Menu

Mi u medijima

Screenshot 2026-06-10 at 14.46.40

Državni linč u udarnom terminu: Kako je Verica Bradić započela crtanje mete na čelo porodici Božović uz asistenciju vrha vlasti

0

Akademija za razvoj demokratije (ADD) najoštrije osuđuje ogoljeni medijski linč i crtanje mete na čelo porodici Božović, koji je u udarnom terminu na televiziji Pink započela Verica Bradić, osoba koja sebe naziva novinarkom. Zloupotrebljavajući nacionalnu frekvenciju TV Pink, ona je u emisiji „Hit tvit“ u besramnom prilogu porodicu Božović proglasila „opasnom po Srbiju“, etiketirala ih šovinističkim terminom „Milogorci“ i otvoreno dovela u pitanje njihovo pravo da žive u Beogradu. Ovaj anticivilizacijski prilog o porodici Božović je direktna poruka Aleksandra Vučića i ogoljeni poziv na progon porodice Božović i, kako su rekli, „svih sličnih porodica“ koje su neistomišljenici režima, u kojem su najviši državni funkcioneri u studiju potom samo preuzeli uloge egzekutora.

 

Najveći i najjeziviji paradoks ove hajke leži u činjenici da je čitav segment organizovan kao reakcija na autorski tekst istoričarke umetnosti Borke Božović, u kojem ona upozorava na pretnje sa kojima se njena porodica suočavala tokom devedesetih godina, a koje su u današnjim okolnostima počele da se ponavljaju. Umesto bilo kakve osude ili sankcionisanja tog nasilja i pretnji, državni aparat je iskoristio televiziju sa nacionalnom pokrivenošću da te pretnje ne samo potvrdi, već i dramatično intenzivira, dokazujući time uživo svaku reč iz njenog autorskog teksta.

 

U atmosferi otvorenog lova na veštice, Vučićev ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na pitanje o porodici Božović besramno odgovara navodeći primere o tome kako Crnogorci otimaju direktorske funkcije, pa sve do pominjanja crnogorskih kriminalnih klanova, dok se slike lica članova porodice Božović vrte u pozadini kako bi valjda svako mogao da ih prepozna na ulici, ugrožavajući im na taj način bezbednost i fizičku sigurnost. Time je Dačić sa pozicije ministarstva sile svesno učestvovao u kriminalizaciji porodice Božović kako bi unapred legitimizovao svako potencijalno nasilje nad njenim članovima.

 

Istovremeno, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić demonstrirala je vrhunac licemerja tvrdeći da ne poznaje porodicu Božović niti njene članove, iako su se kao politički neistomišljenici Balša Božović i ona desetinama puta suočili u republičkom parlamentu. To fingirano nepoznavanje poslužilo joj je isključivo kao alibi da izbegne ličnu odgovornost dok porodicu Božović istovremeno etiketira kao „primer svega najgoreg“.

 

Da stvar bude potpuno van kontrole, jedan od učesnika emisije Vladislav Dajković prešao je u domen otvorenog poziva na rešavanje pitanja porodice Božović i njima sličnih, i to sa pretnjama: „Znam ja kako bih se ja obračunavao sa njima i to ne bi bile zakonske metode“, i to sve ispred ministra policije Ivice Dačića i predsednice parlamenta Ane Brnabić koji se smeju na predlog Dajkovića. U svakom civilizovanom društvu, ovakva direktna pretnja i poziv na linč izrečeni na televiziji predstavljali bi posao za tužilaštvo.

 

Ovaj nečuven napad na porodicu Božović od strane vrha države je pokazna vežba kako Aleksandar Vučić naređuje progone neistomišljenika u praksi: svako ko misli drugačije, ko brani građanske vrednosti i svako ko napada njega i njegov režim biće proglašen za antidržavni i antisrpski element i legitimnu metu koju treba proterati iz Srbije ili ućutkati po kratkom postupku.

 

Kao organizacija posvećena demokratiji i vladavini prava, Akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje ovakvo ponašanje i ovakve poruke. Svesni smo da bi u svakom normalnom društvu sada sada bilo normalno pozvati nadležne institucije, pre svega tužilaštvo i REM, da hitno reaguju na ovaj eklatantan primer govora mržnje, poziva na linč i zloupotrebe nacionalne frekvencije. Međutim, duboko smo svesni da u današnjoj Srbiji institucije više ne postoje. One su klinički mrtve, otete od građana i pretvorene u puke saučesnike ovog mraka. Zato se obraćamo evropskim ambasadama i evropskim institucijama kako bismo im skrenuli pažnju na brutalan progon jedne porodice u Srbiji koji se odvija na nacionalnoj i političkoj osnovi, duboko zabrinuti za njihovu sigurnost.

