Samo DA znači DA

oktobar 16 2024

„Samo DA znači DA“: Saradnja između NVO sektora i institucija nedovoljna, društvo smo koje normalizuje nasilje

U organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije i uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju, 15. i 16. oktobra je održana konferencija „Samo DA znači DA“ posvećena inicijativi da se u zemljama Zapadnog Balkana zakonska definicija silovanja izmijeni tako da svaki seksualni odnos bez pristanka bude definisan kao silovanje.

Koordinatorke projekta, Mija Javornik i Aleksandra Jerkov rekle su da je za uspjeh ove inicijative od presudnog značaja kako regionalna saradnja, tako i saradnja između različitih stranaka, nevladinog sektora i institucija. One su se složile da put do usvajanja izmjena zakona neće biti jednostavan i brz, ali da primjeri iz regiona svjedoče o tome da zajedničkim naporima zakoni mogu da se izmijene tako da se žrtvama seksualnog nasilja garantuje pristup pravdi.

Na drugom panelu, posvećenom saradnji nevladinog sektora, političkih stranaka i institucija u procesu donošenja odluka govorile su Daliborka Uljarević, Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje, Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama iz Srbije, Jovana Trenčevska, poslanica u Parlamentu Sjeverne Makedonije i bivša ministarka za socijalnu zaštitu i Gentiana Šušaj, direktorka ESD iz Albanije.

Daliborka Uljarević je rekla da je teško očekivati veći nivo senzibilizacije javnosti i mobilizacije za zaštitu žena od nasilja kada čak i oni koji bi trebalo da budu najprogresivniji relativizuju takve incidente. Kao primjer, istakla je nedavnu odluku Etičkog odbora Univerziteta Crne Gore, koji je prihvatio seksistički nastup profesora Aleksandra Stamatovića. Ona je dalje naglasila da, iako imamo dobar zakonski okvir, u praksi se suočavamo sa takozvanim ‘hibernirajućim zakonima’ – zakonima koji se donose brzo, ali imaju mnoge mane, i ljudi priznaju da bi mnogo toga trebalo unaprijediti. Zaključila je da samo mali broj poslanika govori o ovoj temi, te da je regionalna saradnja i razmjena iskustava ključna za postizanje napretka. Uljarević je takođe primjetila da akademski svijet, gdje bi se očekivali napredni stavovi, često nije izuzetak, jer neki profesori koriste seksizam u svom radu, a društvo to ne osuđuje. Naglasila je da je posebno poražavajuće to što mnoge žene koje rade na univerzitetima moraju funkcionisati u takvom okruženju. Na kraju, zaključila je da civilno društvo ima odgovornost da mijenja takve kontekste, pozdravivši priručnik koji je proistekao iz ovog programa kao koristan alat za dalji rad.

Biljana Stepanov istakla je da je Srbija 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, ali da je do toga došlo isključivo zahvaljujući naporima i lobiranju nevladinih organizacija. Ona je naglasila da su 2014. i 2015. bile ključne godine za izmjenu Krivičnog zakonika, ali da tada nije iskorišćen demokratski potencijal za promjenu definicije krivičnog djela silovanja, što danas čini taj zadatak deset puta težim. Prema njenim riječima, nedopustivo je razgovarati o definiciji silovanja, a ne razmotriti kakvu poruku time šaljemo. Stepanov je istakla da je GREVIO Komitet ukazao na problem govora mržnje i diskriminacije, dodajući da bi Srbija trebalo da poveže dvije stvari – ukidanje ili preformulisanje drugih djelova Krivičnog zakonika. Ona je objasnila da su nevladine organizacije više puta pokušavale da izmijene zakon i podnijele zahtjeve, a da su prije dva mjeseca zatražile sprovođenje istraživanja. Takođe, Stepanov je ukazala na problem sa tri različite definicije porodice u srpskom sistemu, što dovodi do različitih statusa zavisno od pravnog procesa. Tražila je usklađivanje zakona, napominjući da Krivični zakonik ne prepoznaje sve članove porodice na isti način kao Porodični zakon, koji najbolje definiše ovaj pojam. Radna grupa Ministarstva pravde, kako je naglasila, upravo je završila dopune Krivičnog zakonika, što predstavlja trenutak da političke opcije i stručna javnost preispitaju i pokrenu inicijative za dalje izmjene. Stepanov je podsjetila da je CEDAW Komitet 2018. godine uputio Srbiji niz preporuka, ali da ništa nije urađeno, dok je i GREVIO izdao slične preporuke iste godine, koje su takođe ostale neispunjene. Dodala je da Srbija i dalje nema akcioni plan za borbu protiv nasilja nad ženama i da nedostaje centralna evidencija podataka kako bi se pratio napredak. Prema njenim riječima, iako Srbija ima 17 različitih krivičnih djela u vezi sa nasiljem, pažnja javnosti je usmjerena isključivo na nasilje u porodici, dok se druga krivična djela ne spominju.

