Regionalna agenda

novembar 17 2022

Neophodno ojačati veze između odbornika i građana

Uz nekoliko izuzetaka, nema nikakve saradnje između odbornika i građana, po pravilu ne postoji odgovornost izabranih predstavnika i onih koje predstavljaju, a građani niti prepoznaju svoje odbornike niti su im se ikada obraćali – zaključci su tribine na otvorenom koju je Regionalna akademija za razvoj demokratije organizovala u Nišu u okviru projekta Srbija 2030 koji se realizuje uz pomoć Ambasade Švajcarske.

Na događaju kom je prisustvovalo više od stotinu Nišlija i Nišlijki učestvovali su predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović, kao i predstavnici najznačajnijih udruženja građana u Nišu, među njima i predsednica Foruma za zaštitu potrošača, predsednica udruženja za zaštitu životinja, predsednik borackog udruženja Oko Sokolovo, predsednik udruženja koje zastupa 7500 iskljucenih porodica sa mreže EPS a, predstavnik ekonomskog pokreta, predstavnik udruženja Roma. Učešće na tribini uzeo je i odbornik Miodrag Stanković, koji je od strane prisutnih građana naveden kao izuzetak i kog su građani naveli kao pozitivan primer i osobu kojoj se obraćaju, koja postupa po njihovim zahtevima i koja njima, a ne nekoj političkoj stranci, odgovara za svoj rad.

Miodrag Stanković je rekao da je osnovni posao odbornika da predstavlja građane i zastupa isključivo njihove interese, da, posebno na lokalnom nivou, nema mesta za bilo kakve stranačke kalkulacije i da se u lokalnim parlamentima moraju razvijati mehanizmi koji bi uključili građane u proces donošenja odluka. On je dodao da je ovo posebno važno kada su u pitanju marginalizovane i osetljive grupe koje često nisu upoznate sa svojim pravima i nemaju mogućnost da se informišu i uključe u kreiranje politika koje direktno utiču na njihove živote.

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović rekao je da sporadični primeri samo iznova pokazuju koliko nam je neophodno sistemsko rešenje i da saradnja izabranih predstavnika i građana ne može zavisiti od dobre volje odbornika ili njegove spremnosti da razume svoj osnovni posao, a to je da bude isključivo u službi građana koje predstavlja. On je kazao da je izborni sistem koji još uvek strankama omogućava da biraju i postavljaju poslanike odbornike umesto da to čine građani svojom glasovima stvara veliku prepreku za uspostavljanje direktne veze između građana i njihovih izabranih predstavnika, jer oni neretko nisu ni svesni da predstavljaju građane a ne svoje političke stranke. Božović je naglasio da je promena izbornog sistema, posebno na lokalnom nivou, jedan od osnovnih uslova da se uspostavi odgovornost odbornika prema građanima, a ne prema političkim strankama i naveo primere različitih mogućnosti kako se izborni sistem može promeniti kako bi onogućio jačanje veze između građana i onih koje su birali. On je zaključio da je na svim nivoima vlasti neophodno razviti institucionalne mehanizme koji će obavezati institucije da ukljiče građane u svoj rad, ali i da je važno kontinuirano raditi i sa građanima i informisati ih o njihovim pravima i mogućnostima da pozovu na odgovornost one koji ih predstavljaju.

279716229_550256716619149_791239241329057055_n

maj 5 2022

Srbija 2030: Albanskoj nacionalnoj zajednici ne sme se uskraćivati pravo na parlamentarnu reprezentaciju

RegionalADD Regionalna agenda 0

Danas je u Bujanovcu u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije održan okrugli sto na kom se govorilo o međuetničkim odnosima, naporima da Srbija bude istinski građansko društvo, suživotu i toleranciji, ljudskim pravima, pravima nacionalnih manjina, ravnopravnosti, pomirenju, prevazilaženju razlika i različitim inicijativama koje postoje da se ti ciljevi ostvare, kao i njihovim rezultatima i dometima, ili pak o razlozima njihovog neuspeha. Učesnici okruglog stola bili su aktivisti, novinari, narodni poslanici, predstavnici lokalnih organizacija civilnog društva koji godinama rade na izgradnji boljih međuetničkih odnosa u ovom delu Srbije.

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović najoštrije je osudio pokušaje da se protivzakonito ponište i izmene rezultati poslednjih parlamentarnih izbora i da se albanskoj nacionalnoj zajednici uskrati pravo na parlamentarnu reprezentaciju. On je upozorio na to da niko nema pravo da uskraćuje pravo građanima Srbije albanske nacionalnosti da imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije i da se time menja njihova izborna volja, a njima šalje poruka da nisu ravnopravni deo našeg društva. On je pozvao sve proevropske stranke u Srbiji da stanu u zaštitu i odbranu izbornog rezultata zahvaljujući kom je lista Partije za demokratsko delovanje na izborima osvojila jedan mandat i da se oštro suprotstave pokušajima da im se taj mandat silom i suprotno zakonu oduzme. Božović je ocenio da bez toga, bez potpunog integrisanja svih nacionalnih zajednica u Srbiji nema govora o tome da je Srbija demokratska država i da je ovo pitanje koje nadilazi bilo čiji stranački izborni uspeh. On je zaključio time da je poštovanje izborne volje albanske nacionalne zajednice način za izgradnju poverenja, a da je ono ključno za uspostavljanje dobrih međuetničkih odnosa.

Narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi rekao je da je 2022. godina ključna za to kako će Srbija izgledati 2030. godine i da to zavisi od toga kako će se Srbija odrediti prema nekim od najznačajnijih pitanja i izazova pred kojima se nalazi, među njima i pitanje rešenja statusa Kosova od kog ne zavisi samo stanje u Srbiji u narednim godinama, nego i stabilnost celog Zapadnog Balkana. On je upozorio na to da su građani i građanke Preševske doline taoci onoga što se dešava u odnosima između Srbije i Kosova i da je za dostizanje trajnog i održivog rešenja neophodna saradnja svih država Zapadnog Balkana. Kamberi je u tom smislu istakao važnost inicijative Otvoreni Balkan i naglasio da neke od ideja koje dolaze od centralne vlasti, poput one o „srpskom svetu“, direktno oponiraju svemu što saradnja na Balkanu podrazumeva i da idu ruku pod ruku sa veličanjem ratnih zločina i ratnih zločinaca i politika iz devedesetih godina. Komentarišući brojne opstrukcije i sabotaže u vezi sa poslednjim izborima za narodne poslanike i pokušaje da se albanskoj zajednici ospori izborni rezultat i onemogući parlamentarna reprezentacija, Kamberi je ocenio da se albanska zajednica u Srbiji nalazi na rasksrsnici i da su čak i one političke snage koje su se oduvek, još od devedesetih godina, zalagale za učešće na izborima dovedene u situaciju da preispituju svrsishodnost svojih stavova o učešću na izborima i da donesu novu odluku o tome da li vredi učestvovati na izborima ili pribeći nekim drugim metodama uz pun rizik da one mogu imati i destabilišuće efekte.

Projekat „Srbija 2030“ nastavak je projekta „Regionalna agenda 2020-2030“ koji je rezultirao u više od 400 preporuka, smernica i zadataka za države u regionu u cilju demokratizacije i modernizacije regiona, kao i priključivanja svih država Evropskoj Uniji. Regionalna akademija za razvoj demokratije, uz nastavljenu podršku Ambasade Švajcarske, sprovodi projekat „Srbija 2030“ koji podrazumeva seriju događaja o zaključcima, preporukama i politikama razvijenim u prethodnom periodu, a o njima će razgovarati građani, eksperti, aktivisti, novinari, predstavnici akademske zajednice i istaknuti stručnjaci u različitim oblastima širom Srbije. Oni će, svako iz svog ugla, razmatrati politike razvijene u strateškom dokumentu, izazove pred kojima se nalazi naše društvo, ali i posebno obratiti pažnju na ulogu građana u svim procesima, budući da su građani, koji su ključni za demokratizaciju svakog društva, kod nas isključeni i iz donošenja odluka i iz institucija, a neretko nemaju poverenje u one koji ih predstavljaju i koji bi trebalo da rade u njihovo ime, niti imaju kontrolu nad njihovim radom.

mart 26 2022

Srbija 2030 – rat u Ukrajini: Agresija na Ukrajinu godinama planirana, aktivnosti Rusije na Balkanu deo priprema

RegionalADD Regionalna agenda 0

Na drugom panelu novosadskog događaja u okvoru projekta „Srbija 2030“ razmatrao se najaktuelniji izazov pred kojim se Srbija trenuntno nalazii – agresija Rusije na Ukrajinu, borba protiv ruske propagande, moguće posledice ovog sukoba na Srbiju i na region, kao i uloga koju imaju mediji u istinitom i pravovremenom obaveštavanju građana o ratu u Ukrajini.

Na panelu su govorili Nj.E. Oleksandar Aleksandrovich, Ambasador Ukrajine u Srbiji, Bohdan Ferens, Predsednik SD Platforme koji se uključio direktno iz Ukrajine, Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, prof. dr Milivoj Bešlin, istoričar, Aleksandar Popov, predsednik Centra za regionalizam i jedan od osnivača Igmanske inicijative i Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Aktivista i predsednik SD Platforme iz Ukrajine Bohdan Ferens se uključio direktno sa terena iz Ukrajine i naglasio da je situacija u Ukrajini izuzetno teška i u humanitarnom i u bezbednosnom smislu, i da se radi i o borbi između totalitarizma i vrednosti slobode i ljudskih prava. On je upozorio na to da ruska strana pokušava da potisne deo Ukrajinaca u Rusiju i da su građani Ukrajine veoma zahvalni na svoj pomoći koja stiže u Ukrajinu, pre svega iz susednih zemalja, poput Poljske i Mađarske, ali i Nemačke, čija je pozicija bila vrlo delikatna. Ferens je naglasio da je jedno od osnovnih oružja Rusije propaganda i da su borba protiv propagande i borba da se čuje istina o stvarnom stanju stvari od izuzetnog značaja.

Balša Božović, predsedik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, ocenio je da su solidarnost i zajednički aktivizam važni u ovako teškim trenucima i da je ključno građanima objasniti šta je propaganda, a šta istina.

Nj.E. Oleksandr Aleksandrovich rekao je da Ukrajina nikada neće odustati od svog osnovnog cilja, a to je potpuno povlačenje ruskih snaga sa teritorije Ukrajine. On je naglasio da je svaka pomoć dragocena, kao i organizovan prihvat izbeglica u Srbiji i izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Vlada Srbije organizovala ovaj prihvat. On je upozorio na to da će Rusija iskoristiti svaku priliku da destabilizuje odnose u regionu i nakon toga ponudi pomoć u rešavanju kriza koje je sama izazvala. On je rekao da je historija rusko-srpskih odnosa slična istoriji rusko-ukrajinskih odnosa, da će uspeh ruskih pokušaja zavisiti od vlasti država u regionu i mogućnosti da se odupru ruskom uticaju. Ambasador je rekao da se ponekad i interesi vlada država u regionu poklapaju sa ruskim interesima i da opasnost leži i u tome. On je rekao da je bilo očekivani da Rusija pre napada na Ukrajinu stvori male vatre svuda – na Balkanu, u Siriji, Kazahstanu – da bi odvukla pažnju međunarodne zajednice. Ambasador je rekao da već godinama upozorava na to da nasilne grupe koje vlast misli da kontroliše vrlo lako mogu da se otrgnu kontroli i počnu da primaju naloge od različitih struktura u drugim zemaljama. On je izrazio uverenje da će Ukrajina pobediti.

