Evropska budućnost Zapadnog Balkana zavisi od zajedničkih napora i želje da učvrstimo evropsko jedinstvo
„Održiva alternativa za evropske integracije Zapadnog Balkana ne postoji, a sve drugo bilo bi samo spoljnopolitički avanturizam koji bi bio poguban za stabilnost, održivi razvoj pa čak i mir na Zapadnom Balkanu“, rekao je predsednik Izvršnog odbora ADD na konferenciji „Vreme da krenemo dalje- 20 godina od samita u Solunu“, koju organizuju Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD), Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice i fondacija Fridrih Ebert (FES).
Balša Božović je rekao i da 20 godina nakon Solunskog samita veći deo Zapadnog Balkana i dalje želi da veruje da je njegova budućnost u EU. „Nove ratne okolnosti u Evropi, agresija Rusije na Ukrajinu, učinile su da EU i Zapadni Balkan treba da obnove međusobne privrežnosti i da nastave da rade zajednički, u novim okolnostima, na integraciji ovog dela Evrope u Uniju“, naveo je Božović.
Božović je rekao da nas iskustvo Ukrajine „uči na teži način da mir više nije garancija“.
„Zapadni Balkan, kao meki trbuh Evrope predstavlja slabu tačku evropskog jedinstva u spoljnoj i bezbednosnoj politici“, poručio je Božović.
On je dodao da je zato važno da problem zakočenih reformskih procesa i teških opterećujućih odnosa bude rešavan od EU na bazi kopenhanških kriterijuma i evropskog sistema vrednosti.
Božović je rekao da je iskustvo u posljednjih nekoliko godina pokazalo da neki partneri nemaju dovoljno senzibiliteta za prilike na Zapadnom Balkanu, a, kako je dodao, danas je taj evropski snezibilitet potrebniji nego ikad pre. „Mir se više ne podrazumeva, mir je privilegija, a na Zapadnom Balkanu on je na staklenim nogama“, smatra Božović.
On je mišljenja da nakon terorizma na Kosovu „imamo obavezu da se posvetimo demokratizaciji i evropeizaciji regiona“. „Ne možemo se praviti da se nšta nije desilo na severu Kosova jer će se u tom slučaju desiti opet“, kazao je Božović, poručujući da evropske institucije moraju naći način da se izbore sa uticajima koji mogu da poljuljaju mir na Zapadnom Balkanu.
Božović ceni da se mora pomoći onima koji su najdalje odmakli u pregovorima, poput Crne Gore. „Pomoći Crnoj Gori da se politički konsoliduje nakon trogodišnje krize, i smogne snage da nastavi EU put, bio bi znak da Unija geostrateški ne prepušta ovaj deo Evrope malignim uticaja sa istoka, i da ne toleriše maligne uticaje od država iz neposrednog okruženja“, smatra Božović.
On je rekao da ako neka od država ne želi EU budućnost, to treba jasno reći, ali da na toj odluci ne sme da koči druge i da ih vraća u neizvesnu prošlost. „Vreme je da krenemo dalje jer već sutra može da bude kasno“, zaključio je Božović.
Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO) Daliborka Uljarević ocenila je da je Crna Gora država koja je od nekadašnjeg istaknutog đaka, „istina u grupi onih osrednjih“, došla do ponavljača bez naznaka da će u skorijem periodu napraviti potreban suštinski napredak. „Nisam sigurna ni kakva je skorija perspektiva evropskih integracija Crne Gore, a imajući u vidu poslednje informacije koje se odnose na strukturu Vlade“, dodala je Uljarević.
Prema njenoj oceni, takva Vlada u kojoj je mnogo rezervi prema Euvropskoj uniji (EU) dolazi onda kada Crna Gora broji šestu godinu otkad nije zatvorila nijedno poglavlje. „Na jednoj strani, imamo kontinuiranu i dominantnu većinu građanstva koja sanja evropski san i podržava put Crne Gore ka članstvu u EU – trenutno 77,4 odsto po našem posljednjem istraživanju. Istovremeno, EU, države članice, SAD i drugi zapadni partneri gube uticaj u Crnoj Gori, ali i u regionu. Indikativno je da su vlastima sve bliži oni koji ne insistiraju na progresivnim vrednostima i funkcionalnoj vladavini prava“, kazala je Uljarević.
Ona je navela da zato nije iznenađenje, „iako treba da nas sve brine“, što se entuzijazam i optimizam u pregovaračkim strukturama u regionu, koje su kičma procesa, nalazi na minimumu.