Takođe je napomenula da država još uvijek nije dostavila izveštaj GREVIO Komitetu, uprkos pokušajima nevladinih organizacija da pojačaju pritisak na vlast. Ona je zaključila da mehanizmi seksualnog nasilja evoluiraju, te da društvo mora mijenjati pristup – nasilnik bi trebalo da dokaže svoju nevinost, a ne žrtva da dokazuje svoju patnju. Zakon mora da prepozna i podrži žrtve, a nevladine organizacije treba da budu ključni partneri u ovom procesu. Stepanov je takođe istakla da Srbija može naučiti iz modela Hrvatske, gdje je država preuzela odgovornost za finansiranje podrške žrtvama seksualnog nasilja, kao i da se trenutno završava analiza sudske prakse koja će pružiti uvid u obim silovanja i drugih oblika nasilja. Na kraju, naglasila je da je uloga poslanika izuzetno važna, ali da nevladine organizacije nijesu dovoljno uključene u proces donošenja zakona, jer poslanici možda ne znaju kome da se obrate. Povezivanje društvenih aktera je ključno kako bi se osiguralo da se zakoni usvoje, ali i primjenjuju u praksi.

Jovana Trencevska, narodna poslanica i bivša ministarka za rad i socijalnu politiku Sjeverne Makedonije, istakla je svoje iskustvo u izvršnoj vlasti i političkoj stranci, kao i rad nevladinih organizacija koje su sistemski počele da se bave rodnom ravnopravnošću. Prema njenim riječima, ključna pitanja su da li vlast ima viziju i kapacitet da koordinira promjene i da li uključuje sve relevantne aktere ili samo odabrane. Trencevska je navela da je Sjeverna Makedonija, u periodu kada je SDSM bila na vlasti, stavila položaj žena i rodnu ravnopravnost među prioritete. Iako je Istanbulska konvencija potpisana 2011. godine, ratifikovana je tek 2017. godine, a ona naglašava da ovaj dokument ruši stereotipe u društvu, što otežava postizanje konsenzusa o potrebnim promjenama. Trenutno je u toku proces donošenja novog Krivičnog zakonika, i Trencevska smatra da će do 2025. godine, uz zajednički rad sa civilnim društvom, doći do potrebnih promjena u zakonodavstvu. Posebno je istakla ulogu nevladinih organizacija i stručne javnosti u ovom procesu. Važna je, prema njenim riječima, široka mreža civilnog društva u zemlji, kao i to da se usluge koje se tiču rodne ravnopravnosti finansiraju od strane Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Takođe je podvukla značaj traženja konsenzusa i uključivanja svih političkih stranaka u proces rodne ravnopravnosti, izražavajući nadu da progresivne snage u parlamentu neće dozvoliti da se proces vraća unazad.

