Srbija 2030 – rat u Ukrajini: Agresija na Ukrajinu godinama planirana, aktivnosti Rusije na Balkanu deo priprema
Na drugom panelu novosadskog događaja u okvoru projekta „Srbija 2030“ razmatrao se najaktuelniji izazov pred kojim se Srbija trenuntno nalazii – agresija Rusije na Ukrajinu, borba protiv ruske propagande, moguće posledice ovog sukoba na Srbiju i na region, kao i uloga koju imaju mediji u istinitom i pravovremenom obaveštavanju građana o ratu u Ukrajini.
Na panelu su govorili Nj.E. Oleksandar Aleksandrovich, Ambasador Ukrajine u Srbiji, Bohdan Ferens, Predsednik SD Platforme koji se uključio direktno iz Ukrajine, Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, prof. dr Milivoj Bešlin, istoričar, Aleksandar Popov, predsednik Centra za regionalizam i jedan od osnivača Igmanske inicijative i Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.
Aktivista i predsednik SD Platforme iz Ukrajine Bohdan Ferens se uključio direktno sa terena iz Ukrajine i naglasio da je situacija u Ukrajini izuzetno teška i u humanitarnom i u bezbednosnom smislu, i da se radi i o borbi između totalitarizma i vrednosti slobode i ljudskih prava. On je upozorio na to da ruska strana pokušava da potisne deo Ukrajinaca u Rusiju i da su građani Ukrajine veoma zahvalni na svoj pomoći koja stiže u Ukrajinu, pre svega iz susednih zemalja, poput Poljske i Mađarske, ali i Nemačke, čija je pozicija bila vrlo delikatna. Ferens je naglasio da je jedno od osnovnih oružja Rusije propaganda i da su borba protiv propagande i borba da se čuje istina o stvarnom stanju stvari od izuzetnog značaja.
Balša Božović, predsedik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, ocenio je da su solidarnost i zajednički aktivizam važni u ovako teškim trenucima i da je ključno građanima objasniti šta je propaganda, a šta istina.
Nj.E. Oleksandr Aleksandrovich rekao je da Ukrajina nikada neće odustati od svog osnovnog cilja, a to je potpuno povlačenje ruskih snaga sa teritorije Ukrajine. On je naglasio da je svaka pomoć dragocena, kao i organizovan prihvat izbeglica u Srbiji i izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Vlada Srbije organizovala ovaj prihvat. On je upozorio na to da će Rusija iskoristiti svaku priliku da destabilizuje odnose u regionu i nakon toga ponudi pomoć u rešavanju kriza koje je sama izazvala. On je rekao da je historija rusko-srpskih odnosa slična istoriji rusko-ukrajinskih odnosa, da će uspeh ruskih pokušaja zavisiti od vlasti država u regionu i mogućnosti da se odupru ruskom uticaju. Ambasador je rekao da se ponekad i interesi vlada država u regionu poklapaju sa ruskim interesima i da opasnost leži i u tome. On je rekao da je bilo očekivani da Rusija pre napada na Ukrajinu stvori male vatre svuda – na Balkanu, u Siriji, Kazahstanu – da bi odvukla pažnju međunarodne zajednice. Ambasador je rekao da već godinama upozorava na to da nasilne grupe koje vlast misli da kontroliše vrlo lako mogu da se otrgnu kontroli i počnu da primaju naloge od različitih struktura u drugim zemaljama. On je izrazio uverenje da će Ukrajina pobediti.
