Regionalni plenum

447638415_18025890269484822_1981688443309851508_n

jun 8 2024

Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Građanske vrednosti i region – dokle smo stigli?

Peti Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? održava se u Sarajevu od 6.do 8. juna i, kao i svake godine, okupiće veliki broj stručnjaka, zvaničnika, organizacija, akademskih i državnih institucija i donosilaca odluka, kao i predstavnika medija, diplomatskih izaslanstava i akademske zajednice.

Ove godine, partner Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Novog Sada i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice u organizaciji Plenuma je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, a on se realizuje uz podršku Evropskog fonda za Balkan. Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? jedna je od najznačajnijih regionalnih inicijativa koja okuplja istaknute organizacije civilnog društva, stručnjake i aktiviste koji se bave temom demokratije, pomirenja i regionalne saradnje.

Sedmi, završni, panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen građanskim vrednostima u regionu. Govornici na panelu bili su Andro Martinović, iz CANU iz Crna Gora, dr Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagerbu, Sofija Mandić iz CEPRIS-a iz Srbije i dr Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Moderatorka je bila prof. dr Sabina Bakić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Sofija Mandić rekla je da Zapadni Balkan treba da nauči da balansira između činjenice da je Ervopa mirovni projekat i da se trenutno nalazi u ratu. Ona je rekla da smatra da, makar kad je Srbija u pitanju, ona nije potpuno posvećena evropskim vrednostima, posebno kada je u pitanju mirovni koncept. Ona je ocenila da se Srbiaj nalazi i u izbornoj i u ustavnoj krizi i da je to veliki vrednosni poraz za Srbiju koja je u prethodnih 30 godina imala slobodne izbore. Mandić je dodala da je ta kriza ogolila da režim koji je autoritarni nema više većinsku podršku, ali da se ne može pobediti na izborima. Ona je rekla da se postavlja pitanje kako se može nastaviti i zaključila da postoje ostrva u društvu koja se tome opiru, slobodni mediji koji su svedeni na minimum, ali i građansko društvo u akademskoj zajednici ili nevladinom sektoru. Ona je zaključila da se građansko društvo i građanske vrednosti u Srbiji nalaze u stanju hibernacije i da ne mogu biti nosioci značajnih promena u društvu, a da uprkos tome istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je situacija u Srbiji začuđujuće pozitivna kada su upitanju stavovi građana, recimo o pristupanju EU, ili stavovi mladih. Ona je dodala da postoji priličan rascep između onoga što se vidi u medijima i zvaničnom narativu i onoga što građani intimno misle i osećaju.

Andro Martinović rekao je da stvari treba posmatrati u više dimenzija i podsetio na reči jednog pisca koji je put ka Bosni opisao kao put kroz različita vremena, zaključujući da su najznačajnija pitanja kod nas zapravo pitanja o tome šta se desilo. On je rekao da se Srbija neprekidno bavi prošlošću, ali na veoma specifičan način, interpretirajući te događaje na način koji nju predstavlja u najboljem mogućem svetlu koje ne omogućava suočavanje sa istinom. Zaključio je time da je građanin onaj ko promišlja svet oko sebe i da je nama potrebno pre svega da izgradimo tog građanina.

Hrvoje Klasić podsetio je na situaciju iz 1993. godine i ratnog zločina koji se desio u Štrpcima, kada je gripa vojnika izvukla grupu ljudi, što je velika većina putnika nemo posmatrala, dok je jedan odlučio da reaguje i pokaže šta su građanske vrednosti – solidarnost, odgovornost, tolerancija i građanska hrabrost. To je platio svojim životom. On je rekao da je razlog zbog kog je ispričao ovu priču taj što pokušava da zamisli taj voz 2024. godine i da da odgovor na pitanje da li možemo da zamislimo da nekoga maltretiraju zato što je drugačije nacije i možemo li zamisliti koliko bi sada bilo posmatrača, a koliko onih koji bi pokazali građansku hrabrost i suprotstavilo se ovome, koliko smo se uopšte pomaknuli u odnosu na ono što smo imali pre trideset godina. On je podsetio na to da kada god govorimo o građanskim vrednostima mi uvek govorimo o paralelnim realnostima i da se postavlja pitanje šta su danas građanske vrednosti, šta je danas mainstream. On je zaključio da je najnesavršenija EU bolja od alternative. On je rekao da kada se osvrnemo u prošlost, mi vidimo da jesmo imali građanske vrednosti, partizanski pokret, bivšu Jugoslaviju, vreme kada je bilo solidarnosti i da nema potrebe da gledamo negde drugde nego da je dovoljno da pogledamo kako smo se mi u prošlosti ponašali. Zaključio je time da je Hrvatska napravila mnoge promene na bolje od kada je ušla u EU, ali da je ostalo još mnogo posla pred njom. Bez obzira na te nedostatke, on je rekao da ne razmišlja o tome da li su izbori bili pokradeni, da zna je moguće da će, ukoliko se neka afera otkrije, i predsednik ili premijer završiti u zatvoru, da nema osećaj da ga država vara i potkrada.

Nerzuk Ćurak rekao je da pronaći građanina u apsolutnom smislu tog pojma gotovo nemoguće, jer biti građanin znači biti radikalno nezavistan, što je nemoguće jer u našim društvima se zahtevaju čisti i jednodimenzionalni identiteti koji su nespojivi sa konceptom građanstva. Rekao je da je Bosna I Hercegovina sada u fazi pokušaja emancipacije političkog građanstva na način koji proizvodi nesporazume i strahove i da postoji radikalno odbijanje srpskog i hrvatskog nacionalizma da sebe vide u ideji građanstva. U realno-političkom polju to proizvodi mnogo nesporazuma i dovodi do dehumanizacije bosanskog društva. On je rekao da u tom smislu antifašistički pokret naprosto mora postati mesto iz kog se kreće u izgradnju građanskog društva, jer je to ideja zajedništva Bošnjaka, Srba i Hrvata. Dodao je da je neophodno raditi na elementarno malim stvarima i na taj način izgraditi građanina. On je rekao da je Bosna i Hercegovina uprkos svim strahotama, nasilju i agresiji koji su se desili zadržala elemente suštinskog zajedništva.

447514962_18025876745484822_4990667841415233129_n

jun 8 2024

Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: EU i modeli integracija – Da li je politika proširenja istrošena?

RegionalADD Regionalni plenum 0

Šesti panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen Evropskoj uniji i različitim modelima integracija. Govornici na panelu bili su Aurelie Valtat, šefica Odseka za evropske omtehtacije, politiku i informacije iz Delegacije EU u BiH, dr Nedžma Džananović, profesorki na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, dr Nikoleta Đukanović, profesorki na Univerzitetu Donja Gorica iz Crne Gore, dr Adnan Huskić, profesor na Sarajevskoj školi za nauku i tehnologiju iz Bosne i Hercegovine, Nataša Vučković, Izvršna direktorka Fondacije centar za demokratiju iz Srbije, i dr Vedran Džihić, predavač na Univerzitetu u Beču i član BIEPAG-a. Moderatorka je bila prof. dr Ehlimana Spahić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Adnan Huskić ocenio je da se pregovarački okvir može posmatrati iz nekoliko razičitih uglova i da je Crna Gora još uvek u mogućnosti da završi proces pregovora, ali da je i u njoj vdiljiva ozbiljna demokratska regresija. Dodavši da je to slučaj i sa drugim zemljama regiona, on je rekao da proces demokratskog regresiranja i napredovanja u evropskim integracijama ni u kom slučaju ne smeju biti paralelni procesi. On je rekao d je svaki krug proširenja sa sobom doneo novi tip problema i da se zbog toga od država Zapadnih Balkana očekuje da reše sve bilateralne sporove pre nego što budu primljene u EU, a poznato je da su njihovi problemi brojni. On je rekao da je Bosna i Hercegovina prva visoko decentralizovana država koja pokušava da se priključi EU, što nameće novu vrstu obaveze, a da u EU ne postoji konsenzus o proširenju. On je zaključio da je proces proširenja postao politički alat EU, o čemu svedoči razvoj događaja sa Moldavijuom i Ukrajinom.