Gentiana Susaj, direktorica ESD Albania i šefica ESD Europe, započela je svoje izlaganje vježbom. Istakla je da je ovo ključno kada želimo da usvojimo nova ponašanja i koncepte učenja, jer je važno primjeniti ih u svakodnevnom radu. Ona je naglasila pet ključnih principa: misliti, vikati, boriti se, trčati i reći, kako bi se promijenio način razmišljanja i podstaklo sigurnije društvo. Tokom vježbe, zamolila je učesnike da obrate pažnju na sobu oko sebe i razmisle da li su uočili nešto što ranije nijesu primjetili. Istakla je da je ključno biti svjestan „crvenih zastavica“ i preduzeti akciju kada primjetimo potencijalnu opasnost. Osvrnula se na značaj asertivnosti i postavljanja granica, kao i na upotrebu glasa kako bi se zaštitili i stvorili sigurna okruženja. Jedan od ključnih principa, prema njenim riječima, je „reći“ – što znači da se uvijek može nekome povjeriti. Ona je naglasila značaj slušanja žrtava bez osude i stvaranja sigurnih prostora. Susaj je istakla da 95% djevojaka zamrzne kada se suoče s opasnošću, pa je ključno znati šta učiniti u takvim situacijama. Obrazovanje posmatrača i autoriteta, prema njenim riječima, ključno je za stvaranje sigurnijih zajednica. U Albaniji, ESD sarađuje sa školama kroz pilot program, a donesen je i podzakonski akt koji se trenutno primenjuje u 60 škola. Obučili su nastavnike i vodili obuke za trenere, s ciljem da program postane nacionalni i bude dostupan i implementiran u drugim zemljama, uključujući saradnju sa skloništima.

oktobar 16 2024

Panel sa zvaničnicima – „Samo DA znači DA“ je neophodan, ali ne i dovoljan, korak

RegionalADD Samo DA znači DA 0

U Podgorici se danas, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije i uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju, održava konferencija „Samo DA znači DA“ posvećena inicijativi da se u zemljama Zapadnog Balkana zakonska definicija silovanja izmeni tako da svaki seksualni odnos bez pristanka bude definisan kao silovanje.

Na prvom današnjem panelu govorili su Andreja Katič, ministarka pravde Republike Slovenije, Oliver Spasovski, bivši ministar policije Severne Makedonije u tri mandata, Jelena Čelebić Pekić, dopredsednica Kantona Sarajevo, Zoja Bojanić Lalović, poslanica u Skupštini Crne Gore, Yasmin Qureshi, poslanica u Parlamentu Velike Britanija i predsednica Borda Vestminsterske fondacije za demokratiju, Slavica Radulović, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Silva Čaku, poslanica u Skupštini Albanije i Fatmire Kolčaku, poslanica u Skupštini Kosova. Panel je moderirala Mija Javornik, koordinatorka projekta.

Ministarka Anderja Katič rekla je da su seksualna krivična dela jedan od najtežih oblika rodno zasnovanog nasilja. Ona je rekla da je, kao i svaki veliki društveni pomak, u Sloveniji ovu temu pokrenuo medijski zapažen medijski slučaj i da je put do promene bio dug. Ona je nagasila da se od samog početka ona, kao ministarka pravde, zalagala da „Samo DA znači DA“ postane pravni standard, i da se ne radi samo o definiciji krivičnog dela, nego i o društvenim promenama. Neke od kritika koje su iznete prilikom procesa donošenja zakona bile su da će to voditi povećanju lažnih prijava, da ono vodi do mešanja vlasti u seksualnu intimu i da je veoma dugo u stručnoj i političkoj javnosti dominiralo mišljenje da promene nisu potrebne. Ona je rekla da je posebno zabrinjavajuće to što su se sudovi u svojim odlukama bazirali na proceni inteziteta otpora koji je pružala žrtva ili primenio počinilac, da su neverovatne olakšavajuće okolnosti koje su sudovi uzimali u obzir prilikom donošenja presuda i da je broj uslovnih osuda alarmantan. Ministarka Katič je istakla da, iako za vreme svog prvog mandata nije uspela da donese promene zakona, naredni sastav vlade, zahvaljujući putu koji je pređen sa ministarstvom pravde i pritisku međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i međustranačkim koalicijama, uspeo da izmeni zakon i uvede „Samo DA znači DA“ postati standard. Ona je zaključila time da promena zakona sama po sebi nije dovoljna, nego da mora doći do opšte društvene promene kada su upitanju silovanje i rodno zasnovano nasilje.

