PLENUM 2026: Geopolitičke promene traže snažniju Evropu i odgovorniji Zapadni Balkan

Geopolitičke promene i preispitivanje transatlantskih odnosa zahtevaju da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, a države Zapadnog Balkana aktivnije oblikuju svoju budućnost, umesto da čekaju odluke velikih sila. Uprkos izazovima unutar NATO-a, zajednički strateški interesi ostaju temelj savezništva, dok političke promene u SAD i regionu otvaraju prostor za nove odnose zasnovane na demokratskim vrednostima, stabilnosti i međusobnom poštovanju, poručeno je na sesiji „SAD i EU: savezništvo koje bledi i Balkan u novom geopolitičkom poretku“ kojom je otvoren poslednji dan regionalne konferencije PLENUM 2026 „Crna Gora na pragu Evropske unije: evropska budućnost Zapadnog Balkana između demokratije i geopolitike“, održane u Podgorici.

Skup zajednički organizuju Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice, Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu (FPN) i Evropski fond za Balkan (EFB).

U fokusu sesije bili su uticaj rezultata izbora za američki Kongres na transatlantske odnose i politiku SAD prema Zapadnom Balkanu, mogućnosti jačanja evropske strateške autonomije, kao i prostor koji slabljenje tradicionalnih savezništava otvara drugim globalnim akterima, posebno Rusiji i Kini.

Vesna Pusić, nekadašnja zamenica premijera i ministarka spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske, mišljenja je da rezultati izbora za američki Kongres potvrđuju značaj aktivnog političkog delovanja. „Sve se čini nemoguće sve dok se ne dogodi“, podsetila je na reči Nelsona Mandele, naglašavajući da politika zahteva inicijativu. „Mnogo je lekcija za nas u regionu: ništa se dobro neće dogoditi ako samo čekamo“, kazala je Pusić.

Govoreći o širim geopolitičkim promenama, istakla je da je dolazak Donalda Trampa na vlast učinio vidljivijim zaokret u međunarodnim odnosima. „Nije sve počelo sa Trampovom administracijom, ali je sa njom izašlo na videlo. Moglo bi se reći da su sve tri svetske sile danas na istoj strani kada je reč o podjeli sveta na sfere interesa, što ranije nismo imali“, navela je Pusić, upozoravajući da „male države u takvom poretku imaju znatno manje prostora za delovanje, zbog čega su jasna strategija i politička inicijativa posebno važne“.

Ocenila je i da američki izbori imaju značaj i za Zapadni Balkan, ukazujući na određene sličnosti političkih prilika u SAD i Srbiji. „Reč je o dve veoma različite države, jednoj izuzetno velikoj i jednoj maloj, ali postoje određene sličnosti. Ne znamo šta će se dogoditi nakon ovih izbora, ali znamo da je jedna ukorenjena vlast poljuljana. U kojoj meri će se oporaviti i koliko će njen uticaj biti promenjen, tek ćemo videti, ali ovo je važan i neophodan korak“, kazala je Pusić. Analizirajući razloge izbornog uspeha demokrata u SAD, ukazala je da su, pored ekonomskih pitanja i troškova života, važnu ulogu imali i nezadovoljstvo odnosom vlasti prema građanima i ugrožavanje njihovog dostojanstva. „Mislim da je ovo bila i pobuna protiv bezobzirnosti, prezira i nasilja prema građanima i njihovom dostojanstvu. Slične elemente prepoznajem i u rezultatima izbora u Srbiji“, naglasila je Pusić, dodajući da ostaje da se vidi kako će novoizabrani predstavnici iskoristiti dobijenu priliku.

