Odlaskom prof. dr Dragoljuba Mićunovića, Srbija je ostala bez jedne od svojih najistaknutijih intelektualnih figura. Akademija za razvoj demokratije odaje počast čoveku koji je decenijama predstavljao moralni kompas i uzor na kojem su stasavale generacije političara.
Tokom najtežih godina naše novije istorije, hrabro je branio ljudska prava i demokratske vrednosti nasuprot ekstremizmu. Njegov dosledan otpor režimu Slobodana Miloševića i nacionalističkom ludilu svedočio je o njegovoj ogromnoj hrabrosti i ličnom dostojanstvu. Pune četiri decenije odbijao je trule kompromise sa politikama koje su unazađivale društvo, ostajući nepokolebljiv u svojim uverenjima.
Kao rani i ubeđeni evropejac, vizionar i levičar, čitav život posvetio je uspostavljanju vladavine prava, socijalne pravde i zaštiti ljudskog dostojanstva. Njegovo političko iskustvo bilo je presudno za stvaranje DOS-a i demokratski preokret 2000. godine, a potom i stabilan oslonac reformskim vladama. Svoj besprekoran integritet zadržao je do samog kraja.
Balkan će ga pamtiti kao doslednog antiratnog političara i graditelja mira, a Evropa kao državnika koji je dijalog i kulturu uvek stavljao iznad sile. Od studentskih protesta 1968. godine i disidentskog vremena, do stvaranja modernog višestranačja, on je filozofiju slobode svakodnevno živeo.
Njegovo nasleđe je trajni dokaz da se i u surovom svetu politike može i mora ostati častan čovek.
Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje prijavu koju je dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović podneo protiv profesorke Nevene Jevtić pred Etičkom komisijom, pokušavajući da njen javni govor predstavi kao govor mržnje, diskriminaciju i podsticanje nasilja.
Jasno je da se radi o zloupotrebi etičkih procedura za politički obračun sa profesorkom koja je iskoristila svoje ustavno pravo da javno govori, da slobodno izrazi stav i da kritikuje stanje u društvu, institucijama i na univerzitetu.
Ustav Republike Srbije u članu 46 jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Član 60 Ustava jemči pravo na rad, dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko u Srbiji ne sme da ostane bez posla, da bude profesionalno kažnjen ili institucionalno progonjen zato što je nezadovoljan situacijom u zemlji, zato što podržava studente ili zato što kritikuje rad dekana, fakulteta ili bilo kog drugog nosioca javne funkcije.
Posebno je važno podsetiti da Zakon o visokom obrazovanju kao osnovne principe visokog obrazovanja propisuje akademske slobode, autonomiju, akademski integritet i otvorenost prema javnosti i građanima. Univerzitet nije kasarna, fakultet nije partijska ćelija, a profesori nisu zaposleni koji moraju da ćute pred samovoljom uprave.
Dekan Filozofskog fakulteta nije privatno lice koje je izuzeto od javne kritike. On obavlja javnu funkciju, rukovodi javnom ustanovom i odlučuje o pitanjima od nesumnjivog javnog interesa. Zbog toga njegov rad, njegove odluke, njegovo ponašanje i njegov odnos prema studentima, profesorima i autonomiji Univerziteta moraju biti podložni javnoj kritici. Pokušaj da se kritika dekana predstavi kao govor mržnje predstavlja opasan oblik institucionalne osvete prema svima koji se usude da govore.
Posebno je licemerno i opasno pokušavati da se profesorki Jevtić učita odgovornost za nezapamćeno policijsko nasilje koje se dogodilo 5. septembra na Novosadskom univerzitetu. To nasilje nije bilo posledica jedne metafore, jednog govora ili jednog akademskog stava. To nasilje bilo je posledica atmosfere mržnje, netrpeljivosti, zastrašivanja i državne sile koja se mesecima sistematski usmerava prema studentima, profesorima i građanima koji brane slobodu, autonomiju i dostojanstvo univerziteta.
Odgovornost za nasilje ne može se prebacivati na one koji su govorili protiv nasilja. Odgovornost je na onima koji su policiju uvodili u akademski prostor, na onima koji su pristajali da se univerzitetska autonomija narušava silom i na onima koji su javnu funkciju koristili da disciplinuju, zastraše i kazne neposlušne. Upravo je Dekan Alanović bio taj koji je pozivao policiju da nasilno interveniše i to nije bio prvi put da se policijskom silom narušava autonomija univerziteta. Zato je pokušaj da se profesorka Jevtić prikaže kao izvor problema moralno neprihvatljiv, pravno neutemeljen i politički providan.
