Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: EU i modeli integracija – Da li je politika proširenja istrošena?
Peti Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? održava se u Sarajevu od 6.do 8. juna i, kao i svake godine, okupiće veliki broj stručnjaka, zvaničnika, organizacija, akademskih i državnih institucija i donosilaca odluka, kao i predstavnika medija, diplomatskih izaslanstava i akademske zajednice.
Ove godine, partner Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Novog Sada i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice u organizaciji Plenuma je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, a on se realizuje uz podršku Evropskog fonda za Balkan. Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? jedna je od najznačajnijih regionalnih inicijativa koja okuplja istaknute organizacije civilnog društva, stručnjake i aktiviste koji se bave temom demokratije, pomirenja i regionalne saradnje.
Šesti panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen Evropskoj uniji i različitim modelima integracija. Govornici na panelu bili su Aurelie Valtat, šefica Odseka za evropske omtehtacije, politiku i informacije iz Delegacije EU u BiH, dr Nedžma Džananović, profesorki na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, dr Nikoleta Đukanović, profesorki na Univerzitetu Donja Gorica iz Crne Gore, dr Adnan Huskić, profesor na Sarajevskoj školi za nauku i tehnologiju iz Bosne i Hercegovine, Nataša Vučković, Izvršna direktorka Fondacije centar za demokratiju iz Srbije, i dr Vedran Džihić, predavač na Univerzitetu u Beču i član BIEPAG-a. Moderatorka je bila prof. dr Ehlimana Spahić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.
Adnan Huskić ocenio je da se pregovarački okvir može posmatrati iz nekoliko razičitih uglova i da je Crna Gora još uvek u mogućnosti da završi proces pregovora, ali da je i u njoj vdiljiva ozbiljna demokratska regresija. Dodavši da je to slučaj i sa drugim zemljama regiona, on je rekao da proces demokratskog regresiranja i napredovanja u evropskim integracijama ni u kom slučaju ne smeju biti paralelni procesi. On je rekao d je svaki krug proširenja sa sobom doneo novi tip problema i da se zbog toga od država Zapadnih Balkana očekuje da reše sve bilateralne sporove pre nego što budu primljene u EU, a poznato je da su njihovi problemi brojni. On je rekao da je Bosna i Hercegovina prva visoko decentralizovana država koja pokušava da se priključi EU, što nameće novu vrstu obaveze, a da u EU ne postoji konsenzus o proširenju. On je zaključio da je proces proširenja postao politički alat EU, o čemu svedoči razvoj događaja sa Moldavijuom i Ukrajinom.
Nedžma Džanović dodala je da je februar 2022. bio momenat kada se za EU desilo ono nezamislivo, da se rat vratio na tlo Evrope i da je odgovor Evrope na to bio jedini moguć i da je taj geopolitički zaokret značajno uticao na politiku proširenja EU. To je dovelo do spoznaje da politike proširenja ne postoji kao realna politika, čak ni kao cilj, nego kao alibi politika, perspektiva koja se nudi bez izgleda da će ona biti realizovana u skorije vreme, jedini instrument koji EU ima na raspolaganju i to se odnosi i na politiku proširenja ka Zapadnom Balkanu, kao i na ovu ka Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.
Nikoleta Đukanović rekla je da je EU nedovršena politička zajednica i da se to vidi iz politike proširenja. Ona je dodala da je, kad god je EU bila manje prisutna u regionu, došlo je do problema. Ona je zaključila da je politika EU pre vođena strahom od uticaja drugih velikih sila u regionu. Dodavši da se i danas govori o procesu reforme EU i politike proširenja, ona je rekla da smo videli da reforma koja je do sada inicirana nije dala nikakve rezultate. Konstatovala je i da je očigledno da politika uslovljavanja više nema uticaj na države Zapadnog Balkana koji je imala ranije i da, što duže proces pridruženja traje, demokratija se sve više urušava u zemljama koje pregovaraju. Govoreći o Crnoj Gori i njenim evropskim integracijama, zaključila je da ukoliko ona, ovakva kavkva je danas, bude primljena u EU u narednih nekoliko godina, to može izazvati brojne probleme i u EU i u Crnoj Gori.
