Noćašnji napad na studente u Novom Sadu predstavlja potpuno novu fazu u strahovitom nasilju koje Srpska napredna stranka generiše od početka protesta zbog ubistva 15 ljudi u Novom Sadu. Iako je od samog početka jasno da su Srpska napredna stranka i lično Aleksandar Vučić ti koji pozivaju na nasilje, inspirišu ga i ohrabruju one koji napadaju studente, ovaj put je drugačije – noćas su nasilnici izašli direktno iz prostorija Srpske napredne stranke, davili studente, vijali ih automobilima u nameri da ih pregaze, našli drugu grupu studenata, pretukli ih, a devojku koja je pala šutirali i udarali pesnicama u glavu.
Nema više nikakvih opravdanja – ni da su u pitanju „obični građani kojima je dosta blokada“, ni da će predsednik pažljivije birati reči u slučaju da je neko greškom shvatio da je dao dozvolu da se napadaju studenti. Ovog puta je više nego ikad ogoljeno da su oni koji gaze, biju, napadaju, dave i pokušavaju da ubijaju građane po ulicama u službi Srpske napredne stranke čiji je šef Aleksandar Vučić.
I nikakvi pozivi na dijalog, smirivanje tenzija, navodne osude i zgražavanja koja dolaze od strane predstavnika režima, počevši od Aleksandra Vučića, pa do gradonačelnika Novog Sada, ne dolaze u obzir. Oni su odraz licemerja, političkog besramlja i novog poniženja i nipodaštavnja građana.
Jasnije je nego ikad: Srpska napredna stranka organizuje napade na građane i građanke Srbije i zbog toga mora odgovarati. Onog momenta kada institucije u Srbiji počnu da rade svoj posao, ona mora biti zabranjena. Aleksandar Vučić mora pred pravosudnim organima da snosi odgovornost za svo nasilje koje je proisteklo iz njegovih reči.
dr Aleksandra Jerkov
Članica IO Regionalne akademije za razvoj demokratije
Komparativna analiza omladinskih politika na Zapadnom Balkanu ima za cilj da pruži sveobuhvatan pregled javnih politika vezanih za omladinu u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, uključujući strategije, akcione planove i zakone.
Analiza je fokusirana na tri ključne oblasti koje su posebno relevantne za omladinu u kontekstu Zapadnog Balkana:
Socio-ekonomska oblast: zapošljavanje, obrazovanje i seksualno i reproduktivno zdravlje mladih.
Učešće mladih: građansko i političko angažovanje, socijalna inkluzija i uključivanje mladih u procese donošenja odluka.
Mediji, kultura i digitalni svet: medijska i digitalna pismenost mladih, kritičko razmišljanje, i učešće mladih u kreiranju inkluzivnih kulturnih politika.
Integrisanjem perspektiva mladih u sve faze razvoja i implementacije politika, analiza ima za cilj da osigura da se glasovi mladih ne samo čuju, već i da budu centralni u oblikovanju budućnosti regiona. Dokument je formulisao konkretne preporuke namenjene diskusiji među donosiocima odluka, organizacijama civilnog društva, nacionalnim omladinskim savetima, omladinskim organizacijama, omladinskim forumima političkih stranaka i stručnjacima tokom sesija dijaloga u okviru policy lab-a. Ove sesije imaju za cilj da unaprede dijalog između mladih i predstavnika institucija, doprinesu jačanju angažovanja mladih u političkim, društvenim i ekonomskim procesima, kao i u kulturnom životu, i zajednički razmotre preporuke za unapređenje javnih politika relevantnih za omladinu u regionu.
Moramo udružiti napore i pronaći rešenje kako bismo motivisali mlade da učestvuju u političkim i društvenim procesima i unapredili okvir koji im to omogućava!
Komparativna analiza omladinskih politika na Zapadnom Balkanu sprovedena je u okviru projekta Regionalni omladinski dijalog za Evropu (RYDE), finansiranog od strane Evropske unije, a koji predvodi Fondacija Centar za demokratiju iz Srbije, u saradnji sa partnerskim organizacijama civilnog društva iz Zapadnog Balkana: Akademijom za evropske integracije i pregovore (Albanija), Youth Act Centrom (Albanija), Kosovskom inicijativom za stabilnost (Kosovo*1), Mrežom progresivnih inicijativa (Bosna i Hercegovina), Fondacijom Info Centar NGO (Severna Makedonija) i Regionalnom akademijom za razvoj demokratije (Srbija).
Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje eskalaciju nasilja u našem društvu, čiji je poslednji primer napad na dirigentkinju Anu Zoranu Brajović nakon izvođenja opere „Pepeljuga“ u Narodnom pozorištu, tokom koje se sloidarisala sa studentima, srednjoškolicma i svim građanima koji traže odgovornost za pogibiju 15 osoba u Novom Sadu. Ovaj brutalan čin je samo deo šire slike nasilja i netrpeljivosti koju vlast svesno i sistematski podstiče u našem društvu.
Predsednik Republike Srbije je pre izvesnog vremena otvoreno pozvao svoje pristalice da se fizički obračunavaju sa građanima koji protestuju, ministar policije nedavno je pripretio građanima I najavio još veću upotrebu fizičke sile, a policija je toliko brutalna u svojim obračunima da građanima ostaju trajne posledice. Takvi pozivi sa najviših instanci vlasti, u kombinaciji sa nereagovanjem nadležnih isntitucija, legitimizuju nasilje i direktno ugrožavaju bezbednost svakog pojedinca koji se usudi da izrazi neslaganje sa vladajućom politikom.
Podsećamo i na nedavne napade na političare opozicije, uključujući Dragana Đilasa, na višemesečno targetiranje studenata koji mirno protestuju, kao i na svakodnevno širenje govora mržnje i netolerancije kroz režimske medije. Ovi postupci nisu samo opasni – oni imaju za cilj da uguše svaku kritičku misao i pozive na utvrđivanje odgovornosti.
Pozivamo nadležne institucije da odmah reaguju, identifikuju i kazne počinioce svih ovih akata nasilja. Takođe zahtevamo da predsednik Republike i ostali predstavnici vlasti prestanu sa huškanjem građana jednih na druge i snose odgovornost za atmosferu linča koju su proizveli.
Regionalna akademija za razvoj demokratije upozorava da društvo koje normalizuje nasilje i govor mržnje ide ka potpunom urušavanju demokratskih vrednosti i pravnog poretka. Nećemo ćutati pred očiglednim pokušajem da se strahom i nasiljem uguši pravo građana na slobodno mišljenje i miran protest.
Dr Aleksandra Jerkov Regionalna akademija za razvoj demokratije
Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da u građanskim i studentskim protestima koji se odvijaju u Novom Sadu i Vojvodini vide naznake i političke i „još mnogo važnije“ društvene subjektivizacije Vojvodine.
„Novi Sad i Vojvodina predvode proteste, oni diktiraju trendove. Meni ovo zaista liči na vojvođansko proleće u novembru”, rekao je Bešlin na tribini “Ima li Vojvodina snage za Autonomiju”, koja je organizovana povodom deset godina od smrti vojvođanskog istoričara Ranka Končara (1938-2014).
On je dodao da Vojvodina mora vlastitim snagama da se izbori za svoj autonomni položaj unutar Srbije.
“Danas prvi put posle nekoliko decenija vidimo da u Vojvodini nastaje jedan protestni pokret koji čini Vojvodinu različitom u odnosu na druge delove Srbije i govori o tome da je ovde danas u pitanju nešto više od jedne tragedije, od ubistva 15 ljudi zbog naprednjačke korupcije”, kazao je Bešlin.
Prema njegovim rečima, odlaskom ultranacionalističkog i mafijaškog režima Aleksandra Vučića, moraće da se dovedu u pitanje sve ključne postavke tog centralističkog i nacionalističkog sistema pa tako i da se otvori i pitanje autonomije Vojvodine.
Glavna urednica portala Autonomija Branka Dragović ocenila je da su današnji protesti zapravo bumerang za jogurt revoluciju, kojom je 1988. godine režim Slobodana Miloševića srušio vojvođansku autonomiju, odnosno kada su srušene institucije.