Nedžma Džanović dodala je da je februar 2022. bio momenat kada se za EU desilo ono nezamislivo, da se rat vratio na tlo Evrope i da je odgovor Evrope na to bio jedini moguć i da je taj geopolitički zaokret značajno uticao na politiku proširenja EU. To je dovelo do spoznaje da politike proširenja ne postoji kao realna politika, čak ni kao cilj, nego kao alibi politika, perspektiva koja se nudi bez izgleda da će ona biti realizovana u skorije vreme, jedini instrument koji EU ima na raspolaganju i to se odnosi i na politiku proširenja ka Zapadnom Balkanu, kao i na ovu ka Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Nikoleta Đukanović rekla je da je EU nedovršena politička zajednica i da se to vidi iz politike proširenja. Ona je dodala da je, kad god je EU bila manje prisutna u regionu, došlo je do problema. Ona je zaključila da je politika EU pre vođena strahom od uticaja drugih velikih sila u regionu. Dodavši da se i danas govori o procesu reforme EU i politike proširenja, ona je rekla da smo videli da reforma koja je do sada inicirana nije dala nikakve rezultate. Konstatovala je i da je očigledno da politika uslovljavanja više nema uticaj na države Zapadnog Balkana koji je imala ranije i da, što duže proces pridruženja traje, demokratija se sve više urušava u zemljama koje pregovaraju. Govoreći o Crnoj Gori i njenim evropskim integracijama, zaključila je da ukoliko ona, ovakva kavkva je danas, bude primljena u EU u narednih nekoliko godina, to može izazvati brojne probleme i u EU i u Crnoj Gori.

Nataša Vućković rekla je da su svi složni da proces proširenja deluje kao iscrpljen, ali da on nije iscrpljen zbog činjenice da je on tehnički proces, nego da su upravo politička pitanja dovela do dekredibilizacije procesa. Navodeći primer Severne Makedonije, ona je rekla da on pokazuje da koliko god su vlade entuzijastične na ovom putu, uvek može doći do prepreka koje su političke prirode. Ona je rekla da je tako i u procesu integracija Srbije rešavanje pitanja Kosova postalo ključni momenat celokupnog procesa, što je dovelo u pitanje značaj vrednosti EU. Ona je rekla da je još jedna od stvari koja je dovela u pitanje kredibilitet politike proširenja stalna promena pristupa, mehanizama i prioriteta koje EU ima, što stalno zahteva mnogo nove energije i ulaganja resursa, dok rezultati izostaju. Ona je naglasila da je politika uslovljavanja koja je u prvom planu teško može da se proda, dok je partnerski rad u drugom planu, dok on daje mnogo bolje rezultate i doprinosi boljem razumevanju dve strane. Ona je naglasila važnost pilot inicijative Evropskog socioekonomskog komiteta da u svoj rad uključi članove sa Zapadnog Balkana i rekla da su to načini da se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana i njihovih institucija budu uključeni i prisutni u aktivnostima i procesima EU. Ona je ocenila da postoje velike greške kada je u pitanju način na koji se komunicira proces proširenja od strane EU, ali i način na koji se komunicira proces reformi u zemljama Zapadnog Balkana. Dodala je da reforme koje se sprovode u okviru evropskih integracija zahtevaju racionalni pristup i ozbiljni narativ, što kod nas često izostaje i mnogo pažnje mora biti posvećeno toj komunikaciji. Ona je zaključila time da je jasna činjenica da političke elite u regionu ne vide lični interes u procesu evropskih integracija, ali da motivacija za svakog političara može biti to da li proces kojim upravlja može dovesti do nekog rezultata i da je u tom smislu izuzetno važno da li se vidi realni kraj procesa.

Vedran Dražić je naglasio da se postavlja pitanje šta je područje iskustva koje imamo kada govorimo o integracijama Zapadnog Balkana u EU, a da ono, na žalost, podseća na film „Dan mrmota“ i da se već decenijama budimo u realnosti koja se ponavlja. Činjenica je da je Crna Gora počela da pregovara 2012. godine, Srbija 2014, Severna Makedonija dobila status kandidata 2006. godine, ta vremenska dimenzija procesa evropskih integracija treba da nam bude stalno ispred očiju. Sa druge strane, slušajući ocene procesa evropskih integracija, imamo neverovatnu polifoniju, a u pojedinim zemljama, poput Srbije, od početka procesa evropskih integracija je došlo do nazadovanja demokratije. On je rekao da je lakše i realnije zamisliti situaciju u kojoj se proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu nikada neće završiti, nego onu u kojoj se on završava u bliskoj budućnosti. Zaključio je da se u našoj regiji javio novi koncept po kom veliki deo naših političkih elita pokušava da ponudi koncept za sadašnjost i budućnost na osnovu prošlosti koja je ili izmišljena, ili ne respondira sa bilo kakvom vizijom funkcionalne budućnosti, što je proces koji se u potpunosti kosi sa konceptom evropskih integracija.

Aurelie Valtat rekla je da je u procesu evropskih integracija poželjno da države sarađuju i mimo i pre procesa evropskih integracija i da je to scenario koji dopunjava proces evropskih integracija, ne nužno proces koji im se suprotstavlja. Ona je dodala i dedemokratizacija nije specifična za Zapadni Balkan, da je to pojava koju imamo i u EU i da je ključna stvar u tome na koji način se države sa njom nose. Ona je rekla da je njen utisak da, iako se stiče utisak da Zapadni Balkan nije više toliko važan a EU, zapravo situacija obrnuta – da EU više želi Zapadni Balkan nego što Zapadni Balkan želi Evropsku uniju.

447556366_18025836707484822_9084778554948595112_n

jun 7 2024

Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Rusija i evropska populistička desnica – može li Region izaći iz orbite uticaja Rusije?

RegionalADD Regionalni plenum 0

Peti panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen odnosu Rusije i evropske populističke desnice, Govornici na panelu bili su Ljubomir Filipović, politikolog iz Crne Gore, prof. dr Sead Turčalo, dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, dr Milivoj Bešlin, istoričar sa Instituta za filozofiju i društvena istraživanja iz Beograda i dr Harun Karčić, politički analitičar i novinbar iz Bosne i Hercegovine. Moderatorka je bila prof. dr Valida Repovac Nikšić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Ljubomir Filipović ocenio je da se uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu u poslednje vreme intezivira i da seže duboko u prošlost. On je rekao da su još tada definisana tri bedema te politike – pravoslavlje, samodržavlje i nacionalnost. Nakon pada Sovjetskog Saveza, Rusija gubi ideološku podlogu za svoju ideju u multipolarnom svetu.