Oliver Spasovski, bivši ministar policije Severne Makedonije u tri mandata, rekao je da je opšti utisak da se o temi nasilja ne govori dovoljni, da su ljudi skloni da ne obraćaju pažnju na to šta se drugima dešava. On je rekao da istražiavanja pokazuju da je većina žena do pre nekoliko godina smatrala da se radi o privatnoj stvari koju ne treba iznositi u javnost i da im institucije ne mogu pomoći, ali da je sada došlo do promene i da je, upravo zahvaljujući saradnji institucija, nevladinog sektora i međurtranačke saradnje, ovo promenjeno. Oliver Spasovski je rekao da je policija u ovom procesu izuzetno važna, ali ne i jedina koja mora da reaguje i da su njeni kapaciteti u prethodnom periodu značajno podignuti. On je zaključio time da uvek postoje grupe ljudi koje smatraju da je ovaj posao završen i da treba da se prekine implementacija Istanbulske konvencije, da te snage jačaju širom regiona i da su to iste snage koje jačaju nacionalizam širom regiona, te da je posao svih da udruženo jačaju javnu svest i ohrabruju svaku osobu koja je doživela nasilju ili mu svedočila da to nasilje prijave. On je istakao važnost obrazovanja u ovom procesu.

Zoja Bojanić Lalović upozorila je na to da je u Crnoj Gori nasilje u porastu i da se to ne odnosi samo na rodno zasnovano nasilje, nego da nasilje postaje normalan način komunikacije i funkcionisanja. Ona je dodala da žene u Crnoj Gori nisu u ravnopravnom položaju ni u jednom segmentu društva i da, mada stranke deklarativno podržavaju rodnu ravnopravnost, malo šta praktično rade na tom polju. Ona je rekla daje nedavna odluka apelacionog suda da silovatelju koji je dobio 15 godina zatvora zbog silovanja maloletne devojčice bude smanjena kazna na osam godina opteretila crnogorsko društvo i okupila i nevladin sektor i političke stranke, što je apelacioni sud odbacio uz obrazloženje da je kazna u okviru zakonom propisane. Gospođa Bojanić Lalović je rekla da zabrinjava to što ne postoji adekvatna zakonska zaštita dece, da su kazne koje se izriču uglavnom na zakonom propisanom minimumu, da je kaznena politika loša, da procesi traju dugo i da to sve žrtvama uliva malo poverenja.

Jelena Čelebić Pekić rekla je da su u centru konferencije teme koje dotiču sve i da je uloga političkih partija i pojedinaca u političkim partijama da budu aktivni učesnici u svim društvenim promenama i da oni jesu izabrani da menjaju zakone i procedure, ali i da svojim radom utiču na promenu svesti i na svim frontovima se bore protiv nasilja, a da je na tom putu važna podrška struke, nevladinih organizacija i saradnja svih da do promena dođe. Ona je dodala da se u našim društvima političarima ne veruje i da je šira društvena saradnja potrebna. Ona je rekla da je Bosna i Hercegovina nakon pet godina borbe dobila registar pedofila i da ta borba može poslužiti kao osnov za borbu koja predstoji kada je u pitanju izmena zakonske definicije silovanja i da se iz nje mogu preuzeti naučene lekcije i sva iskustva iz nje.