Uljarević je rekla da Crna Gora ispraća drugu vladu u poslednje tri godine koja nije, kako je navela, za razliku od vlada prethodnog režima, ni simulirala posvećenost procesu evropskih integracija, pojašnjavajući da će se brzo pokazati u kojem pravcu ide nova Vlada, ali da dosadašnje naznake nisu ohrabrujuće u onom što bi trebalo da bude kvalitativno drugačiji pristup.
Ona je ukazala da u vrtlogu regionalnih nestabilnosti, političkih obrta u kojima se dogovori ne baziraju na vrednostima već na pukoj borbi za opstanak – tema evropskih integracija ostaje na marginama.
„20 godina nakon samita u Solunu zasluženo stojimo u istoj čekaonici, jer nije demonstrirana uverljiva politička volja za reformama, uz ono što je već hronična potkapacitiranost, manjak znanja i nerad, a višak prazne ali opasne ambicije. Danas geopolitičke okolnosti donose povoljan vetar za region – postoji veća pažnja Unije, njenih institucija i zvaničnika za proces proširenja. Ta se prilika ne sme propustiti niti dopustiti da proces EU integracija bude proces izneverenih očekivanja“, poručila je Uljarević, podvlačeći i potrebu da EU blagovremenije i proaktivnije reaguje kroz pružanje podrške u dostizanju standarda kojima region stremi, ali i otklonu od onih koji udaljavaju društvo od progresivnih vrednosti.
Ona je naglasila da je politička odgovornost okosnica procesa. „Ta odgovornost treba da unese i spremnost da populizam zameni rad i kredibilni rezultati, a onda možemo govoriti i o jasnijoj EU perspektivi za države koje pristupaju EU i smanjenju postojećih frustracija zbog izostanka napretka“, rekla je Uljarević.
O tome koliko su EU integracije visoko na agendi Crne Gore, kako je kazala Uljarević, simbolički dosta govori i podatak da će skoro godina kako država ni formalno nema glavnog pregovarača sa EU.
Direktor regionalne kancelarije FES-a za dijalog u Jugoistočnoj Evropi, Rene Šle, ocenio je da je „20 godina od Soluna godišnjica koja ne daje pravo da baš slavimo”.
On je rekao da su ambicije i ideje izložene u Solunu bile drugačije od onog kakva je realnost današnjice. “No, ni u kojem slučaju ne možemo reći da se ništa nije desilo“, dodao je Šle.
Prema njegovim rečima, ostvaren je određeni napredak – u toku je proces pregovora sa pojedinim državama, a na početku su ti procesi sa drugima, poput Albanije i Seeverne Makedonije. „Međutim, teško je nazvati to krupnim zamahom, jer je reč o terminu koji vodi neminovno velikom očekivanju. U osvrtu na prethodnih 20 godina, teško je reći da su mnoga očekivanaja materijalizovana”, poručio je Šle.
Po njemu, sa druge strane, može se reći da se mnogo toga dešava, da ima novih ideja i inicijativa. “Ponekad i sukobljenih ideja kako treba nastaviti proces proširivanja. Fridrih-Ebert fondacija teži da okupi predstavnike i vlasti i nevladinog sektora i akademske zajednice, kako bi svi ti bili akteri razgovarali o tim idejama jer je njihova sinergija važna”, kazao je Šle.
Kandidat za ministra inostranih poslova Crne Gore, Filip Ivanović, na panelu „Proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu 20 godina nakon Samita u Solunu“, naveo je da Crna Gora iz Brisela nikada zvanično nije čula reč “nazadovanje”. “Nijedan izveštaj Evropske komisije (EK) nije koristio tu reč. Možemo interpretirati da li je bilo nazadovanje ili nije ali, za razliku od nekih drugih zemalja u regionu, EK nikad za Crnu Goru nije pomenula takve termine”, kazao je Ivanović.
On je ukazao da se dinamika jeste promenila i da bi to trebalo da bude razlog za zabrinutost, odnosno činjenica da Crna Gora već godinama brže ili sporije napreduje u usklađivanju i inkorporiranju pravne tekovine, ali i da u nekim pogledima stagnira.
“Prvo moramo napraviti napredak u poglavljima 23 i 24, kako bismo mogli dalje. To je i cilj Vlade koja će se formirati iduće sedmice i to sa jasnom i preciznom agendom koja podrazumeva ubrzanje evropskih integracija”, naveo je Ivanović. On je podsetio da su imenovanja u pravosuđu u nadležnosti Parlamenta, dodajući da očekuje da politički akteri u Parlamentu pokažu na delu ono što deklarativno stoji u njihovim programima – zalaganje za punopravno članstvo u EU. To će, kako je Ivanović dodao, biti test ne samo za novu parlamentarnu većinu već za celi Parlament.