 

Za bezbednost porodice Božović od ovog trenutka isključivu i direktnu odgovornost snosi sam vrh države na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

 

9. jun 2026. godine

Akademija za razvoj demokratije (ADD)

 

Screenshot 2026-06-02 at 13.44.30

Dve decenije obnove crnogorske nezavisnosti – između državotvornog uspeha, nedovršene demokratizacije i evropske završnice

0

Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora je ostvarila značajne državne, bezbednosne i spoljnopolitičke uspehe, ali nije do kraja izgradila funkcionalne institucije, vladavinu prava i demokratsku političku kulturu. Zato evropske integracije ne smeju biti svedene na tehničko zatvaranje pregovaračkih poglavlja, već moraju biti proces dubinske transformacije države i društva, jedan je od zaključaka analize „Dve decenije obnove crnogorske nezavisnosti – između državotvornog uspeha, nedovršene demokratizacije i evropske završnice“, koju je objavila nemačka fondacija Hejnrih Bel (HBS), a čiji su autori Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO), i Balša Božović, izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD), koji su istovremeno i članovi Zapadnobalkanske strateške grupe HBS-a.

Analiza konstatuje da je Crna Gora, dve decenije nakon 21. maja 2006. godine, očuvala mir, učvrstila međunarodni subjektivitet, postala članica NATO-a i najdalje odmakla država regiona u pregovorima sa Evropskom unijom. Referendum o nezavisnosti ocenjuje se kao jedan od najzahtevnijih i najuspešnije sprovedenih demokratskih i mirnih procesa razrešenja državnog pitanja u regionu obeleženom ratovima, etničkim podelama i autoritarnim nasleđem. Naglašava se i da obnova nezavisnosti nije bila proizvod jednog političkog trenutka, već dugog procesa društvenog i političkog sazrevanja, jačanja antiratnog i građanskog pokreta, postepenog širenja suverenističkog bloka i potrebe da Crna Gora samostalno odlučuje o svojoj budućnosti. Apostrofira se 1997. godina kao prelomni trenutak političkog otklona od politike Slobodana Miloševića i velikodržavnog nacionalizma 90-ih, čime je započela suštinska državna emancipacija Crne Gore.

Sa 55,5% podrške nezavisnosti, građani i građanke Crne Gore su dostojanstveno i demokratski izabrali evropsku budućnost i pravo da samostalno određuju svoj politički, bezbednosni i međunarodni položaj. Istovremeno, referendum je imao snažan emancipatorski i građanski karakter, jer je bio zasnovan na ideji Crne Gore kao države svih građana i građanki, a ne države jednog naroda, jedne partije ili jednog identiteta. „Sa istorijske distance od dve decenije, jasno je da je 21. maj bio mnogo više od odluke o državnom statusu. Bio je geostrateški i civilizacijski prelom kojim je Crna Gora trajno preorijentisana ka Zapadu, evropskim integracijama i demokratskom modelu razvoja“, navode autori.

Posebno mesto u analizi zauzima članstvo Crne Gore u NATO-u 2017. godine, koje se ocenjuje kao kruna njenog bezbednosnog i geopolitičkog repozicioniranja i trajna institucionalna garancija da se o njenoj državnoj sudbini više neće odlučivati izvan demokratskih institucija.

Istovremeno, autori ukazuju da najveći deficit postreferendumskog perioda predstavlja izostanak dubinske demokratske konsolidacije. Umjesto depolitizacije pravosuđa, javne uprave, obrazovanja i bezbednosnog sektora, dominantno je nastavljen model partijske kontrole, čime je propuštena prilika da 21. maj postane početak institucionalne emancipacije društva, a ne samo potvrda državne samostalnosti.

U analize ističe da je očuvanje građanskog modela države jedna od najvažnijih tekovina postreferendumske Crne Gore, ali i da je upravo taj koncept danas pod ozbiljnim pritiscima kroz rast identitetskih podela, etno-političkih trgovina, govora mržnje, revizionizma i pokušaja relativizacije crnogorskog identiteta, antifašističkog nasljeđa i sekularnog karaktera države. “Ovo nije samo pitanje identiteta ili istorije, već karaktera države i njenog dugoročnog institucionalnog opstanka”, poručuju autori.

