Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) je crveni alarm, ali i do sada jedna od najpreciznijih dijagnoza onoga što se dešava u Srbiji, smatra Božović.

„Prvi put se na ovaj način brane građani koji su se pobunili, koji traže pravdu i pokušavaju da se oslobode ovog autoritarnog režima na demokratski način. Ona će se komentarisati i u Evopskom parlamentu i kada se bude raspravljalo o rezoluciji o Srbiji u parlamentu, pozivaće se na ovu rezoluciju“, navodi sagovornik N1.

Delegacija Srpske napredne stranke je doživela fijasko, ističe Božović.

„Zato što je pokušavala na svaki mogući način, na svoju veliku sramotu, da optuži građane da su oni teroristi i blokaderi, a da je vlast žrtva. I pokušavali su na svaki mogući način da izbace pominjanje zvučnog ili soničnog oružja u toj rezoluciji. Naravno, imali su svega 13 glasova protiv – to je veliki šamar za režim u Srbiji“, kaže Božović.

Diskusije koje su prethodile rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope su po predsednika Srbije Aleksandra Vučića bile katastrofalne, navodi Božović i dodaje da ga ceo sada svet gleda drugačijim očima.

„To je čovek koji je pucao na svoje građane i koji nema problem da vlada tako što će pola nacije da drži u obespravljenom stanju, a drugu polovinu nad kojom će da vlada strahom. To se sada zna, to su sada dokumenti. Njegova snaga i kredibilitet su manji u međunarodnoj zajednici, bez obzira što on ovde pokušava da izazove haos da bi plivao“, kaže Božović i navodi da je nakon ove rezolucije „veliki problem sada Vučiću da izađe u 21 uveče i da ukradene izbore proglasi svojom pobedom“.

Šta je cilj procesa oko zvučnog topa?

Božović kaže da mu narativ vlasti o zvučnom topu liči na entropiju.

„To je jedini način Vučića da svoje birače drži u tenziji, povećavajući im strah i mržnju i stvarajući atmosferu potpune podeljenosti u kojoj se on brani. On je ušao odavno u situaciju kada se brani, on više ne pobeđuje… On je sada u defanzivi i pravi takvu tenziju u društvu, da govori onom delu koji su njegovi birači – ako ja ne budem na vlasti, vi ste gotovi“, navodi politikolog.

Vučić, smatra Božović, svakoga dana čita istraživanja i pokušava da vidi trenutak kada će sebe ohrabriti i reći – ovo je trenutak da izađem na izbore.

„U pitanju su emocije kod njegovog biračkog tela, on se ne bavi nama. On se isključivo obraća svojim biračima i njima govori – pogledajte, ruše državu. Ana Brnabić govori vežbali su mesecima da insceniraju neki zvučni top…“, navodi on.

Na pitanje šta su cilj i dometi u političkom smislu procesa koji se dešavaju oko zvučnog topa, Božović kaže da je to da se društvo podeli još dublje i da ne mogu da se naprave nikakvi mostovi. On kaže i da je kampanja za izbore svaki dan, te da izbori mogu da budu raspisani sutra ukoliko Vučiću dođu povoljni rezultati istraživanja na sto.

„Ako mu ne dođu, biće septembar, oktobar. On čeka, dakle, svakoga dana to može da se dogodi, a može da se dogodi i da mu ne dođe. On ima scenario i za taj plan B i tada može da postane premijer bez izbora i da gura do 2028. godine“, zaključuje Božović.

Šta kaže rezolucija i kako se odvijao slučaj „zvučni top“

Podsećamo, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je u utorak rezoluciju o Srbiji, u kojoj se ističe zabrinutost zbog izostanka dijaloga vlasti i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa, korupcije, ograničenja slobode udruživanja i govora, kao i zbog stanja u medijima, a pomenuta je i moguća upotreba soničnog oružja protiv demonstranata.

Za rezoluciju je glasalo 89 predstavnika PSSE, 13 je bilo protiv, a četvoro uzdržano.

Podsetimo, 15. marta 2025. godine u Beogradu je na poziv studenata organizovan najveći skup u istoriji države. U sklopu programa održano je i 15 minuta tišine (kasnije je još jedna osoba podlegla povredama) za žrtve u padu nadstrešnice u Novom Sadu, ali se na 11. minutu prolomio zvuk, koji su građani kasnije opisali kao sličan naletu aviona ili nekog vozila koje velikom brzinom nailazi na okupljene u Ulici kralja Milana, od pravca Terazija prema Slaviji.

Masa u ovom delu grada razdvojila se na dva dela i nastala je velika panika među ljudima. Narednih dana u javnosti su izašle optužbe da je korišćeno sonično oružje – zvučni top.

Vlast je negirala da se bilo šta od navedenog dogodilo, ali je otkriveno da policija poseduje zvučne topove pod nazivom LRAD 450XL, za koje je prvo tvrdila da ih uopšte ne poseduje, pa da ih ima ali da stoje u magacinima, da bi na kraju Danas otkrio da su uređaji ipak montirani na policijskim vozilima, kao i da su ta vozila bila na ulicama Beograda tog dana.

Nakon tog incidenta veliki broj građana javljao se lekarima, prijavljujući slične simptome – vrtoglavicu, glavobolju, mučninu i zujanje u ušima.

Na navode da je upotrebljen zvučni top reagovali su i iz Brisela tražeći istragu događaja, međutim Više javno tužilaštvo na čelu sa Nenadom Stefanovićem već 16. marta je naložilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet kako bi se identifikovala lica koja su „širila neistinite informacije u javnosti“ da je u Urgentnom centru UKCS zbrinuto na desetine građana sa tegobama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 16. aprila 2025, izjavio je da su tvrdnje o upotrebi zvučnog topa na studentskom protestu 15. marta u Beogradu „unapred organizovan i nameran napad na državu kako bi se isprovocirala apsolutna nestabilnost i nasilno rušenje ustavnog poretka“.

On je prethodno najavio i da će istragu ovim povodom raditi i američki FBI i ruski FSB, ali je samo FSB na kraju objavio izveštaj u kojem se navodi da „na osnovu dobijenih rezultata može se doneti kategorični zaključak da akustični uređaji tipa emitera LRAD koje poseduju policijski organi Srbije nisu primenjeni tokom protesta“.

Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je nedavno Službi za borbu protiv terorizma UKP-a da prikupi informacije o dokumentaciji plenuma više fakulteta u kojoj se, prema navodima Tužilaštva, pominju planovi za „simulaciju upotrebe zvučnog topa“ na protestu 15. marta 2025. godine. Takođe je naloženo da se obave razgovori sa osobama koje su javno tvrdile da je „zvučni top“ korišćen na protestu, kako bi objasnile odakle su dobile ta saznanja i na čemu su zasnivale te tvrdnje.