Prijava protiv profesorke Jevtić predstavlja nastavak pritisaka na akademsku zajednicu u Novom Sadu ina celokupan Slobodan Univerzitet Novi Sad. Ona se ne može posmatrati odvojeno od slučajeva Jelene Kleut, Vladimira Mihića i drugih profesora koji su se našli na udaru zato što su stali uz studente, uz javni interes i uz elementarne demokratske vrednosti.
Regionalna akademija za razvoj demokratije pruža punu podršku profesorki Neveni Jevtić i svim profesorima, studentima i građanima koji se bore za slobodan univerzitet, pravo na kritiku i društvo u kojem se ljudi ne kažnjavaju zato što misle, govore i odbijaju da ćute. Ukoliko se etičke procedure koriste za kažnjavanje slobodne reči, onda više nije ugrožena samo jedna profesorka, već sama ideja univerziteta.
Regionalna akademija za razvoj demokratije čestita građankama i građanima Srbije Dan Evrope.
Deveti maj nas podseća da savremena Evropa nije nastala samo kao politički projekat, već kao istorijski odgovor na rat, autoritarizam, mržnju i razaranje. Zato evropska ideja nikada nije bila samo pitanje institucija i procedura, već pitanje društva u kojem se štite dostojanstvo čoveka, sloboda, ravnopravnost, mir i pravo svakog građanina da živi bez straha.
Za Srbiju, Dan Evrope mora biti više od simboličnog datuma. On je podsetnik da evropski put ne može biti sveden na formalno usklađivanje propisa, pregovaračka poglavlja i diplomatske poruke. Prave evropske integracije podrazumevaju izgradnju države u kojoj institucije rade u javnom interesu, zakoni važe jednako za sve, javnost ima pravo da učestvuje u donošenju odluka, mediji rade slobodno, a građani se ne tretiraju kao prepreka, već kao nosioci demokratskog društva.
Srbija pripada evropskom prostoru ne samo geografski, već i kroz svoju najbolju demokratsku, građansku i antifašističku tradiciju. Upravo zato je važno da evropske vrednosti postanu merilo rada institucija, političke odgovornosti i odnosa prema građanima.
Dan Evrope je zato i dan odgovornosti: da se jasno kaže da Srbija može i mora biti uređeno, demokratsko i slobodno društvo. To je put koji traži doslednost, hrabrost i obnovu poverenja u institucije, ali je to jedini put koji Srbiju vodi tamo gde joj je mesto – u zajednicu demokratskih, solidarnih i odgovornih evropskih društava.
Regionalna akademija za razvoj demokratije upozorava na to da izmene uredbi koje uređuju izradu propisa i dokumenata javnih politika predstavljaju korak unazad u pogledu javnosti rada institucija, kvaliteta odlučivanja i demokratske kontrole procesa evropskih integracija.
Vlada Republike Srbije je izmenama dve uredbe otvorila mogućnost da se propisi i dokumenti javnih politika koji se donose u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji izuzmu iz redovnih procedura koje podrazumevaju procenu njihovih posledica i uključivanje zainteresovane javnosti. Time se evropske integracije, umesto da budu prostor za snažnije standarde u oblasti građanske participacije i inkluzije, pretvaraju u mehanizam za zaobilaženje javne debate i potpuno isključivanje građana.
Evropski put Srbije ne može se svoditi na tehničko preuzimanje pravila, niti sme postati administrativni paravan za ubrzano donošenje propisa bez javnog nadzora. Naprotiv, proces pristupanja Evropskoj uniji morao bi da bude prostor jačanja institucija, vladavine prava, odgovornosti vlasti i poverenja građana u javne politike. Svako smanjivanje uvida javnosti u taj proces direktno slabi njegov reformski smisao.
Analiza efekata propisa nije birokratska formalnost, već način da se unapred sagleda kako će određeno rešenje uticati na građane, privredu, lokalne zajednice, ranjive grupe i funkcionisanje institucija. Javne konsultacije nisu prepreka odlučivanju, već osnovni demokratski mehanizam koji omogućava da zakoni i politike budu kvalitetniji, primenljiviji i legitimniji.
