PLENUM 2026: Članstvo u EU do 2028. realan cilj, ali politička odgovornost i odnosi sa Hrvatskom ostaju izazov

Članstvo Crne Gore u EU do 2028. godine jeste dostižan cilj, ali njegovo ostvarenje zavisi ne samo od ispunjavanja završnih merila i sprovođenja reformi, već i od političke odgovornosti, rešavanja otvorenih pitanja sa Hrvatskom i očuvanja demokratskih vrednosti, ocenjeno je na panelu „Crna Gora 28/28: spremna za članstvo?“, održanog u okviru regionalne konferencije PLENUM 2026 u Podgorici. U fokusu razgovora panela bili su dometi formalnog napretka Crne Gore u pristupnim pregovorima, stvarni rezultati u oblasti vladavine prava, nezavisnosti institucija i borbe protiv korupcije, kao i preostali izazovi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Razmatrani su i odnosi sa Hrvatskom u završnoj fazi evropskih integracija.

Predrag Zenović, glavni pregovarač Crne Gore sa EU, ocenio je da je članstvo do 2028. godine realan cilj, ističući da najnoviji izveštaj Evropske komisije daje osnov za optimizam. Naveo je da je Crna Gora ispunila tehničke uslove za svih 98 završnih merila u pregovaračkim poglavljima, uz ukupnu ocenu 3,98.

„Sve što možemo logički da koncipiramo do te godine jeste realno, posebno kada imamo izveštaj koji potvrđuje naš napredak. Imamo pravo na optimizam, koji mora biti sastavni dio procesa determinisanog voljom svih država članica“, kazao je Zenović. Naglasio je da su spremnost Crne Gore i politika proširenja važni kako za transformaciju države, tako i za globalnu poziciju EU. „Uveren sam da će Crna Gora biti sledeća članica Evropske unije 2028. godine“, poručio je.

Govoreći o odnosima Crne Gore i Hrvatske, Zenović je ukazao na složenost dva paralelna, asimetrična pregovaračka procesa, budući da je Hrvatska članica EU, a Crna Gora kandidatkinja. „Ne smatram da Hrvatska blokira put Crne Gore, ne zbog pregovaračke taktike, već zbog načina na koji sagledavam dinamiku pregovora. Voleo bih da tako i ostane. Iako je reč o asimetričnom odnosu, on se mora voditi načelom dobre vere, ali i uz uvažavanje suštinskih nacionalnih interesa“, kazao je Zenović.

Podsetio je da politika proširenja uključuje sve članice EU, a da evropske integracije ne podrazumevaju nestanak društvenih razlika i političkog pluralizma. „Zato je važno uvažavati i predstavnike građana u Skupštini Crne Gore, uz prepoznavanje političkih razlika u odnosu prema zajedničkom evropskom cilju. Evropske integracije i transformacija koju taj proces nosi ne garantuju same po sebi promenu vrijednosti. Zato sve ono što predstavljaju tekovine antifašizma moramo postaviti u temelje našeg sistema vrednosti“, poručio je Zenović.

Ivan Vuković, poslanik u Skupštini Crne Gore, ocenio je da su evropske integracije istorijsko opredjeljenje Crne Gore, uporedivo sa obnovom nezavisnosti i članstvom u NATO-u, te pitanje od egzistencijalnog značaja za njenu političku budućnost. „Kada razmišljam o Evropskoj uniji, vidim je na način na koji sam 2006. godine doživljavao potrebu da Crna Gora obnovi nezavisnost, ili kasnije članstvo u NATO-u. Zamislite kako bi izgledao društveno-politički život da pre 20 godina nismo doneli takve odluke. U odnosu na značaj tih promena, sve drugo mi se čini manje važnim i zato podržavam što raniji ulazak Crne Gore u EU“, kazao je Vuković. Naglasio je da svaki napredak na EU ima njegovu podršku, uz upozorenje na raskorak između deklarativnih vrednosti i političke prakse.

Vuković je apostrofirao odgovornost Vlade i parlamentarne većine za pogoršanje odnosa sa Hrvatskom. „Pošteno je reći da Vlada nije jedina odgovorna, već deo odgovornosti snosi i parlamentarna većina. Odnosi Crne Gore i Hrvatske bili su znatno bolji, a njihovo pogoršanje direktna je posledica postupaka crnogorskih zvaničnika. Počev od rezolucije o Jasenovcu, koja je dolila ulje na vatru, pa do izražavanja saučešća porodici Ratka Mladića od strane Andrije Mandića. Ti ljudi snose odgovornost za eskalaciju odnosa, zbog koje smo poslednja dva meseca pregovarali o najosjetljivijim pitanjima“, kazao je.