“Ubeđen sam da u novoj većini postoji dovoljno sluha da je izbor pravosudnih funkcija preko potreban kako bismo mogli da krenemo dalje u procesu evropskih integracija”, poručio je Ivanović.
On je rekao i da se pregovaračka struktura Crne Gore mora osnažiti tako da bude robusna i agilna. “Moramo da vratimo glavnog pregovarača, da osnažimo Misiju Crne Gore pri EU, da popunimo neuralgične tačke u administraciji – prvenstveno mislim na mogućnost uspešnog pisanja infrastrukturnih projekata”, smatra Ivanović.
On je najavio da će se aktivnosti nove Vlade u domenu evropskih integracija zasnivati na strateškom komuniciranju Crne Gore kao najboljeg izbora EU, i u smislu da je proširenje živo. “Ukoliko posmatramo optimistično i u dobroj veri poteze ljudi koji će biti u budućoj Vladi, shvatićemo da je vreme za to. Kao najskoriji primer bih istakao jučerašnju odluku da se popis odloži za mesec i da se otvori društveni i politički dijalog, kao i da se uvaži preporuka Evropskog parlamenta”, rekao je Ivanović.
On je kazao da se uvažavanjem preporuka EP, otvaraju mogućnost dijaloga sa opozicijom, opštinama i drugim institucijama. “To je primer kako ćemo postupati u onome što je krajni cilj – članstvo Crne Gore u EU do 2030. godine. Ja mislim da možemo biti spremni i ranije”, naveo je Ivanović.
On je istako da će Vlada biti snažno proevropski orijentisana, a da je garant za to PES kao najveći konstituent vlasti.
Komentarišući veze Vlade sa Beogradom, Ivanović je rekao da je u programu i ove i svih prethodnh vlada saradnja sa Srbjom kao susedom na osnovama međusobnom uvažavanja. On je naveo i da su neke partije koje će činiti parlamentarnu većinu imale dobre odnose sa Moskovom. „Ali nisu jedini, i neke partije koje su sad u opoziciji su imale dobar odnos sa Moskvom, imali potpisane sporazum sa Jedinstvenom Rusijom pa ih to nije sprečavalo da budu prozapadne orjentisane“, kazao je Ivanović. On je naveo da je agresija Rusija na Ukrajinu podstakla sve političke i društvene aktere da napuste određene iluzije koje se tiču odnosa sa Rusijom.
Odgovarajući na direktno pitanje iz publike koliko će nova Vlada poštovati pravosnažne sudske presude, posebno one koje se odnose na nezakonite smene pojedinih funkcionera, poput slučaja Brđanin, on je podvukao da će Vlada biti privržena vladavini prava i da činjenica da neki konstituenti sadašnje Vlade nisu u novoj Vladi ukazuje i da će tu menjati pristup.
Savetnik predsednika Severne Makedonije za spoljnju politiku i ustavna pitanja, Aleksandar Spasov, naveo je da su od Samita u Solunu iz 2003. godine, Bugarska, Rumunija i Hrvatska postale članice EU, dok ostale zemlje i dalje to nisu. “I ne znamo kada će to postati, pominje se 2030. godina kojoj težimo ali to je politička deklaracija, pre nego utvrđeni datum koji će zavisiti od mnogo faktora”, kazao je Spasov.
On je ukazao da je EU danas u drugačijoj geopolitičkoj poziciji. “Za EU je važno da ovaj potencijal ne izmakne, da ne ostanemo ostrvo koje je izolovano od evropskih komšija”, rekao je Spasov.
Potpredsednik Skupštine Srbije, Borko Stefanović, podvukao je saglasnost svih da je vreme da se krene dalje ka EU, ali da se postavlja pitanje kako krenuti i kuda. “Sada imamo otvoren formalan poziv za sve nas iz Brisela. Postoji i formalna otvorena želja svih nas da se pridužimo. U međuvremenu, gubimo energiju i vreme pokušavajući da shvatimo gde se zapravo nalazimo”, naveo je Stefanović.
On je kazao da 44 odsto građana Srbije podržava pristupanje EU dodajući da je u aktuelnim okolnostima iznenađen i tolikom podrškom. “Imamo otvorenu autokratiju, fasadu demokratije, nedostatak medijskih sloboda, korupciju i veze sa organizovanim kriminalom. Zato je bitan pristup zasnovan na zaslugama, moramo da uradimo domaći zadatak ali to mora da učini i EU”, poručio je Stefanović.
