Jerkov na Cetinjskom forumu: Bez raskida sa politikama devedesetih nema trajne demokratizacije Srbije

Članica Upravnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije dr Aleksandra Jerkov poručila je na Cetinjskom forumu FORCE 2026 da demokratizacija Srbije zahteva jasan politički i vrednosni raskid sa politikama devedesetih, poštovanje suverenosti susednih država i temeljnu reformu institucija. Govoreći o krizi demokratije na Zapadnom Balkanu i propuštenim prilikama posle 2000. godine, istakla je da izborna smena autoritarne vlasti mora biti praćena razgradnjom sistema koji je omogućio njeno održavanje i obnovu.

„Politike devedesetih jesu doživele vojne poraze i proizvele katastrofalne posledice, ali nije usledio jasan društveni i politički raskid sa idejom koja je do tih posledica dovela. Ostala je predstava da je problem bio u okolnostima, u međunarodnoj zajednici, u lošoj taktici, a da je sam cilj bio opravdan“, rekla je Jerkov.

Prema njenoj oceni, upravo je takvo tumačenje prošlosti omogućilo opstanak uverenja da nacionalistički projekti nisu suštinski pogrešni, već da za njihovo ostvarivanje treba sačekati povoljnije međunarodne okolnosti. U tome vidi i vezu između ratnih politika devedesetih i savremenog koncepta „srpskog sveta“. Jerkov je istakla da iza drugačijeg naziva opstaje ideja da Srbija ima pravo da odlučuje o političkom životu susednih država, da se granice državne vlasti mogu proširivati preko nacionalne pripadnosti i da Beograd predstavlja sve Srbe, bez obzira na to gde žive.

Upozorila je da takva politika ima neposredne posledice po demokratiju u samoj Srbiji. 

„Ako stalno traje neka istorijska bitka, od građana se traži da odlože zahteve za slobodnim medijima, nezavisnim sudovima i pristojnim životom. Nacionalizam tako pruža opravdanje za autoritarnu vlast, a autoritarna vlast održava nacionalizam jer od njega politički živi“, naglasila je ona.

Govoreći o odnosima sa susedima, Jerkov je poručila da Srbija ne može da dovrši demokratizaciju dok drugim društvima osporava pravo da samostalno odlučuju o sebi. Poštovanje susednih država, kako je objasnila, samo po sebi neće obezbediti slobodne izbore ili nezavisno tužilaštvo, ali bez tog vrednosnog zaokreta ostaje prostor da se demokratska prava stalno podređuju navodnom višem nacionalnom interesu.

Posebno se osvrnula na odnos prema Crnoj Gori, ocenjujući da formalno priznanje njene nezavisnosti nije pratilo stvarno prihvatanje suverenosti kod značajnog dela političkih aktera u Srbiji.

„Suverenost podrazumeva i pravo Crne Gore da donosi odluke koje se Beogradu ne dopadaju. Da bira svoju vlast, uređuje svoje odnose i odlučuje o svom evropskom putu. Crnogorski identitet ne može biti tretiran kao neprijateljstvo prema Srbiji“, rekla je Jerkov.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, istakla je da odgovorna politika Srbije podrazumeva poštovanje njenog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i institucija, kao i odustajanje od podrške secesionističkim projektima. Naglasila je da je Republika Srpska deo Bosne i Hercegovine i da politika Beograda treba da doprinosi bezbednom i slobodnom životu ljudi, umesto održavanju očekivanja o budućem prekrajanju granica.

Prema Kosovu je, ocenila je, potreban jednako ozbiljan zaokret: prihvatanje realnosti nezavisnog Kosova i trajno uređivanje odnosa, uz usmeravanje politike na svakodnevni život ljudi, bezbednost srpske zajednice, zaštitu imovinskih i političkih prava i kulturne baštine.

„Politika koja ljude godinama drži u neizvesnosti da bi održavala sopstvenu moć ne može se nazivati brigom o njima“, poručila je Jerkov.