Govoreći o ulozi opozicije, istakao je da je Demokratska partija socijalista (DPS) podržala sve korake koji povećavaju šanse Crne Gore da iskoristi istorijsku priliku za članstvo u EU. „Ako je splet okolnosti učinio da Spajić i njegova stranka upravljaju ovim procesom, to treba da bude šansa za sve nas. Ipak, na takav pristup često nam je uzvraćano ogovaranjem opozicije pred međunarodnim partnerima“, naveo je Vuković.

Vanda Babić Galić, posebna savetnica ministra spoljnih poslova Republike Hrvatske, naglasila je značaj kontinuiranog dijaloga Crne Gore i Hrvatske, ističući da intenzivni susreti potvrđuju spremnost hrvatske strane da doprinese rešavanju otvorenih pitanja. Podsetila je da je hrvatski premijer Andrej Plenković tokom nedavnih poseta Tivtu i Budvi jasno predstavio očekivanja Hrvatske, koja nisu nova, već datiraju još od 2012. godine, a dodatno su precizirana u nezvaničnom dokumentu iz 2023. godine.

„Ovde nije reč samo o otvorenim bilateralnim pitanjima. To su prvenstveno vrednosna pitanja čijim rešavanjem Crna Gora dobija na sopstvenom demokratskom razvoju“, kazala je Babić Galić. Povukla je paralelu sa obrazovanjem, naglašavajući da se diploma stiče znanjem i radom, a ne preskakanjem obaveza, te da Crna Gora ima istorijsku priliku da ispunjavanjem potrebnih uslova potvrdi spremnost za članstvo u EU. Takođe je naglasila da su od osam uslova do sada dva ispunjena – pitanje spomen ploče u Morinju i imena bazena u Kotoru, ali samo na papiru i da se čeka konačna operacionalizacija.

„Žalosti me kada čujem ocene da Hrvatska ucenjuje ili blokira Crnu Goru. Hrvatska ne ucenjuje niti blokira, već je blagovremeno i jasno saopštila šta očekuje i koje uslove Crna Gora treba da ispuni“, poručila je Babić Galić, podsećajući na prijateljsku ruku i trajuću hrvatsku podršku Crnoj Gori, od pristupanja NATO-u do evropskih integracija i pregovaračkog procesa. „Dobro susedstvo, vladavina prava i Crna Gora zatvara poglavlja“, zaključila je ona.

Jovana Marović, članica Savetodavne grupe za javnu politiku „Balkan u Evropi“ (BiEPAG) i nekadašnja potpredsednica Vlade Crne Gore i ministarka evropskih poslova, ocenila je da je potpisivanje pristupnog ugovora sa EU u junu 2027. godine realno, čak i ukoliko Crna Gora ne uspe da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja ove godine. Ipak, upozorila je da postoje prepreke, posebno u odnosima sa Hrvatskom, uprkos oceni Evropske komisije da su potrebni uslovi ispunjeni. „Važno je da crnogorska strana pokaže konstruktivnost, ali i da pristup Hrvatske ne bude ucenjivački. Otvorena bilateralna pitanja treba rešavati uz jasno definisane rokove, potencijalno i kroz pristupni ugovor, ali ne na štetu pregovaračkog procesa “, naglasila je Marović.

Posebno je ukazala na vrednosnu dimenziju evropskih integracija, ocenjujući da bi Hrvatska i ostale članice EU trebalo da insistiraju na tome da Crna Gora ne može postati članica EU dok je Andrija Mandić na čelu Skupštine, jer njegovo delovanje nije u skladu sa evropskim vrednostima. „Često čujemo da političare ne treba pitati šta su govorili juče, već šta govore danas. Ne možemo zatvoriti oči pred onim što su Andrija Mandić i njegova partija govorili i radili, niti pred njihovom odgovornošću za dešavanja tokom devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije“, poručila je Marović. Ona je bila decidna i da upravo odnos prema nasleđu devedesetih mora predstavljati jasnu vrednosnu crvenu liniju, umesto da se ta pitanja potiskuju u drugi plan.

Osvrćući se na dokument Evropske komisije, koji tek treba da razmotre države članice, Marović je upozorila na složenost predloženih zaštitnih mehanizama, posebno mogućnosti oduzimanja prava glasa u Savetu EU po lakšoj proceduri za nove u odnosu na stare članice, što smatra znatno ozbiljnijim pitanjem od samog korišćenja prava veta jer stvara pravnu nesigurnost.

Panel na kojem je prisustvovalo preko 70 učesnika/ca je moderirala Zvezdana Kovač, direktorka za strategiju i komunikacije Centra za građansko obrazovanje (CGO).

Regionalnu konferenciju PLENUM 2026 zajednički organizuju Centar za građansko obrazovanje (CGO), Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD), Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu (FPN) i Evropski fond za Balkan (EFB).