Silva Čaku iz Albanije rekla je da u celoj Albaniji postoji samo jedna sigurna ženska kuća i da to ni izbliza nije dovoljno da bi se zaštitile žrtve porodičnog nasilja, kao i da ne postoji adekvatna zaštita žena i dece koji su žrtve porodičnog nasilja. Ona je naglasila da je uloga međunarodne zajednice ključna u promenama i da su u prošlosti postojali primeri da je isključivo međunarodna podrška doprinela tome da dođe do promena. Silva Čaku je zaključila da će u Albaniji biti teško promeniti mentalitet i društvenu svest, da je potrebno promeniti terminologiju i da je to posao koji moraju nositi svi društveni akteri.

Slavica Radovanović, poslanica u Skupštini Srbije podelila je svoje iskustvo, kako narodne poslanice tako i dugogodišnje inspektorke u MUP-u i rekla kako je i sama bila začuđena koliko institucije nemaju sluha i nisu senzibilisane za rad sa žrtvama koje im se obraćaju u izuzetno teškom stanju i kako je veliki deo svog radnog veka posvetila edukaciji policijskih službenika i uvođenju protokola za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja. Ona je rekla da je izmena zakonske definicije silovanja posao koji iziskuje saradnju između svih političkih stranaka, nevladinih organizacija i institucija, koju je u Srbiji izuzetno teško postići. Kao primer je navela nekoliko predloga amandmana ili zakona koji su dolazili iz opozicije i koji su u parlamentu odbijeni upravo iz tog razloga. Slavica Radovanović je naglasila da usvajanje zakonodavstva nije jedini posao koji treba uraditi, budući da se često dešava da Srbija ima zadovoljavajuću zakonsku regulativu, ali da je primena deo koji nedostaje i da je važno razviti mehanizme za kontrolu primene zakona.

Fatmire Kolčaku, poslanica u Skupštini Kosova, rekla je da je u Krivičnom zakoniku Kosova, saglasnost definisana kao „slobodnom voljom dat pristanak osobe starije od 16 godina na određeni seksualni odnos“, dodajući da zakon uključuje i odredbu za osobe starije od četrnaest godina, pod uslovom da razlika u godinama između strana ne prelazi dve godine. Ona je dodala da zakon izričito navodi da pristanak nije važeći kada pojedinac, bilo rečima ili delovanjem, izrazi neslaganje sa učestvovanjem ili nastavkom seksualnog čina, kada pristanak daje neko drugi, a ne žrtva, kada je pristanak dobijen obmanom, strahom ili zastrašivanjem, ili kada pojedinac nije sposoban da da pristanak zbog smanjene mentalne ili fizičke sposobnosti, ili zbog intoksikacije alkoholom, drogom ili drugim supstancama. Ona je upozorila i na to da zakon ne zahteva izričito da pristanak bude entuzijastičan, što ostavlja prostor za interpretaciju u situacijama kada je saglasnost manje jasno izražena. Fatmire Kolčaku je rekla da se trenutna sudska praksa na Kosovu često se oslanja na zastarele pojmove, poput zahteva za fizičkim otporom kako bi se dokazalo odsustvo pristanka, što ostavlja Kosovo van savremenih standarda koji daju prednost rodnoj ravnopravnosti i sigurnosti žrtava. Ona je istakla da je potrebno reformisati zakonske definicije kako bi se odražavalo šire razumevanje pristanka, naglašavajući afirmativni, dobrovoljni i informisani pristanak bez potrebe za fizičkim otporom, kao i da je potrebno usvojiti pristup koji je usmeren na žrtve i uključiti svedočenje psiholoških stručnjaka, što bi moglo pomoći u obezbeđivanju pravde čak i u slučajevima koji nemaju fizičke dokaze.

