PLENUM 2026: Političke promene u Srbiji bude nadu za region, ali suštinski zaokret tek treba dokazati

Pobeda Studentske liste u Srbiji je pobeda nad režimom koji je gušio slobode, svađao zemlju sa susedima i koji je bio duboko kriminalizovan. Ta pobeda budi nadu za regionalno pomirenje, ali uz oprez, jer nas to uči dosadašnje iskustvo, poručeno je na trećoj radnoj sesiji regionalne konferencije PLENUM 2026, koju Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) i Centar za građansko obrazovanje (CGO) organizuju zajedno sa Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Sarajevu i Evropskim fondom za Balkan (EFB).

Na panelu „Stabilnost u regionu: koliko je region sigurniji nakon izbora u Srbiji i Bosni i Hercegovini?” novinar Adnan Rondić razgovarao je sa Sašom Magazinovićem, poslanikom u Parlamentarnoj skupštini BiH, dr Nemanjom Batrićevićem, saradnikom u nastavi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore, i Nadom Kolundžijom, nekadašnjom poslanicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

„Režim koji smo imali nije bio samo režim koji je gušio slobode. To je bio režim koji je sejao mržnju, svađao zemlju sa kim je god stigao, naročito sa susedima. To je bio režim koji je duboko kriminalizovan. Svaka zemlja ima mafiju, ali Srbija je imala mafiju na vlasti“, kazala je Nada Kolundžija, uz napomenu da nakon pobede Studentskog pokreta predstoji težak posao odbrane slobode.

Batrićević je ocenio da promene u Srbiji predstavljaju pozitivan korak. „No, iz perspektive Crne Gore još je rano za slavlje i zaključke o njihovim dugoročnim efektima. Moj je utisak da se u Crnoj Gori češće menja intenzitet političkih procesa nego njihova suština. Ovaj film smo već gledali i imali smo situacije u kojima liberalne snage u Srbiji dobiju na značaju“, kazao je Batrićević.

Govoreći o mogućem uticaju promena u Srbiji na Crnu Goru, istakao je da bi unutrašnji politički sukobi i borba za prevlast mogli usmeriti pažnju srpskih političkih aktera na unutrašnja pitanja, čime bi se smanjio prostor za dosadašnje delovanje prema Crnoj Gori. „Vučić je izgradio neobičan spoj političke moći, kontrole medija i povezanosti sa kriminalnim strukturama, zbog čega je i Crna Gora bila na udaru. Nove vlasti neće raspolagati istim resursima, čak i ako budu imale takve namere, i mislim da je to važan faktor“, naveo je Batrićević.

Ipak, upozorio je da promena vlasti sama po sebi ima ograničene domete i da ne mora nužno doneti suštinsku promenu političkog odnosa Srbije prema Crnoj Gori. „Iz ugla Crne Gore, taj odnos je uvek bio isti. Možda na procese u Srbiji gledam previše iz naše perspektive, ali zbog istorijskog iskustva i trauma postoji i određena doza skepse. To, međutim, ne znači da sam skeptičan prema dugoročnim efektima aktuelnih promena“, pojasnio je Batrićević.

„Građani Srbije su na izborima jasno pokazali protiv čega su glasali, ali još nije sasvim izvesno za kakvu su političku alternativu dali podršku. Definitivno znamo da su ljudi glasali protiv Vučića, njegove bahatosti i kriminalizovanog režima, u kojem je kriminal dostigao takve razmere da je praktično normalizovan“, ocenio je Saša Magazinović, dodajući da je i Milorad Dodik, kao Vučićev blizak saveznik, bio jedan od faktora koji su dodatno mobilisali birače, posebno mlade. On smatra da su i pojedini stariji građani, koji bi inače podržali Vučića, svojim neizlaskom na izbore doprineli njegovom porazu.

Osvrćući se na odnos Vučića i Dodika, ocenio je da je njihovo političko savezništvo praktično završeno već u izbornoj noći, kada je Dodik počeo da uspostavlja kontakte sa pobednicima izbora. Podsetio je da je Dodik i ranije menjao političke saveznike u Srbiji, navodeći primjer Borisa Tadića. „Dodik je pre svega trgovac, sa istančanim osećajem za političko preživljavanje. Kada mu se suzi manevarski prostor, njegov odgovor je da napadne još agresivnije“, kazao je Magazinović. Smatra da su Dodikovi aktuelni zahtevi neostvarivi, ali da se njegova izborna podrška ne sme zanemariti, uz ocenu da bi njegov rezultat bio znatno lošiji da su izbori u Srbiji prethodili onima u BiH.

Kolundžija podvlači da se preko noći ne može desiti pomirenje i regionalni mir, ali je sigurna da će, ukoliko Srbija prođe stabilna kroz proces promene vlasti, to značiti i potpuno drugačiji odnos prema susedima, regionu i evropskim vrednostima. „Nije odnos Srbije prema BiH i Crnoj Gori bio zasnovan na realnim interesima Srbije. Ni Miloševićeva, ni Vučićeva vlast to nije zasnivala na interesima Srbije, već je to koristila kao sredstvo da bi čuvala vlast. Iza svake te nacionalističke vlasti se dešavala ogromna pljačka. Zato im je trebao neprijatelj unutar Srbije, ali su neprijatelji bili i Crna Gora i Bosna i Hrvatska“, ocijenila je ona.

Kolundžija je kazala da razume oprez država regiona prema tom pitanju, ali da veruje i da treba malo popustiti sa pritiskom. „Čak iako imamo neke tonove koji podsećaju na neku prošlost ne treba se hvatati za njih. Svaki pritisak da se jasno izjasne o pitanjima koja su lomna mogu proces da preokrenu. Većina građana u Srbiji ne doživljava Crnogorce, Bosance, Hrvate kao neprijatelje, ali indoktriniranost kojoj su izloženi kod ljudi stvara strah. Oslobađanje od tog straha će osloboditi i odnose u regionu“, poručila je Kolundžija.

Batrićević je podsetio na to da su identitetska pitanja u Srbiji duboko povezana sa nacionalnim mitovima i političkim obrascima koji nadilaze pojedinačne vlasti i njihove mandate. „Svestan sam činjenice da je Srbija duboko kriminalizovano društvo, ali bih drugačije postavio redosled prioriteta, jer borbu protiv korupcije ne vidim kao najvažnije pitanje. Jedna strana i dalje odbija da prihvati suverenitet drugih. Ako je najviše što od Srbije možemo čuti kada je reč o Crnoj Gori poruka da to pitanje ostavimo za kasnije, onda je razumljivo što postoji nepoverenje“, kazao je Batrićević.

Govoreći o budućnosti regionalnih odnosa, Magazinović je istakao da ne očekuje da će nova vlast u Srbiji odmah priznati genocid u Srebrenici. „Iskorak bi bio da prestane relativizacija ratnih zločina i zločinaca, kako bismo vidjeli da li se zaista uspostavlja nova politika koja neće ugrožavati susede. A za ubuduće bi važno bilo da prestanemo jedni druge retraumatizirati“, zaključio je Magazinović.