Sead Turčalo rekao je da je očigledno da Rusija političkim diskursom proizvodi novu realnost i da je Putin svoj narativ izuzetno dobro uskladio sa radikalnim desničarskim grupama u Evropi koje su bile razočarane u liberalnu demokratiju. Već od 2006. godine, Rusija je ciljano počela da podržava određene radikalne desničarske grupe u Evropi da bi uticala na evropsku politiku, nudi alternativne medije, a primarni cilj Rusije je bio pokušaj da kroz takav pristup tim specifičnim grupama počne da narušava liberalno-demokratski konsenzus u Evropi. On je rekao da je ovaj pristup zahtevao i vreme i resurse i različite investicije u Zapadnoj Evropi, međutm, na Zapadno, Balkanu, ovaj pristup nije zahtevao ništa od toga. On je naglasio da je regija specifična i u tom smislu što se ruski uticaj ne može analizirati u pojedinačnim zemljama, već isključivo u regionu kao celini, što je Rusiji omogućilo da lakše širi svoj uticaj.

Milivoj Bešlin rekao je da bi prodiranje u dominantni narativ Rusije i Srbije bilo važna lekcija za Evropu i da bi Evropa trebalo više da sliša susede i kritičku misao unutar tih država. On je podsetio na to da u vreme dok Zapad nije prepoznavao opasnost koja dolazi od Vladimira Putina niko u Evropi nije slušao upozorenja koja su dolazila od zamalja koje se nalaze u ruskom susedstvu, a da su se mnogi setili toga dvadeset godina kasnije, kada je već svima postalo očigledno da su sve vreme bili u pravu. Govoreći o idejnim istorijskim paralelima između Rusije i Srbije, on je najpre naveo državu kao vrhunsku vrednost i stalne pokušaje da se kreira država bez društva i težnje da se napravi potpuna podudarnost između države i društva. Rusija je danas na tragu da postigne taj cilj i da na silu društvo izjednači sa državom. On je podsetio na to da je u ruskoj istoriji poznata teza da je država uvek starija i važnija od svakog pojedinca, a da je to jedna od karaktieristika i srpske i ruske vladajuće ideologije, koja podrazumeva širenje teritorija bez ikakvog unutrašnjeg razvoja i modernizacije. Treća paralela je „oslobodilački“ argument koji na našim prostorima imamo još iz Kraljevine Jugoslavije i koji podrazumeva da Rusija ili Srbija imaju moralnu superiornost i pravo da vladaju nad susednim državama. Sledeći zajednički narativ je ugroženost, odnosno narativ po kome su naše zemlje okružene neprijateljima, ugrožene, i zbog toga mora da preduzima mere kojima se štiti i sve susedne države moraju imati ograničeni suverenitet. Sledeća zajednička crta je zaštita svog naroda van granica, što je narativ koji je kod nas uveo Slobodan Milošević. To je argument koji je Putin u potpunosti ponovio prilikom agresije na Ukrajinu i pritisaka na Moldaviju. Zapad je, naravno, u svim državnim ideologijama Rusije i Srbije, viđen izuzetno negativno. Postoji i jedan narativ o izuzetnosti, koji u rusko-srpskom slučaju podrazumeva da ove zemlje imaju svoj put, da se moraju razvijati na način koji je suprotan od zapada i sa suprotnim ciljem. Na osnovu toga se stvara koncept ruskog, odnosno srpskog, sveta. Sledeća zajednička crta je crkva kao čuvar identiteta i instrumentalizacija crkve u političke i ideološke svrhe. Crkva postaje centar ekspanzije i agresije, ona omeđava prostor koji treba da se zauzme. Koncept partijske države sa jednom dominantnom partijom još jedna je od zajedničkih crta, kao i odsustvo pluralizma i organsko shvatanje naroda koji predstavlja jednu celinu, gde se svaki pokušaj pluralizacije tog naroda doživljava kao pokušaj podele. Još jedna zajednička karakteristika je odsustvo podele vlasti, kao i nasilje kao metod vlasti, naglašeni centralizam u kom se svaka složenost države shvataju kao separatizam i slabost države. Državna privreda umesto tržišne privrede, kritika vlasti se shvata kao napad na državu i vidi se kao subverzivna, izdajnička i strano telo. Istorijski revizionizam je metoda koji se u oba društva zloupotrebljava, a mnogi od ovih obrazaca je od Rusije preuzela evropska populistička desnica i upotreblia u evropskom kontekstu.

447301824_18025783748484822_8065123931719406014_n

jun 7 2024

Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Uticaj evropskih i američkih izbora na region – Zapadni Balkan nije u fokusu političkog zapada

RegionalADD Regionalni plenum 0

Četvrti panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen uticaju koji će evropski i američki izbori imati na Zapadni Balkan. Govornici na panelu bili su dr Srđan Darmanović, profero na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore i bivši minister spoljnih poslova, dr Jasmin Mujanović, politikolog iz Sjedinjenih Američkih država, prof. dr Vesna Pusić, bivša ministarka evropskih integracija i vanjskih poslova u Vladi Hrvatske, Dimitrije Milić, politikolog iz Srbije i Adnan Čerimagić, analitičar, Inicijativa za evropsku stabilnost iz Nemačke. Moderatorka je bila Jasmina Kos.

Adnan Čerimagić svoje izlaganje je započeo analizom uticaja evropskih izbora na region i konstatovao da je ključno pitanje da li će izbori za Evropski parlament stvoriti uslove za značajnu reformu Evropske unije, budući da od nje zavisi i sudbina celokupne politike proširenja. Izbori za Evropski parlament će imati dvojak uticaj – najpre na samopouzdanje Berlina i Pariza, ali I na samopouzdanje drugih centara u Evropskoj uniji. Neki rezultati koji su već stigli ukazuju na to da ekstremno desničarske stranke ne ostvaruju toliki uspeh koliko je očekivano, što ukazuje na to da će rezultati biti neizvesni do kraja i da ćemo tek u nedelju uveče dobiti odgovore na mnoga pitanja. Od rezultata izbora u mnogome će zavisiti i odluka o tome ko će biti nosilac politike proširenja, što je od ključnog značaja za Zapadni Balkan i politike koje će EU zauzeti prema njemu. On je postavio pitanje da li je priča evropskih integracija jedina priča u regionu, ili je samo jedna od priča. Rekao je da se na primeru Severne Makedonije vidi debakl one EU koja se zasniva na demokratskim reformama, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, vladavine prava i jakih institucija, a da se iz tog kraha izrodila ubedljiva pobeda VMRO na izborima pre nekoliko nedelja.

Srđan Darmanović u uvodnom izlaganju je rekao da je ovo godina izbora u svetu, da su u Nekima, poput Rusije, Belorusije ili Azerbejdžana oni održani samo formalno, dok u nekima građani zaista odlučuju o tome na koji način će živeti. Istakao je da poslednje projekcije pokazuju da nema razloga da verujemo da će EU drastično promeniti politiku proširenja i da nećemo prisustvovati velikom potresu kada je u pitanju politička slika Evrope. Kada su u pitanju američki izbori, on je rekao da je verovatno da bi demokratska administracija nastavila sa sadašnjom politikom, ali da je jasno da mnoge retrogradne snage u regionu željno iščekuju Trampovu pobedu. Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, on je rekao da se ona nalazi pod velikim pritiskom, ali da je konstalacija snaga sada takva da srpske nacionalističke stranke nemaju većinu u društvu, premda će možda ući u vlast. Naglasio je da se Vlada legitimiše kao proevropska i prozapadna, ali da crkva zadržava svoj uticaj.

