Finska treba da podrži evropske integracije Zapadnog Balkana, baš kao što je podržala baltičke države
Fondacija Kalevi Sorsa podržava demokratiju na Zapadnom Balkanu od 2000. godine. Takođe, želimo da uključimo glasove Zapadnog Balkana u evropsku debatu. U ovom članku, predsednik think tank-a iz Srbije Akademija za demokratski razvoj, Balša Božović, piše o razlozima zbog kojih bi Finska trebala aktivno da podrži put Zapadnog Balkana ka članstvu u EU. On predlaže da Finska može podržati Zapadni Balkan na isti način na koji je podržala baltičke države 1990-ih godina kada su aplicirale za članstvo u EU.
13.3.2024 · Balša Božović
RUSIJA JE DOKAZALA SVOJU SPOSOBNOST DA IZAZOVE NEMIRE NA ZAPADNOM BALKANU
Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku istakli su ranjivosti Evrope. Ovi događaji postavljaju Evropsku Uniju pred novi skup okolnosti koje zahtevaju konsolidaciju njene snage, reorganizaciju unutrašnjih kapaciteta i nastavak njene uloge kao svetionika mira, demokratije i slobode širom kontinenta.
U ovim promenljivim geopolitičkim pejzažima, Evropska Unija nalazi se u situaciji da nema kapacitet da brani Ukrajinu ili utiče na prestanak neprijateljstava na Bliskom istoku. Očigledno je da EU mora nastaviti da podržava Ukrajinu, ali takođe ima priliku da reši probleme u svom neposrednom susedstvu, posebno na Zapadnom Balkanu.
Početak ruske invazije na Ukrajinu dodatno je zakomplikovao dinamiku unutar Zapadnog Balkana. Rusija je demonstrirala ne samo svoju sposobnost da zaustavi napredak regiona ka integraciji u EU, već i svoj kapacitet da izazove nemire, izazove nestabilnost i zastraši Evropu sugerisanjem mogućnosti otvaranja „drugog fronta“ na Balkanu.
Iako nema moć da izazove široko rasprostranjen rat u regionu, Rusija je pokazala da može izazvati poremećaje, npr. na severu Kosova, što je dokazano terorističkim napadom u Banjskoj, Kosovo, čime signalizira EU i njenim zapadnim saveznicima svoje aktivno i destruktivno prisustvo na Zapadnom Balkanu.
Ovaj zlonamerni uticaj pretežno se kanališe kroz režim predsednika Aleksandra Vučića u Srbiji. Administracija Vučića, zajedno sa Lukašenkovom u Belorusiji, ističe se u Evropi po odbijanju da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku Srbije sa EU. U toku rata u Ukrajini, srpski zvaničnici su nagrađeni od Putina za pridržavanje tzv. vojne i spoljnopolitičke neutralnosti, koja, u stvarnosti, isključivo koristi režimu Moskve.
Srbija ostaje jedina zemlja, osim Belorusije, koja nije uvela sankcije Rusiji. Umesto toga, odabrala je da produbi svoju saradnju sa Rusijom od početka agresije na Ukrajinu. Tako Rusija ometa integraciju Srbije u EU i procese reformi. Rusija je takođe proširila svoj uticaj na sever Kosova, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, pa čak i Severnu Makedoniju.
Da li to znači izolaciju Srbije? Ne. Da li bi trebalo napustiti napore ka jačanju demokratije i vladavine prava na Zapadnom Balkanu? Svakako ne. Svako zapostavljanje od strane zapadnih partnera, bilo delimično ili potpuno, samo učvršćuje mrežu ruskog uticaja i dodatno podriva mir u regionu.