Yasmin Qureshi poslanica u Parlamentu Velike Britanije rekla je da nije iznenađujuće što su izazovi sa kojima se zemlje regiona suočavaju izuzetno slični, kako kada su u pitanju zakonske, tako i društvene norme. Ona je rekla da je silovanje krivično delo koje se po pravilu dešava u privatnosti, bez svedoka, a da je specifično i po tome što je jedno od retkih krivičnih dela koje se dovodi u pitanje od momenta kada ga žrtve prijave. Navodeći primere iz Velike Britanije, ona je rekla da je u početku zakon o silovanju smatran delom zakonodavstva koje se odnosi na vlasništvo muškaraca. Ona je dodala da su se ove norme postepeno menjale i da je Velika Britanija na kraju došla do toga da ima relativno veliku zaštitu žrtava. Ipak, dodala je da se, čak i u zemljama za koje smatramo da su dosegle visok nivo zaštite ljudskih prava, i dalje suočavamo sa preprekama i kao primer navela slučaj kontinuiranog silovanja žene u Francuskoj koji privlači svetsku pažnju i gde i sada imamo odbranu nekih počinilaca da se žrtva nije bunila i nije rekla „ne“. Iako je učinjen veliki pomak, ona je dodala, broj osuđujućih presuda ostaje nizak, što daje razloga za brigu. Zaključila je time da moramo da radimo na promeni svesti, ali i posebno edukaciji mladih o svojim i tuđim seksualnim pravima.

oktobar 12 2024

Samo DA znači DA – regionalna konferencija u Podgorici 15. i 16. oktobra

RegionalADD Samo DA znači DA 0

Sa zadovoljstvom najavljujemo regionalnu konferenciju „Samo DA znači DA“, koja će se održati 15. i 16. oktobra 2024. godine u Podgorici, Crna Gora, u hotelu Podgorica. Ova konferencija je ključni događaj u našim zajedničkim naporima da zakonodavne reforme u zemljama Zapadnog Balkana uskladimo sa međunarodnim standardima, kako bi svaki seksualni čin bez izričitog pristanka bio zakonski definisan kao silovanje, u skladu sa Istanbulskom konvencijom.

Tokom dva dana konferencije, biće organizovane panel diskusije i sesije na sledeće teme:

Neophodnost promene zakonodavstva kako bi se silovanje definisalo kao čin bez pristanka,
Izazovi u implementaciji ovih zakonskih promena,
Iskustva zemalja koje su već sproveli ove reforme,
Uloga političkih stranaka, civilnog društva i aktivista u sprovođenju i podršci ovim reformama.

Na konferenciji će učestvovati zvaničnici, ministri i ministarke, poslanice i poslanici, aktivisti i aktivistkinje i eksperti i ekspertkinje iz regiona i šire, koji će svojim učešćem doprineti diskusiji i razmeni iskustava.

Konferenciju organizuje Regionalna akademija za razvoj demokratije, uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju i Labour UK.

Pridružite nam se u ovom važnom koraku ka pravednijem društvu i većoj zaštiti žrtava seksualnog nasilja.

decembar 11 2023

Samo DA znači DA – Razvijanje politika za zaštitu devojčica i žena od seksualnog nasilja

RegionalADD Samo DA znači DA 0

Seksualno nasilje, kao jedan od najbrutalnijih oblika nasilja nad ženama, ostaje nekažnjeno u značajnom broju slučajeva, između ostalog, zbog neadekvatne i naučno neispravne pravne definicije ovog krivičnog dela. Definicija silovanja u svim zemljama Zapadnog Balkana i dalje se zasniva na neophodnom korišćenju sile i zahteva fizički otpor žrtve, a odluke o tome da li je silovanje zaista počinjeno zasnivaju se na tradicionalnim uverenjima o „tipičnom“ ponašanju u takvim situacijama, rodnim stereotipima i mitovima o muškoj i ženskoj seksualnosti. Ovo je u suprotnosti sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatom kao Istanbulska konvencija, koja eksplicitno poziva države da izmene definiciju silovanja i da svaki seksualni čin bez pristanka smatraju silovanjem.