“Protesti su bumerang za jogurt revoluciju. Ljudi sada traže: vratite nam institucije, propise. Dakle, vratite nam ono što se rušilo u jogurt revoluciji”, kazala je Branka Dragović.
Ocenila je da je centralistički model upravljanja konstanta kada je Srbija u pitanju i dodala da protiv autonomije Vojvodine u Srbiji vlada politički konsenzus.
“Srbija je jedna izborna jedinica a toga nema nigde u Evropi. Vojvodina bi morala biti posebna izborna jedinica da bi uopšte imala svoje političke predstavnike. Nije moguće napraviti regionalnu političku scenu sa ovakvim političkim sistemom”, rekla je Branka Dragović.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenila je da su masovni protesti u Srbiji doveli do razbijanja straha među građanima i otvorili perspektive za novu politiku.
“Verujem da je došlo do kraja jedne epohe i politike koja je unesrećila celi region i samu Srbiju”, kazala je Sonja Biserko.
Prema njenim rečima, Novi Sad i drugi gradovi u Vojvodini su se u protestima “napokon oglasili na pravi način”.
“A da li će to dovesti i do većih zahteva kada je u pitanju autonomija Vojvodine, ostaje da se vidi”, kazala je Sonja Biserko.
Dodala je da je najnoviji popis pokazao da u Vojvodini Srbi čine 65 odsto stanovništva, što je značajno ispod onoga što su nacionalisti očekivali.
“Uprkos etničkom inžinjeringu, Vojvodina je uspela da sačuva svoj identitet”, ocenila je Sonja Biserko.
Dodala je da je pogubni centralizam u Srbiji, koji je “zacementiran” Ustavom iz 2006. godine, Vojvodinu sveo na najvećeg gubitnika od svih delova nekadašnje Jugoslavije.
“Vojvodina je uvek tretirana kao ratni plen, tako su je uvek posmatrali srpski nacionalisti, na čelu sa Dobricom Ćosićem”, rekla je Sonja Biserko.
Aleksandra Jerkov iz Regionalne akademije za razvoj demokratije kazala je da je Vojvodina centar političkih dešavanja, mesto odakle kreće promena, prostor kojim može da služi kao uzor svima drugima u Srbiji.
Ona je ocenila je da autonomija Vojvodine nikada nije bila poželjna u Srbiji.
“Odnos prema ratnim zločinima i suočavanju sa prošlošću, odnos prema ženskim ljudskim pravima i odnos prema autonomiji Vojvodine su tri stvari o kojima u takozvanoj beogradskoj političkoj eliti vlada konsenzus”, navela je Aleksandra Jerkov.
Na tribini je promovisana posthumno izdata knjiga Ranka Končara “Istorijskim mišljenjem do razumevanja prošlosti i sadašnjosti”, koju je priredio Milivoj Bešlin.
utorak, 10. decembra, u 18 časova, u prostorijama NDNV-a u Novom Sadu
Vojvođanski klub, Regionalna akademija za razvoj demokratije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozivaju vas na panel posvećen desetogodišnjici smrti vojvođanskog istoričara prof. dr Ranka Končara, na kojem će biti predstavljena njegova posthumno izdata knjiga “Istorijskim mišljenjem do razumevanja prošlosti i sadašnjosti”, koju je priredio istoričar dr Milivoj Bešlin. Nakon razgovora deo tiraža knjige će biti podeljen prisutnima.
Panel će se održati u utorak, 10. decembra, u 18 časova u prostorijama NDNV-a u Novom Sadu (Spens, Sutjeska 2, ulaz 8, od strane Suda).
Na panelu će govoriti:
istoričar dr Milivoj Bešlin,
predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko,
dr Aleksandra Jerkov iz Regionalne akademije za razvoj demokratije i
novinarka Branka Dragović Savić.
Razgovor će moderirati programski direktor NDNV-a i univerzitetski profesor dr Dinko Gruhonjić.
U fokusu istraživanja Ranka Končara bila je savremene istorije Vojvodine i njene autonomije. Njegov javni angažman obeleželi su kritika nacionalističkih pojava i istorijskog revizionizma, te odbrana vrednosti antifašizma i vojvođanske autonomije.