Regionalna akademija za razvoj demokratije posebno ukazuje na to da je opasno kada se oblast evropskih integracija, koja obuhvata veliki broj reformi i zakonskih promena, postavlja kao prostor mogućeg izuzeća od pravila koja važe za druge javne politike. Time se stvara rizik da se najvažnije odluke za budućnost zemlje donose u suženom krugu odabranih, bez stvarnog doprinosa stručne javnosti, civilnog društva, akademske zajednice, sindikata, poslovne zajednice i građana na koje će se te odluke odnositi.
Srbija se ne približava Evropskoj uniji tako što smanjuje prostor za javnost, već tako što jača demokratske procedure, odgovornost institucija i učešće građana u odlučivanju. Zato pozivamo Vladu Republike Srbije da preispita ova rešenja i obezbedi da svi propisi i javne politike, uključujući one povezane sa evropskim integracijama, budu predmet ozbiljne analize, otvorenih konsultacija i javno dostupnog obrazloženja.
Evropske integracije ne smeju biti paravan za zatvaranje procesa odlučivanja. One moraju biti put ka otvorenijim, odgovornijim i demokratskijim institucijama, uz puno učešće zainteresovane javnosti u procesu donošenja svih odluka i politika.
Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje izjavu ministra kulture Nikole Selakovića o profesoru i novinaru Dinku Gruhonjiću. Nedopustivo je da nosilac tako visoke javne funkcije koristi govor koji targetira, diskvalifikuje i ugrožava bezbednost čoveka koji je godinama izložen pritiscima, pretnjama i organizovanim kampanjama mržnje. Kada takve poruke dolaze od ministra, one više nisu samo politički ispad. One postaju još jedna u nizu potvrda da je progon neistomišljenika dozvoljen, a javno targetiranje legitimno sredstvo obračuna sa neistomišljenicima.
Posebno zabrinjava što ovakva izjava dolazi od ministra kulture, čija je dužnost da štiti slobodu izražavanja, dostojanstvo javne reči i elementarne demokratske standarde. Umesto toga, svedočimo opasnoj zloupotrebi javne funkcije, i to u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za dalje raspirivanje netrpeljivosti i crtanje mete na čelu onima koji govore slobodno i odbijaju da ćute.
Napad na Dinka Gruhonjića je napad na pravo svakog novinara, profesora, intelektualca i građanina da misli, govori i deluje bez straha od političke odmazde. Društvo u kojem ministri podstiču hajku na kritičke glasove nije demokratsko društvo, već društvo u kom vlast generiše nasilje, zastrašuje i poziva na progon onih koji misle drugačije.
Regionalna akademija za razvoj demokratije zahteva punu političku odgovornost za izgovorene reči. Nosioci javnih funkcija moraju znati da svaka izjava koja podstiče mržnju, stigmatizaciju i nasilje ostavlja ozbiljne posledice po bezbednost ljudi i po već urušeni javni prostor u Srbiji.
Solidarnost sa Dinkom Gruhonjićem u ovom trenutku jeste odbrana slobode govora, profesionalnog integriteta i samog minimuma demokratskog dostojanstva.
Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje pretnje upućene novinaru nedeljnika „Radar“ Vuku Cvijiću zbog teksta objavljenog u tom mediju. Poziv sa nepoznatog broja iz inostranstva sa nedvosmisleno pretećim sadržajem još jedan je u nizu dokaza da su novinari u Srbiji sistematski izloženi pritiscima, zastrašivanju i direktnim pretnjama, naročito kada se bave temama od javnog interesa koje zadiru u veze vlasti, kriminala i korupcije.
Posebno je zabrinjavajuće to što i sam Vuk Cvijić ukazuje na to da pretnje dolaze iz kriminalnih krugova koji uživaju otvorenu ili prećutnu podršku aktuelne vlasti. Takva ocena nije izolovana, već se uklapa u dugogodišnji obrazac režima u kojem se kritički novinari targetiraju, diskredituju i izlažu riziku, najpre kroz kampanje u režimskim medijima, a zatim i kroz direktne pretnje i fizičke napade na ulici.
Za atmosferu u kojoj su ovakvi napadi mogući odgovornost snosi Aleksandar Vučić lično. Godinama unazad, još od vremena ubistva Slavka Ćuruvije i svega što je tome prethodilo, u Srbiji se sistematski gradi narativ u kojem su nezavisni novinari proglašavani „neprijateljima države“, „stranim plaćenicima“ ili „izdajnicima“. Takav govor sa vrha vlasti legitimiše nasilje i ohrabruje kriminalne strukture da preuzmu ulogu egzekutora pretnji.