Istoričar prof.dr Milivoj Bešlin dao je istorijski kontekst agresije Rusije na Ukrajinu i konstatovao da Ukrajina nije predstavljala nikakvu opasnost po Rusiju i povukao paralelu sa napadom na Čehoslovačku 1968. godine. On je napad Rusije na Ukrajinu protumačio kao napad na ideju da su demokratija i liberalizam mogući u jednoj velikoj pravoslavnoj slovenskoj zemlji. On je ocenio da je Ukrajina i jednim i drugim Majdanom dokazala da može da se demokratizuje i da gradi građansko i pluralno društvo, da može da ima slobodne izbore i medije i da je Kremlj jedino u tome mogao da vidi bilo kakvu opasnost. On je ocenio da su ideološka potka napada na Ukrajinu dva govora – jedan Vladimira Putina u kom je rekao da Ukrajina ne postoji kao nacija i država, a drugi Sergeja Lavrova kada je rekao da veštačke tvorevine ne treba da postoje. Bešlin je povukao paralelu sa ideologijom velikosrpskog nacionalizma i prepoznao sličnosti u odnosu prema susednim državama čije postojanje srpski nacionalizam takođe dovodi u pitanje.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da smo svedoci dugogodišnjeg malignog uticaja Rusije na ovom području i neprekidnih pokušaja da se situacija u regionu destabilizuje, navodeći Crnu Goru kao trenutno najveću žrtvu tog pogubnog ruskog uticaja. On je rekao da je propušteno više od četvrt veka da se Bosna i Hercegovina učini funkcionalnom državom i servisom građana i da zabrinjava činjenica da je bilo potrebe da se pojačaju snage EULEX-a. Kada je u pitanju Kosovo, Popov je upozorio na događaje od pre nekoliko dana i krizom koja je nastala oko organizovanja izbora na Kosovu i rekao da je u pitanju opasan igrokaz u kom svi akteri imaju svoje interese, a da će definitvne žrtve biti Srbi na Kosovu. Popov je rekao da je u zapadnom delu regiona izražena nedvosmislena podrška Ukrajini i osuda napada Rusije na Ukrajinu, ali da se, kako se pomeramo prema istoku, situacija sve više zabrinjavajuća. Govoreći o Srbiji, Popov je rekao da pokušaji da se „sedi na dve stolice“ mogu biti izuzetno opasni. On je ocenio da će se mnoge stvari u regionu prelamati u zavisnosti od pozicije Srbije. On je ocenio da Otvoreni Balkan i „srpski svet“ ne idu zajedno i da upravo te kontradiktorne poruke koje dolaze iz Srbije sprečavaju stabilizaciju regiona.

Predsednica helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da je priprema agresije na Ukrajinu počela samim dolaskom Putina na vlast, da se ne radi o odluci koja je doneta u trenutku, i da je Putin godinama najavljivao i nagoveštavao da će se upravo ovo desiti. Ona je povukla paralele između „ruskog sveta“ i „srpskog sveta“ i upozorila na to da je „ruski svet“ iz projekta za zaštitu ruskog naroda i ruskog jezika prerastao u pokušaj Rusije da proširi svoj uticaj i teritoriju. Ona se saglasila da nije postojao nijedan razlog koji bi nagoveštavao da bi Ukrajina mogla predstavljati bilo kakvu pretnju Rusiji i da je jedino iznenađenje za Putina činjenica da je Ukrajina pokazala neverovatnu snagu i hrabrost da se odupre tolikoj vojnoj sili kakva je Rusija. Ona je upozorila na to da je Putin uspeo da korumpira mnoge lidere na zapadu i da finansira leve i desne pokrete u različitim zapadnim demokratijama. Činjenica da Zapad neće da interveniše i da samo pomaže uprkos tome što Rusija preti nuklearnim oružjem, i da ta reakcija u mnogome zavisi od toga da li će Rusija pokušati da sprovede i druge aktivnosti na drugim područjima, pre svega u regionu Zapadnog Balkana. Biserko je ocenila da se pred Srbiju postavlja čitav niz pitanja i da se ona nalazi u situaciji u kojoj će uskoro morati da se opredeli. Ona je rekla da je u Srbiji upravo Rusija preko svojih medija pokrenula anti-NATO kampanju i da je uspela i da ostvari prisustvo u svim oblastima javnog života i političkih procesa. Ona je zaključila da je napravljena velika greška u Crnoj Gori kada litije odmah u početku nisu prepoznate kao opasnost i pokušaj destabilizacije organizovan od strane Moskve i ruskih službi.

mart 26 2022

Srbija 2030 – medijski ugao: Nikad više informacija i nikad manje informisanosti

RegionalADD Regionalna agenda 0

Nakon što je prošle godine dala više od 400 preporuka, smernica i zadataka za države u regionu u cilju demokratizacije i modernizaciije regiona, kao i priključivanja svih država Evropskoj Uniji, Regionalna akademija za razvoj demokratije ušla je u novu fazu projekta Regionalna agenda 2030.