Značajan deo njenog izlaganja bio je posvećen suočavanju sa ratnim zločinima i odgovornosti političkih elita za odnos društva prema prošlosti. Podsetila je na rad Regionalne akademije za razvoj demokratije na analizi medijskog predstavljanja ratnih zločina i ratnih zločinaca, upozoravajući na posledice njihovog vraćanja u javni prostor kao političkih i društvenih autoriteta.

Istakla je da priznavanje genocida u Srebrenici, poštovanje sudski utvrđenih činjenica i obrazovanje koje mladima omogućava da razumeju šta se dogodilo predstavljaju sastavni deo demokratskog razvoja.

„Suočavanje sa prošlošću dugujemo žrtvama, ali i sopstvenom društvu: njegovoj sposobnosti da prepozna i odbaci novu politiku nasilja“, rekla je ona.

Osvrćući se na period posle Petog oktobra, Jerkov je ocenila da izborna pobeda nad Slobodanom Miloševićem nije pretvorena u dovoljno dubok raskid sa sistemom koji ga je održavao. Istovremeno je odbacila izjednačavanje tog perioda sa Vučićevim režimom, podsećajući da su demokratske promene donele stvarne slobode, političku konkurenciju, evropsku perspektivu i mogućnost smene vlasti.

„Upravo zato imamo obavezu da pošteno govorimo o tome zašto ta prilika nije trajno zaštićena. I političke snage kojima sam pripadala imaju svoj deo odgovornosti za te propuste“, navela je Jerkov.

Među ključnim propustima izdvojila je izostanak delotvorne demokratske kontrole službi bezbednosti i nedovoljan raskid veza delova državnog aparata sa kriminalom i političkim centrima moći. Kao konkretan primer nedostatka političke volje navela je nesprovođenje lustracije, dok je ubistvo premijera Zorana Đinđića označila kao pokazatelj snage i spremnosti protivnika demokratskih promena.

Poručila je da reforma službi bezbednosti zato mora biti među prvim zadacima novih vlasti, uz utvrđivanje odgovornosti za političko praćenje, zastrašivanje i zloupotrebu poverljivih podataka.

„Ako takav aparat sačuvate zato što mislite da će sada raditi za vaše ciljeve, ostavljate budućoj autoritarnoj vlasti spremno sredstvo represije“, upozorila je ona.

Jerkov je ukazala i na posledice stranačkog raspolaganja javnim preduzećima, upravom i položajima, koje je slabilo profesionalne standarde i poverenje građana. Naglasila je da nezavisnost institucija mora važiti i kada one istražuju predstavnike nove vlasti, kritikuju ih ili donose odluke protiv njihove volje.

Dodala je da se ne sme zanemariti ni iskustvo građana koji su tranziciju doživeli kao gubitak sigurnosti i dostojanstva. Demokratska politika, prema njenim rečima, mora da obezbedi socijalnu sigurnost, dostupno obrazovanje i zdravstvo i jednaku zaštitu pred zakonom.

Današnji nosioci promena, zaključila je, ne smeju ponoviti pretpostavku da sam odlazak jednog čoveka rešava problem. Potreban je javan i proverljiv plan obnove institucija, individualna odgovornost utvrđena u pravičnim postupcima i stalna kontrola vlasti od strane građana, medija i civilnog društva.

„Niko ne dobija pravo da bude izuzet od nje zato što je učestvovao u rušenju autoritarnog režima. Uspeh promena meriće se time da li smo napravili sistem u kome nijedan sledeći predsednik, premijer ili stranka neće moći da potčine državu sebi. To je posao koji ovoga puta moramo da završimo“, poručila je Jerkov.

Peti Cetinjski forum FORCE 2026 održava se 11. i 12. novembra u Vladinom domu na Cetinju, pod nazivom „Izvan granica – geopolitika, ljudska prava i liderstvo u (ne)povezanom svijetu“. Forum organizuju Fakultet za crnogorski jezik i književnost, Crnogorski PEN centar i WestBalkanNet, uz partnerstvo Regionalne akademije za razvoj demokratije i drugih institucija. Jerkov je učestvovala na panelu posvećenom pitanju ukorenjenosti demokratije na Zapadnom Balkanu, zajedno sa Milenom Bešić, Emirom Pilavom i Tomislavom Markovićem, uz moderaciju novinarke Vjere Ljuljđuraj.