Političke promene nakon 2020. godine prepoznaju se kao demokratski neophodne, ali i kao početak nove faze političke i društvene borbe oko identitetskog, vrednosnog i geopolitičkog usmerenja Crne Gore. Posebne tenzije izazvala su pitanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), položaja verskih zajednica i popisa stanovništva 2023. godine, dok se koncept „Srpskog sveta“ prepoznaje kao okvir koji može doprinositi slabljenju građanskog modela države. “Politički razvoj događaja nakon 2020. godine stoga otkriva dvostruku stvarnost: iako je demokratska smena vlasti predstavljala neophodnu korekciju unutar političkog sistema Crne Gore, ona je istovremeno ogolila nerešene strukturne slabosti i ponovo otvorila rasprave za koje su mnogi verovali da su već zaključene”, konstatuju Uljarević i Božović.

Uprkos tim pritiscima, navodi se da rezultati popisa iz 2023. godine pokazuju da je crnogorski identitet ostao stabilan i društveno relevantan, ali se i upozorava da značajan deo političkih i medijskih struktura u Srbiji i dalje ne prihvata Crnu Goru kao potpuno ravnopravnu i suverenu državu, nastojeći kroz različite forme da očuva politički uticaj i oslabi njen evropski kurs.

“Paradoks savremene Crne Gore ogleda se upravo u tome što se država formalno približava EU, dok se istovremeno suočava sa unutrašnjom demokratskom regresijom i osporavanjem pojedinih temelja svoje moderne državnosti, uključujući i od strane dela vladajućih struktura. Zato evropski put Crne Gore ne zavisi samo od zatvaranja pregovaračkih poglavlja, već i od sposobnosti društva da obnovi minimum konsenzusa oko građanskog karaktera države, evropskih vrednosti i demokratskih pravila”, ocenjuju Uljarević i Božović.

Autori preporučuju tri međusobno povezana pravca daljih javnih politika: institucionalnu konsolidaciju i vladavinu prava, zaštitu građanskog karaktera države i jačanje društvene kohezije, kao i razumevanje evropske integracije kao procesa unutrašnje transformacije države. To podrazumeva depolitizaciju institucija, zaštitu sekularnog i građanskog karaktera države, unapređenje obrazovnih politika i kulture sjećanja, zaštitu manjina, kao i razvoj medijske pismenosti i otpornosti prema štetnim spoljnim uticajima.

“Dvadeset godina nakon 21. maja, pitanje više nije da li je Crna Gora opstala kao država, već kakvu državu želi da izgradi. Nezavisnost je potvrđena i međunarodno i među građanima. Ono što ostaje otvoreno jeste da li će njena evropska završnica biti praćena snažnijim institucijama, većom društvenom kohezijom i dosljednom vladavinom prava. Od tog odgovora zavisi ne samo tempo evropskih integracija, već i demokratska snaga, otpornost i budući karakter Crne Gore”, zaključuju autori.

 

micunovic

In Memoriam: Prof. dr Dragoljub Mićunović

0

Odlaskom prof. dr Dragoljuba Mićunovića, Srbija je ostala bez jedne od svojih najistaknutijih intelektualnih figura. Akademija za razvoj demokratije odaje počast čoveku koji je decenijama predstavljao moralni kompas i uzor na kojem su stasavale generacije političara.

Tokom najtežih godina naše novije istorije, hrabro je branio ljudska prava i demokratske vrednosti nasuprot ekstremizmu. Njegov dosledan otpor režimu Slobodana Miloševića i nacionalističkom ludilu svedočio je o njegovoj ogromnoj hrabrosti i ličnom dostojanstvu. Pune četiri decenije odbijao je trule kompromise sa politikama koje su unazađivale društvo, ostajući nepokolebljiv u svojim uverenjima.

Kao rani i ubeđeni evropejac, vizionar i levičar, čitav život posvetio je uspostavljanju vladavine prava, socijalne pravde i zaštiti ljudskog dostojanstva. Njegovo političko iskustvo bilo je presudno za stvaranje DOS-a i demokratski preokret 2000. godine, a potom i stabilan oslonac reformskim vladama. Svoj besprekoran integritet zadržao je do samog kraja.

Balkan će ga pamtiti kao doslednog antiratnog političara i graditelja mira, a Evropa kao državnika koji je dijalog i kulturu uvek stavljao iznad sile. Od studentskih protesta 1968. godine i disidentskog vremena, do stvaranja modernog višestranačja, on je filozofiju slobode svakodnevno živeo.

Njegovo nasleđe je trajni dokaz da se i u surovom svetu politike može i mora ostati častan čovek.

Foto: IFDT

NJevtic

Progon profesorke Nevene Jevtić je napad na slobodu govora, pravo na rad i autonomiju Univerziteta

0

Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje prijavu koju je dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović podneo protiv profesorke Nevene Jevtić pred Etičkom komisijom, pokušavajući da njen javni govor predstavi kao govor mržnje, diskriminaciju i podsticanje nasilja.