Projekat „Srbija 2030“ podrazumeva seriju događaja o zaključcima, preporukama i politikama razvijenim u prethodnom periodu, a o njima će razgovarati građani, eksperti, aktivisti, novinari, predstavnici akademske zajednice i istaknuti stručnjaci u različitim oblastima širom Srbije. Oni će, svako iz svog ugla, razmatrati politike razvijene u strateškom dokumentu, izazove pred kojima se nalazi naše društvo, ali i posebno obratiti pažnju na ulogu građana u svim procesima, budući da su građani, koji su ključni za demokratizaciju svakog društva, kod nas isključeni i iz donošenja odluka i iz institucija, a neretko nemaju poverenje u one koji ih predstavljaju i koji bi trebalo da rade u njihovo ime, niti imaju kontrolu nad njihovim radom.

Danas je u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine održan prvi događaju koji će razmatrati ulogu medija u društvenim i političkim procesima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na savremene i aktuelne izazove pred kojima se Srbija nalazi.

O ulozi medija u procesu demokratizacije zemlje govorili su novinari Dinko Gruhonjić, Darko Šper i Denis Kolundžija. Oni su se osvrnuli i na kontrolu rada institucija, pravovremeno, objektivno i istinito informisanje građana i procesu izgradnje inkluzivnih institucija na svim nivoima vlasti, ali i o načinu izveštavanja o ratu u Ukrajini.

Novinar Denis Kolundžija ukazao je na to da se prilikom izveštavanja o sukobu u Ukrajini šalju dvostruke poruke javnom mnjenju, i da se čak i Evropskoj Uniji šalju poruke da, iako pokušavamo da vodimo izbalansiranu politiku, naše srce vrlo očigledno pripada jednoj od strana. On je naglasio da se građanima plasiraju potpuno oprečne informacije, uz obrazloženje da nećemo da se opredeljujemo, i da je posebno problematično to što to čini javni servis. Kolundžija je upozorio na to da su kritički mediji ostali izolovani incidenti, a da je u ovakvim situacijama vrlo lako manipulisati strahovima građana. On je naglasio da nije dovoljno samo nabrajati informacije, često oprečne, jer se onda građani samo zatrpavaju podacima i informacijama, dok su zapravo vrelo loše informisani.

Darko Šper upozorio je na to da ozbiljnih tekstova o sukobu u Ukrajini nema mnogo, da se svaka informacija iznosi sa ogradama da se radi o nepotvrđenim i neproverenim informacijama, a da ima vrlo malo svesti o tome koliko je opasno to što se radi. On je naglasio da je mesec dana nakon početka rata situacija sve opasnija i da svaki pojavni oblik tog rata ili svrstavanja na stranu Rusije mora biti osuđen. Šper je ocenio da situacija podseća na situaciju u Srbiji devedesetih godina. On je upozorio na to da je celokupna medijska slika tabolidizovana i da u tabloidima rado gostuju i sa njima sarađuju i vlast i opozicija. Šper je konstatovao da mnoge političke partije koriste situaciju u Ukrajini u predizbornoj kampanji da bi pokazali podršku Rusiji. On je rekao da je osnovni problem nemanje organizovane uređivačke publike i da posebno zabrinjava činjenica da je u medijima samo 1% informacija o evropskim integracijama. On je upozorio i na to da se situacija u Ukrajini najpre može preliti na Zapadni Balkan. Govoreći o ulozi medija u izbornoj kampanji, Šper je konstatovao da u Srbiji nema kulture građanskog dijaloga, kao i da zabrinjava činjenica da su se mnogi novinari i analitičari koji su se izdavali za nezavisne našli na izbornim listama i u kampanjama različitih stranaka. On je rekao da nema informacija ni za birače i građane, kao i da oni nigde nemaju prilike da čuju stavove političkih stranaka o ključnim temama, poput Evropske Unije, rata u Ukrajini, ratnim zločinima i tako dalje.

Dinko Gruhonjić rekao je da je Srbija jedini Putinov saveznik u zapadnoj hemisferi. On je javno postavio pitanje zbog čega mediji ne upozoravaju na opasnosti koje dolaze iz ove pozicije Srbije, baš kao što ignorišu i opasnosti koje dolaze od velikosrpskog nacionalizma, čije se posledice trenutno najviše osećaju u Crnoj Gori. Gruhonjić se zapitao zbog čega se mediji, čak i oni koji važe za liberalne, analitičke i građanske, uopšte ne bave ovim temama, iako su one ključne za naše društvo. On je konstatovao da je prauzrok propasti novinarstva u Srbiji bio 2006. godine tokom ustavne kampanje, kada su se takozvani nezavisni mediji očigledno uključili u kampanju za promociju referenduma, uprkos brojnim upozorenjima da moraju biti nezavisni.

mart 25 2022

Srbija 2030 – Medijski ugao

RegionalADD Regionalna agenda 0

U subotu, 26. marta, u Novom Sadu Regionalna akademija za razvoj demokratije u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (Spens, ulaz 8), organizuje prvi događaj na kom će se razmatrati uloga medija u društvenim i političkim procesima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na savremene i aktuelne izazove pred kojima se Srbija nalazi.

Tog dana će se održati dva panela:

U 10 časova biće održan panel o ulozi medija u procesu demokratizacije zemlje, kontrole rada institucija, pravovremenog, objektivnog i istinitog informisanja građana i procesu izgradnje inkluzivnih institucija na svim nivoima vlasti.

