PLENUM 2026: Ruske hibridne pretnje traže snažniju evropsku odbranu i otpornije institucije
Evropa mora snažnije razvijati sopstvene odbrambene kapacitete, ali bez dupliranja postojećih mehanizama NATO-a, jer pouzdana kolektivna odbrana zahteva ažurirane vojne planove, sposobnost brzog reagovanja i otpornost civilnog stanovništva. Istovremeno, Rusija kroz sabotaže, hibridne operacije, propagandu i dezinformacije nastoji da destabilizuje evropska društva, oslabi podršku Ukrajini i produbi nepoverenje građana u institucije. Zapadni Balkan posebno je ranjiv na takve uticaje, zbog čega su neophodni snažnije institucije, veća društvena otpornost i koordinisan bezbednosni odgovor, akcentovano je na završnoj tematskoj sesiji „Evropa između ruskih prijetnji i neizvesnih NATO garancija“, održanoj u okviru regionalne konferencije PLENUM 2026, koju zajednički organizuju Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice, Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu (FPN) i Evropski fond za Balkan (EFB).
Rasprava je bila usmerena na rastuće bezbednosne pretnje Evropi, uključujući sabotaže, napade na kritičnu infrastrukturu i hibridno delovanje, kao i na pouzdanost kolektivne odbrane u uslovima promenljivih političkih odnosa unutar NATO-a. Posebna pažnja posvećena je jačanju evropskih odbrambenih kapaciteta, podršci Ukrajini i posledicama bezbednosne neizvesnosti po Zapadni Balkan.
Nikola Lunić, geopolitički i bezbednosni analitičar, ocenio je da Rusija, u kontekstu rata u Ukrajini, nastoji da destabilizuje druge delove svijeta kako bi skrenula međunarodnu pažnju i oslabila podršku Ukrajini, što se pokazalo i tokom eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Naglasio je da su hibridne pretnje postale sastavni deo savremenog bezbednosnog okruženja, kojem je Zapadni Balkan posebno izložen. Upozorio je na opasnost od sabotaža, navodeći primer eksplozija u fabrici „Sloboda“ u Čačku 2021. godine, čije okolnosti, prema njegovim rečima, nisu dovoljno rasvetljene, kao i šest slučajeva sabotaža u evropskoj vojnoj industriji tokom ove godine. Podsetio je da je NATO na samitu u Vašingtonu prepoznao ozbiljnost hibridnih pretnji, koje mogu dostići nivo koji bi opravdao aktiviranje člana 5, odnosno mehanizma kolektivne odbrane.
Govoreći o ruskom uticaju u Srbiji, Lunić je ocijenio da Moskva ne računa na jednog političkog aktera, već gradi široku mrežu uticaja. „Rusija se u Srbiji ne kladi na jednog konja, već je kupila celu ergelu i ceo hipodrom“, kazao je, povezujući takvo delovanje sa konceptima tzv. Srpskog sveta, koji je promovisao Aleksandar Vulin, i „srpskog integralizma“, koji zagovara Milo Lompar. Kritikovao je i način kreiranja bezbednosne politike u Srbiji, ocenjujući da su ministarstva funkcionisala poput zasebnih feuda, što je, prema njegovim rečima, omogućilo Vulinu da u strateške dokumente ugradi saradnju sa ruskim službama.
Osvrćući se na političke promene u Srbiji, izrazio je uverenje da „studentski pokret prepoznaje da je budućnost zemlje na Zapadu i u EU“. Naglasio je da izbori nisu bili referendum o spoljnoj politici ili Kosovu, već o kriminalu i karakteru prethodne vlasti. „Horizontalna struktura studentskog pokreta otežavala je pokušaje njegovog podrivanja, ali će sada, kada preuzima vlast, morati da izgradi i vertikalnu strukturu“, naveo je Lunić, navodeći da novu vlast čekaju stabilizacija države i definisanje ozbiljne nacionalne i bezbednosne strategije.
Zoran Lazarević, brigadni general i nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, govorio je o zavisnosti evropske bezbednosti od SAD, ističući da jačanje evropske odbrane mora biti komplementarno NATO-u, a ne njegova zamjena. „Administracija Donalda Trampa osvestila je Evropsku uniju da mora sa više pažnje da se posveti sopstvenoj bezbednosti. Kada govorimo o bezbednosti i odbrani Evrope, EU neće dozvoliti dupliranje kapaciteta. Države članice EU ujedno su većinom i članice NATO-a, koji je imao puno pravo kada je Rusiju označio kao opasnost. Ne bi bilo dobro da EU formira radna tela koja bi donosila iste odluke i duplirala postojeće kapacitete“, kazao je Lazarević.
