Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Novi Ustav Bosne i Hercegovine mora biti plod širokog društvenog dogovora, odgovornosti struke i politike
Peti Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? održava se u Sarajevu od 6.do 8. juna i, kao i svake godine, okupiće veliki broj stručnjaka, zvaničnika, organizacija, akademskih i državnih institucija i donosilaca odluka, kao i predstavnika medija, diplomatskih izaslanstava i akademske zajednice.
Ove godine, partner Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Novog Sada i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice u organizaciji Plenuma je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, a on se realizuje uz podršku Evropskog fonda za Balkan. Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? jedna je od najznačajnijih regionalnih inicijativa koja okuplja istaknute organizacije civilnog društva, stručnjake i aktiviste koji se bave temom demokratije, pomirenja i regionalne saradnje.
Sarajevski plenum su juče popodne otvorili na Fakultetu političkih nauka prof. dr Sead Turčalo, dekan FPN US, Balša Božović, izvršni direktor ADD-a, Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, i Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) koji je i podržao ovo izdanje plenuma. Usledili su razgovor sa prvim predsednikom Slovenije Milanom Kučanom o tome koliko raspad Jugoslavije još uvek utiče na političke prilike na Zapadnom Balkanu, kao i diskusija o temi “POLITIKA I RELIGIJA – GDE POČINJE (ZLO)UPOTREBA?” sa istaknutim stručnjacima: prof. dr Dubravkom Stojanović, prof. dr Dinom Abazovićem, prof. dr Bobanom Batrićevićem i prof. dr Brankom Sekulićem.
Drugi dan plenuma otvoren je panelom „Bosna i Hercegovina i potreba za novim Ustavom“ na kom su govorili Sabina Ćudić, poslanica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Sandra Benčić, zastupnica u Hrvatskom saboru, dr Slaven Kovačević, stručnjak za geopolitiku i evroatlantske integracije i z Sarajeva, dr Lejla Balić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i prof. Čedomir Čupić, profesor u penziji iz Srbije.
Profesor Čedomir Čupić rekao je da je kada govorimo ovoj temi politički nivo suštinski i da Bosna i Hercegovina svojim ustavom nije definisana kao država, nego kao demokratija. On je rekao da mu se čini da je ona jedinstven primer konfederacije od dva entiteta i da se u njoj mešaju etnički i građanski princip, te da je karakteristično da njen naziv nije dodeljen prema etničkom određenju, već prema prostornom, što je velika prednost. Veliki uticaj na funkcionisanje Bosne i Hercegovine ima religijska pripadnost građana. Da je rat razorio pojedinca kao politički subjekat, da su umreženi posebni identiteti, u ovom slučaju religijski i etnički, nadvladali građanski identitet koji je ideal svakog društva i da je nestao pojedinac kao politički subjekt. On je zaključio da se ovakav ustav u političkom kontekstu Bosne i Hercegovine ne može promeniti i da je jedina prilika da se on promeni hitan prijem Bosne i Hercegovine u Evropsku uniiju, a da svaka promena mora da podrazumeva jačanje prava građanina i centralne države, koji su osnovni uslovi za funkcionisanje Bosne i Hercegovine kao države.
Zastupnica u Hrvatskom saboru Sandra Benčić istakla je da stranka „Možemo“ smatra da se pitanje zaštite hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini ne može rešiti bez sagledavanja celokupnog političkog konteksta u toj zemlji. Ona je naglasila da same ustavne promene koje trebaju Bosni i Hercegovini moraju biti završetak jednog političkog i stručnog procesa i dijalog oko završetka dizajna Bosne i Hercegovine kao celovite demokratske države koji će uključivati ravnotežu između građanskih i kolektivnih prava. Ona je rekla da je ovo par excellence političko pitanje koje je do sada bilo blokirano zbog činjenica da političkim elitama odgovara status quo, što je ključni problem i da bez drugačijih političkih snaga i drugačijeg političkog uticaja ne može doću do tog toliko potrebnog dijaloga. Ona je dodala da građani Bosne i Hercegovine nisu imali priliku da razgovaraju o tome kakvu državu i kakvu vlast žele, a da taj proces mora biti povezan sa procesom priključivanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Ona je naglasila da je ustav pre svega politički dokument, a tek nakon toga pravni. Istakla je i problem toga što građani Bosne i Hercegovine nisu jednaki pred zakonom o čemu svedoče i presude Evropskog suda za ljudska prava, a da je od ključnog značaja kako se Hrvatska i Srbija odnose prema ovim pitanjima. Ona je zaključila time da hrvatska politika može pružati podršku, ali da ne sme biti ta koja nudi bilo kakva rešenja Bosni i Hercegovini, da to moraju biti građani Bosne i Hercegovine.
Poslanica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sabina Čudić naglasila je da je ustav Bosne i Hercegovine donet pre svega kao način da se zaustavi rat i da je to njegov najveći uspeh. Ona je naglasaila da je pitanje izmene ustava šire društveno pitanje koje mora podrazumevati učešće eksperata, odgovornost akademske zajednice i da bude izmešteno od isključivog odlučivanja političara, budući da najveći deo političke zajednice direktno profitira iz postojećeg stanja, i crpi svoj legalitet upravo iz načina na koji je Bosna i Hercegovina trenutno organizovana.
