Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Srbija i Zapadni Balkan – za konflikt je dovoljan jedan agresivni akter

Peti Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? održava se u Sarajevu od 6.do 8. juna i, kao i svake godine, okupiće veliki broj stručnjaka, zvaničnika, organizacija, akademskih i državnih institucija i donosilaca odluka, kao i predstavnika medija, diplomatskih izaslanstava i akademske zajednice.

Ove godine, partner Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Novog Sada i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice u organizaciji Plenuma je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, a on se realizuje uz podršku Evropskog fonda za Balkan. Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? jedna je od najznačajnijih regionalnih inicijativa koja okuplja istaknute organizacije civilnog društva, stručnjake i aktiviste koji se bave temom demokratije, pomirenja i regionalne saradnje.

Treći panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen ulozi koju Srbija ima na Zapadnom Balkanu. Govornici na panelu bili su Azem Vlasi, političar i advokat sa Kosova, Izabela Kisić, zamenica predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava, Branislav Radeljić, profesor i konsultant, Roman Jakič, bivši ministar odbrane u Vladi Republike Slovenije i Adelheid Woelfl, novinarka iz Austrije. Panel je moderirao Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Azem Vlasi je rekao da je krvavi raspad Jugoslavije započeo režim Slobodana Miloševića na Kosovu i da su tada svi okretali glavu misleći da Srbija ima neki problem sa Kosovom i da to nije problem Jugoslavije. On je istakao da je tada započeo sukob as velikosrpskom politikom čiji su temelji postavljeni Memorandumom SANU iz 1986. godine, a da je sukob nastavljen 1989. godine kada je silom ukinuta autonomija Kosova, kao i da su bili retki oni koji su tada prepoznali šta se zapravo dešava verujući da se na Kosovu brani Jugoslavija. On je istakao da je danas Kosovo u punom smislu reči, sa funkcionalnim institucijama i da je u tom smislu ostvarilo svoje ciljeve. Rekao je da je Kosovo iz prošlosti izvuklo velike pouke jer je u fokusu srpske politike od Miloševića pa sve do danas. Naglasio je da Srbija u Ustavu Kosoo naglašava više nego Vojvodinu. Rekao je da Srbija od Zajednice srpskih opština pokušava da napravi poseban entitet povezan sa Vladom Srbije i da ne želi da zatvori to pitanje sa Kosovom. Analizirajući ideju Zapadnog Balkana, rekao je da smatra da se radi o Vučićevoj ideji na koju je Edi Rama ispočetka naivno naseo, a da je duboko uveren da se radi o srpsko-ruskom projektu, iz kog je Rama vrlo brzo izašao shvativši o čemu se radi.

Branislav Radeljić rekao je da je ključni termin, kada razgovaramo o državama u okvirima regionalnih odnosima,moć. Bilo da je u pitanju borba za moć, konsolidacija moći ili manifestacija moći, moć se uvek nalazi u centru delovanja država, a Srbija nije izuzetak u tom smislu. On je istakao da je važno da postavimo pitanje zbog čega režim u Srbiji dobija podršku zapada, iako je jasno da neprekidno nastoji da obezbedi sebi alternative i ne opredeli se jasno za članstvo u EU.

Roman Jakič, bivši ministar odbrane u Vladi Republike Slovenije, rekao je da, kada pričamo o Srbiji, moramo gledati period pre, tokom i nakon raspada Jugoslavije i da, kada je u pitanju, period pre, moramo biti svesni da se Jugoslavija nije raspala zato što nije bilo rešenja, nego zato što su sva ponuđena rešenja odbijana od strane Slobodana Miloševića. Ono što se dešavalo tokom raspada Jugoslavije nije potrebno posebno objašnjavati u Sarajevu na koje je u proseku padalo 329 granata dnevno tokom najduže opsade grada u istoriji ratovanja i u državi u kojoj je počinjen genocid. Kada su u pitanju dešavanja posle raspada Jugoslavije, Jakič je istakao da je Srbiji potreban demokratski orijentisan lider koji bi bio vizionar, koji bi stvorio mostove i prepoznao evropske vrednosti. On je zaključio da je upravo zbog nedostatka takve politike Rusija pojačala svoj uticaj, ne samo u Srbiji, nego na zapadnom Balkanu, a da se uticaj Rusije ne ograničava samo na klasičnom značenju tog termina, nego da ona želi da ima mogućnost da provocira različite konflikte koji za cilj imaju da odvrate pažnju od onoga što Rusija radi. Govireći o Crnoj Gori, rekao je da je žalosno što je Crna Gora za četiri godine uspela uništiti i srozati stepen razvoja na kom je radila dve decenije.

Adelheid Woelfl istakla je da je Vučić od samog dolaska na vlast imao podršku moćnihs stranaka iz Evropske stranke naroda kojoj njegova stranka pripada (EPP). Mnogi političari u Evropi su mislili da će Edi Rama i Aleksandar Vučić ubrzati evropske integracije i da je Srbija tretirana kao prvak u evropskim integracijama, mada to nije odgovaralo istini. Ona je ukazala na to da je izuzetno opasno to što su mnogi prihvatili čak i njegov stav da su granice na Balkanu podložne izmenama o kojima se može pregovarati.

Izabela Kisić rekla je da je Srbija i danas zarobljena u nacionalizmu iz devedesetih godina i da bi u Srbiji na fakultetima debata poput ove bila nemoguća. Ona je naglasila da to ne znači da studenti i mlađe generacije nisu zainteresovane, da je Rezolucija UN o Srebrenici otvorila ovu temu u društvu. Ona je rekla da je ova rezolucija u tim smislu izuzetno važna i da je neophodno da međunarodna zajednica insistira na njenom sprovođenju, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, Kisić je rekla da Srbija očekuje promenu geopolitičkih okolnosti, da se nada na će Ukrajina izgubiti rat i da će to stvoriti jednu novu sliku sveta. Ona je naglsaila da, iako režim u Srbiji deklaraitvno govori da je na evropskom putu, stalno naglašava da su geopolitičke okolnosti promenljiva kategorija i da je jasno i da se ponaša u skladu sa tim svojim uverenjem. Ona je zaključila time da je važno istaći da se ova politika ne može vezivati ni za jednog čoveka – ni za Miloševića u prošlosti, ni za Vučića u sadšnjosti. Istakla je u Srbiji na delu pozajuća aneksija Republike Srpske i da i usvajanje dokumenata i narativ koji prati brojne događaje organizovane od strane države, uključujući i Svesrpski sabor najavljen za 8. jun, kao i da će dešavanja u narednom periodu u mnogome zavisiti od međunarodnih okolnosti. Ona je rekla da strahuje da je stvarni cilj nacionalističkih elita u Srbiji Republika Srpska. Komentarišući stvaranje Zajednice srpskih opština, ona je rekla da smatra da Vlada Srbije u tome vidi mogućnost za podelu Kosova, i da veruje da je tako nešto ona i obećala kosovskim Srbima, čime ih drži u stalnoj situaciji konflikta.