Jasmin Mujaković fokusirao se na uticaj američkih izbora na situaciju u region. Rekao je da je verovatno da će Bajden pobediti, uz malu razliku, i da je sigurno da bi pobeda Donalda Trampa bila katastrofalna I za SAD I za njenu poziciju u svetu, kao I za sve saveznike SAD, pre svega za Ukrajinu. Podsetio je na to da je, što se tiče Zapadnog Balkana, Bajdenova administracija bila veliko razočarenje, Ona je u nekom smislu predstavljala nastavak Obamine politike prema regionu, a Obamina administracija je karakteristična po tome što ju Balkan uopšte nije interesovao i da je za vreme sadašnje Bajdenove administracije došlo do pogoršanja situacije u svim zemljama regiona. On je rekao da začuđuje podrška koju režim u Srbiji dobija od američke ambasade i da se čini da ne postoji stvar koju režimu Srbiji može da uradi da bi pokazao političkom zapadu da mu nije partner. Ocenjujući situaciju u Bosni i Hercegovini, on je rekao da su stvarni problemi zapravo zvanični Beograd i zvanični Zagreb, a ne Dodik ili Čović, i da upravo tu i treba tražiti rešenja.

Vesna Pusić je, komentarišući ovu temu, konstatovala da je teško povući paralelu između evropskih izbora i bilo kojih drugih izbora, budući da je Evropski parlament, u smislu nadležnosti i kreiranja politike, mnogo drugačiji od svih drugih parlamenata u svetu i da sve važne odluke donosi zapravo Evropsko veće. U tom smislu, ocenila je ona, oni su pre pokazatelj u kom će se pravcu kretati buduće politike zemalja članica, a ne toga da će EU zauzeti neke nove politike, posebno ne kada je u pitanju Zapadni Balkan. Govoreći o izborima u SAD, ona je rekla da, iako su sve kritike Bajdenove administracije i njene politike prema Zapadnom Balkanu opravdane, moramo držati na umu da je alternativa, odnosno, dolazak Trampa na vlast, mnogo gora i da bi to značilo da bi na ovim prostorima moglo biti čak i rata, a da je pitanje šta bi se dogodilo sa Evropskom unijom, te da bi to bila jedna globalna tragedija. Ona je ocenila i da su početak Vučićevog mandata 2012. i otvaranje pregovora bili prilika za Srbiju da nepovratno krene putem evropskih integracija, ali da je ta šansa propuštena. Ona je zaključila time da treba biti svestan da, kada god političari govore o tome kako neće dozvoliti dominaciju Zapada, zapravo su to pokušaji da se u društvu stvori atmosfera da se sa sumnjom gleda na ceo sistem demokratskog uređenja zemalja.

Dimitrije Milić je rekao da politika balansiranja kada je u pitanju spoljna politika Srbije započela još 2008, kada je počela ekonomska kriza i kada su ekonomske prilike otvorile prostor za druge uticaje, pre svega kineske. Nezapadni i nedemokratski akteri su iskoristili priliku koja im se ukazala, a tome na ruku je išlo i biračko telo u Srbiji koje se okrenulo antizapadnjaštvu ili evroskepticizmu, proruskom sentimentu, što je političkim elitama suzilo manevarski prostor da nude čistu proevropsku priču. U osnovi toga je to što u Srbiji još od devedesetih godina postoji percepcija da je liberalni svetski poredak usmeren isključivo na štetu Srbije i da samo treba sačekati da se taj poredak uruši.

447775138_896906999133336_3472375650610745919_n

jun 7 2024

Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Srbija i Zapadni Balkan – za konflikt je dovoljan jedan agresivni akter

RegionalADD Regionalni plenum 0

Treći panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen ulozi koju Srbija ima na Zapadnom Balkanu. Govornici na panelu bili su Azem Vlasi, političar i advokat sa Kosova, Izabela Kisić, zamenica predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava, Branislav Radeljić, profesor i konsultant, Roman Jakič, bivši ministar odbrane u Vladi Republike Slovenije i Adelheid Woelfl, novinarka iz Austrije. Panel je moderirao Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Azem Vlasi je rekao da je krvavi raspad Jugoslavije započeo režim Slobodana Miloševića na Kosovu i da su tada svi okretali glavu misleći da Srbija ima neki problem sa Kosovom i da to nije problem Jugoslavije. On je istakao da je tada započeo sukob as velikosrpskom politikom čiji su temelji postavljeni Memorandumom SANU iz 1986. godine, a da je sukob nastavljen 1989. godine kada je silom ukinuta autonomija Kosova, kao i da su bili retki oni koji su tada prepoznali šta se zapravo dešava verujući da se na Kosovu brani Jugoslavija. On je istakao da je danas Kosovo u punom smislu reči, sa funkcionalnim institucijama i da je u tom smislu ostvarilo svoje ciljeve. Rekao je da je Kosovo iz prošlosti izvuklo velike pouke jer je u fokusu srpske politike od Miloševića pa sve do danas. Naglasio je da Srbija u Ustavu Kosoo naglašava više nego Vojvodinu. Rekao je da Srbija od Zajednice srpskih opština pokušava da napravi poseban entitet povezan sa Vladom Srbije i da ne želi da zatvori to pitanje sa Kosovom. Analizirajući ideju Zapadnog Balkana, rekao je da smatra da se radi o Vučićevoj ideji na koju je Edi Rama ispočetka naivno naseo, a da je duboko uveren da se radi o srpsko-ruskom projektu, iz kog je Rama vrlo brzo izašao shvativši o čemu se radi.

Branislav Radeljić rekao je da je ključni termin, kada razgovaramo o državama u okvirima regionalnih odnosima,moć. Bilo da je u pitanju borba za moć, konsolidacija moći ili manifestacija moći, moć se uvek nalazi u centru delovanja država, a Srbija nije izuzetak u tom smislu. On je istakao da je važno da postavimo pitanje zbog čega režim u Srbiji dobija podršku zapada, iako je jasno da neprekidno nastoji da obezbedi sebi alternative i ne opredeli se jasno za članstvo u EU.

Roman Jakič, bivši ministar odbrane u Vladi Republike Slovenije, rekao je da, kada pričamo o Srbiji, moramo gledati period pre, tokom i nakon raspada Jugoslavije i da, kada je u pitanju, period pre, moramo biti svesni da se Jugoslavija nije raspala zato što nije bilo rešenja, nego zato što su sva ponuđena rešenja odbijana od strane Slobodana Miloševića. Ono što se dešavalo tokom raspada Jugoslavije nije potrebno posebno objašnjavati u Sarajevu na koje je u proseku padalo 329 granata dnevno tokom najduže opsade grada u istoriji ratovanja i u državi u kojoj je počinjen genocid. Kada su u pitanju dešavanja posle raspada Jugoslavije, Jakič je istakao da je Srbiji potreban demokratski orijentisan lider koji bi bio vizionar, koji bi stvorio mostove i prepoznao evropske vrednosti. On je zaključio da je upravo zbog nedostatka takve politike Rusija pojačala svoj uticaj, ne samo u Srbiji, nego na zapadnom Balkanu, a da se uticaj Rusije ne ograničava samo na klasičnom značenju tog termina, nego da ona želi da ima mogućnost da provocira različite konflikte koji za cilj imaju da odvrate pažnju od onoga što Rusija radi. Govireći o Crnoj Gori, rekao je da je žalosno što je Crna Gora za četiri godine uspela uništiti i srozati stepen razvoja na kom je radila dve decenije.