Istoričar prof.dr Milivoj Bešlin dao je istorijski kontekst agresije Rusije na Ukrajinu i konstatovao da Ukrajina nije predstavljala nikakvu opasnost po Rusiju i povukao paralelu sa napadom na Čehoslovačku 1968. godine. On je napad Rusije na Ukrajinu protumačio kao napad na ideju da su demokratija i liberalizam mogući u jednoj velikoj pravoslavnoj slovenskoj zemlji. On je ocenio da je Ukrajina i jednim i drugim Majdanom dokazala da može da se demokratizuje i da gradi građansko i pluralno društvo, da može da ima slobodne izbore i medije i da je Kremlj jedino u tome mogao da vidi bilo kakvu opasnost. On je ocenio da su ideološka potka napada na Ukrajinu dva govora – jedan Vladimira Putina u kom je rekao da Ukrajina ne postoji kao nacija i država, a drugi Sergeja Lavrova kada je rekao da veštačke tvorevine ne treba da postoje. Bešlin je povukao paralelu sa ideologijom velikosrpskog nacionalizma i prepoznao sličnosti u odnosu prema susednim državama čije postojanje srpski nacionalizam takođe dovodi u pitanje.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da smo svedoci dugogodišnjeg malignog uticaja Rusije na ovom području i neprekidnih pokušaja da se situacija u regionu destabilizuje, navodeći Crnu Goru kao trenutno najveću žrtvu tog pogubnog ruskog uticaja. On je rekao da je propušteno više od četvrt veka da se Bosna i Hercegovina učini funkcionalnom državom i servisom građana i da zabrinjava činjenica da je bilo potrebe da se pojačaju snage EULEX-a. Kada je u pitanju Kosovo, Popov je upozorio na događaje od pre nekoliko dana i krizom koja je nastala oko organizovanja izbora na Kosovu i rekao da je u pitanju opasan igrokaz u kom svi akteri imaju svoje interese, a da će definitvne žrtve biti Srbi na Kosovu. Popov je rekao da je u zapadnom delu regiona izražena nedvosmislena podrška Ukrajini i osuda napada Rusije na Ukrajinu, ali da se, kako se pomeramo prema istoku, situacija sve više zabrinjavajuća. Govoreći o Srbiji, Popov je rekao da pokušaji da se „sedi na dve stolice“ mogu biti izuzetno opasni. On je ocenio da će se mnoge stvari u regionu prelamati u zavisnosti od pozicije Srbije. On je ocenio da Otvoreni Balkan i „srpski svet“ ne idu zajedno i da upravo te kontradiktorne poruke koje dolaze iz Srbije sprečavaju stabilizaciju regiona.
Predsednica helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da je priprema agresije na Ukrajinu počela samim dolaskom Putina na vlast, da se ne radi o odluci koja je doneta u trenutku, i da je Putin godinama najavljivao i nagoveštavao da će se upravo ovo desiti. Ona je povukla paralele između „ruskog sveta“ i „srpskog sveta“ i upozorila na to da je „ruski svet“ iz projekta za zaštitu ruskog naroda i ruskog jezika prerastao u pokušaj Rusije da proširi svoj uticaj i teritoriju. Ona se saglasila da nije postojao nijedan razlog koji bi nagoveštavao da bi Ukrajina mogla predstavljati bilo kakvu pretnju Rusiji i da je jedino iznenađenje za Putina činjenica da je Ukrajina pokazala neverovatnu snagu i hrabrost da se odupre tolikoj vojnoj sili kakva je Rusija. Ona je upozorila na to da je Putin uspeo da korumpira mnoge lidere na zapadu i da finansira leve i desne pokrete u različitim zapadnim demokratijama. Činjenica da Zapad neće da interveniše i da samo pomaže uprkos tome što Rusija preti nuklearnim oružjem, i da ta reakcija u mnogome zavisi od toga da li će Rusija pokušati da sprovede i druge aktivnosti na drugim područjima, pre svega u regionu Zapadnog Balkana. Biserko je ocenila da se pred Srbiju postavlja čitav niz pitanja i da se ona nalazi u situaciji u kojoj će uskoro morati da se opredeli. Ona je rekla da je u Srbiji upravo Rusija preko svojih medija pokrenula anti-NATO kampanju i da je uspela i da ostvari prisustvo u svim oblastima javnog života i političkih procesa. Ona je zaključila da je napravljena velika greška u Crnoj Gori kada litije odmah u početku nisu prepoznate kao opasnost i pokušaj destabilizacije organizovan od strane Moskve i ruskih službi.