“Izvesno je da borba za autonomiju Vojvodine neće politički atrofirati. Ona će se, zbog svoje specifične nacionalne strukture i istorijskih osnova, razvijati kao element demokratizacije Srbije i njene evropeizacije”.
Da li ovaj citat profesora Končara iz intervuja objavljenog 2008. godine danas zvuči utopijski? Ima li Vojvodina snage za autonomiju? I da li Srbija uopšte želi demokratiju?
Projekat, koji su realizovali Regionalna akademija za razvoj demokratije (Srbija) i Mreža progresivnih inicijativa (Bosna i Hercegovina), uz podršku Fondacije Kalevi Sorsa (Finska), imao je za cilj da podrži pravednu tranziciju radnika rudnika uglja u Lazarevcu (Srbija) i Tuzli (Bosna i Hercegovina) ka održivom zapošljavanju u zelenim industrijama. Tokom izveštajnog perioda, sprovedene su brojne aktivnosti koje su osnažile radnike, uključile ključne aktere i stvorile osnovu za ovaj transformativni proces.
Kako bi se razumele potrebe i spremnost radnika, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje u oba grada. Rezultati su otkrili dragocene uvide o trenutnim veštinama, interesovanjima i očekivanjima radnika u vezi sa prekvalifikacijom i prelaskom na održive industrije. Ovi podaci su postali temelj za dalju realizaciju projekta, osiguravajući da sve aktivnosti budu prilagođene potrebama radnika.
Na osnovu tih saznanja, organizovane su diskusije za okruglim stolovima u Lazarevcu i Tuzli, koje su okupile različite aktere, uključujući radnike, predstavnike sindikata, članove lokalne zajednice i poslodavce. Ovi događaji su omogućili otvoren dijalog, rešavanje izazova tranzicije i jačanje međusobnog razumevanja i saradnje među učesnicima.
Jedan od najvažnijih rezultata projekta bio je razvoj sveobuhvatnog modela pravedne tranzicije. Model nudi jasne preporuke za puteve prekvalifikacije i definiše resurse potrebne za podršku radnicima u prelasku na zelene industrije. Model je predstavljen tokom online diskusije, gde su radnici iz oba grada informisani o mogućnostima i resursima, dok su im pruženi odgovori na pitanja i rešene njihove dileme.
Kako bi se obezbedilo šire uključivanje javnosti, projekat je obuhvatio i medijsku kampanju koja je istakla ciljeve i rezultate inicijative. Ova kampanja je odigrala ključnu ulogu u podizanju svesti unutar zajednica i obezbeđivanju podrške donosilaca odluka za proces tranzicije.
Kroz adresiranje specifičnih potreba radnika i podsticanje saradnje, projekat je postavio temelje za održivu i inkluzivnu tranziciju ka zelenim industrijama u regionu.
Akademija za razvoj demokratije iz Novog Sada izražava duboku zabrinutost povodom nasilja i incidenata tokom sinoćnjih protesta u našem gradu, kao i zbog načina na koji su se bezbednosne službe odnosile prema učesnicima protesta i organizatorima.
Posebno zabrinjavaju informacije koje sugerišu da su grupe huligana, koje su na očigled policije koja nije reagovala izazivale nerede i uništavale imovinu, ostale nekažnjene jer je potpuno neprihvatljivo da policija koristi nasilnike kako bi stvorila izgovor za represivne mere prema organizatorima i učesnicima protesta, opozicionim političarima i građanskim aktivistima. Osim što je ovakav način delovanja neprihvatljiv i protivzakonit, on stvara atmosferu straha i nesigurnosti među građanima.
Tražimo hitno puštanje na slobodu svih aktivista i građana koji su privedeni, bez produžavanja pritvora, odnosno da im se omogući pravo na odbranu sa slobode. Tražimo da se hitno puste odbornik u novosadskoj skupštini grada Miša Bačulov i nekadašnji potpredsednik vlade Vojvodine Goran Ješić. Takođe, zahtevamo da policijski službenici koji su u civilnoj odeći hapsili građane bez legitimisanja i poštovanja procedura, kao i sve osobe koje su nezakonito učestvovale u privođenju građana, budu adekvatno procesuirane i sankcionisane.