Države regiona, kako je istakao, moraju da deblokiraju jedne druge jer je pomirenje od presudnog značaja. “Treba da napravimo neke zajedničke sekretarijate kojima ćemo izbrisati neke strahove koji postoje među nama. Moramo da govorimo jedinstvenim glasom. Ako ne stojimo zajedno, imamo male šanse i završićemo tako što ćemo osuđivati naše vlade i njihove poteze”, zaključio je Stefanović.
Direktorka Direktorata za evropske integracije Bosne i Hercegovine (BiH), Elvira Habota, rekla je da je ta država implementirala dosta važnih zakona iz prioritetnih oblasti još pre nekoliko godina, kada nisu ni imali status kandidata za članstvo za EU.
Ona je mišljenja da što više napretka BiH napravi to će izveštaj EK, koji će biti objavljen 8. novembra, biti bolji. “Taj je dokument je veoma bitan jer je to je prvi izveštaj od dobijanja statusa kandidata i na osnovu njega biće donešene ostale odluke EU”, pojasnila je ona.
“Kad god u BiH imamo snažnu političku volju, progres je neminovan i brz, i sve bude bolje. S druge strane, ponekad kranje tehnička i ekspertska pitanja postanu predmet političkih potkusuravanja i to nas košta mnogo jer usporava celokupan proces”, navela je Habota.
Ona je rekla da, bez obzira na sve to, raduje što je procenat građana koji žele da BiH bude u EU ostaje visok, oko 73 odsto, i da se članstvo u EU nikada ne dovodi u pitanje.
Vršilac dužnosti direktora Direkcije za Evropu i EU u Ministarstvu inostranih poslova i dijaspore Kosova, Fitor Murati, naveo je da je važno zadržati perspektivu ka članstvu u EU, jer to podstiče i neophodne i skupe reforme. “Za Kosovo, nema plana “B” ni “C”. Želimo da budemo deo evroatlantske zajednice jer verujemo u njene vrednosti”, istakao je Murati.
On je rekao da u procesu integracija postoji i geopolitički kontekst. “Argumenti koje smo koristili su opravdani, videćemo u narednim mesecima da li ćemo imati katastrofalne posledice agresije Rusije na Ukrajinu. Nažalost, akt agresije Srbije, koja je podržala paramilitarne akcije koje su nas napale je bez presedana”, naveo je Murati.
Kosovo je, kako je kazao, slalo poruke da treba zatvoriti džepove uticaja za Rusuju. “To je moguće samo ubrzanjem procesa integracija ka EU za ceo region. Da bismo to uradili u jednoj zemlji, ceo region mora da napreduje”, ocijenio je Murati.
Generalni sekretar Ministarstva za Evropu i spoljne poslove Albanije, Gazmend Turdiu, kazao je da izveštaje EK treba ozbiljno tumačiti jer su oni indikacija stvarnog napretka.
Prema njegovim riječima, Samit u Solunu bio je veoma važan trenutak u istoriji regiona ali su evropske integracije počele mnogo ranije. “Naviknuti smo na reč “proširenje”, ali mi se vraćamo kući. Mi se vraćamo tamo gde pripadamo – govorimo o reunifikaciji, ponovnom spajaju sa Evropom”, naveo je Turdiu.
On je upozorio da društvo ne prihvata vakuum i da “ako je prostor otvoren” nešto ili neko će ga popuniti. “Mi ne želimo alternative, ali one postoje – Rusija, Kina, Bliski Istok. Što duže EU drži distancu u odnosu na ovaj region situacija će biti gora”, rekao je Turdiu.
Poslanik nemačkog Bundestaga, Josip Juratović, naveo je da, u kontekstu proširenja EU, postoji geopolitički i bezbednosni smisao, ali da je isto tako EU politički postala relativno nestabilna.
“Pojavljuju se desne strukture. Pitanje demokratskih vrednosti postaje sve bitnije, a to otvara pitanje ko će nam se pridružiti, odnosno koje su to strukture. Svima je jasno da nam je Zapadni Balkan potreban iz bezjednosnih razloga, ali isto tako nije nam svejedno ko će nam prići”, kazao je Juratović.
On je kazao da sama ekonomija i ekonomska pitanja neće rešiti izazove koji stoje pred Evropom.
“Zapadni Balkan mora sa više solidarnosti krenuti ka Evropi. Treba da stvara zajedničku strategiju na putu ka EU. Nije bitno više o kojoj se zemji radi, ako stvarno svi želimo u EU onda trebamo zajedničku političku platformu”, zaključio je Juratović.
