Božović. Veliki broj je onih koji nemaju stav po ovom pitanju – 38%.

Crnogorski jezik ne priznaje 56% građana i građanki Srbije, priznaje 28%, a 16% nema stav oko toga.

„Takođe, građani Srbije su većinskog stava (60%), da SPC ne treba da se meša u politička pitanja ni u Crnoj Gori ni u Srbiji. Time su građani u Srbiji potvrdili privrženost sekularnosti a uprkos negativnim pojavama u srpskom društvu koji dolaze iz same crkve, ali koje SPC širi i u regionu, konkretno i prema Crnoj Gori“, objasnio je Božović.

Kada je u pitanju kulturna zaostavština koju predstavlja Njegoš, 65% građana Srbije smatra da je Njegoš deo i srpske i crnogorske kulture, a svega 4% da je Njegoš deo samo crnogorske kulture, dok više od petine (22%) Njegoša vidi samo kao deo srpske kulture.

Da su Srbi u Crnoj Gori ugroženi veruje 46% građana Srbije, dok je 32% suprotnog stava. Za one koji navode da postoji diskriminacija prema Srbima u Crnoj Gori zapošljavanje i praktikovanje verskih prava su oblasti u kojima je po njima najzastupljenija. Na drugoj strani, 86% građana Srbije smatra da Crnogorci nisu ugroženi u Srbiji.

„Izuzetno je zanimljiv podatak iz istraživanja da 74% građana Srbije navodi da su podržavali litije u Crnoj Gori tokom 2020. godine, kao i da preko 50% njih veruje da su litije u velikoj meri ili donekle uticale na ishod parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine u Crnoj Gori, a da istovremeno većinski (45%) ne bi podržali takav model političkih promena u Srbiji, odnosno samo bi 24% građana Srbije taj model podržalo u Srbiji, i 10% delimično“, naveo je Božović.

Partizanski pokret i dalje ima prevagu u Srbiji sa 32% onih kojima je bliži, dok je četnički pokret odmah iza sa 29% sledbenika. Međutim, veliki broj građana nema stav o tom pitanju – čak 39%.

„Da se u Srebernici dogodio genocid smatra 16% građana Srbije, dok 52% ne deli taj stav, a čak 32% ne može ili ne želi da se odredi. Nezavisnost Kosova ne podržava 73% građana Srbije, nasuprot 5% onih koji to podržavaju, uz takođe značajnih 22% onih bez stava o ovom pitanju. U rusko-ukrajinskom ratu, na strani Rusije je gotovo dve petine (39%) građana Srbije, a uz Ukrajinu svega 13%. O ovom ratu nema stav čitavih 48% građana Srbije.

Očekivano iz ovih podataka, sankcije Rusiji bi podržalo 12% građana, dok je protiv 67%. Na istoj liniji, kada se priča o tome koliko je opasan ruski uticaj po region, većina od 48% smatra da nije, ali i značajan broj (37%) je onih koji smatraju da je taj uticaj maligan i opasan,“ kazao je Božović.

Empirijsko istraživanje u Srbiji sprovela je agencija House of win (HOW, u periodu od 2. do 10. oktobra 2023. godine, na stratifikovanom uzorku od od 1844 ispitanika/ca, primjenom CATI metode.

Rezultate istraživanja možete pogledati NA LINKU:

Plenum o CG-Srb odnosima PPT SRB

Podsećanja radi, juče je CGO u Podgorici predstavio nalaze istraživanja javnog mnjenja o odnosima Crne Gore i Srbije, koje je sproveo u saradnji sa agencijom DAMAR, a u sklopu ovog projekta. zajedničkog projekta CGO-a sa Regionalnom akademijom za demokratski razvoj (ADD), i uz podršku Ambasade Švajcarske.

Glavni cilj projekta „Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!“ je stvaranje novog narativa koji promoviše poštovanje dobrosusedskih odnosa, verskih prava, multietničnost, multikulturalnost, evropske vrednosti, ljudska prava i ističe pozitivne primere napora od strane grupa i pojedinaca tokom ratova i kriza 90ih godina kao pravih heroja za nove generacije. Specifičan cilj je identifikacija glavnih uzroka složenosti odnosa dve istorijski povezane i bliske zajednice – srpske i crnogorske – i uspostavljanje mape puta ka njihovom značajnom i održivom poboljšanju.

oktobar 16 2023

Balša Božović na Forumu 2000 U Pragu

RegionalADD Uncategorized 0

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović govorio je na 27. Forumu 2000 u Pragu. On je bio jedan od ključnih govornika na panelu posvećenom situaciji na Zapadnom Balkanu. Panel pod nazivom „Lekcije civilnog društva iz sukoba na Zapadnom Balkanu“ bavio se najvažnijim pitanjima u regionu.