Jasno je da se radi o zloupotrebi etičkih procedura za politički obračun sa profesorkom koja je iskoristila svoje ustavno pravo da javno govori, da slobodno izrazi stav i da kritikuje stanje u društvu, institucijama i na univerzitetu.

Ustav Republike Srbije u članu 46 jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Član 60 Ustava jemči pravo na rad, dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko u Srbiji ne sme da ostane bez posla, da bude profesionalno kažnjen ili institucionalno progonjen zato što je nezadovoljan situacijom u zemlji, zato što podržava studente ili zato što kritikuje rad dekana, fakulteta ili bilo kog drugog nosioca javne funkcije.

Posebno je važno podsetiti da Zakon o visokom obrazovanju kao osnovne principe visokog obrazovanja propisuje akademske slobode, autonomiju, akademski integritet i otvorenost prema javnosti i građanima. Univerzitet nije kasarna, fakultet nije partijska ćelija, a profesori nisu zaposleni koji moraju da ćute pred samovoljom uprave.

Dekan Filozofskog fakulteta nije privatno lice koje je izuzeto od javne kritike. On obavlja javnu funkciju, rukovodi javnom ustanovom i odlučuje o pitanjima od nesumnjivog javnog interesa. Zbog toga njegov rad, njegove odluke, njegovo ponašanje i njegov odnos prema studentima, profesorima i autonomiji Univerziteta moraju biti podložni javnoj kritici. Pokušaj da se kritika dekana predstavi kao govor mržnje predstavlja opasan oblik institucionalne osvete prema svima koji se usude da govore.

Posebno je licemerno i opasno pokušavati da se profesorki Jevtić učita odgovornost za nezapamćeno policijsko nasilje koje se dogodilo 5. septembra na Novosadskom univerzitetu. To nasilje nije bilo posledica jedne metafore, jednog govora ili jednog akademskog stava. To nasilje bilo je posledica atmosfere mržnje, netrpeljivosti, zastrašivanja i državne sile koja se mesecima sistematski usmerava prema studentima, profesorima i građanima koji brane slobodu, autonomiju i dostojanstvo univerziteta.

Odgovornost za nasilje ne može se prebacivati na one koji su govorili protiv nasilja. Odgovornost je na onima koji su policiju uvodili u akademski prostor, na onima koji su pristajali da se univerzitetska autonomija narušava silom i na onima koji su javnu funkciju koristili da disciplinuju, zastraše i kazne neposlušne. Upravo je Dekan Alanović bio taj koji je pozivao policiju da nasilno interveniše i to nije bio prvi put da se policijskom silom narušava autonomija univerziteta. Zato je pokušaj da se profesorka Jevtić prikaže kao izvor problema moralno neprihvatljiv, pravno neutemeljen i politički providan.

Prijava protiv profesorke Jevtić predstavlja nastavak pritisaka na akademsku zajednicu u Novom Sadu ina celokupan Slobodan Univerzitet Novi Sad. Ona se ne može posmatrati odvojeno od slučajeva Jelene Kleut, Vladimira Mihića i drugih profesora koji su se našli na udaru zato što su stali uz studente, uz javni interes i uz elementarne demokratske vrednosti.

Regionalna akademija za razvoj demokratije pruža punu podršku profesorki Neveni Jevtić i svim profesorima, studentima i građanima koji se bore za slobodan univerzitet, pravo na kritiku i društvo u kojem se ljudi ne kažnjavaju zato što misle, govore i odbijaju da ćute. Ukoliko se etičke procedure koriste za kažnjavanje slobodne reči, onda više nije ugrožena samo jedna profesorka, već sama ideja univerziteta.

Dan evrope

Dan Evrope: Srbija pripada Evropi onda kada gradi slobodne, odgovorne i demokratske institucije

, 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije čestita građankama i građanima Srbije Dan Evrope.

Deveti maj nas podseća da savremena Evropa nije nastala samo kao politički projekat, već kao istorijski odgovor na rat, autoritarizam, mržnju i razaranje. Zato evropska ideja nikada nije bila samo pitanje institucija i procedura, već pitanje društva u kojem se štite dostojanstvo čoveka, sloboda, ravnopravnost, mir i pravo svakog građanina da živi bez straha.