Adelheid Woelfl istakla je da je Vučić od samog dolaska na vlast imao podršku moćnihs stranaka iz Evropske stranke naroda kojoj njegova stranka pripada (EPP). Mnogi političari u Evropi su mislili da će Edi Rama i Aleksandar Vučić ubrzati evropske integracije i da je Srbija tretirana kao prvak u evropskim integracijama, mada to nije odgovaralo istini. Ona je ukazala na to da je izuzetno opasno to što su mnogi prihvatili čak i njegov stav da su granice na Balkanu podložne izmenama o kojima se može pregovarati.

Izabela Kisić rekla je da je Srbija i danas zarobljena u nacionalizmu iz devedesetih godina i da bi u Srbiji na fakultetima debata poput ove bila nemoguća. Ona je naglasila da to ne znači da studenti i mlađe generacije nisu zainteresovane, da je Rezolucija UN o Srebrenici otvorila ovu temu u društvu. Ona je rekla da je ova rezolucija u tim smislu izuzetno važna i da je neophodno da međunarodna zajednica insistira na njenom sprovođenju, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, Kisić je rekla da Srbija očekuje promenu geopolitičkih okolnosti, da se nada na će Ukrajina izgubiti rat i da će to stvoriti jednu novu sliku sveta. Ona je naglsaila da, iako režim u Srbiji deklaraitvno govori da je na evropskom putu, stalno naglašava da su geopolitičke okolnosti promenljiva kategorija i da je jasno i da se ponaša u skladu sa tim svojim uverenjem. Ona je zaključila time da je važno istaći da se ova politika ne može vezivati ni za jednog čoveka – ni za Miloševića u prošlosti, ni za Vučića u sadšnjosti. Istakla je u Srbiji na delu pozajuća aneksija Republike Srpske i da i usvajanje dokumenata i narativ koji prati brojne događaje organizovane od strane države, uključujući i Svesrpski sabor najavljen za 8. jun, kao i da će dešavanja u narednom periodu u mnogome zavisiti od međunarodnih okolnosti. Ona je rekla da strahuje da je stvarni cilj nacionalističkih elita u Srbiji Republika Srpska. Komentarišući stvaranje Zajednice srpskih opština, ona je rekla da smatra da Vlada Srbije u tome vidi mogućnost za podelu Kosova, i da veruje da je tako nešto ona i obećala kosovskim Srbima, čime ih drži u stalnoj situaciji konflikta.

jun 7 2024

Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Novi Ustav Bosne i Hercegovine mora biti plod širokog društvenog dogovora, odgovornosti struke i politike

RegionalADD Regionalni plenum 0

Sarajevski plenum su juče popodne otvorili na Fakultetu političkih nauka prof. dr Sead Turčalo, dekan FPN US, Balša Božović, izvršni direktor ADD-a, Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, i Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) koji je i podržao ovo izdanje plenuma. Usledili su razgovor sa prvim predsednikom Slovenije Milanom Kučanom o tome koliko raspad Jugoslavije još uvek utiče na političke prilike na Zapadnom Balkanu, kao i diskusija o temi “POLITIKA I RELIGIJA – GDE POČINJE (ZLO)UPOTREBA?” sa istaknutim stručnjacima: prof. dr Dubravkom Stojanović, prof. dr Dinom Abazovićem, prof. dr Bobanom Batrićevićem i prof. dr Brankom Sekulićem.

Drugi dan plenuma otvoren je panelom „Bosna i Hercegovina i potreba za novim Ustavom“ na kom su govorili Sabina Ćudić, poslanica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Sandra Benčić, zastupnica u Hrvatskom saboru, dr Slaven Kovačević, stručnjak za geopolitiku i evroatlantske integracije i z Sarajeva, dr Lejla Balić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i prof. Čedomir Čupić, profesor u penziji iz Srbije.

Profesor Čedomir Čupić rekao je da je kada govorimo ovoj temi politički nivo suštinski i da Bosna i Hercegovina svojim ustavom nije definisana kao država, nego kao demokratija. On je rekao da mu se čini da je ona jedinstven primer konfederacije od dva entiteta i da se u njoj mešaju etnički i građanski princip, te da je karakteristično da njen naziv nije dodeljen prema etničkom određenju, već prema prostornom, što je velika prednost. Veliki uticaj na funkcionisanje Bosne i Hercegovine ima religijska pripadnost građana. Da je rat razorio pojedinca kao politički subjekat, da su umreženi posebni identiteti, u ovom slučaju religijski i etnički, nadvladali građanski identitet koji je ideal svakog društva i da je nestao pojedinac kao politički subjekt. On je zaključio da se ovakav ustav u političkom kontekstu Bosne i Hercegovine ne može promeniti i da je jedina prilika da se on promeni hitan prijem Bosne i Hercegovine u Evropsku uniiju, a da svaka promena mora da podrazumeva jačanje prava građanina i centralne države, koji su osnovni uslovi za funkcionisanje Bosne i Hercegovine kao države.

Zastupnica u Hrvatskom saboru Sandra Benčić istakla je da stranka „Možemo“ smatra da se pitanje zaštite hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini ne može rešiti bez sagledavanja celokupnog političkog konteksta u toj zemlji. Ona je naglasila da same ustavne promene koje trebaju Bosni i Hercegovini moraju biti završetak jednog političkog i stručnog procesa i dijalog oko završetka dizajna Bosne i Hercegovine kao celovite demokratske države koji će uključivati ravnotežu između građanskih i kolektivnih prava. Ona je rekla da je ovo par excellence političko pitanje koje je do sada bilo blokirano zbog činjenica da političkim elitama odgovara status quo, što je ključni problem i da bez drugačijih političkih snaga i drugačijeg političkog uticaja ne može doću do tog toliko potrebnog dijaloga. Ona je dodala da građani Bosne i Hercegovine nisu imali priliku da razgovaraju o tome kakvu državu i kakvu vlast žele, a da taj proces mora biti povezan sa procesom priključivanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Ona je naglasila da je ustav pre svega politički dokument, a tek nakon toga pravni. Istakla je i problem toga što građani Bosne i Hercegovine nisu jednaki pred zakonom o čemu svedoče i presude Evropskog suda za ljudska prava, a da je od ključnog značaja kako se Hrvatska i Srbija odnose prema ovim pitanjima. Ona je zaključila time da hrvatska politika može pružati podršku, ali da ne sme biti ta koja nudi bilo kakva rešenja Bosni i Hercegovini, da to moraju biti građani Bosne i Hercegovine.

Poslanica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sabina Čudić naglasila je da je ustav Bosne i Hercegovine donet pre svega kao način da se zaustavi rat i da je to njegov najveći uspeh. Ona je naglasaila da je pitanje izmene ustava šire društveno pitanje koje mora podrazumevati učešće eksperata, odgovornost akademske zajednice i da bude izmešteno od isključivog odlučivanja političara, budući da najveći deo političke zajednice direktno profitira iz postojećeg stanja, i crpi svoj legalitet upravo iz načina na koji je Bosna i Hercegovina trenutno organizovana.

jun 7 2024

Majkama Srebrenice biće uručena godišnja Nagrada za zasluge u borbi za demokratiju i ljudska prava

RegionalADD Regionalni plenum 0

U okviru Sarajevskog plenuma, koji organizuju Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu (FPN US), danas će biti dodeljena godišnja Nagrada za zasluge u borbi za demokratiju i ljudska prava udruženju Majke Srebrenice.