NORDIJSKE ZEMLJE MOGU POMOĆI U REŠAVANJU IZAZOVA NA ZAPADNOM BALKANU
Prvo, politička nestabilnost šest malih država Zapadnog Balkana trebala bi biti adresirana od strane Evropske Unije. EU mora potvrditi da Zapadni Balkan spada u njenu sferu uticaja i interesa. Potrebno je demonstrirati funkcionalnost njenih političkih mehanizama i sposobnost uspešne integracije Zapadnog Balkana. Takve akcije bi znatno pojačale samopouzdanje i kredibilitet EU, jer postajanje globalnom silom zahteva dokazivanje njene efikasnosti kao regionalne sile prvo.
Drugo, došlo je vreme da članice EU preuzmu deo tereta evropske integracije Zapadnog Balkana, pokazujući dodatnu solidarnost sa naporima konsolidacije EU. Široko je priznato da postojeći model proširenja EU ima iscrpljene kapacitete i poverenje, što zahteva osvežavajući pristup, posebno uz pomoć samih članica EU. Ovde, baltički model integracije u EU, povezan sa Finskom, zaslužuje razmatranje.
Tokom 1990-ih, dok su tri baltičke države započinjale svoj put ka članstvu u EU, tri nordijske članice EU – Danska, Švedska i Finska – partnerile su sa Litvanijom, Latvijom i Estonijom. Ove nordijske zemlje pružile su Baltiku obuku za javne službenike, pomoć u usklađivanju zakona, izgradnji institucija i uspostavljanju neophodnih procedura donošenja odluka i implementacije. Takođe su olakšale komunikaciju sa institucijama EU. Ovaj pristup se slavi kao najuspešniji primer integracije u EU od 2004. godine, ako ne i u celoj njenoj istoriji.
Neutralnost nordijskih zemalja je jedan od razloga za primenu baltičkog modela na Zapadnom Balkanu. Uloga najvećih članica ili susednih zemalja bila bi problematična za Zapadni Balkan jer imaju političke interese u regionu. To bi moglo podrivati poverenje građana u EU i proces integracije.
Stoga, šest članica EU – Finska, Danska, Švedska, Irska, Holandija i Estonija bi bile odlični partneri. To su stabilne demokratije bez posebnih političkih interesa na Zapadnom Balkanu. Pored toga, snažno su posvećene EU.
FINSKA MOŽE BITI OD VELIKOG ZNAČAJA ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA
Značaj Finske za Zapadni Balkan seže dalje od njenih demokratskih dostignuća i ekonomske stabilnosti. Njeno najkritičnije bogatstvo je iskustvo u suprotstavljanju ruskom uticaju, primarna ranjivost država Zapadnog Balkana, posebno Srbije, koja je najpodložnija ruskom uticaju.
Zalaganje za baltički model na Zapadnom Balkanu inicirala je prof. dr Vesna Pusić, bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske, tokom međunarodne konferencije PLENUM u Zagrebu 2022. Ona je artikulisala potrebu da se Srbija okruži uspehom kako bi se suprotstavilo ruskom uticaju, naglašavajući potrebu za uspešnom pričom o integraciji do 2030. godine kako bi se obnovio kredibilitet i agilnost EU, posebno važno za Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i Zapadni Balkan.
Crna Gora, uprkos svojoj maloj veličini i ekonomiji, spremna je za članstvo u EU, ali se suočava sa političkim krizama izazvanim pro-ruskim frakcijama i uz pomoć Srbije. Njihov cilj je da skrenu zemlju sa evropskog puta. Finska, zajedno sa Estonijom, Švedskom, Danskom, Holandijom i Irskom, može podržati Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu u njihovim demokratskim reformama i naporima za evropsku integraciju. Podrška bi takođe simbolizovala povratak Evrope na Zapadni Balkan.
Srbija, sa svojom značajnom pro-evropskom opozicijom i društvenom potrebom da pobegne od decenija uticaja Moskve, zahteva čvrste i odlučne partnere poput Finske za ponovno usklađivanje sa Evropom. Baltički model evropske integracije mogao bi poslužiti kao ključni instrument za evropeizaciju regiona, osiguravajući mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi.
