PLENUM 2026: Crna Gora može vratiti kredibilitet proširenju EU, ali geopolitički interesi ne smeju potisnuti demokratiju
Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji može biti istorijski uspeh, ali samo ako bude praćeno suštinskom demokratskom transformacijom, jačanjem institucija i vladavine prava. Geopolitička važnost Zapadnog Balkana ne sme postati zamena za njegovu demokratizaciju, niti se stabilnost može graditi na strahu, koncentraciji moći i potiskivanju odgovornosti. To su neke od ključnih poruka sa zvaničnog otvaranja sedmog izdanja regionalne konferencije PLENUM 2026 „Crna Gora na pragu Evropske unije: evropska budućnost Zapadnog Balkana između demokratije i geopolitike“, koja se održava od 8. do 10. novembra u Podgorici.
Konferenciju su otvorili ispred organizatora Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO), Balša Božović, direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD), Valida Repovac Nikšić, prodekanica za naučnoistraživački rad Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, i Samir Beharić, programski menadžer za istraživanja, javne politike i zagovaranje Evropskog fonda za Balkan (EFB).
Daliborka Uljarević je ocenila da se ovogodišnji PLENUM održava u trenutku koji može predstavljati prekretnicu za Crnu Goru i Zapadni Balkan, ali je upozorila da približavanje članstvu ne znači automatski i suštinsku spremnost. „Biti blizu Evropskoj uniji nije isto što i biti spreman da se u nju uđe. Evropske integracije moraju voditi promeni načina upravljanja državom, funkcionisanja institucija i zaštite prava građana. EU ne sme biti nagrada političkim strukturama za vođenje pregovora na talasu oživljene politike proširenja, već potvrda da je društvo postalo demokratskije, institucije profesionalnije, a građani slobodniji i sigurniji“, poručila je Uljarević.
„Geopolitička važnost Zapadnog Balkana ne može biti zamena za njegovu demokratizaciju“, upozorila je Uljarević u osvrtu na obnovljeni geopolitički značaj proširenja, navodeći da je to prilika za region, ali i da nosi rizik relativizacije demokratskih kriterijuma i davanja prednosti političkoj stabilnosti u odnosu na vladavinu prava.
Istakla je i odgovornost domaćih institucija, podsećajući da se reforme moraju sprovoditi zbog građanstva koje zaslužuju funkcionalne institucije, nezavisno pravosuđe i jednaku zaštitu prava. „Evropska unija ne može želeti demokratiju u našim državama više nego što su naše institucije spremne da je izgrade i zaštite“, kazala je.
Govoreći o izazovima Crne Gore, Uljarević je naglasila da se uspeh evropskog puta neće meriti samo datumom pristupanja, već kvalitetom institucija i njihovom otpornošću na političke pritiske. Upozorila je i da se brzina reformi ne sme ostvarivati nauštrb njihovog kvaliteta, kao ni da se evropska budućnost regiona može graditi na selektivnom odnosu prema ratnoj prošlosti.
„Demokratska snaga države ne ogleda se u tome koliko vlast može da kontroliše društvo, već koliko su institucije sposobne da kontrolišu vlast. Nama je nasušno potrebna vladavina prava, a ne nečije pravo da vlada“, istakla je, uz ocenu da stabilnost zasnovana na strahu, poslušnosti i koncentraciji moći nije održiva.
„Članstvo Crne Gore u EU može biti istorijski uspeh. Ali istorijski promašaj bio bi da u Uniju uđemo, a da pritom ne promenimo obrasce vladanja koji su nas decenijama udaljavali od njenih vrednosti. Zato naš cilj ne sme biti samo članstvo u Evropskoj uniji, već Crna Gora u kojoj građanke i građani žive evropske vrednosti i uživaju prava i standarde koje odavno zaslužuju“, zaključila je Uljarević.
Balša Božović istakao je da se ovogodišnji PLENUM održava u izuzetno važnom političkom trenutku, nakon izbora u Bosni i Hercegovini, Srbiji i SAD, koji dodatno naglašavaju značaj tema o kojima će se razgovarati. “U središtu ovog PLENUMA je ulazak Crne Gore u Evropsku uniju. To je od suštinskog značaja za samu Crnu Goru, ali i za ceo Zapadni Balkan. Članstvo Crne Gore pokazalo bi da je proširenje ponovo moguće. Zato ćemo razgovarati i o otvorenim pitanjima sa Hrvatskom. Njih treba rešavati paralelno sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja do kraja godine. Čekanje da se jedno završi da bi drugo počelo samo bi usporilo oba procesa,”naglasio je Božović.