Za Srbiju, Dan Evrope mora biti više od simboličnog datuma. On je podsetnik da evropski put ne može biti sveden na formalno usklađivanje propisa, pregovaračka poglavlja i diplomatske poruke. Prave evropske integracije podrazumevaju izgradnju države u kojoj institucije rade u javnom interesu, zakoni važe jednako za sve, javnost ima pravo da učestvuje u donošenju odluka, mediji rade slobodno, a građani se ne tretiraju kao prepreka, već kao nosioci demokratskog društva.

Srbija pripada evropskom prostoru ne samo geografski, već i kroz svoju najbolju demokratsku, građansku i antifašističku tradiciju. Upravo zato je važno da evropske vrednosti postanu merilo rada institucija, političke odgovornosti i odnosa prema građanima.

Dan Evrope je zato i dan odgovornosti: da se jasno kaže da Srbija može i mora biti uređeno, demokratsko i slobodno društvo. To je put koji traži doslednost, hrabrost i obnovu poverenja u institucije, ali je to jedini put koji Srbiju vodi tamo gde joj je mesto – u zajednicu demokratskih, solidarnih i odgovornih evropskih društava.

e9ac0cfa-fd44-4d5d-a0df-64d0ca527300

Vlada Srbije pod izgovorom evropskih integracija isključuje građane iz donošenja odluka

0

Regionalna akademija za razvoj demokratije upozorava na to da izmene uredbi koje uređuju izradu propisa i dokumenata javnih politika predstavljaju korak unazad u pogledu javnosti rada institucija, kvaliteta odlučivanja i demokratske kontrole procesa evropskih integracija.

Vlada Republike Srbije je izmenama dve uredbe otvorila mogućnost da se propisi i dokumenti javnih politika koji se donose u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji izuzmu iz redovnih procedura koje podrazumevaju procenu njihovih posledica i uključivanje zainteresovane javnosti. Time se evropske integracije, umesto da budu prostor za snažnije standarde u oblasti građanske participacije i inkluzije, pretvaraju u mehanizam za zaobilaženje javne debate i potpuno isključivanje građana.

Evropski put Srbije ne može se svoditi na tehničko preuzimanje pravila, niti sme postati administrativni paravan za ubrzano donošenje propisa bez javnog nadzora. Naprotiv, proces pristupanja Evropskoj uniji morao bi da bude prostor jačanja institucija, vladavine prava, odgovornosti vlasti i poverenja građana u javne politike. Svako smanjivanje uvida javnosti u taj proces direktno slabi njegov reformski smisao.

Analiza efekata propisa nije birokratska formalnost, već način da se unapred sagleda kako će određeno rešenje uticati na građane, privredu, lokalne zajednice, ranjive grupe i funkcionisanje institucija. Javne konsultacije nisu prepreka odlučivanju, već osnovni demokratski mehanizam koji omogućava da zakoni i politike budu kvalitetniji, primenljiviji i legitimniji.

Regionalna akademija za razvoj demokratije posebno ukazuje na to da je opasno kada se oblast evropskih integracija, koja obuhvata veliki broj reformi i zakonskih promena, postavlja kao prostor mogućeg izuzeća od pravila koja važe za druge javne politike. Time se stvara rizik da se najvažnije odluke za budućnost zemlje donose u suženom krugu odabranih, bez stvarnog doprinosa stručne javnosti, civilnog društva, akademske zajednice, sindikata, poslovne zajednice i građana na koje će se te odluke odnositi.

Srbija se ne približava Evropskoj uniji tako što smanjuje prostor za javnost, već tako što jača demokratske procedure, odgovornost institucija i učešće građana u odlučivanju. Zato pozivamo Vladu Republike Srbije da preispita ova rešenja i obezbedi da svi propisi i javne politike, uključujući one povezane sa evropskim integracijama, budu predmet ozbiljne analize, otvorenih konsultacija i javno dostupnog obrazloženja.

Evropske integracije ne smeju biti paravan za zatvaranje procesa odlučivanja. One moraju biti put ka otvorenijim, odgovornijim i demokratskijim institucijama, uz puno učešće zainteresovane javnosti u procesu donošenja svih odluka i politika.

8

Selakovićevi napadni na Dinka Gruhonjića su poziv na linč

0

Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje izjavu ministra kulture Nikole Selakovića o profesoru i novinaru Dinku Gruhonjiću. Nedopustivo je da nosilac tako visoke javne funkcije koristi govor koji targetira, diskvalifikuje i ugrožava bezbednost čoveka koji je godinama izložen pritiscima, pretnjama i organizovanim kampanjama mržnje. Kada takve poruke dolaze od ministra, one više nisu samo politički ispad. One postaju još jedna u nizu potvrda da je progon neistomišljenika dozvoljen, a javno targetiranje legitimno sredstvo obračuna sa neistomišljenicima.