U 12 časova održaće se panel pod nazivom „Mediji u Srbiji i agresija na Ukrajinu“, na kom će se razmatrati uloga i odnos medija prema ruskoj agresiji, uticaj ruske propagande i posledice koje može imati na Srbiju. U okviru ovog panela biće organizovano i specijalno uključenje iz Ukrajine.

Na panelima će učestvovati:

Nj. E. Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Aleksandrovič,

Sonja Biserko, Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam

prof.dr Milivoj Bešlin, istoričar

Balša Božović, Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije

Denis Kolundžija, novinar

Darko Šper, novinar

Dinko Gruhonjić, novinar

septembar 30 2021

Regionalna agenda 2030

RegionalADD Regionalna agenda 0

Više od 400 konkretnih preporuka donosiocima odluka u Regionu

Više od 400 preporuka i neophodnih mera za demokratizaciju regiona

Regionalna agenda 2030 je projekat čiji je cilj razvoj zajedničkih regionalnih politika koje bi vodile rešenju najznačajnijih zajedničkih problema u regionu. Projekat vodi Regionalna Akademija za razvoj demokratije (u daljem tekstu ADD), a podržavaju ga Ambasada Švajcarske u Beogradu, Međunarodni centar Olof Palme i Fondacija Friedrich Ebert.

Strateški dokument koji je ADD predstavila evropskim i svetskim zvaničnicima, Evropskom Parlamentu, Evropskoj komisiji, ambasadama u regionu, nevladinim organizacijama i stručnoj javnosti proizvod je više različitih diskusija, sastanaka, događaja i konferencija održanih u periodu od novembra 2020. do juna 2021. godine.

Strateški dokument koji je prosleđen evropskoj političkoj javnosti nudi više od 400 konkretnih preporuka u šest različitih oblasti politika, a sve one su proizvod temeljne analize, detaljne debate i pažljivog razmatranja. Sve ove preporuke predstavljaju Regionalnu agendu 2030 – skup zadataka koje treba da sprovedu vlade regiona kako bi te zemlje postale istinski demokratska, moderna i humana društva izgrađena na principima demokratije, vladavine prava, nezavisnosti institucija, poštovanja ljudskih prava, ravnopravnosti,slobode, napretka i pomirenja u regionu.

Oblasti politika u kojima Regionalna agenda 2030 nudi rešenja su:

Participativna demokratija, učešće građana i odgovorno upravljanje
Ravnopravnost i ljudska prava, sloboda medija
EU integracije, spoljna politika i bezbednost
Vladavina prava i nezavisnost institucija
Ekonomska saradnja, životna sredina i održivi razvoj
Izgradnja održivog mira, pomirenje i međuetnički dijalog

U svetlu događaja koji su se odigrali tokom izrade Dokumenta (2020/2021), a posebno zabrinuti pojavljivanjem u evropskoj i regionalnoj javnosti non-papera koji je predložio slovenački premijer Janez Janša, ADD je sledeće preporuke prepoznao kao okosnicu procesa demokratizacije regiona u celini i pojedinačnih zemalja u njemu:

Promene granica u regionu između zemalja, posebno po etničkoj liniji kako je predloženo u non–paperu slovenačkog premijera Janeza Janše, doprinose destabilizaciji mira i dobrosusedskih odnosa u regionu.Svi pokušaji, inicijative, ideje i predlozi o novim etničkim podelama moraju biti nedvosmisleno odbačeni i osuđeni od strane svih političkih aktera. Ideje velikih i etnički čistih nacionalnih država koje promovišu konzervativne i korumpirane političke elite u regionu moraju ostati u prošlom veku gde im je mesto i treba ih zameniti zajedničkom vizijom država regiona kao razvijenih, modernih, demokratskih i humanih društava koja zajedno rade na istim ciljevima, vladavini prava, demokratiji, poštovanju ljudskih prava i sloboda i zajedničkoj budućnosti svojih građana.
U tom smislu, posebno su opasni pokušaji stvaranja novih velikodržavnih i nacionalističkih projekata kakvi su sve češće pominjani koncepti “velike Srbije” (srpski svet), velike Albanije i velike Hrvatske, politike koje, ugrožavajući suverenitet, teritorijalni integritet, ljudska prava i samo postojanje država i nacija u regionu, nastavljaju najmračnije tradicije snova o velikim državama i trajno destabilizuju ceo region, vrše pritisak na susedne države i direktno se mešaju u njihova unutrašnja pitanja.
Regionalna transformacija iz stabilokratijeu demokratiju ključna je za ekonomski, politički, finansijski, demokratski, kulturni i svaki drugi razvoj. U proces izgradnje vladavine prava i implementacije vrednosti i politika EU potrebno je uključiti nove aktere – i stručne i nepolitičke – koji će doprineti naporima EU uticanjem na institucije i političke elite da prihvate, usvoje i sprovedu principe, uslove, politike i vrednosti EU.
Ne sme biti apsolutno nikakvih zamena za punopravno članstvo u EU svih zemalja Zapadnog Balkana.Nijedna regionalna saradnja ili incijativa, bila ona politička, ekonomska, kulturna, finansijska, institucionalna, fiskalna, infrastrukturna ili bilo koji drugi okvir ili forum saradnje, ne može poslužiti kao zamena za pristupanje svih zemalja regiona EU. Zbog toga je kredibilna i stvarna perspektiva članstva više nego potreba, a proces pristupanja treba transformisati i prilagoditi novim okolnostima, kako u regionu tako i u EU.
Prva grupa zemalja treba da bude spremna za punopravno članstvo u EU 2025. godine, druga 2028. i treća 2030. godine. Uloga i podrška zemalja regiona koje su već članice NATO i EU, Slovenije i Hrvatske, od suštinskog su značaja u ovom procesu, kako formalnom tako i neformalnom.
Sve zemlje Zapadnog Balkana treba da usaglase spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i NATO kako bi ojačale mehanizme da se odupru štetnim i destruktivnim uticajima Rusije i Kine u regionu. One države koje su u Partnerstvu za mir, a nisu članice NATO alijanse, treba da apliciraju za članstvo u
Nadležnost pojedinih institucija Evropske Unije, poput EU TUŽILAŠTVA koje se bavi korupcijom i zloupotrebom javnih sredstava, treba da bude proširena na zemlje Zapadnog Balkana i pre formalnog prijema u članstvo u EU.
Potrebno je da EU i SAD koordinisano uvedu ciljane sankcije za pojedince i organizacije koji podrivaju demokratiju, vladavinu prava i demokratskih institucija u regionu, kao i za one koji krše ljudska prava, raspiruju nacionalnu i versku mržnju, pozivaju na oružane sukobe, promovišu ratne zločince, negiraju ratne zločine i ne poštuju odluke i presude sudova i međunarodnih sudova za ratne zločine. Sankcije se moraju primijeniti na pojedincei medije koji šire mržnju, učestvuju u ratnohuškačkim aktivnostima i vode orkestrirane kampanje protiv zvaničnika i građana drugih zemalja.
Sve žrtve ratova i njihove porodice moraju dobiti pravdu. Svi ratni zločini moraju biti procesuirani. Tužilaštva za ratne zločine država u regionu treba da imaju punu saradnju i zajednički napor ka dostizanju pravde za žrtve ratova.
Svi parlamenti u regionu moraju usvojiti rezolucije koje osuđuju ratne zločine, potvrđuju presude međunarodnih sudova i odaju poštu svim žrtvama.Svaka negacija, relativizacija i promocija ratnih zločina mora biti sankcionisana i osuđena
Svim osuđenim ratnim zločincima mora biti zabranjeno da se bave politikom, budu politički aktivni, javno govore, promovišu svoje i tuđe ratne zločine i da se nalaze na državnim i javnim funkcijama.
Moraju se uspostaviti mehanizmi koji će omogućiti učešće građana u radu institucija, procesu donošenja odluka, kontroli vlasti, kontroli trošenja javnih sredstava, pozivanje političara na odogovornost, a uloga političkih stranaka u političkim procesima ne sme prevazilaziti zakonske okvire.
Akcenat mora biti stavljen na borbu protiv populizma i insistiranje na jačanju institucija koje populizam sistematski razgrađuje da bi se uspostavio autoritarni model „iliberalne demokratije“.
Izborni sistemi u regionu ne smeju podsticati autoritarizam i etničke sukobe, produbljivati razlike i motivisati političare da birače mobilišu isključivo na etničkim osnovama koristeći šovinistički i nacionalistički diskurs, jezik mržnje i promovišući ratne zločine i zločince.
Pozadina svih politički motivisanih ubistava u regionu mora biti obelodanjena, počinioci i naručioci otkriveni i kažnjeni. Svi napadi na novinare moraju biti rasvetljeni i odgovorni procesuirani. Moraju biti pronađeni odgovorni za ubistvo opozicionog lidera i političara sa Kosova, Olivera Ivanovića. Politička pozadinu ubistva premijera Srbije Dr Zorana Djindjića mora biti razotkrivena.
Sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine mora da bude postignut i potipsan do kraja 2022. godinei mora biti produkt sveobuhvatnog društvenog i institucionalnog dijaloga.
Države regiona moraju biti sekularna, građanska društva ukojima crkve i verske zajednice imaju svoju zakonom i ustavom određenu ulogu i nisu aktivni učesnici u političkom životu, stranačkoj politici i izbornim i drugim političkim procesima.
Države regiona treba da postanu deo evropske Zelene agende i standarda za zaštitu životne sredine. Ovo podrazumeva ne samo primenu Pariškog sporazuma nego i pristupanje inicijativi „4 za 1000“ koja nudi potpuno nov pristup u absorpciji viška CO2 iz atmosfere i kojoj su pristupile neke od najrazvijenijih zemalja sveta.
Investicije iz Evropske Unije moraju biti znatno veće i omogućavati stvaranje održivih, kvalitetnijih, bolje plaćenih poslova koji traže kvalifikovanu radnu snagu. Jačanje ekonosmkog sistema i vladavine prava će rezultirati stopiranjem odliva mozgova i radne snage iz regiona. Saradnja država regiona u ovom poslu je ključna, a zajednički infrastrukturni projekti koji će povećati protok roba, ljudi i kapitala su neophodni.
Mora postojati nedvosmislen politički i društveni konsenzus i podrška regionalnoj saradnji. Najviši zvaničnici zemalja regiona moraju biti posvećeni regionalnoj saradnji i uzdržavati se od izazivanja sukoba, koristeći stare i otvorene rane za sticanje političkih poena i negovanje sistema u kojem je iskorišćavanje etničkih i drugih razlika najlakši način za mobilizaciju birača i sticanje popularnosti. Civilni sektor u regionu treba da doprinese ovom procesu i izgradnji mira.

PROČITAJTE REGIONALNU AGENDU 2020-2030 OVDE!!!