Ova nagrada predstavlja priznanje za neumornu posvećenost Majki Srebrenica borbi za pravdu, istinu i ljudska prava. Njihov doprinos negovanju kulture sećanja, suočavanju s prošlošću i pružanju podrške preživelima i njihovim porodicama je neprocenjiv. Posebno želimo istaknuti njihovu ključnu ulogu u međunarodnom zalaganju za usvajanje Rezolucije Ujedinjenih nacija o sećanju na genocid nad Bošnjavima u Srebrenici, čime su značajno doprinele globalnom prepoznavanju i osudi ovog najtežeg zločina, stoji u obrazloženju nagrade.

ADD, CGO i FPN ocenjuju da je borba Majki Srebrenice za pravdu i istinu ne samo osnažila preživele i porodice žrtava, već je i celokupnoj međunarodnoj zajednici pružila primer hrabrosti i posvećenosti ljudskim pravima. Takođe se naglašava da njihova delatnost kontinuirano podseća svet na važnost suočavanja s prošlošću kako bismo zajedno izgradili bolju budućnost.

Dodela nagrade će se održati tokom drugog dana Sarajevskog plenuma Quo vadis, Balkan?, jedne od najznačajnijih regionalnih inicijativa koja okuplja istaknute organizacije civilnog društva, stručnjake i aktiviste koji se bave temom demokratije, pomirenja i regionalne saradnje. Nagradu će dodeliti Balša Božović, Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Sarajevski plenum su juče popodne otvorili na Fakultetu političkih nauka prof. dr Sead Turčalo, dekan FPN US, Balša Božović, izvršni direktor ADD-a, Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, i Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) koji je i podržao ovo izdanje plenuma.

jun 6 2024

Sarajevski plenum “Quo vadis, Balkan?”: Oslanjanje Srbije i RS na Kinu i Rusiju kočnica na EU putu

RegionalADD Regionalni plenum 0

Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu počeo je veliki plenum „Kuda ide Balkan“ na kojem učestvuje oko 50 učesnika, intelektualaca, zvaničnika, organizaija i bivših političara.

“Kuda ide Balkan” naziv je, ali i ključno pitanje konferencije na kojoj učestvuju akademici i političari. Cilj je detektovati ključne probleme koji koče napredak zemalja zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji. Okupljeni iz svih zemalja Balkana složni su u odgovoru.

“Mi smo detektirali da Srbija pokušava da zauzme hegemonističku poziciju unutar regije i smatramo da bi neki pozitivan tok u Srbiji oslobodio zemlju, jer Srbija na neki način cjelokupni Zapadni Balkan drži zarobljenim”, kaže Sead Turčalo, dekan na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Balša Božović sa Akademije za ravoj demokratije u Novom Sadu ističe da je problem kako demokratizovati Srbiju da više nema autoritarnu vlast.

“Vlast koja na ovakav način može da se ponaša prema svojim susjedima. I to je pitanje na koji odgovor ne nudi ni opozicija u Srbiji, ali ni u regionu se ne stvaraju te prograđanske i proevropske snage”, dodaje.

Osim težnje za homogenizacijom koja posebno utječe na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, predstavnici akademske zajednice regiona smatraju da je i oslanjanje Srbije pa i Republike Srpske na Kinu i Rusiju suprotno evropskim vrijednostima i kočnica na EU putu.

Današnju vlast uspoređuju sa onom ratnom i prijeratnom, posebno oni koji su tokom tih godina politički djelovali. Ipak, kažu da današnji odnosi zapravo i jesu još uvijek faza raspada bivše Jugoslavije.

“Nije samo utjecala nego još utječe. Taj proces još nije završio i pitanje je i kad će i kako će”, ističe Milan Kučan, prvi predsjednik Slovenije .

Azem Vlasi, bivši predsjednim Kosova, kaže kako je u Srbiji na sceni ista ona politika kao za vrijeme Slobodana Miloševića “što se tiče njihovih pretenzija i ambicija”.

Borbu protiv regresije demokratskih praksi i za put ka potpunoj demokratizaciji i Evropskoj uniji moraju nastavljati zajednički. Posebno, kažu, u to trebaju biti uključeni aktivisti i intelektualci da one snage koje Balkan vuku unazad pobijede.

“Nemamo dovoljno aktivizma među onim koji su intelektualno superiorniji, koji su po ideologijama koje predstavljaju, politikama koje vode progresivniji”, dodaje Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje u Podgorici.

Progresivne politike očekuju da će jačati u narednom periodu i zbog toga ovakva okupljanja na kojima mogu razmijeniti iskustva, znanja i stavove smatraju značajnim. Dodatno će kroz panele, ali i zatvorene sesije razgovarati i o složenom sistemu uređenja BiH, ali i kakav utjecaj mogu na razvoj zemalja zapadnog Balkana imati rezultati evropskih parlamentarnih, ali i izbora u SAD-u. Posebno ako svijet ode u desno, a BiH ostane na prekretnici između nacionalne i građanske države.

IZVOR: N1 BIH

oktobar 31 2023

CRNOGORSKO-SRPSKI ODNOSI SLOŽENI, RAZLIKE IZRAŽENE, A POTENCIJAL KRIZE KONTINUIRAN

RegionalADD Regionalni plenum 0

Odnosi između Crne Gore su osetljivi i složeni, i treba im prići realno uz punu svest onog što oni vuku iz istorije, ali i onog čime ih oblikuju aktuelni donosioci odluka, kao i kroz prizmu evidentnih pokušaja da se kriza izazove od strane vlasti u Beogradu, neki su od akcenata juče održanog Plenuma o crnogorsko-srpskim odnosima, koji su Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Regionalna akademija za razvoj demokratije organizovali (ADD) uz podršku Ambasade Švajcarske.

Plenum su, predstavljanjem ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja o odnosima Crne Gore i Srbije kroz komparativni presek, otvorili Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a i Balša Božović, direktor ADD-a. Podsećanja radi, ranije su pojedinačna istraživanja predstavljena odvojeno u Crnoj Gori i Srbiji.

„Razlike u pozicijama i interesima političkih aktera, ali i u velikom delu i među građanima i građankama u Srbiji i Crnoj Gori su ozbiljne i trajne, ali ih ne treba ni potcenjivati ni precenjivati. Dosta toga zavisi kako će se stvari dalje razvijati i kakav će politički kurs Srbija dalje zauzimati u poštovanju međunarodnih sporazuma koje je potpisala. Inače, u ovako traumatičnom spoljno-političkom okviru, s različitim odabranim spoljnopolitičkim destinacijama, ove razlike bi mogle biti i konfliktne“ , naveo je dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u svom komentaru. On je podvukao veliki značaj istraživanja za akademsku zajednicu, ali i donosioce odluka.

Istoričar i predsednik udruženja HIPMONT, Miloš Vukanović, ističe broj neopredeljenih kod pitanja koje definišu vrednosni okvir, poput odnosa prema partizanskom i četničkom pokretu, i važnost obrazovnog sistema uz nedostatnosti koje ga karakterišu. Vukanović je kazao da je netačan, iako decenijski dug, narativ o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. „Određeni broj ljudi jeste bio ugrožen i diskriminisan od strane režima DPS-a, ali zbog političke, a ne nacionalne pripadnosti“, pojasnio je on. „Značajan je podatak kada kao društvo imate toliki procenat onih koji podržavaju agresora, jer je to problem“, zaključio je Vukanović u osvrtu na odnos ispitanika prema rusko-ukrajinskom ratu.