Trajni etnički sporovi ne samo da podrivaju stabilnost na Zapadnom Balkanu, već stvaraju i prilike za nacionaliste i populiste širom regiona da povećaju svoju popularnost instrumentalizacijom ovih podela. Sesija se fokusirala na moguće alternativne strategije za dugoročno rešavanje ovakvih sukoba iz perspektive civilnog društva. Iskustvo nevladinih organizacija iz trenutnog spora između Kosova i Srbije, trenutno najaktuelnijeg regionalnog problema, kao studija slučaja za razvoj opštih ideja koje se mogu preneti na druge postkonfliktne situacije na Zapadnom Balkanu i šire – to su samo neka od pitanja kojima se bavio panel na kojem je gospodin Božović bio govornik.

Forum 2000 osnovan je 1996. godine kao zajednička inicijativa bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela, japanskog filantropa Joheija Sasakawe i dobitnika Nobelove nagrade za mir, Elieja Wiesela.

Konferencije i drugi događaji organizovani od strane Fondacije Forum 2000 održavaju se u Pragu. Od 1997. godine, Forum 2000 organizuje godišnju konferenciju koja je privukla brojne prominentne mislioce, dobitnike Nobelove nagrade, bivše i sadašnje političare, poslovne lidere i druge pojedince čija je zajednička odlika iskustvo u preuzimanju odgovornosti. Princ Hasan bin Talal, Johei Sasakawa, Frederik Viljem de Klerk, Bil Klinton, Oskar Arias Sančez, Njegova Svetost Dalaj Lama, Henri Kisindžer, Šimon Peres, Mario Soares, Hana Suhočka, Širin Ebadi, Sergej Kovaljov, Nikolas Vinton, Madlen Olbrajt i Vole Sojinka samo su neki od onih koji su prisustvovali događajima Forum 2000.

oktobar 11 2023

Prezentacija rezultata istraživanja javnog mnjenja o odnosima Srbije i Crne Gore

RegionalADD Projekti 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD), u saradnji sa Centrom za građansko obrazovanje iz Podgorice (CGO), a uz podršku Ambasade Švajcarske, u petak, 20. oktobra 2023. godine, u Medija centru, Terazije 3, II sprat, sa početkom u 12:00,h organizuje prezentaciju rezultata istraživanja javnog mnjenja o odnosima Srbije i Crne Gore.

Kako građani i građanke Srbije vide odnose Srbije i Crne Gore i dalju budućnost ove dve države? Kako ocenjuju odnose sa državama u regionu? Koje probleme prepoznaju u odnosima između Srbije i Crne Gore i da li, po njima, postoji uticaj Srbije na unutrašnja pitanja u Crnoj Gori? Ko treba da bude glavni oslonac Srbije na spoljnopolitičkom planu? Kako se vidi pozicija Srpske pravoslavne crkve (SPC)u tim odnosima? Da li se prepoznaju razlike između srpskog i crnogorskog identiteta? Kako se vrednosno određuju građani i građanke Srbije oko ključnih pitanja?

Odgovore na ova i niz drugih vezanih pitanje će predstaviti i komentarisati:

• Balša Božović, Izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD)

• Predstavnik agencije za istraživanje javnog mnenja, House of Win (HOW)

Istraživanje je deo projekta „Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!“, koji sprovodi CGO iz Crne Gore u saradnji sa ADD iz Srbije, uz finansijsku podršku Ambasade Švajcarske, a paralelno je sprovedeno u Srbiji i u Crnoj Gori.

Glavni cilj projekta je stvaranje novog narativa koji promoviše poštovanje dobrosusedskih odnosa, verskih prava, multietničnost, multikulturalnost, evropske vrednosti, ljudska prava i ističe pozitivne primere antiratnih napora tokom ratova i kriza 90ih godina kao ispravnih vodilja za nove generacije.

Specifičan cilj projekta je identifikacija glavnih uzroka složenosti odnosa dve istorijski povezane i bliske zajednice–srpske i crnogorske – i uspostavljanje mape puta ka njihovom značajnom i održivom poboljšanju.

oktobar 11 2023

Božović: Vučić je apsolutni krivac za teroristički akt na Kosovu, taj scenario je već viđen kad je bilo hirotonisanje na Cetinju

RegionalADD Mi u medijima 0

U pucnjavi, koja se dogodila 24. septembra u selu Banjska na sjeveru Kosova, poginuo je jedan policajac albanske nacionalnosti, dok su najmanje dvojica ranjena. U razmjeni vatre ubijena su četiri napadača. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je od samog početka znao šta se sprema i apsolutni je krivac za taj teroristički akt, kaže predsednik Izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije Balša Božović za Gradsku RTV.

Božović smatra da je Vučić na svaki način relativizovao jučerašnjih teroristički akt.

