Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? u Sarajevu: Uticaj evropskih i američkih izbora na region – Zapadni Balkan nije u fokusu političkog zapada

Peti Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? održava se u Sarajevu od 6.do 8. juna i, kao i svake godine, okupiće veliki broj stručnjaka, zvaničnika, organizacija, akademskih i državnih institucija i donosilaca odluka, kao i predstavnika medija, diplomatskih izaslanstava i akademske zajednice.

Ove godine, partner Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Novog Sada i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice u organizaciji Plenuma je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, a on se realizuje uz podršku Evropskog fonda za Balkan. Regionalni plenum Quo vadis, Balkan? jedna je od najznačajnijih regionalnih inicijativa koja okuplja istaknute organizacije civilnog društva, stručnjake i aktiviste koji se bave temom demokratije, pomirenja i regionalne saradnje.

Četvrti panel na ovogodišnjem plenumu bio je posvećen uticaju koji će evropski i američki izbori imati na Zapadni Balkan. Govornici na panelu bili su dr Srđan Darmanović, profero na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore i bivši minister spoljnih poslova, dr Jasmin Mujanović, politikolog iz Sjedinjenih Američkih država, prof. dr Vesna Pusić, bivša ministarka evropskih integracija i vanjskih poslova u Vladi Hrvatske, Dimitrije Milić, politikolog iz Srbije i Adnan Čerimagić, analitičar, Inicijativa za evropsku stabilnost iz Nemačke. Moderatorka je bila Jasmina Kos.

Adnan Čerimagić svoje izlaganje je započeo analizom uticaja evropskih izbora na region i konstatovao da je ključno pitanje da li će izbori za Evropski parlament stvoriti uslove za značajnu reformu Evropske unije, budući da od nje zavisi i sudbina celokupne politike proširenja. Izbori za Evropski parlament će imati dvojak uticaj – najpre na samopouzdanje Berlina i Pariza, ali I na samopouzdanje drugih centara u Evropskoj uniji. Neki rezultati koji su već stigli ukazuju na to da ekstremno desničarske stranke ne ostvaruju toliki uspeh koliko je očekivano, što ukazuje na to da će rezultati biti neizvesni do kraja i da ćemo tek u nedelju uveče dobiti odgovore na mnoga pitanja. Od rezultata izbora u mnogome će zavisiti i odluka o tome ko će biti nosilac politike proširenja, što je od ključnog značaja za Zapadni Balkan i politike koje će EU zauzeti prema njemu. On je postavio pitanje da li je priča evropskih integracija jedina priča u regionu, ili je samo jedna od priča. Rekao je da se na primeru Severne Makedonije vidi debakl one EU koja se zasniva na demokratskim reformama, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, vladavine prava i jakih institucija, a da se iz tog kraha izrodila ubedljiva pobeda VMRO na izborima pre nekoliko nedelja.

Srđan Darmanović u uvodnom izlaganju je rekao da je ovo godina izbora u svetu, da su u Nekima, poput Rusije, Belorusije ili Azerbejdžana oni održani samo formalno, dok u nekima građani zaista odlučuju o tome na koji način će živeti. Istakao je da poslednje projekcije pokazuju da nema razloga da verujemo da će EU drastično promeniti politiku proširenja i da nećemo prisustvovati velikom potresu kada je u pitanju politička slika Evrope. Kada su u pitanju američki izbori, on je rekao da je verovatno da bi demokratska administracija nastavila sa sadašnjom politikom, ali da je jasno da mnoge retrogradne snage u regionu željno iščekuju Trampovu pobedu. Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, on je rekao da se ona nalazi pod velikim pritiskom, ali da je konstalacija snaga sada takva da srpske nacionalističke stranke nemaju većinu u društvu, premda će možda ući u vlast. Naglasio je da se Vlada legitimiše kao proevropska i prozapadna, ali da crkva zadržava svoj uticaj.

Jasmin Mujaković fokusirao se na uticaj američkih izbora na situaciju u region. Rekao je da je verovatno da će Bajden pobediti, uz malu razliku, i da je sigurno da bi pobeda Donalda Trampa bila katastrofalna I za SAD I za njenu poziciju u svetu, kao I za sve saveznike SAD, pre svega za Ukrajinu. Podsetio je na to da je, što se tiče Zapadnog Balkana, Bajdenova administracija bila veliko razočarenje, Ona je u nekom smislu predstavljala nastavak Obamine politike prema regionu, a Obamina administracija je karakteristična po tome što ju Balkan uopšte nije interesovao i da je za vreme sadašnje Bajdenove administracije došlo do pogoršanja situacije u svim zemljama regiona. On je rekao da začuđuje podrška koju režim u Srbiji dobija od američke ambasade i da se čini da ne postoji stvar koju režimu Srbiji može da uradi da bi pokazao političkom zapadu da mu nije partner. Ocenjujući situaciju u Bosni i Hercegovini, on je rekao da su stvarni problemi zapravo zvanični Beograd i zvanični Zagreb, a ne Dodik ili Čović, i da upravo tu i treba tražiti rešenja.

Vesna Pusić je, komentarišući ovu temu, konstatovala da je teško povući paralelu između evropskih izbora i bilo kojih drugih izbora, budući da je Evropski parlament, u smislu nadležnosti i kreiranja politike, mnogo drugačiji od svih drugih parlamenata u svetu i da sve važne odluke donosi zapravo Evropsko veće. U tom smislu, ocenila je ona, oni su pre pokazatelj u kom će se pravcu kretati buduće politike zemalja članica, a ne toga da će EU zauzeti neke nove politike, posebno ne kada je u pitanju Zapadni Balkan. Govoreći o izborima u SAD, ona je rekla da, iako su sve kritike Bajdenove administracije i njene politike prema Zapadnom Balkanu opravdane, moramo držati na umu da je alternativa, odnosno, dolazak Trampa na vlast, mnogo gora i da bi to značilo da bi na ovim prostorima moglo biti čak i rata, a da je pitanje šta bi se dogodilo sa Evropskom unijom, te da bi to bila jedna globalna tragedija. Ona je ocenila i da su početak Vučićevog mandata 2012. i otvaranje pregovora bili prilika za Srbiju da nepovratno krene putem evropskih integracija, ali da je ta šansa propuštena. Ona je zaključila time da treba biti svestan da, kada god političari govore o tome kako neće dozvoliti dominaciju Zapada, zapravo su to pokušaji da se u društvu stvori atmosfera da se sa sumnjom gleda na ceo sistem demokratskog uređenja zemalja.

Dimitrije Milić je rekao da politika balansiranja kada je u pitanju spoljna politika Srbije započela još 2008, kada je počela ekonomska kriza i kada su ekonomske prilike otvorile prostor za druge uticaje, pre svega kineske. Nezapadni i nedemokratski akteri su iskoristili priliku koja im se ukazala, a tome na ruku je išlo i biračko telo u Srbiji koje se okrenulo antizapadnjaštvu ili evroskepticizmu, proruskom sentimentu, što je političkim elitama suzilo manevarski prostor da nude čistu proevropsku priču. U osnovi toga je to što u Srbiji još od devedesetih godina postoji percepcija da je liberalni svetski poredak usmeren isključivo na štetu Srbije i da samo treba sačekati da se taj poredak uruši.