Aleksandar Sekulović, potpredsednik Antifašista Srbije, imao je tri ključna utiska. „Prvi utisak da je veoma kvalitetno urađeno, aktuelno i da može biti od izuzetne koristi donosiocima odluka u obe države. Drugi utisak pokazuje da su Srbija i Crna Gora u velikoj meri dva različita društva, na kulturnom i vrednosnom planu. Treći utisak je da su ispitanici u Srbiji u nekim stvarima pokazali veliku ili primetnu dozu neiskrenosti, posebno oko pitanja državno-pravnog statusa, odnosno nezavisnosti Crne Gore, kao i spoljnog uticaja Srbije na dešavanja u Crnoj Gori, gde izgleda da su davali očekivane odgovore“, naveo je, između ostalog, on.

Slobodan Georgiev, direktor vesti TV NOVA S, smatra da iako je pitanje nezavisnosti Crne Gore u Crnoj Gori 2006. godine završeno, u Srbiji i dalje nije. „U radikalskoj interpretacije istorije, trenutak kada Crna Gora odlazi iz zajednice sa Srbijom, otvara prostor da ode i Kosovo. Fantazija Beograda kao sedišta jedne velike države, kroz instrumetalizaciju srpskog identiteta, jeste da se stvari vrate na period pre 1997, što se i dešava danas u Crnoj Gori“, naveo je on. „Postoji pokušaj da se izazove kriza kojom bi se moglo upravljati Crnom Gorom iz Beograda. To struji od akademske zajednice, gde je dugo uspostavljena imperijalna politika – svi Srbi u jednoj državi, uz dominantan model ugroženosti Srba u regionu i dijaspori, dalje se sliva u obrazovni sistem, a kroz politiku i službe se širi kroz narod, što utiče na mlade i njihove vrednosne modele“ ocenio je Georgiev.

Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, veruje da su rezultati u obe države gori nego što istraživanje pokazuje, ali da za razliku od podeljenog crnogorskog društva u Srbiji postoji visok stepen saglasja koje nije dobro za Crnu Goru. „To saglasje postoji i u medijskoj sferi kada je u pitanju izveštavanje o Crnoj Gori, nezavisno da li se radi o medijima kontrolisanim od strane vlasti ili onima koji se mogu nazvati nezavisnom medijskom scenom“, kazao je on. Đukanović je zaključio da nova struktura vlasti u Crnoj Gori svoje legitimacijske temelje crpi iz litijaškog pokreta, što čini veoma značajnom ulogu SPC.

Mihailo Miletić, predsednik udruženja crnogorskih elektora u Srbiji, smatra da u Srbiji postoji institucionalna ugroženost Crnogoraca, objašnjavajući to preprekama sa kojima se nacionalna zajednica Crnogoraca u Srbiji susreće u procesu biranja svojih predstavnika, ali i diskriminaciji Crnogoraca u obrazovnom sistemu Srbije koji negira crnogorsku istoriju i identitet. Upozorio je i na kontinuirano smanjenje broja Crnogoraca u Srbiji.

„Teško je pronaći priznanje crnogorskog identiteta među elitama u Srbiji“, mišljenja je i istoričar Milivoj Bešlin. Tumačeći rezultate istraživanja, on je kazao da se ne može reći, uz sav autoritarni režim, da postoji preovlađujući strah. „Ako je, ipak, toliko ljudi reklo nešto što se razilazi sa onim što je dominatni narativ elite u društvu, to je dobar znak i činjenica da živimo u mehurima i da sa novim medijima imamo drugačiji odnos prema stvarnosti“, dodao je Bešlin, naglašavajući i značaj društvenih mreža koje su prekinule jednosmerne kanale komunikacije. „Elite stvaraju ekspanzionistički narativ kada je Srbija u pitanju. Druga stvar se tiče narativa zaštite Srba van Srbije, što je najkraća definicija srpskog nacionalizma danas – Srbi van Srbije“, podvukao je on. Bešlin je pojasnio da je vlastima u Srbiji izuzetno bitno da ima srpske liste u zemljama regiona gde postoji srpsko stanovništvo, te da vlasti u Srbiji za Srbe u Crnoj Gori smatraju samo one koji su birači partijskih struktura pod uticajem Vučića, a što, s obzirom na podatke o broju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, znači da većina njih zapravo ne veruje Aleksandru Vučiću.

Milena Samardžić Popović, predsednica Sindikata doktora medicine, ukazala je na potrebu većeg uključenja akademske zajednice u Crnoj Gori i proaktivnijeg pristupa u pisanju svoje istorije. „Crna Gora bi trebalo biti više angažovana na izgradnji svog identiteta, svog jezika – crnogorskog. Izgubili smo jednu šansu, jer je vladajuća elita bila posvećena svojim biznisima, a identitetskim pitanjima, dok je doprinos akademske zajednice izostao, što se odražava kroz negiranje crnogorskog identiteta i zaplenu kulturnih i istorijskih vrednosti“, zaključila je Samardžić Popović.

O značaju veće aktivnosti akademske zajednice i kad je reč o identitetskim pitanjima i srpsko-crnogorskim odnosima, govorila je i profesorica na Univerzitetu Donja Gorica, dr Nikoleta Đukanović. „I civilno društvo nam se svodi na nekoliko nevladinih organizacija. Srećom je uticaj tih NVO veliki, pa se uspeva nadomestiti taj neaktivizam akademske zajednice“, dodala je ona. Đukanović je kazala da se rezultati istraživanja na liniji nekih ranijih u delu vrednosti i da nije čudo što svedočimo retradicionalizaciji mladih kada vidimo da su oni produkt tih autoritativnih režima iz prošlosti. „To dominantno oblikuje njihova stanovišta, a i reflektuje se na pitanja koliko vidimo crnogorski identitet i odnose između Crne Gore i Srbije kao odnose između dve nezavisne države koje treba razvijati na zdravim osnovama, a koliko ih politizujemo na način da ih koristimo za interese političkih elita u Beogradu i sada u Podgorici,“ objasnila je Đukanović.

„Kada su u pitanju odnosi Crne Gore i Srbije i generalno odnosi Srbije sa okruženjem, tu se u prvi plan stavlja teza o etnoteritorijalizaciji, koja se istorijski provlači zadnja dva veka. I u ovom istraživanju se vidi da su najdrastičniji primeri neslaganja upravo pitanje jezika, prihvatanja nezavisnosti, ali i zanimljivo je da najveći disparitet dolazi iz pitanja da li Srbija ima pravo da štiti Srbe u Crnoj Gori gde skoro 80% iz Srbije kaže da ima, dok je u Crnoj Gori isti potvrdan odgovor dalo upola manje ispitanika“, naveo je kulturolog i politički analitičar Srđan Šušnica. On je pojasnio da je ovde reč o zabrinjavajućem trendu koji otvara prostor i u crnogorskom i u srpskom društvu da se na razne vrste intervencija Srbije u Crnoj Gori gleda kao na nešto što je normalno.

Adnan Prekić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, dodao je da, u istorijskom kontekstu, ono što se dešava između Srbije i Crne Gore nije slučajno niti rezultat nekog novijeg političkog delovanja, već da se radi o politici kontinuiteta. „Osnovni problem u komunikaciji između dve strane predstavlja pokušaj vlasti u Srbiji da od Srba u Crnoj Gori napravi dijasporu“, pojasnio je Prekić.