Posebno zabrinjava što ovakva izjava dolazi od ministra kulture, čija je dužnost da štiti slobodu izražavanja, dostojanstvo javne reči i elementarne demokratske standarde. Umesto toga, svedočimo opasnoj zloupotrebi javne funkcije, i to u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za dalje raspirivanje netrpeljivosti i crtanje mete na čelu onima koji govore slobodno i odbijaju da ćute.

Napad na Dinka Gruhonjića je napad na pravo svakog novinara, profesora, intelektualca i građanina da misli, govori i deluje bez straha od političke odmazde. Društvo u kojem ministri podstiču hajku na kritičke glasove nije demokratsko društvo, već društvo u kom vlast generiše nasilje, zastrašuje i poziva na progon onih koji misle drugačije.

Regionalna akademija za razvoj demokratije zahteva punu političku odgovornost za izgovorene reči. Nosioci javnih funkcija moraju znati da svaka izjava koja podstiče mržnju, stigmatizaciju i nasilje ostavlja ozbiljne posledice po bezbednost ljudi i po već urušeni javni prostor u Srbiji.

Solidarnost sa Dinkom Gruhonjićem u ovom trenutku jeste odbrana slobode govora, profesionalnog integriteta i samog minimuma demokratskog dostojanstva.

Novi Sad, 22.04.2026.

VEC_9918-01.jpeg

Hitno procesuirati odgovorne za pretnje Vuku Cvijiću

0

Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje pretnje upućene novinaru nedeljnika „Radar“ Vuku Cvijiću zbog teksta objavljenog u tom mediju. Poziv sa nepoznatog broja iz inostranstva sa nedvosmisleno pretećim sadržajem još jedan je u nizu dokaza da su novinari u Srbiji sistematski izloženi pritiscima, zastrašivanju i direktnim pretnjama, naročito kada se bave temama od javnog interesa koje zadiru u veze vlasti, kriminala i korupcije.

Posebno je zabrinjavajuće to što i sam Vuk Cvijić ukazuje na to da pretnje dolaze iz kriminalnih krugova koji uživaju otvorenu ili prećutnu podršku aktuelne vlasti. Takva ocena nije izolovana, već se uklapa u dugogodišnji obrazac režima u kojem se kritički novinari targetiraju, diskredituju i izlažu riziku, najpre kroz kampanje u režimskim medijima, a zatim i kroz direktne pretnje i fizičke napade na ulici.

Za atmosferu u kojoj su ovakvi napadi mogući odgovornost snosi Aleksandar Vučić lično. Godinama unazad, još od vremena ubistva Slavka Ćuruvije i svega što je tome prethodilo, u Srbiji se sistematski gradi narativ u kojem su nezavisni novinari proglašavani „neprijateljima države“, „stranim plaćenicima“ ili „izdajnicima“. Takav govor sa vrha vlasti legitimiše nasilje i ohrabruje kriminalne strukture da preuzmu ulogu egzekutora pretnji.

ADD zahteva hitnu i ozbiljnu reakciju tužilaštva, identifikaciju i procesuiranje odgovornih za pretnje Vuku Cvijiću, kao i prestanak javnog targetiranja novinara od strane nosilaca vlasti i provladinih medija. Podsećamo da sloboda medija nije načelna vrednost, već osnovni preduslov bezbednosti svakog društva. Svaka pretnja novinaru jeste pretnja javnosti i direktan napad na demokratiju.

Regionalna akademija za razvoj demokratije izražava punu solidarnost sa Vukom Cvijićem i redakcijom Radara, uz poruku da zastrašivanje neće i ne sme ućutkati one koji rade u interesu javnosti.

 

Novi Sad, 19. decembar 2025.

PROUDCAST-Talas-mrznje-2-1024x576

Talas mržnje koji razotkriva slabosti sistema

, 0

Zloupotreba nacionalnih i verskih identiteta koji se predstavljaju kao jedini validni marker pripadnosti sve vidljivije produbljuje društvene podele. Takav pristup koji automatski stavlja „druge“ u podređenu poziciju bio je jedna od ključnih tema PROUDCAST-a Centra za građansko obrazovanje (CGO).

Željka Zvicer, saradnica na programima u CGO-u, razgovarala je o porastu govora mržnje i ksenofobije, kao i njihovim korenima na Zapadnom Balkanu, sa Ervinom Dabižinović, koordinatorkom Centra za žensko i mirovno obrazovanje ANIMA iz Crne Gore, Adnanom Rondićem, novinarom iz BiH, i Balšom Božovićem, izvršnim direktorom Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije.

