CRNOGORSKO-SRPSKI ODNOSI SLOŽENI, RAZLIKE IZRAŽENE, A POTENCIJAL KRIZE KONTINUIRAN
Odnosi između Crne Gore su osetljivi i složeni, i treba im prići realno uz punu svest onog što oni vuku iz istorije, ali i onog čime ih oblikuju aktuelni donosioci odluka, kao i kroz prizmu evidentnih pokušaja da se kriza izazove od strane vlasti u Beogradu, neki su od akcenata juče održanog Plenuma o crnogorsko-srpskim odnosima, koji su Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Regionalna akademija za razvoj demokratije organizovali (ADD) uz podršku Ambasade Švajcarske.
Plenum su, predstavljanjem ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja o odnosima Crne Gore i Srbije kroz komparativni presek, otvorili Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a i Balša Božović, direktor ADD-a. Podsećanja radi, ranije su pojedinačna istraživanja predstavljena odvojeno u Crnoj Gori i Srbiji.
„Razlike u pozicijama i interesima političkih aktera, ali i u velikom delu i među građanima i građankama u Srbiji i Crnoj Gori su ozbiljne i trajne, ali ih ne treba ni potcenjivati ni precenjivati. Dosta toga zavisi kako će se stvari dalje razvijati i kakav će politički kurs Srbija dalje zauzimati u poštovanju međunarodnih sporazuma koje je potpisala. Inače, u ovako traumatičnom spoljno-političkom okviru, s različitim odabranim spoljnopolitičkim destinacijama, ove razlike bi mogle biti i konfliktne“ , naveo je dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u svom komentaru. On je podvukao veliki značaj istraživanja za akademsku zajednicu, ali i donosioce odluka.
Istoričar i predsednik udruženja HIPMONT, Miloš Vukanović, ističe broj neopredeljenih kod pitanja koje definišu vrednosni okvir, poput odnosa prema partizanskom i četničkom pokretu, i važnost obrazovnog sistema uz nedostatnosti koje ga karakterišu. Vukanović je kazao da je netačan, iako decenijski dug, narativ o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. „Određeni broj ljudi jeste bio ugrožen i diskriminisan od strane režima DPS-a, ali zbog političke, a ne nacionalne pripadnosti“, pojasnio je on. „Značajan je podatak kada kao društvo imate toliki procenat onih koji podržavaju agresora, jer je to problem“, zaključio je Vukanović u osvrtu na odnos ispitanika prema rusko-ukrajinskom ratu.
Aleksandar Sekulović, potpredsednik Antifašista Srbije, imao je tri ključna utiska. „Prvi utisak da je veoma kvalitetno urađeno, aktuelno i da može biti od izuzetne koristi donosiocima odluka u obe države. Drugi utisak pokazuje da su Srbija i Crna Gora u velikoj meri dva različita društva, na kulturnom i vrednosnom planu. Treći utisak je da su ispitanici u Srbiji u nekim stvarima pokazali veliku ili primetnu dozu neiskrenosti, posebno oko pitanja državno-pravnog statusa, odnosno nezavisnosti Crne Gore, kao i spoljnog uticaja Srbije na dešavanja u Crnoj Gori, gde izgleda da su davali očekivane odgovore“, naveo je, između ostalog, on.
Slobodan Georgiev, direktor vesti TV NOVA S, smatra da iako je pitanje nezavisnosti Crne Gore u Crnoj Gori 2006. godine završeno, u Srbiji i dalje nije. „U radikalskoj interpretacije istorije, trenutak kada Crna Gora odlazi iz zajednice sa Srbijom, otvara prostor da ode i Kosovo. Fantazija Beograda kao sedišta jedne velike države, kroz instrumetalizaciju srpskog identiteta, jeste da se stvari vrate na period pre 1997, što se i dešava danas u Crnoj Gori“, naveo je on. „Postoji pokušaj da se izazove kriza kojom bi se moglo upravljati Crnom Gorom iz Beograda. To struji od akademske zajednice, gde je dugo uspostavljena imperijalna politika – svi Srbi u jednoj državi, uz dominantan model ugroženosti Srba u regionu i dijaspori, dalje se sliva u obrazovni sistem, a kroz politiku i službe se širi kroz narod, što utiče na mlade i njihove vrednosne modele“ ocenio je Georgiev.
Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, veruje da su rezultati u obe države gori nego što istraživanje pokazuje, ali da za razliku od podeljenog crnogorskog društva u Srbiji postoji visok stepen saglasja koje nije dobro za Crnu Goru. „To saglasje postoji i u medijskoj sferi kada je u pitanju izveštavanje o Crnoj Gori, nezavisno da li se radi o medijima kontrolisanim od strane vlasti ili onima koji se mogu nazvati nezavisnom medijskom scenom“, kazao je on. Đukanović je zaključio da nova struktura vlasti u Crnoj Gori svoje legitimacijske temelje crpi iz litijaškog pokreta, što čini veoma značajnom ulogu SPC.
Mihailo Miletić, predsednik udruženja crnogorskih elektora u Srbiji, smatra da u Srbiji postoji institucionalna ugroženost Crnogoraca, objašnjavajući to preprekama sa kojima se nacionalna zajednica Crnogoraca u Srbiji susreće u procesu biranja svojih predstavnika, ali i diskriminaciji Crnogoraca u obrazovnom sistemu Srbije koji negira crnogorsku istoriju i identitet. Upozorio je i na kontinuirano smanjenje broja Crnogoraca u Srbiji.