ADD zahteva hitnu i ozbiljnu reakciju tužilaštva, identifikaciju i procesuiranje odgovornih za pretnje Vuku Cvijiću, kao i prestanak javnog targetiranja novinara od strane nosilaca vlasti i provladinih medija. Podsećamo da sloboda medija nije načelna vrednost, već osnovni preduslov bezbednosti svakog društva. Svaka pretnja novinaru jeste pretnja javnosti i direktan napad na demokratiju.
Regionalna akademija za razvoj demokratije izražava punu solidarnost sa Vukom Cvijićem i redakcijom Radara, uz poruku da zastrašivanje neće i ne sme ućutkati one koji rade u interesu javnosti.
Zloupotreba nacionalnih i verskih identiteta koji se predstavljaju kao jedini validni marker pripadnosti sve vidljivije produbljuje društvene podele. Takav pristup koji automatski stavlja „druge“ u podređenu poziciju bio je jedna od ključnih tema PROUDCAST-a Centra za građansko obrazovanje (CGO).
Željka Zvicer, saradnica na programima u CGO-u, razgovarala je o porastu govora mržnje i ksenofobije, kao i njihovim korenima na Zapadnom Balkanu, sa Ervinom Dabižinović, koordinatorkom Centra za žensko i mirovno obrazovanje ANIMA iz Crne Gore, Adnanom Rondićem, novinarom iz BiH, i Balšom Božovićem, izvršnim direktorom Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije.
Jedan od povoda za razgovor bili su i nedavni nasilni incidenti i govor mržnje uzrokovani napadom na mladića u Podgorici, prvobitno pripisan turskim državljanima.
Novinara Adnana Rondića nije iznenadila reakcija premijera Milojka Spajića nakon incidenta, a koja je vodila i naglom ukidanju viza turskim državljanima.
„Neko će reći ishitrena, ali nisam siguran da bi tako reagovao da je prva informacija, koliko god se ovo za turske državljane pokazalo netačnim, govorila o nekim drugim državljanima. Mislim da je time pokušao osetiti bilo crnogorskog društva, i bojim se da ga je dobro procenio. Zato izlazi sa političkom odlukom o ukidanju viza za turske državljane zbog događaja u kojem oni, evo, nisu učestvovali. I onda je to otvorilo niz situacija i događaja u kojima smo slušali ono što se, nažalost, na ovim prostorima sluša stolećima,“ ocijenio je Rondić.
Ervina Dabižinović ceni da je atmosferi netrpeljivosti doprinelo i to što se nismo suočili sa prošlošću devedesetih. „Posledevedesetih ljudi više nisu zajedno. I onda nije neobično ono što se dogodilo pre par dana. To je bilo dobro pripremljeno i iz dobrog sećanja. Odakle neke patriotske patrole i kako su se odjednom pojavile na ulici? Vidite ljude sa fantomkama i palicama koje policija sprovodi i lijepo čuva. Imate institucije države uključene u jednu pesnicu i jedan progon“, naglasila je Dabižinović.
Kaže da su to poznate lekcije koje je trebalo da su naučene, ali ih pojedinci i danas koriste kao pogodan instrument.
„Stalno imamo problem sa drugima – i to ne rešavamo, a tamo gde se pokušalo, 30 godina je trebalo da se izgradi nešto vrlo krhko, koje je tih dana potpuno poraženo. I ja sam bila poražena. Poražena pokušajem da objasnim da je mržnja usmerena na onog pored nas, a ne na nekog ko je imaginaran, nego na onog pored nas. Lice neprijatelja nije nepoznato, ali nismo utvrdili odgovornost za to nešto što se dogodilo, pa ćemo imati ponavljanje – 1995 – 2025“, ukazala je Dabižinović.
Balša Božović je ocenio da izjava predsednika Srbije, Aleksandra Vučićao obnovi Osmanskog carstva, a nakon isporuke turskih dronova Kosovu,nije slučajna.
„Vi ste sada u situaciji da zaokružite svoj nacionalni interes i Crnu Goru uvedete u EU. Na tom putu, imaćete ovakvih situacija kao sa turskim državljanima, sa tom histerijom koja je podignuta, sa lažnim iskazima, spremnim navijačkim grupama, naručenim parolama,… – to su vam sve školski primeri destabilizacije puta ili politike kojom je Crna Gora krenula, ne 2020. jer je ovo inercija. Zapravo, 2020. to pokušava to da prekine, da li će uspeti, to ćemo da vidimo. Ali, vi ćete u naredne dve-tri godine imati hiperprodukciju toga. Ne znam hoćete li uspeti da se oslobodite toga i da li ćete preživjeti taj deo,“ upozorio je Božović.