“Sa ljudima koji su imali automatsko naoružanje, koji su bili puni raznih vrsta vozila, kako terenskih, tako i onih drugih oklopnih. Imate danas već informaciju da se nekolicina prijavila u bolnicu u Novom Pazaru, da su došli ranjeni, da su tamo na lečenju. Niko ih nije ni priveo, policija ih apsolutno nije ni na koji način ispitivala. Dakle, očigledno se radi o jednom navijanju da se to što se juče dogodilo, dogodi”, istakao je Božović.

Sve ovo, kako tvrdi nije ništa novo. Ipak, dodaje Božović, međunarodni faktor je i dalje ostao na stanovištu da je po svaku cijenu važno sačuvati mir. Međutim, ta dvogodišnja politika ne rađa plodove.

“Sve ovo ste mogli da vidite i onda kada su jedan dio crnogorske javnosti iz Vučićevog režima ubeđivali da su paranoični, kada je bilo hirotonisanje na Cetinju. Da ti nije bilo neke loše namere. Ali kada vi vidite ko je tada bio u manastiru, da do dana današnjeg ne znamo ko su bila naoružana lica u civilu, da li imaju kriminogene dosijee, da li bili ikada u policiji i davali izjave, ko ih je poslao, ko ih je naoružavao, ko ih je platio da budu tu, šta će oni ti. Kada vidite šta se dešava u Bosni i Hercegovini, na tzv administrativnoj granici između federacije i Republike Srpske, vi takođe vidite jednu dozu agresije i samo traženja povoda da se reaguje nasilno. I da se onda kaže sada smo mi opet žrtve”, objašnjava Božović.

Pod režimom Aleksandra Vučića, ocjenjuje Božović, postalo je normalno navijati za one koji su usmrtili policajca druge države.

“Imate konstantno jednu vrstu osvete i narativa koji kaže da još nismo završili i da ćemo tek da vidimo, a onda će da se zapitaju tako neki iz celog sveta da li im je pametno da stoje uz albansko rukovodstvo na Kosovu ili će to da se promeni, pa će oni dozvoliti malo i nama da radimo neke stvari koje mi mislimo da treba da radimo. Sve te pretnje su straobalne. To znači da ljudski život ne vredi mnogo za ovaj režim i da će se on na ovakav način obračunavati sa svima koji drugačije misle, kako u Srbiji, ali i van Srbije”, kazao je Božović.

Dok god je Aleksandar Vučić na vlasti, tenzije će se nastaviti i to ne samo na Kosovu, smatra Božović. Do mira u regionu se, kako zaključuje, može doći jedino demokratizacijom Srbije.

Izvor: Portal Analitika

septembar 28 2023

Balša Božović na prvoj regionalnoj sindikalnoj akademiji za mlade članove GS UPOIP NEZAVISNOST

RegionalADD Projekti 0

U okviru projekta “Glas mladih je glas budućnosti” koji realizuju Asocijacija za edukaciju i razvoj iz Crne Gore, Razvojni centar za mlade iz Srbije, Sindikalni centar za obrazovanje i obuku iz Makedonije i Sindikalno edukativni centar iz Bosne i Hercegovine, a koji finansira Evropska komisija kroz Erazmus plus program, održana je Prva regionalna sindikalna akademija koja je okupila 50 mladih sindikalnih aktivista/aktivistkinja iz 7 zemalja i to: Crne Gore, Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine (kako federacije tako i Republike Srpske) Slovenije, Grčke i Turske, u hotelu Montenegro u Čanju od 15. do 19. septembra 2023. godine.

Prva regionalna sindikalna akademija odvijala se u kontekstu neformalnog obrazovanja sa kojim su se aktivisti i aktivistkinje sreli po prvi put.

Kroz kratka teorijska predavanja, ali pre svega sa sjajnim trenerima:

Balša Bozović, ljudska prava i udruživanje
Institut za razvoj mladih “Kult”
Aleksandra Knežević, Razvojni centar za mlade
Aleksandra Mirković, UGS NEZAVISNOST u panel diskusiji o radnim pravima i kolektivnom pregovaranju.

Dinamičan rad u malim grupama, razmena znanja i iskustva, panel diskusije, analize studija slučaja, mladi su stekli znanja o sindikalnom aktivizmu, kao posebnoj kategoriji učešća mladih, o ljudskim pravima i slobodama ali i veštinama bitnim za dalji sindikalni rad, kao što su – komunikacione, prezentacione, organizacione, kao i niz drugih.

Prva regionalna sindikalna akademija bila je usmerena na Sindikate Uprave i pravosuđa iz svih 7 zemalja, sa namerom da se u budućnosti ovaj koncept pretvori u tradicionalno obrazovnu aktivnost.