Regional-Agenda-2020-2030-ADD-1 Download

avgust 12 2021

Akademija za razvoj demokraije: Odgovor na non-pejper: zajednička vizija budućnosti

RegionalADD Regionalna agenda 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije koju čine lideri, poslanici, ministri, zvaničnici i aktivisti civilnog sektora iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Albanije, Severne Makedonije i Kosova održala je 21, 22. i 23. maja konferenciju u Herceg-Novom u Crnoj Gori tokom koje je dala odgovor na non-paper koji se pojavio u javnosti i dodatno uznemirio region ponovnim crtanjem granica na Balkanu sa davno prevaziđenim konceptom stvaranja država po etničkom principu koji je epilog imao u ratovima devedesetih.

Članovi Akademije za razvoj demokratije uvereni su da je odgovor na pitanje kakva je država mnogo važniji od odgovora na pitanje kolika je država i da alternativa promeni granica po etničkim principima mogu biti samo zajedničke dugoročne politike koje će sve pomenute države demokratizovati, modernizovati i istinski učiniti delom Evrope. Oni su tokom sastanka radili na razvijanju zajedničkih odgovora na brojne probleme sa kojima se suočavaju građani u ovom delu Evrope koji jedinu alternativu vide u napuštanju regiona i ponudili politike koje će dovesti do rešavanja tih problema.

Alternativa izmeni granica po etničkom principu i daljim sukobljavanjima koje nude prevaziđene tradicionalne političke elite na Balkanu mora biti jasna vizija razvoja zasnovanog na demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih sloboda, dostojanstvenom životu, ravnopravnosti, miru, stabilnim institucijama i usvajanju evropskih vrednosti. Ovo zahteva ne samo promenu politika, nego i celokupnog koncepta shvatanja politike, vlasti i prihvatanje etike odgovornosti od strane izabranih predstavnika građana na ovim prostorima. To znači da danas postoji raskorak između tradicionalnih političkih elita u našim zemljama i građana i njihovih potreba i interesa.

Neki od učesnika konferencije i osnivača Akademije za razvoj demokratije su: Ministar pravde u Vladi Severne Makedonije Bojan Maričić, zamenica generalnog sekretara Regional Cooperation Council Tanja Miščević, poslanik Parlamentarne skupštine BiH Saša Magazinović, poslanih u Hrvatskom Saboru Bojan Glavašević, , bivši ministar za evropske integracije u Vladi Crne Gore Aleksandar Andrija Pejović, bivša zamenica premijera Albanije Senida Mesi, bivši poslanici u Skupštini Srbije Balša Božović i dr Aleksandra Jerkov, državna sekretarka za evropske integracije u Vladi Severne Makedonije Kalinka Gaber, potpredsednica PES Women Mija Javornik iz Slovenije, potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje Špetim Gaši iz Kosova, predstavnici civilnog sektora kao i partnerske nevladine organizacije iz svih zemalja regiona.

Konferencija je bila deo u okviru projekta „Regionalna agenda 2020-2030“ koji podržavaju Ambasada Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori, Olof Palme međunarodni centar i fondacija Fridrih Ebert Stiftung.

mart 25 2021

Regionalna rešenja za problem građana

RegionalADD Regionalna agenda 0

Regionalna rešenja za problem građana

U Beogradu je održan sastanak Regionalne akademije za razvoj demokratije tokom kog su poslanici, ministri, zvaničnici i aktivisti iz regiona razgovarali o mogućnostima saradnje u regionu i pronalaženju zajedničkih rešenja za probleme sa kojima se suočavaju sve države zapadnog Balkana.

Učesnici iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Sverne Makedonije i Kosova složili su se da problemi građana ne poznaju granice i da zagađen vazduh, siromaštvo, odlazak mladih iz regiona, pandemije, nedostatak demokratije, loš obrazovni sistem i slabe institucije ne poznaju granice, i da rešenja za ove probleme ne mogu biti parcijalna. Oni su zaključili da je krajnje vreme da države regiona shvate da su saveznici u velikom poslu koji im predstoji, a ne portivnici koji jedni drugima postavljaju prepreke i sapliću jedno druge.

Na samom početku sastanka, učesnicima su se obratili ambassador Švajcarske u Srbiji Urs Šmit, director Fridrih Ebert fondacije u Beogradu Maks Brandle i direktor programa za Zapadni Balkan u Olof Palme Centru Jonas Anderson.

Na konferenciji za medije govorili su neki od osnivača Akademije za razvoj demokratije, poslanik iz Bosne i Hercegovine Saša Magazinović, poslanik iz Hrvatske Bojan Glavašević, državna sekretaria za evropske poslove Severne Makedonije Kalinka Gaber i nekadašnja poslanica Skupštine Srbije Aleksandra Jerkov.

Nakon definisanja tema koje su zajedničke za sve zemlje regiona, Akademija za razvoj demokratije će u narednom periodu razviti politike u ovim oblastima i raditi na tome da rešenja koja nude postanu sastavni deo nacionalnih politika.

mart 4 2021

Prvi sastanak regionalne mreže Regionalna agenda 2020-2030 – Nova rešenja za nove izazove

RegionalADD Regionalna agenda 0

Prvi sastanak regionalne mreže Regionalna agenda 2020-2030 – Nova rešenja za nove izazove

Tokom godina je postalo jasno da nijedan od problema i izazova koji sprečavaju države regiona Jugoistočne Evrope da postanu istinski demokratska društva ne može biti rešen zasebno u pojedinačnim zemljama koje ovaj region čine. Da bi bilo koji od ovih problema bio trajno rešen, svima se mora pristupiti iz regionalne perspektive, a rešenja moraju biti moderna, hrabra, inovativna i do njih se mora doći kroz sveobuhvatni i otvoreni dijalog koji neće izbegavati neprijatne i teške teme i otvorene probleme. Upravo zbog ovoga sve politike koje se usvajaju, razvijaju i implementiraju u regionu moraju da budu proizvod iskrenog, otvorenog, oslobođenog od predrasuda i zajedničkog dogovora zainteresovanih strana u svim zemljama.