U osvrtu na multikulturalnost i multinacionalnost crnogorskog društva, Ervina Dabižinović kaže da su te karakteristike danas samo deklarativneu Crnoj Gori, dok se „suštinski urušava i potpuno menja jedna kulturna matrica i kulturni obrazac“. Ona je podsetila na deo polarizacije koji traje od obnove nezavisnosti. „Od 2006. mi smo imali te dve ekipe: one koji nisu prihvatali i ove koji su nekako okrenuli sad će oni na tom novom talasu da urade sve kako treba. Tada se nije krenulo od nule, tada nije došlo do lustracije, tada nije došlo do suočavanja sa prošlošću, tada nije nijedan element tranzicione pravde sproveden u ovom društvu,“ objasnila je Dabižinović.
Božović je govorio i o manipulacijama pričom o pomirenju. „Ta đavolja njihova rabota je takva, oni su smislili to da se pomirimo, ali nisu prvi fašisti koji to rade. Franko je imao tu politiku mešanja kostiju dželata i žrtve, Tuđman takođe. Nema veze – hajde i ovaj koji je strijeljao i streljani. Pa, kaže onda Mandić u jednom duelu sa Đukanovićem, u predizbornoj kampanji, da su se oni već pomirili, kosti su se već pomirile. Šta je za njih pomirenje?Da se Mladić i Majke Srebrenice pomire? I, onda kažu – znači vi niste za pomirenje?“, navodi on.
I Adnan Rondić naglašava da se u takvim diskursima mora napraviti razlikaizmeđu krivicesa pravnim prefiksom koja ne može biti kolektivna i kolektivne odgovornosit, koja je etička kategorija. „Genocid u Srebrenici, ja i dalje uvijek insistiram na tome da jesu počinili pojedinci, ali jako mnogo pojedinaca, s obzirom da ga je trebalo planirati, pa pripremiti, pa izvršiti, pa onda uklanjati tragove genocida, pa negirati taj genocid… To se sve dešavalo pred nečijim očima. Ako ćutite, a vidite šta se dešava, čujete šta se dešava, znate šta se dešava – imate tu vrstu odgovornosti“, istakao je on.
Božović smatra da insistiranje na kolektivnoj krivici služi da bi se opravdalo nasilje. „Na Kosovu je, u kafiću „Panda“ u Peći, jedinica za specijalne operacija, pomešana sa tadašnjim pionirima Zemunskog klana, izvršila masakr srpske dece da bi pripremili narativ međunarodne zajednice protiv mudžahedina sa Kosova, protiv Al Kaide i ne znam čega sve… I kolektivno zalepili nalepnicu: vi ste svi teroristi, ubice, to znači da policija sad kreće da vas sravni sa zemljom. U tom smislu, to je opravdavanje nasilja i ubistava – oni se ne libe da žrtvuju koliko god treba“, pojašnjava Božović.
Sagovornici su se usaglasili da će crnogorsko, ali i društva u regiji, morati da prošire krug u kojem se razgovara, ali na jasnim osnovama, kako bi se prevazišla netrpeljivost i suzbio govor mržnje.
„Hajde da izbrojimo štetu koju smo imali – jedni, drugi, treći, peti. Pa, isplati li se? Mi možemo govoriti ko je krenuo, o ideologijama koje su počele, koje nastavljaju ovu priču, ali ovde niko nije ostao neokrznut. Najviše govorimo o srpskim političkim elitama, pa nekako skladno tome i srpskom narodu. Koliko god smo pričali o srpskom svetu, hajde da prođemo da vidimo gde to danas sve Srba nema. Ponajpre zahvaljujući srpskoj politici – od Hrvatske, ogromnih delova BiH, pa i ta Republika Srpska je prazna. Istočni deo pogotovo, nema sveta, nema Srba, nema Bošnjaka, nema nikoga tu, pogotovo taj deo je prazan. Em je etnički očišćen, em se ljudi nisu vratili u dovoljnoj mjeri, em su Srbi otišli.Dakle, i to je pusto i o čemu zapravo pričamo? Prazna nam je zemlja“, zaključio je Rondić
Ovaj PROUDCAST je nastao u okviru REGIONALNOG PLENUMA 2025 – Pukotine u demokratiji: nacionalizam i klerikalizam na Zapadnom Balkanu, koji organizuju ADD, Centar za građansko obrazovanje (CGO) , Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu i nemačka Fondacija Friedrich Ebert (FES). Sadržaj emisije je isključiva odgovornost sagovornika.