Osvrćući se na političke promene u Srbiji i njihov mogući uticaj na stabilnost i evropsku perspektivu regiona, poručio je da „samo demokratska Srbija, koja poštuje suverenitet svojih suseda, može trajno doprineti regionalnoj bezbednosti i sopstvenoj evropskoj budućnosti po meri građana koji su glasali za promenu“.
Ukazao je i na promene u transatlantskim odnosima, ističući potrebu da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu i nastavi podršku Ukrajini u suočavanju sa ruskom agresijom, jer od evropske bezbednosti zavisi i stabilnost Zapadnog Balkana. „Mislim da je ovo vreme za politiku velikih ambicija i brže približavanje punopravnom članstvu u EU. Evropa se ujedinjuje, a mi ne smemo da zaostanemo. Izuzetno su zanimljiva vremena ispred nas“, zaključio je Božović.
Prof. dr Valida Repovac Nikšić izrazila je zadovoljstvo što je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu jedan od partnera regionalnog skupa, naglašavajući značaj saradnje i stvaranja prostora za otvoren, argumentovan, kritički i interdisciplinaran dijalog o ključnim političkim i društvenim izazovima Zapadnog Balkana.
Posebno se osvrnula na značaj mogućeg članstva Crne Gore u EU za čitav region, kao i na domete politike proširenja u odgovoru na aktuelne demokratske i bezbednosne izazove. „Napredak Crne Gore, potvrđen i najnovijim izvještajem Evropske komisije, može predstavljati važan podsticaj i ohrabrenje za ceo region. Istovremeno, zabrinutost izaziva izostanak reformskog pomaka i gotovo potpuna blokada evropskog puta Bosne i Hercegovine“, navela je Repovac Nikšić.
Govoreći o političkim procesima u Srbiji, ukazala je na ohrabrujući značaj građanske mobilizacije i političkih promena koje mogu doprineti relaksiranju odnosa i jačanju regionalne stabilnosti. „Put evropskih integracija ne bi trebalo svoditi isključivo na formalno ispunjavanje kriterijuma, već ga je potrebno razumeti kao proces koji treba da pokrene suštinsku i dugoročnu društvenu transformaciju. Taj iskorak podrazumijeva izgradnju društava utemeljenih na poverenju, solidarnosti, uvažavanju i jednakim mogućnostima, jačanje društvene kohezije i razvoj kulture dijaloga i saradnje“, ocijenila je Repovac Nikšić, dodajući da takva transformacija zahteva kontinuirano suočavanje s prošlošću i rad na pomirenju.
„Evropska perspektiva Zapadnog Balkana može biti dugoročno održiva samo ukoliko, uz institucionalne reforme, doprinosi prevazilaženju društvenih i političkih podela, jačanju demokratske kulture i stvaranju uslova za pravedniju, sigurniju i prosperitetniju budućnost svih građana regiona“, zaključila je Repovac Nikšić.
Samir Beharić je naglasio značaj političkih promena i rastućeg građanskog angažmana, posebno među mladima. „U različitim delovima sveta svedočimo sve snažnijem talasu demokratskog otpora autoritarnim politikama – od Mađarske, preko Srbije prošlog meseca, do SAD prošle nedelje. Ohrabruje i činjenica da ovaj talas prati visoka izlaznost glasača, posebno onih mladih, koji ne oblikuju političku stvarnost samo na ulicama, kroz proteste, već sve aktivnije i na biralištima, pa i na izbornim listama“, kazao je Beharić.
Istakao je i da su takvi trendovi važni za Zapadni Balkan. „Za naš region, koji stremi ka članstvu u EU, ovo su pozitivni trendovi jer mladi nisu samo budućnost naših demokratija – oni već sada predstavljaju jedan od njihovih ključnih stubova i pokretača političkih promjena“, naveo je Beharić.
U tom kontekstu, akcentovao je značaj PLENUMa kao prostora za razmenu ideja, povezivanje i zajedničko delovanje onih koji dele demokratske vrednosti, posebno u vremenu kada njihova zaštita zahteva solidarnost i saradnju.
PLENUM je okupio oko 70 predstavnika institucija, akademske zajednice, civilnog društva i stručnjake iz Crne Gore, regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije, otvarajući prostor za razmenu različitih perspektiva o demokratskoj i evropskoj budućnosti regiona.