Ovaj događaj deo je projekta „Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!“, koji sprovodi CGO iz Crne Gore u saradnji sa ADD iz Srbije, uz finansijsku podršku Ambasade Švajcarske. Plenum je okupio je oko 50 istoričara, predstavnika akademske zajednice, NVO sektora, novinara i analitičara koji su imali priliku da kroz dijalog daju svoj osvrt na nalaze istraživanja, ali i da doprinesu razumevanju kompleksnosti odnosa Srbije i Crne Gore, a sve u cilju stvaranja novog narativa koji promoviše poštovanje dobrosusedskih odnosa, verskih prava, multietničnosti, multikulturalnosti, evropske vrednosti i ljudska prava.

oktobar 26 2023

Proširenje EU postalo realnost, države kandidati da se zaštite od malignih uticaja

RegionalADD Regionalni plenum 0

Proširenje Evropske unije (EU) postalo je realnost, a države kandidati treba da jačaju institucije i vladavinu prava kako bi se zaštitile od malignih uticaja sa strane, ocenila je EU ambasadorka u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa na panelu “Zapadni Balkan, međunarodni akteri i geopolitika nove ere?” na konferenciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD), Centra za građansko obrazovanje (CGO) I fondacije Fridrih Ebert (FES) “Vreme da krenemo dalje – 20 godina od samita u Solunu“.

Ona je rekla da paket proširenja danas obuhvata ne samo šest zemalja Zapadnog Balkana, nego i Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju. „Prvi put će paket proširenja biti predstavljen uključujući sve te zemlje. U zadnje tri decenije bilo je puno uspona i padova. Trenutni zamajac koji je napravio rat u Ukrajini daje novu perspektivu za region“, kazala je Popa.

Ona je navela da je prioritet EU proširenje. „Ostalo je opipljivo pitanje spoljne politike, nije to više samo cilj koji je tu, a da nema neki horizont. No, izazovi su, takođe, porasli“, dodala je Popa.

Popa je rekla da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale, otvorile najviše poglavlja, da su Severna Makedonija i Albanija tek počele pregovore, Bosna i Hercegovina (BiH) dobila status kandidata, a da je Kosovu ponuđena vizna liberalizacija. „To su procesi koji teku a znamo da ritam nije po volji zemalja kandidata. I Unija bi htela da se to brže kreće“, dodala je Popa.

Popa je rekla da se o EU neretko priča kao natprirodnom tijelu, a ne Uniji od 27 članica. „Često je teško doći do konsenzusa, proces donošenja odluka je komplikovan. Ima diskusija kako interno da se reformiše EU. Ali, može se reći da je proširenje sada postalo realno“, rekla je Popa.

Prema njenim rečima, druga važna stvar je da postoji sukob i konfliktni uticaji u regionu. „Maligni utucaj Rusije je realnost, rat u Ukrajini izazvao je još više problema i to zemlje kandidatkinje treba da uzmu u obzir kada sprovede reforme – da se zaštite od malignih uticaja“, poručila je Popa.

Ona je, govoreći o koracima koje će EU sprovesti, primarno o ekonomsko-investicionom planu, morati da vide da države kandidati sprovode reforme. „To je partnerstvo, dvosmerna ulica, ne možete imati prednost u odnosu na druge kandadite“, rekla je Popa.

Popa je naglasila da, uz vladavinu prava, države kandidati moraju imati i jake instutucije kako da bi se branile od malignih uticaja. „Zato je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije postalo važno. Evropa mnogo više brine više o bezbednosti nego što je to radila do sada. Dosad se više brinula o ekonomskim pitanjima“, pojasnila je ona.

Bivši direktor briselke kancelarije Stiftung Wissenschaft politik iz Nemačke, Dušan Reljić, rekao je da je EU značajna za ceo region i samim tim što je EU u proteklih 20 godina progutala region, i to ne samo time što se proširila, nego što ga je u društveno-ekonomskm smislu usisala u EU.

On je rekao da su EU i NATO prisutni u regionu što ima svoje posledice.

„Region neuporedivo više doznačava u EU nego što dobija iz razvojne pomoći. Za poslednjih deset godina trgovinski deficit regiona sa EU bio je sto milijardi EUR. U IPA III je predviđeno devet milijardi pomoći za region“, objasnio je Reljić.

On je kazao da je najveći problem iseljavanje ljudi i dodao da se skoro svakih 90 sekundi region “prazni za jednog čovjeka”. „Većina tih ljudi odlaze u EU, region šalje ljudski kapital i svoj teško zarađen novac a, za razliku od članica EU u regionu, ne dobija solidarnu pomoć Unije“, ukazao je Reljić.

Prema njegovim rečima, “obični ljudi imaju dva izbora – da emigriraju ili da prihvate relanost, a najveća realnost u regionu je zavisnost od vlasti“.

Projektni menadžer u Sbunker-u sa Kosova, Viser Čambazi, rekao je da je EU mirovni projekat i da se sada pomera ka ratnom projektu.

On je naveo da fokus više nije Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija i Gruzija nego egzistencijalno pitanje sa implikacijama na region i svijet. „Postavlja se pitanje da li su te zemlje deo EU budućnosti ili su tampon zona između Rusije i EU“, naveo je Čambazi.

On je problematizovao u kojoj meri pomeranje ka bezbednosti utiče na pitanje proširenja, a imajući na umu imigracije, potrebu za sirovinama, te energetiku i druge stvari za koje EU ne može da se oslanja na to da bude sama sebi dovoljna. To je, kako je dodao, poguralo Uniju da ima traži više suvereniteta, da ima autonomiju.

Politička analitičarka Dina Bajramspahić je, u osvrtu na proces pregovora, kazala da je zavladala letargija, kao i da su izgubljeni entuzijazam i energija, koje je neophodno obnoviti.

„Važno se podsetiti da smo u procesu EU integracija ušli svojom voljom. Naši javni funkcioneri kada se suoče sa preporukom ili zadatkom postaju branioci suvereniteta, a među njima su i oni koji nisu bili za nezavisnost države“, rekla je Bajramspahić.

Ona je kazala da je razlika u alatima koje razni maligni uticaji koriste. Bajramspahić je navela da u Crnoj Gori postoji značajan broj građana koji ne veruju u ruski uticaj, navodeći da je među njima i deo procrnogorski orjentisanih građana, objašnjavajući da se to pitanje i opasnost koju nosi potcenjuje i ne radi dovoljno na dekonstrukciji dezinformacionih narativa. Posebno je navela da je medijska scena u zabrinjavajućem stanju.

Konferenciju su zatvorili Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, Balša Božović, izvršni direktor ADD-a i direktorka Regionalne kancelarije FES-a za Srbiju i Crnu Goru, Kirsten Šonefeld.

Šonefeld je podsetila da je konferencija adresirala lepezu aspekata evropskih integracija Zapadnog Balkana. “Pričali smo o različitim modelima integracija, faznom pristupanju, revidiranoj metodologiji, Berlinskom procesu… Svi ti aspekti su veoma važni. Treba da se zapitamo kako da prevaziđemo letargiju koja se pojavila tokom godina, i kako da se vratimo političkim misijama i pitanjima proširenja EU”, navela je Schoenefeld.

Ona je zaključila da se evropske integacije ne odnose samo na priključenje Zapadnog Balkana, već i na povratak tog regiona kući i ispunjavanje obećanja EU da to bude mirovni projekat.