Veton Surroi, publicista sa Kosova, ocenio je da svet prolazi kroz tektonske geopolitičke promene, dok američko strateško usmjeravanje ka Pacifiku dodatno naglašava potrebu da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ukazao je na važnost razlikovanja dugoročnih američkih interesa od politike administracije Donalda Trampa i Kongresa, uz ocenu da Zapadni Balkan više nije među prioritetima SAD. Posebno je izdvojio dvostranačku zakonodavnu inicijativu u američkom Kongresu koja se odnosi na stabilnost regiona, evropske integracije i normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. „Naredne dve godine biće ključne za usklađivanje regionalnih interesa sa američkom politikom“, naveo je on.

U osvrtu na region, Surroi je ocijenio da je stabilitokratija tokom prethodnih petnaestak godina dominirala pristupom zapadnih partnera Zapadnom Balkanu. „Lideri poput Aleksandra Vučića imali su podršku jer su posedovali kapacitet za destabilizaciju, uz očekivanje da ga neće koristiti. Takav pristup proizveo je političku i društvenu inertnost, ali vidimo da se ona sada menja“, kazao je, ukazujući na izbore u Srbiji i proteste u Albaniji. Dodao je da ekonomski pritisci, posebno rast cena i nezadovoljstvo politikama vlasti, postaju sve važniji pokretači društvenih promena.

„Crna Gora je u velikoj prednosti jer se očekuje da 2027. godine potpiše pristupni ugovor sa EU, ali je ključno da između potpisivanja i ratifikacije ne nastane bezbednosni vakuum“, upozorio je Surroi. Naglasio je da geopolitičke krize, posebno u Ukrajini i na Bliskom istoku, potvrđuju potrebu za politikom mira. „Evropa ne može biti kontinent mira ukoliko Zapadni Balkan ne postane njegov zajednički prostor mira“, zaključio je.

Dr Milica Pejanović Đurišić, nekadašnja ministarka odbrane Crne Gore i diplomatkinja, ocenila je da transatlantski odnosi prolaze kroz krizu, ali da treba razlikovati stvarne razlike u strateškim interesima Evrope i SAD od političkih reakcija koje povremeno podižu tenzije. Podsetila je da ti izazovi nisu počeli sa administracijom Donalda Trampa, već su bili prisutni i tokom mandata Baraka Obame, kada se američka spoljna politika sve snažnije usmeravala ka Pacifiku. „Ni tada nije bilo jednostavno objasniti zašto je mesto Crne Gore u NATO savezu, ne zbog suprotstavljenih strateških interesa, već zato što je američki fokus bio na drugoj strani“, kazala je Pejanović Đurišić, naglašavajući značaj upornog dijaloga i predstavljanja zajedničkih interesa. Podsetila je da su saveznici, uprkos međusobnim razlikama, na poslednjem samitu NATO-a potvrdili zajedničke strateške ciljeve, dok odnos prema Ukrajini ostaje važan test budućnosti savezništva. Izrazila je i očekivanje da će novi saziv američkog Kongresa doprineti očuvanju stabilnosti NATO-a.

Govoreći o ruskom uticaju, istakla je da je Crna Gora relativno rano prepoznala njegove rizike po demokratske procese i evropske i evroatlantske integracije. Podsetila je na pokušaje polarizacije društva i usporavanja reformi tokom pristupanja NATO-u, navodeći da se kasnije pokazalo kako je protivljenje Rusije bilo usmereno na širi integracioni proces. „Koliko god da je borba da se ukaže na taj uticaj ponekad delovala donkihotovski, naše društvo je prepoznalo rizike i povećalo stepen opreznosti“, navela je.

Ocenila je da danas postoji veća svest o ruskom uticaju, dok institucije, uprkos slabostima, postepeno jačaju kapacitete za njegovo prepoznavanje i suzbijanje, uz podršku Evropske komisije i njenih mehanizama. „Nije perfektno, ali jeste bolje nego pre deset godina“, zaključila je Pejanović Đurišić, istovremeno izražavajući nezadovoljstvo aktuelnim stanjem u nadležnim institucijama.

Panel je moderirao novinar Adnan Rondić.