Jedan od povoda za razgovor bili su i nedavni nasilni incidenti i govor mržnje uzrokovani napadom na mladića u Podgorici, prvobitno pripisan turskim državljanima.

Novinara Adnana Rondića nije iznenadila reakcija premijera Milojka Spajića nakon incidenta, a koja je vodila i naglom ukidanju viza turskim državljanima.

„Neko će reći ishitrena, ali nisam siguran da bi tako reagovao da je prva informacija, koliko god se ovo za turske državljane pokazalo netačnim, govorila o nekim drugim državljanima. Mislim da je time pokušao osetiti bilo crnogorskog društva, i bojim se da ga je dobro procenio. Zato izlazi sa političkom odlukom o ukidanju viza za turske državljane zbog događaja u kojem oni, evo, nisu učestvovali. I onda je to otvorilo niz situacija i događaja u kojima smo slušali ono što se, nažalost, na ovim prostorima sluša stolećima,“ ocijenio je Rondić.

Ervina Dabižinović ceni da je atmosferi netrpeljivosti doprinelo i to što se nismo suočili sa prošlošću devedesetih. „Posledevedesetih ljudi više nisu zajedno. I onda nije neobično ono što se dogodilo pre par dana. To je bilo dobro pripremljeno i iz dobrog sećanja. Odakle neke patriotske patrole i kako su se odjednom pojavile na ulici? Vidite ljude sa fantomkama i palicama koje policija sprovodi i lijepo čuva. Imate institucije države uključene u jednu pesnicu i jedan progon“, naglasila je Dabižinović.

Kaže da su to poznate lekcije koje je trebalo da su naučene, ali ih pojedinci i danas koriste kao pogodan instrument.  

„Stalno imamo problem sa drugima – i to ne rešavamo, a tamo gde se pokušalo, 30 godina je trebalo da se izgradi nešto vrlo krhko, koje je tih dana potpuno poraženo. I ja sam bila poražena. Poražena pokušajem da objasnim da je mržnja usmerena na onog pored nas, a ne na nekog ko je imaginaran, nego na onog pored nas. Lice neprijatelja nije nepoznato, ali nismo utvrdili odgovornost za to nešto što se dogodilo, pa ćemo imati ponavljanje – 1995 – 2025“, ukazala je Dabižinović.

Balša Božović je ocenio da izjava predsednika Srbije, Aleksandra Vučića o obnovi Osmanskog carstva, a nakon isporuke turskih dronova Kosovu, nije slučajna.

„Vi ste sada u situaciji da zaokružite svoj nacionalni interes i Crnu Goru uvedete u EU. Na tom putu, imaćete ovakvih situacija kao sa turskim državljanima, sa tom histerijom koja je podignuta, sa lažnim iskazima, spremnim navijačkim grupama, naručenim parolama,… – to su vam sve školski primeri destabilizacije puta ili politike kojom je Crna Gora krenula, ne 2020. jer je ovo inercija. Zapravo, 2020. to pokušava to da prekine, da li će uspeti, to ćemo da vidimo. Ali, vi ćete u naredne dve-tri godine imati hiperprodukciju toga. Ne znam hoćete li uspeti da se oslobodite toga i da li ćete preživjeti taj deo,“ upozorio je Božović.

U osvrtu na multikulturalnost i multinacionalnost crnogorskog društva, Ervina Dabižinović kaže da su te karakteristike danas samo deklarativne u Crnoj Gori, dok se „suštinski urušava i potpuno menja jedna kulturna matrica i kulturni obrazac“. Ona je podsetila na deo polarizacije koji traje od obnove nezavisnosti. „Od 2006. mi smo imali te dve ekipe: one koji nisu prihvatali i ove koji su nekako okrenuli sad će oni na tom novom talasu da urade sve kako treba. Tada se nije krenulo od nule, tada nije došlo do lustracije, tada nije došlo do suočavanja sa prošlošću, tada nije nijedan element tranzicione pravde sproveden u ovom društvu,“ objasnila je Dabižinović.

Božović je govorio i o manipulacijama pričom o pomirenju. „Ta đavolja njihova rabota je takva, oni su smislili to da se pomirimo, ali nisu prvi fašisti koji to rade. Franko je imao tu politiku mešanja kostiju dželata i žrtve, Tuđman takođe. Nema veze – hajde i ovaj koji je strijeljao i streljani. Pa, kaže onda Mandić u jednom duelu sa Đukanovićem, u predizbornoj kampanji, da su se oni već pomirili, kosti su se već pomirile. Šta je za njih pomirenje? Da se Mladić i Majke Srebrenice pomire? I, onda kažu – znači vi niste za pomirenje?“, navodi on.