Izrazio je uverenje da SAD neće napustiti NATO niti prepustiti Evropu ruskim pretnjama. „Kroz svoj rad stekao sam utisak da NATO ima mehanizme za brze odgovore kada je bezbednost ugrožena i da će EU nastaviti da koristi te mogućnosti koje joj nedostaju“, poručio je Lazarević.
Govoreći o pouzdanosti savezničkih garancija, Lazarević je naglasio da su ažurirani, ostvarivi vojni planovi, usklađeni sa procenama bezbednosnih pretnji, temelj efikasne kolektivne odbrane. „NATO ima ostvarive planove, a članice EU svoje planove zasnivaju na njima. Najvažnije je sprečiti strateško iznenađenje, a NATO i EU na tome rade 24 sata dnevno“, kazao je on.
Ukazao je i na značaj vojne mobilnosti, odnosno prilagođavanja kritične infrastrukture kako bi se omogućilo brzo kretanje savezničkih snaga kroz Evropu. Iako je EU već usvojila brojna dokumenta i procene, njihova primena zahteva uklanjanje pravnih, administrativnih i infrastrukturnih prepreka. „Kretanje vojnih trupa izaziva poremećaje u životu građana, a otpornost civilnog stanovništva tema je kojom se bavi EU, ali i protivnici, koji nastoje da je oslabe, što može izazvati i brojne žrtve. EU treba da donese krupne odluke o pravnoj koordinaciji među članicama, kako bi se omogućilo kretanje, a civilni sektor pronašao svoje mesto i ulogu. Nijedna članica ne želi da izgubi svoj suverenitet, a sve to treba ostvariti u što kraćem roku“, upozorio je Lazarević.
Nejra Veljan, projektna menadžerka i istraživačica Atlantske inicijative, ukazala je da se ruska propaganda ne može posmatrati odvojeno od nepoverenja građana u institucije, koje stvara pogodno tlo za dezinformacije i manipulacije. Posebno je izdvojila koncept kognitivnog ratovanja, čiji cilj nije nužno da građani povjeruju u određene neistine, već da budu preplavljeni informacijama do mere u kojoj gube sposobnost razlikovanja pouzdanih izvora. „Rusija ne pokušava toliko da uveri građane da je ona u pravu, koliko da ih ubedi da Zapadu ne mogu verovati“, naglasila je Veljan, objašnjavajući da se propaganda sve snažnije oslanja na kulturološke i vrednosne teme.
Prema istraživanjima Atlantske inicijative, posebno se instrumentalizuju pitanja tradicionalne porodice, položaja žena i seksualnih manjina, kroz koja se Zapad predstavlja kao pretnja tradiciji, a Rusija kao njen zaštitnik. Takvi narativi ciljano deluju na emocije građana, naročito u patrijarhalnim društvima. Kao primer navela je rusku propagandnu mrežu „Rybar“, aktivnu i u BiH, Srbiji i Crnoj Gori, čije delovanje, prema njenim rečima, obuhvata ne samo proizvodnju propagandnog sadržaja već i povezivanje sa institucijama. Veljan je izrazila skepticizam u pogledu spremnosti institucija BiH da se suprotstave ruskom uticaju, upozoravajući da pojedini domaći političari zastupaju stavove podudarne sa ruskim interesima, dok bezbednosne službe nemaju dovoljno kapaciteta za odgovor. „U BiH trenutno imamo više od 150 aktivnih mreža na Telegramu, među kojima su ekstremističke i desničarske grupe, kao i proruski kanali koji šire sadržaje o NATO-u, Ukrajini, Zapadnom Balkanu i rodnim pitanjima“, navela je Veljan. Upozorila je da takvi sadržaji preplavljuju društvene mreže, koje su glavni izvor informisanja mladih, dok se slični obrasci informacionog uticaja mogu prepoznati i u Nemačkoj, kroz podršku AfD-u. Zaključila je da u BiH i dalje izostaje snažnija društvena mobilizacija mladih, kakva je prisutna u pojedinim drugim državama regiona i Evrope.
Panel je moderirao novinar Adnan Rondić.
PLENUM 2026 okupio je više od 70 predstavnika institucija, akademske zajednice, civilnog društva i stručnjaka iz Crne Gore, regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije, otvarajući prostor za razmenu različitih perspektiva o demokratskoj i evropskoj budućnosti regiona.