Cilj Prve faze projekta bilo je sprovođenje sveobuhvatnog istraživanja koje je rađeno 2022. godine o nivou znanja, politikama, stavovima i mišljenjima političkih stranaka u svim zemljama Zapadnog Balkana u vezi sa izmenom zakonske definicije silovanja i poboljšanjem položaja preživelih, kao i razvoj strategije za svaku od zemalja Zapadnog Balkana radi izmene zakonodavstva, praksi i podzakonskih dokumenata u vezi sa silovanjem i seksualnim nasiljem nad ženama i devojkama, zasnovane na analizi stavova i politika glavnih političkih stranaka.

Faza I je pokazala da je problem pravne definicije silovanja slabo poznat u regionu, kako u široj, tako i u političkoj javnosti. Čak i osobe koje se bave ljudskim i ženskim pravima unutar stranaka često nisu upoznate sa time da postoji problem u pravnoj definiciji silovanja i da je potrebno izvršiti izmene. Zato političke stranke, u velikoj većini slučajeva, nemaju politiku u vezi sa ovim pitanjem, nisu se bavile time, i nisu imale izjave, kampanje ili aktivnosti usmerene ka promeni zakonodavstva. Istraživanje je otkrilo i da su stranke, po pravilu, spremne da se pozabave ovim problemom. Međutim, nisu stavljale ovu temu u fokus svojih aktivnosti zbog procene da postoje važnije ili politički profitabilnije teme.

Faza I projekta je detaljno utvrdila sveobuhvatnu lepezu tema, izazova i oblasti koje obuka u toku Faze II treba da obuhvati. Faza II je posvećena obuci 50 nacionalnih trenera i nosilaca ove promene u strankama, pojedinaca koji će postati ključni katalizatori za izmenu zakonodavnog okvira. Njihova uloga seže izvan granica političkih stranaka kako bi predvodili zagovaračke inicijative kako unutar, tako i izvan njih. Njihova uloga biće ključna i u Fazi III, u kojoj će biti pokrenute zagovaračke kampanje i predložene konkretne izmene zakonodavstva.

Ovaj projekat sprovodi Regionalna akademija za razvoj demokratije uz podršku Laburističke partije Ujedinjenog Kraljevstva.

januar 26 2021

“Nisi sama” – inicijativa za izmenu zakona u zemljama regiona

RegionalADD Samo DA znači DA 1

“Nisi sama” – inicijativa za izmenu zakona u zemljama regiona

Inicijativu “Nisi sama” koju je pre nekoliko dana pokrenula Akademija za razvoj demokratije (ADD) podržale su hiljade građana iz celog regiona, među njima i osvedočeni borci i borkinje za ljudska prava, istaknuti aktivisti protiv nasilja i brojne javne ličnosti poput Biljane Srbljanović, Ane Bekute, Nataše Ninković, Igora Jurića, Dinka Gruhonjića, Jelke Jovanović, te bivših poslanika Aleksandre Jerkov i Balše Božovića iz Srbije, Mileta Kekina i poslanika Bojana Glavaševića iz Hrvatske, Aide Jokanović i poslanika Saše Magazinovića iz Bosne i Hercegovine, Sonje Lokar i Mije Javornik iz Slovenije, državne sekretarke za evropske integracije Kalinke Gaber iz Severne Makedonije, poslanice i bivše zamenice premijera Senide Mesi iz Albanije Ljubomira Filipovića iz Crne Gore, kao i mnogi drugi. ADD se zahvaljuje svima na podršci koju su pružili ženama i devojkama koje su prijavile seksualno nasilje kom su bile izložene in a tome što smo im zajedno poslali poruku da nisu same i da ćemo stajati uz njih u velikoj borbi koja im predstoji.

Važno je da ova podrška ne ostane simbolična i deklarativna, zato će Akademija za razvoj demokratije započeti kampanju da se u svim zemljama regiona zakonske, sudske i druge procedure za žrtve silovanja maksimalno olakšaju i da one ne budu izložene dodatnoj viktimizaciji i naknadno traumizovane.