I Adnan Rondić naglašava da se u takvim diskursima mora napraviti razlika između krivice sa pravnim prefiksom koja ne može biti kolektivna i kolektivne odgovornosit, koja je etička kategorija. „Genocid u Srebrenici, ja i dalje uvijek insistiram na tome da jesu počinili pojedinci, ali jako mnogo pojedinaca, s obzirom da ga je trebalo planirati, pa pripremiti, pa izvršiti, pa onda uklanjati tragove genocida, pa negirati taj genocid… To se sve dešavalo pred nečijim očima. Ako ćutite, a vidite šta se dešava, čujete šta se dešava, znate šta se dešava – imate tu vrstu odgovornosti“, istakao je on.

Božović smatra da insistiranje na kolektivnoj krivici služi da bi se opravdalo nasilje. „Na Kosovu je, u kafiću „Panda“ u Peći, jedinica za specijalne operacija, pomešana sa tadašnjim pionirima Zemunskog klana, izvršila masakr srpske dece da bi pripremili narativ međunarodne zajednice protiv mudžahedina sa Kosova, protiv Al Kaide i ne znam čega sve… I kolektivno zalepili nalepnicu: vi ste svi teroristi, ubice, to znači da policija sad kreće da vas sravni sa zemljom. U tom smislu, to je opravdavanje nasilja i ubistava – oni se ne libe da žrtvuju koliko god treba“,  pojašnjava Božović.

Sagovornici su se usaglasili da će crnogorsko, ali i društva u regiji, morati da prošire krug u kojem se razgovara, ali na jasnim osnovama, kako bi se prevazišla netrpeljivost i suzbio govor mržnje.

„Hajde da izbrojimo štetu koju smo imali – jedni, drugi, treći, peti. Pa, isplati li se? Mi možemo govoriti ko je krenuo, o ideologijama koje su počele, koje nastavljaju ovu priču, ali ovde niko nije ostao neokrznut. Najviše govorimo o srpskim političkim elitama, pa nekako skladno tome i srpskom narodu. Koliko god smo pričali o srpskom svetu, hajde da prođemo da vidimo gde to danas sve Srba nema. Ponajpre zahvaljujući srpskoj politici – od Hrvatske, ogromnih delova BiH, pa i ta Republika Srpska je prazna. Istočni deo pogotovo, nema sveta, nema Srba, nema Bošnjaka, nema nikoga tu, pogotovo taj deo je prazan. Em je etnički očišćen, em se ljudi nisu vratili u dovoljnoj mjeri, em su Srbi otišli. Dakle, i to je pusto i o čemu zapravo pričamo? Prazna nam je zemlja“, zaključio je Rondić 

Ceo PROUDCAST je dostupan na linku: https://youtu.be/I_nyGKYVCMA

Ovaj PROUDCAST je nastao u okviru REGIONALNOG PLENUMA 2025 – Pukotine u demokratiji: nacionalizam i klerikalizam na Zapadnom Balkanu, koji organizuju ADD, Centar za građansko obrazovanje (CGO) , Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu i nemačka Fondacija Friedrich Ebert (FES). Sadržaj emisije je isključiva odgovornost sagovornika.

P95xfVbou2_1920_1080

Rezolucija Evropskog parlamenta poziv za opoziciju i sve druge aktere

0

Usvajanje najstrože Rezolucije o Srbiji do sada u Evropskom parlamentu jasno ukazujuće na duboku krizu demokratije, vladavine prava i slobode medija u Srbiji. Evropa je, nedvosmisleno I u potpunosti prepoznala ono što građani Srbije već godinama osećaju – strah, pritiske, zloupotrebe institucija i gušenje slobodnog mišljenja.

Regionalna akademija za razvoj demokratije smatra da ova rezolucija mora biti prekretnica. Ona nije samo upozorenje vlastima, već i poziv celom društvu – da se probudi, da se organizuje i da brani osnovne demokratske vrednosti.
U trenutku kada su institucije zarobljene, a javni prostor pod kontrolom propagande, odgovornost za promene leži na građanima, civilnom društvu i opoziciji.

Zato pozivamo sve opozicione aktere da prevaziđu razlike, sujete i partikularne interese i da se ujedine u zajedničkoj borbi za slobodu, pravdu i evropsku budućnost Srbije. Srbija može napredovati samo ako ponovo postane zemlja u kojoj se istina ne kažnjava, a građanski glas ne ućutkuje.

Evropa je svoj deo posla obavila – sada je red na nas.

Novi Sad, 23.10.2025.

Load More