Usvajanje najstrože Rezolucije o Srbiji do sada u Evropskom parlamentu jasno ukazujuće na duboku krizu demokratije, vladavine prava i slobode medija u Srbiji. Evropa je, nedvosmisleno I u potpunosti prepoznala ono što građani Srbije već godinama osećaju – strah, pritiske, zloupotrebe institucija i gušenje slobodnog mišljenja.
Regionalna akademija za razvoj demokratije smatra da ova rezolucija mora biti prekretnica. Ona nije samo upozorenje vlastima, već i poziv celom društvu – da se probudi, da se organizuje i da brani osnovne demokratske vrednosti. U trenutku kada su institucije zarobljene, a javni prostor pod kontrolom propagande, odgovornost za promene leži na građanima, civilnom društvu i opoziciji.
Zato pozivamo sve opozicione aktere da prevaziđu razlike, sujete i partikularne interese i da se ujedine u zajedničkoj borbi za slobodu, pravdu i evropsku budućnost Srbije. Srbija može napredovati samo ako ponovo postane zemlja u kojoj se istina ne kažnjava, a građanski glas ne ućutkuje.
Evropa je svoj deo posla obavila – sada je red na nas.
Regionalna akademija za razvoj demokratije obratila se mreži Friends of the Western Balkans – mreži progresivnih političkih organizacija, evropskih poslanika i pojedinaca iz zemalja Evropske unije posvećenih razvoju demokratije na Zapadnom Balkanu.
U obraćanju smo istakli da se situacija u Srbiji iz dana u dan pogoršava, a da je najnovija eskalacija – javni pozivi na ubistvo studenta i lidera protesta Pavla Cicvarića u režimskim medijima – prešla svaku granicu. Naglasili smo da se od prijatelja i saveznika očekuje da iskoriste svoj uticaj i podignu glas u međunarodnim forumima, jer normalizacija nasilja nad studentima i građanima predstavlja ozbiljnu pretnju demokratiji.
Zahvalili smo se prijateljima Zapadnog Balkana na kontinuiranoj podršci koju pružaju kako u Evropskom parlamentu, tako i kroz svoje mreže širom Evrope, naglašavajući da je njihova solidarnost dragocena za sve one koji u Srbiji brane demokratske vrednosti.
Akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje privođenje crnogorskog reditelja i intelektualca Danila Marunovića od strane pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Beogradu.
Upad agenata BIA u hotelsku sobu gospodina Marunovića i njegovo sprovođenje na informativni razgovor bez ikakvog pravnog osnova predstavlja brutalno kršenje osnovnih ljudskih prava, čin političke represije i pokušaj zastrašivanja umetnika, intelektualaca i slobodnomislećih ljudi u Srbiji.
Ovaj čin nije incident – on je deo šire, zabrinjavajuće prakse progona po nacionalnoj osnovi građana iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju. Režim Aleksandra Vučića uporno i sistematski stvara atmosferu neprijateljstva prema ljudima iz regiona koji se ne uklapaju u Vučićev nacionalistički narativ, čime se Srbija sve više udaljava od osnovnih demokratskih i evropskih vrednosti i sve više podseća na prirodu Putinove Rusije.
Danilo Marunović je javnosti poznat kao umetnik i kritičar velikodržavnog nacionalizma, mržnje i rata i upravo zato je postao meta. Njegovo privođenje jasno ukazuje na to da sloboda mišljenja, umetničkog izraza i regionalne saradnje više nisu dobrodošli u Srbiji pod ovom vlašću.
Pozivamo domaću i međunarodnu javnost, organizacije za ljudska prava, umetničke asocijacije i sve relevantne aktere da hitno reaguju na ovaj skandal. Zahtevamo zvanično objašnjenje od strane institucija Srbije i garancije da se ovakva represija prema građanima iz susednih zemalja više neće ponavljati.
Akademija za razvoj demokratije izražava punu solidarnost sa Danilom Marunovićem i sa svim građanima regiona koji su izloženi političkom i nacionalno motivisanom progonu od strane režima u Srbiji.