Prvi korak će biti inicijativa da se u svim zemljama regiona – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji – definicija silovanja izmeni i da žene koje prijavljuju silovanje ne budu suočene sa zakonskim barijerama, pravnim začkoljicama i formalnostima koje će ih od toga odvratiti. Svaki seksualni odnos bez pristanka, bez izuzetka, mora biti kažnjen. Procene o tome da li je silovanja bilo ili ne i dalje se zasnivaju na predstavama o «tipičnom» ponašanju u tim situacijama, verovanju da je neophodna upotreba sile i različitim rodnim stereotipima i mitovima o muškoj i ženskoj seksualnosti. Dalje, za krivično delo silovanja ne sme biti zastare. Bez obzira na to koliko je prošlo od samog dela, ono uvek i u svakom trenutku mora biti kažnjivo. Promena zakona može biti samo prvi korak. Moraju se organizovati posebne obuke za policajce, tužioce i sudije koji obrađuju slučajeve prijave silovanja i koji su u direktnom kontaktu sa žrtvama. Oni ne smeju biti ti kojima se žrtve pravdaju, koji žrtvama silovanja stvaraju dodatnu krivicu, zbog kojih žrtve ponovo proživljavaju traumu. Nije dovoljno to što one mogu, ali i ne moraju, dobiti status posebno osetljivog svedoka, njihova zaštita mora biti veća i sveobuhvatnija. Slično kao sa žrtvama nasilja u Austriji, mora se naći model po kom one svoju priču moraju da ponove samo jedanput i da se taj jedan iskaz smatra dovoljnim, a ne da se one suočavaju sa beskrajnim i često okrutnim pitanjima u kojima se brane i pravdaju dokazujući tuđu krivicu. Mora se predložiti i model da ti postupci kraće traju jer nisu retki slučajevi da traju duže nego zatvorske kazne na koje su silovatelji osuđeni. Presudno je važno i razdvojiti krivični progon počinitelja od postupka ostvarivanje prava za žrtvu. Drugim rečima, država mora da veruje žrtvi, umesto da od nje traži da dokaže da je silovana.

ADD će ove promene predložiti u svim zemljama. Radićemo sa organizacijama koje se ovim problemom bave godinama, koje rade sa ženama koje su prijavile seksualno nasilje, koje razumeju probleme sa kojima se žrtve suočavaju. Dovoljno su proživele i propatile. Ne treba još i sistem da ih sapliće. Na nama je da to promenimo i popravimo. Na nama je da im pomognemo.

Beograd, 26. januar 2021. godine

januar 21 2021

Regionalna akademija za razvoj demokratije – Nisi sama!

RegionalADD Samo DA znači DA 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije – Nisi sama!

Hrabrost glumice Milene Radulović koja je, zajedno sa još četiri devojčice i devojke, prijavila silovanje koje je godinama trpela osnažila je desetine drugih devojaka da učine isto.

Činjenica da je Milena smogla snage da javno govori o nasilju i najmonstruoznijim seksualnim zločinima koje je trpela još kao devojčica predstavlja ohrabrenje za sve žene i devojčice koje se i dalje bore sa traumom koju su proživele, koje i dalje žive u strahu od silovatelja ili osude, koje se i dalje ne usuđuju da prijave ono što im se desilo.

Regionalna akademija za razvoj demokratije, inicijativa mladih iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova, pruža podršku svim ženama koje su pretrpele seksualno nasilje i želi da im pošalje poruku da nisu same. Zajedno ćemo se boriti za to da naše zemlje postanu društva u kojima žrtve seksualnog nasilja nailaze na podršku, a ne na osudu, u kojima dolaze do pravde, a ne ponovne traumatizacije. Prvi korak ka tome jeste da žene koje prijavljuju seksualno nasilje znaju da nisu same i da smo uz njih.

Pozivamo sve ljude u regionu da učine isto, da nam se pridruže u slanju poruke žrtvama seksualnog nasilja da nisu same i da ćemo se svi zajedno boriti za njih i pružiti im podršku.