Vršnjačko nasilje traži hitan i koordinisan odgovor
Podgorica, 23.03.2026.
Nalazi istraživanja javnog mnjenja, ali i konkretni, uznemirujući slučajevi vršnjačkog nasilja, poziv su na delovanje i hitnu promenu dosadašnjeg pristupa, uz jasnu strategiju i koordinisanu akciju različitih institucija, civilnog sektora, roditelja i mladih. Način na koji se danas odnosimo prema mladima određuje kakvo ćemo društvo imati sutra, jer ako im ne obezbedimo sigurno okruženje, jasne vrednosti i funkcionalne institucije, rizikujemo da produkujemo nove cikluse nasilja i nepoverenja. To su neke od poruka sa otvaranja završne konferencije u okviru projekta „SRCE: Podrška osnaživanju i otpornosti mladih danas“, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Regionalnom akademijom za razvoj demokratije (ADD), uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori i kofinansiranje Ministarstva javne uprave Crne Gore.
„Društvo često zaboravlja da dete mora biti zaštićeno, a danas je ono izloženo najrazličitijim oblicima nasilja na dnevnom nivou. I to nije samo naš, već i izazov sa kojima se suočava savremeni svet“, naveo je ministar pravde Bojan Božović, podsećajući na praksu Evropskog suda za ljudska prava koja naglašava važnost zaštite prava deteta.
„Mi smo 12. marta na Vladi usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupanju prema maloletnicima u krivičnom postupku, kojima se usklađujemo sa direktivama EU i međunarodnim pravom. Time se jača procesna zaštita maloletnika, uključujući obavezu uzimanja u obzir najboljeg interesa deteta i zaštitu dostojanstva i integriteta. Međutim, moram naglasiti da kada dođemo do primene krivičnih odredbi, već smo zakasnili. Zato je prevencija presudno važna, kako bi došli do toga da se slučajevi koji se procesuiraju svedu na minimum”, poručio je Božović.
„Izuzetno je važno da se o nasilju ne ćuti, posebno kada je rieč o školskom okruženju“, istakla je Tatjana Ćalasan, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i inovacija, navodeći da je ta institucija uključena u brojne projekte i inicijative, sa međunarodnim i nevladinim organizacijama, kao i da kontinuirano ulažu napore na jačanju zaštite učenika i zaposlenih te unapređenju uslova za kvalitetno obrazovanje.
“Naš rad se fokusira na sigurnost učenika i zaposlenih, kvalitet obrazovanja i široku inkluziju. Trudimo se da svaki odgovor bude neosuđujući, pre svega smiren i usmeren na zaštitu i podršku onima kojima je najpotrebnije”, dodala je ona, podvlačeći značaj zajedničkog rada svih aktera – Vlade, škola, roditelja, učenika, stručnih službi, lokalnih zajednica i međunarodnih partnera.
Liselot Isakson, zamenica šefa sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, istakla je da su mladi budućnost društva i da je odgovornost odraslih da ih podrže u pripremi za buduće uloge, u dobrim i izazovnim okolnostima. Podsetila je da je EU podržala brojne projekte za mlade.
„Drago mi je što je EU podržala projekat „SRCE“, koji primjenjuje multisektorski i multidisciplinarni pristup, jer se problem maloletničke delinkvencije i vršnjačkog nasilja ne može rešavati delovanjem jedne institucije, već zahteva angažman različitih aktera“, kazala je, naglašavajući značaj sistema usmerenog na resocijalizaciju i obrazovanje, a ne represiju.
„Dalji razvoj sistema maloletničkog pravosuđa treba usmeriti na funkcionalne i specijalizovane institucije, kontinuiranu edukaciju stručnog kadra, razvoj i širu primenu alternativnih sankcija i uključivanje lokalnih servisa i NVO sektora. Zatvorski sistem treba koristiti kao krajnju meru, uz obezbeđivanje odvojenih institucija za maloletnike“, pojasnila je Isakson.
Naglasila je i da su mladi visoko na agendi Evropske komisije, kroz pristup zasnovan na uključivanju, osnaživanju i povezivanju.
“Vršnjačko nasilje i maloletnička delinkvencija nisu izolovani incidenti – oni su odraz šireg društvenog konteksta u kojem mladi odrastaju i koje ih oblikuje. Taj kontekst je, nažalost, sve izazovniji. Svedočimo relativizaciji vrednosti, pokušajima njihovog iskrivljavanja, sporim i nedoslednim institucionalnim reakcijama i prebacivanju odgovornosti. Zato ove pojave zahtevaju sistemski i koordinisan odgovor“, kazala je Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a.
Podsetila je na istraživanje CGO-a prema kojem 65,7% građana iz opšte populacije smatra da je vršnjačko nasilje prisutno, dok 44,2% poznaje žrtvu. Među srednjoškolcima, 89% prepoznaje nasilje u nekom obima u svojoj sredini, 21,6% su lično žrtve, a 53,4% poznaje nekoga ko je bio žrtva. Kada je reč o maloljetničkoj delinkvenciji, 55,7% odraslih je vidi kao prisutnu, dok svaki četvrti ispitanik poznaje maloletnika u sukobu sa zakonom.
„Jasno je da nijedna institucija sama ne može rešiti ove probleme. Potrebna je kontinuirana saradnja obrazovanja, pravosuđa, policije, socijalne zaštite, medija i civilnog sektora. Jednako je važno da javni diskurs ne normalizuje nasilje, već da gradi kulturu odgovornosti, empatiju i međusobnog poštovanaj a tu značajnu ulogu imaju i političke strukture“, zaključila je Uljarević.