Nataša Vućković rekla je da su svi složni da proces proširenja deluje kao iscrpljen, ali da on nije iscrpljen zbog činjenice da je on tehnički proces, nego da su upravo politička pitanja dovela do dekredibilizacije procesa. Navodeći primer Severne Makedonije, ona je rekla da on pokazuje da koliko god su vlade entuzijastične na ovom putu, uvek može doći do prepreka koje su političke prirode. Ona je rekla da je tako i u procesu integracija Srbije rešavanje pitanja Kosova postalo ključni momenat celokupnog procesa, što je dovelo u pitanje značaj vrednosti EU. Ona je rekla da je još jedna od stvari koja je dovela u pitanje kredibilitet politike proširenja stalna promena pristupa, mehanizama i prioriteta koje EU ima, što stalno zahteva mnogo nove energije i ulaganja resursa, dok rezultati izostaju. Ona je naglasila da je politika uslovljavanja koja je u prvom planu teško može da se proda, dok je partnerski rad u drugom planu, dok on daje mnogo bolje rezultate i doprinosi boljem razumevanju dve strane. Ona je naglasila važnost pilot inicijative Evropskog socioekonomskog komiteta da u svoj rad uključi članove sa Zapadnog Balkana i rekla da su to načini da se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana i njihovih institucija budu uključeni i prisutni u aktivnostima i procesima EU. Ona je ocenila da postoje velike greške kada je u pitanju način na koji se komunicira proces proširenja od strane EU, ali i način na koji se komunicira proces reformi u zemljama Zapadnog Balkana. Dodala je da reforme koje se sprovode u okviru evropskih integracija zahtevaju racionalni pristup i ozbiljni narativ, što kod nas često izostaje i mnogo pažnje mora biti posvećeno toj komunikaciji. Ona je zaključila time da je jasna činjenica da političke elite u regionu ne vide lični interes u procesu evropskih integracija, ali da motivacija za svakog političara može biti to da li proces kojim upravlja može dovesti do nekog rezultata i da je u tom smislu izuzetno važno da li se vidi realni kraj procesa.
Vedran Dražić je naglasio da se postavlja pitanje šta je područje iskustva koje imamo kada govorimo o integracijama Zapadnog Balkana u EU, a da ono, na žalost, podseća na film „Dan mrmota“ i da se već decenijama budimo u realnosti koja se ponavlja. Činjenica je da je Crna Gora počela da pregovara 2012. godine, Srbija 2014, Severna Makedonija dobila status kandidata 2006. godine, ta vremenska dimenzija procesa evropskih integracija treba da nam bude stalno ispred očiju. Sa druge strane, slušajući ocene procesa evropskih integracija, imamo neverovatnu polifoniju, a u pojedinim zemljama, poput Srbije, od početka procesa evropskih integracija je došlo do nazadovanja demokratije. On je rekao da je lakše i realnije zamisliti situaciju u kojoj se proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu nikada neće završiti, nego onu u kojoj se on završava u bliskoj budućnosti. Zaključio je da se u našoj regiji javio novi koncept po kom veliki deo naših političkih elita pokušava da ponudi koncept za sadašnjost i budućnost na osnovu prošlosti koja je ili izmišljena, ili ne respondira sa bilo kakvom vizijom funkcionalne budućnosti, što je proces koji se u potpunosti kosi sa konceptom evropskih integracija.
Aurelie Valtat rekla je da je u procesu evropskih integracija poželjno da države sarađuju i mimo i pre procesa evropskih integracija i da je to scenario koji dopunjava proces evropskih integracija, ne nužno proces koji im se suprotstavlja. Ona je dodala i dedemokratizacija nije specifična za Zapadni Balkan, da je to pojava koju imamo i u EU i da je ključna stvar u tome na koji način se države sa njom nose. Ona je rekla da je njen utisak da, iako se stiče utisak da Zapadni Balkan nije više toliko važan a EU, zapravo situacija obrnuta – da EU više želi Zapadni Balkan nego što Zapadni Balkan želi Evropsku uniju.