PLENUM 2026: Proširenje postaje pitanje unutrašnje politike i strateške budućnosti EU

Crna Gora mora rešiti otvorena pitanja sa Hrvatskom bez obzira na proces evropkih integracija, jer je u njenom interesu da ima najbolje odnose sa susedima. S druge strane, Evropska unija je spremna i Crna Gora će postati njena naredna članica, poručeno je tokom razgovora u fokusu regionalne konferencije PLENUM 2026, koji organizuju Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) iz Novog sada i  Centar za građansko obrazovanje (CGO) organizuje u saradnji sa  Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Sarajevu i Evropskim fondom za Balkan (EFB).

Sesiju „Proširenje kao strateški izbor: da li je EU spremna?” sa Ivanom Ivaniševićem, v.d. generalnim direktorom Generalnog direktorata za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnuh poslova Vlade Crne Gore, i Markom Makovecom, glavnim savetnikom za pomirenje i normalizaciju Zapadnog Balkana u Evropskoj komisiji moderirao je Adnan Rondić, novinar.

Makovec je istakao da svoj mandat u Komisiji koristi kako bi primarno radio na pomirenju, jer EU do sada nije na tome radila dovoljno. „Zašto nismo radili dovoljno na pomirenju? Zato što smo očekivali da će političke elite država regiona raditi na tome. Ali, one nisu imale volje da počnu taj proces“, istakao je Makovec.

Ukazao je i da su brojni političari u regionu su koristili ratove devedesetih, ali i druge delove prošlosti, kako bi „sakrili da nisu sprovodili reforme ii održali neke prakse koje su u regionu bile aktuelne pre devedesetih“.

„EU je spremna. Imamo komunikaciju iz oktobra koja tome najbolje svedoči. Taj dokument „Spremajući se za širu Evropu“ poručuje da EU ima kapacitete za proširenje, da ćemo unaprediti način prijema. Predlog Evropske komisije je da se odluka o prijemu ne donosi uz potpunu usaglašenost, već kvalifikovanu većinu“, istakao je Makovec.

Ivan Ivanišević je, s druge strane, ocenio da se proces proširenja održava u, do sada, najkompleksnijem trenutku. „Imamo zajednicu mira stvorenu na vrednostima poslije Drugog svetskog rata i u skladu sa procedurama koje su štitile demokratski poredak. Došli smo u situaciju u kojoj ta zajednica sada treba da reaguje na okolnosti efikasno, brzo i koordinisano. I onda se dogodi da u jednom trenutku svi evropski mediji izveštavaju o tome da su u jednom od avio letova postavljene bombe“, naveo je Ivanišević govoreći o hibridnim prijetnjama sa kojima se EU suočava.

Podsetio je da EU sada sve manje može da se osloni na NATO savez, a naveo je i primer Poljske kojoj su na granici bili postavljeni dronovi.

„EU mora da se suoči sa tim uz konsenzus. Potrebna je određena konsolidacija pomirenja“, ukazao je Ivanišević.

Makovec je saglasan  sa tom ocenom, a podsetio je i da se paradigma proširenja promenila početkom agresije Rusije na Ukrajinu. „To se ne odnosi samo na region Zapadnog Balkana. To se u prvom redu odnosi na severnu dimenziju – Veliku Britaniju i četiri tačke na osnovu kojih ćemo razgovarati kako bi se oni vratili u EU. To se odnosi i na Ukrajinu, Moldaviju, Norvešku, Island, ali i Tursku, koja je jako važna za EU“, istakao je Makovec.

Podsetio je da su vrednosti temelj EU koji je razlikuje od ostatka sveta. „Vladavina prava se vidi u demokratskim institucijama, nezavisnom sudstvu, policiji, slobodi govora, slobodi medija – to je ono što čini EU i zbog čega ljudi iz regiona žele da budu njen deo“, naveo je Makovec.

Ivanišević je ukazao da su godinama suočeni narativima koji usporavaju put ka EU. „Ti narativi su izgradili određeni identitetski okvir koji se pretvara u političko delovanje. Imate ga u brojnim primerima, a lutanje spomenika Pavlu Đurišiću je jedan od njih“, rekao je Ivanišević.

Upitan koliko postupanje određenih političara, poput Andrije Mandića, otežava posao Ministarstva spoljnuh poslova u evropskim poslovima, Ivanišević je rekao da on ne može da interpretira bilo koju političku ličnost. „Ali, ono što mogu da kažem je da gestovi bilo kojeg političara koji ne doprinose promociji vrednosti koje su od značaja za naš pregovarački proces nama otežavaju stvar. Od tehničkih stvari, proput pregovaranja sa Hrvatskom, pa dalje ima dosta tih primera“, pojasnio je Ivanišević.

Govoreći o tome šta Crna Gora treba da uradi u odnosu sa Hrvatskom, on navodi da se to mora rešavati nezavisno od pregovora sa EU. „Mislim da treba da razvijamo kapacitete kojima ćemo da doprinosimo svesti o tome da je to prvi sused koji nam je pomogao i oko članstva u NATO, deljenja prevoda pravne teokovine EU i od kojeg imamo toliko pomoći“, poručio je Ivanišević.

Sa tim je saglasan i Makovec. „Neke zemlje imaju dodatne političke zahteve u procesu pregovora. Naime, jednom kad nova članica uđe, EU postaje veća i to znači da će Crna Gora imati sva prava i odgovornost kao druge zemlje. Ali, politika proširenja više nije spoljna politika Evropske unije, već njeno unutrašnje pitanje“, zaključio je Makovec.