Regionalna akademija za razvoj demokratije pokreće upravo jednu ovakvu inicijativu. Cilj nam je da razvijemo i sprovedemo zajednički dnevni red za treću dekadu 21. veka da bi se ponudila rešenja za najznačajnije probleme koji sprečavaju modernizaciju i demokratizaciju regiona, kao i zasebnih zemalja u njemu i da stvorimo mrežu mladih lidera i organizacija civilnog društva koji će usvojene politike aktivno sprovoditi kroz različite aktivnosti.

Projekat podržavaju Ambasada Švajcarske u Srbiji, Friedrich Ebert Stiftung i Olof Palme Centar.

januar 18 2021

Projekat: Regionalna agenda 2020-2030.

RegionalADD Regionalna agenda 0

Projekat: Regionalna agenda 2020-2030.

Cilj projekta

Cilj projekta je da razvije i sprovede zajedničku agendu (dnevni red) za treću dekadu 21. veka da bi se ponudila rešenja za najznačajnije probleme koji sprečavaju modernizaciju i demokratizaciju regiona, kao i zasebnih zemalja u njemu. Projekat podržavaju Ambasada Švajcarske u Srbiji, Friedrich Ebert Stiftung i Olof Palme Centar.

Projekat će biti ostvaren kroz dva zasebna događaja i različite događaje, radionice, sastanke, konferencije, okrugle stolove, panele, debate, policy-labs i druge forme rada koje će najpre definisati osnovne probleme, i, naposletku, ponuditi rešenja za njih, razviti politike, prepoznati mogućnosti i pratiti implementaciju tih politika.

Ishodi projekta

Ishod projkta će biti razvijene politike za čitav regiom u sedam oblasti koje imaju najveći zajednički značaj u svih sedam država. Politike će biti napisane na način da mogu da budu uvrštene u nacionalne planove. One će predstavljati jasne putokaze i smernice preporuka za države, uključujući i listu zakona koji moraju da se promene, preporuke za državne institucije i vlasti, korake koji moraju da se preduzmu… Učesnici projekta su akktivni političari i nosioci vlasti u svojim državama i moći će da zagovaraju implementaciju rešenja.

Politike koje se razviju tokom projekta će postati zakoni prakse, protokoli i zvanične državne politikezemalja u regionu

1. Istraživanje

Pre podržavanja prvog sastanka sprovedeno je detaljno i sveobuhvatno istraživanje o osnovnim problemima u region, temama i izazovima koje stoje pred zemljama regiona, posebno onima koje usporavaju ili blokiraju process evropskih integracija i demokratizacije regiona. Istraživanje će ponuditi, osim tema i oblasti u kojima će se razvijati politike, i osnovne smernice u okviru kojih bi politike treablo da se razvijaju, da bi rešenja koja se nude bila primenjliva, održiva, zajednička i moguća.

Preuzmite rezultate istraživanja

2. Sastanak “Usvajanje dnevnog reda”

Prvi sastanak nosi naziv “Usvajanje dnevnog reda”. Njegov cilj je da definiše oblasti u kojima će se razvijati politike, razmotri sve mogućnosti, politički postavi okvire i pravac za razvoj politika, razmotri sve probleme koji se mogu javiti pri implementaciji politika i usvoji osnovne principe na kojima će se buduće politike razvijati. Osam mladih lidera iz regiona i osam predstavnika NVO sektora iz svake od zemalja će tokom ova tri dana detaljno razmotriti rezultate istraživanja i izabrati i među sobom raspodeliti ko će razvijati koje politike, a zaključci rasprave biće predstavljeni od strane koordinatora za politike na samom kraju događaja, poslednjeg dana na sesiji koja će se užvo prenositi na mrežama.

U periodu između dva sastanka, koordinatori za politike će razviti politike u oblastima za koje su zaduženi, u skladu sa smernicama koje su usvojene na prvom sastanku.

3. Sastanak "Laboratorija politika"

Na drugom sastanku, koji će biti održan u februaru 2021. godine, ove politike će biti predstavljene zainteresovanoj javnosti – stručnjacima, NVO sektoru, univerzitetu, organizacijama studenata i mladih, poslodavcima, međunarodnoj javnosti, relevantnim institucijama i organizacijama u svim zemljama regiona, a, kroz rad zasebnih grupa, oni će moći da aktivno učestvuju u diskusiji i daju svoje mišljenje o politikama u oblastima kojima se bave. Na kraju ovog sastanka, politike u odabranim oblastima će biti usklađene prema onome što su radne grupe usvojile kao zaključke.

Glavni cilj projekta

Razvoj zajedničkih regionalnih politika za ključne oblasti definisanih od strane političara i eksperata iz civilnog sektora, sastanci koji će pokrenuti proces, izmene značajne zakonske regulative, pobočjšanje ponašanja institucija i vlasti, bolji dijalog između institucija i građana.

Ciljevi projekta

Poboljšanje regionalne saradnje i demokratski razvoj
Podizanje svesti o zajedničkim prolemima u regionu
Rešenja ključnih problema u regionu
Promoija porebe za zajedničkim inicijativama u regionu
Jačanje održive mreželjudi i organizacija u regionu

Očekivani rezultati

Razvoj i implementacija zajedničke regionalne strategije i politika u izabraim oblastima, koje će moći da se primenjuju na nacioalni nivoima i koje će značajno unaprediti situaciju i postojeće stanje u državama regiona.

Ovaj projekat su podržali