„Teško je pronaći priznanje crnogorskog identiteta među elitama u Srbiji“, mišljenja je i istoričar Milivoj Bešlin. Tumačeći rezultate istraživanja, on je kazao da se ne može reći, uz sav autoritarni režim, da postoji preovlađujući strah. „Ako je, ipak, toliko ljudi reklo nešto što se razilazi sa onim što je dominatni narativ elite u društvu, to je dobar znak i činjenica da živimo u mehurima i da sa novim medijima imamo drugačiji odnos prema stvarnosti“, dodao je Bešlin, naglašavajući i značaj društvenih mreža koje su prekinule jednosmerne kanale komunikacije. „Elite stvaraju ekspanzionistički narativ kada je Srbija u pitanju. Druga stvar se tiče narativa zaštite Srba van Srbije, što je najkraća definicija srpskog nacionalizma danas – Srbi van Srbije“, podvukao je on. Bešlin je pojasnio da je vlastima u Srbiji izuzetno bitno da ima srpske liste u zemljama regiona gde postoji srpsko stanovništvo, te da vlasti u Srbiji za Srbe u Crnoj Gori smatraju samo one koji su birači partijskih struktura pod uticajem Vučića, a što, s obzirom na podatke o broju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, znači da većina njih zapravo ne veruje Aleksandru Vučiću.
Milena Samardžić Popović, predsednica Sindikata doktora medicine, ukazala je na potrebu većeg uključenja akademske zajednice u Crnoj Gori i proaktivnijeg pristupa u pisanju svoje istorije. „Crna Gora bi trebalo biti više angažovana na izgradnji svog identiteta, svog jezika – crnogorskog. Izgubili smo jednu šansu, jer je vladajuća elita bila posvećena svojim biznisima, a identitetskim pitanjima, dok je doprinos akademske zajednice izostao, što se odražava kroz negiranje crnogorskog identiteta i zaplenu kulturnih i istorijskih vrednosti“, zaključila je Samardžić Popović.
O značaju veće aktivnosti akademske zajednice i kad je reč o identitetskim pitanjima i srpsko-crnogorskim odnosima, govorila je i profesorica na Univerzitetu Donja Gorica, dr Nikoleta Đukanović. „I civilno društvo nam se svodi na nekoliko nevladinih organizacija. Srećom je uticaj tih NVO veliki, pa se uspeva nadomestiti taj neaktivizam akademske zajednice“, dodala je ona. Đukanović je kazala da se rezultati istraživanja na liniji nekih ranijih u delu vrednosti i da nije čudo što svedočimo retradicionalizaciji mladih kada vidimo da su oni produkt tih autoritativnih režima iz prošlosti. „To dominantno oblikuje njihova stanovišta, a i reflektuje se na pitanja koliko vidimo crnogorski identitet i odnose između Crne Gore i Srbije kao odnose između dve nezavisne države koje treba razvijati na zdravim osnovama, a koliko ih politizujemo na način da ih koristimo za interese političkih elita u Beogradu i sada u Podgorici,“ objasnila je Đukanović.
„Kada su u pitanju odnosi Crne Gore i Srbije i generalno odnosi Srbije sa okruženjem, tu se u prvi plan stavlja teza o etnoteritorijalizaciji, koja se istorijski provlači zadnja dva veka. I u ovom istraživanju se vidi da su najdrastičniji primeri neslaganja upravo pitanje jezika, prihvatanja nezavisnosti, ali i zanimljivo je da najveći disparitet dolazi iz pitanja da li Srbija ima pravo da štiti Srbe u Crnoj Gori gde skoro 80% iz Srbije kaže da ima, dok je u Crnoj Gori isti potvrdan odgovor dalo upola manje ispitanika“, naveo je kulturolog i politički analitičar Srđan Šušnica. On je pojasnio da je ovde reč o zabrinjavajućem trendu koji otvara prostor i u crnogorskom i u srpskom društvu da se na razne vrste intervencija Srbije u Crnoj Gori gleda kao na nešto što je normalno.
Adnan Prekić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, dodao je da, u istorijskom kontekstu, ono što se dešava između Srbije i Crne Gore nije slučajno niti rezultat nekog novijeg političkog delovanja, već da se radi o politici kontinuiteta. „Osnovni problem u komunikaciji između dve strane predstavlja pokušaj vlasti u Srbiji da od Srba u Crnoj Gori napravi dijasporu“, pojasnio je Prekić.
Ovaj događaj deo je projekta „Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!“, koji sprovodi CGO iz Crne Gore u saradnji sa ADD iz Srbije, uz finansijsku podršku Ambasade Švajcarske. Plenum je okupio je oko 50 istoričara, predstavnika akademske zajednice, NVO sektora, novinara i analitičara koji su imali priliku da kroz dijalog daju svoj osvrt na nalaze istraživanja, ali i da doprinesu razumevanju kompleksnosti odnosa Srbije i Crne Gore, a sve u cilju stvaranja novog narativa koji promoviše poštovanje dobrosusedskih odnosa, verskih prava, multietničnosti, multikulturalnosti, evropske vrednosti i ljudska prava.