Akademija za razvoj demokratije čvrsto veruje da je transparentnost u radu policije i poštovanje prava građana na mirno okupljanje osnov demokratskog društva. Pozivamo nadležne institucije da istraže događaje i odgovore na pitanja koja su ovim povodom pokrenuta.
Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) i Mreža progresivnih inicijativa (MPI) uspešno realizuju projekat „Izrada modela pravedne tranzicije za radnike uglja u Lazarevcu i Tuzli“ koji su podržali Fondacija Kalevi Sorsa iz Finske i Progres institut iz Severne Makedonije.
Cilj projekta bio je da pomogne radnicima iz rudnika u ova dva grada da u vremenu ispred nas pređu u zelene industrije i na zelena radna mesta, uz očuvanje ekonomskog i društvenog života zajednica koje se oslanjaju na rudarsku industriju. Projekat, koji je sproveden od maja do novembra 2024. godine, obuhvatio je istraživanje među zaposlenima u dva rudnika koje je omogućilo uvid u stavove radnika prema prekvalifikaciji, kao i niz okruglih stolova sa radnicima, sindikatima, predstavnicima lokalnih vlasti i zajednica.
Tokom radionica i webinara, radnici su informisani o mogućnostima prekvalifikacije i resursima koji im stoje na raspolaganju, dok će javnosti biti predstavljen model za pravednu tranziciju kao putokaz za postepen prelazak radnika u zelene industrije. Očekivani rezultati će pružiti sigurnost radnicima iz industrije uglja da spremni dočekaju sporazumno smanjenje proizvodnje uglja od 2030-2050.godine koje iziskuje potpisani Pariski sporazum od strane Republike Srbije. Ključno je poverenje u institucije, vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva, kao i lokalnu samoupravu, što u ovom slučaju predstavlja grad Beograd, kao i povećana svest radnika i lokalnih zajednica o problemu sa kojim će biti suočeni u narednim godinama i decenijama kao prednostima i mogućnostima koje pružaju modeli pravednih tranzicija i otvaranje zelenih radnih mesta.
Projekat je podržao i izgradnju kapaciteta svih učesnika u procesu, uključujući radnike, državnu vlast na nacionalnom nivou, lokalnu vlast, sindikate, poslodavce, civilni sektor, lokalne zajednice kako bi se tranzicija mogla uspešno sprovoditi. Projekat se posebno oslanjao na saradnju sa stručnjacima iz oblasti ekonomske i pravedne tranzicije, sindikatima i sektorom zelene energije, čime je postavljen temelj za stvaranje obrazovnih programa koji će unaprediti šanse za zapošljavanje radnika u novim industrijama.
Uspeh ovog projekta uveliko doprinosi borbi za socijalnu pravdu, smanjenje ekološkog otiska i održiv rast kroz pravedan i inkluzivan pristup energetskoj tranziciji.
U organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije i uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju, 15. i 16. oktobra je održana konferencija „Samo DA znači DA“ posvećena inicijativi da se u zemljama Zapadnog Balkana zakonska definicija silovanja izmijeni tako da svaki seksualni odnos bez pristanka bude definisan kao silovanje.
Koordinatorke projekta, Mija Javornik i Aleksandra Jerkov rekle su da je za uspjeh ove inicijative od presudnog značaja kako regionalna saradnja, tako i saradnja između različitih stranaka, nevladinog sektora i institucija. One su se složile da put do usvajanja izmjena zakona neće biti jednostavan i brz, ali da primjeri iz regiona svjedoče o tome da zajedničkim naporima zakoni mogu da se izmijene tako da se žrtvama seksualnog nasilja garantuje pristup pravdi.
Na drugom panelu, posvećenom saradnji nevladinog sektora, političkih stranaka i institucija u procesu donošenja odluka govorile su Daliborka Uljarević, Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje, Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama iz Srbije, Jovana Trenčevska, poslanica u Parlamentu Sjeverne Makedonije i bivša ministarka za socijalnu zaštitu i Gentiana Šušaj, direktorka ESD iz Albanije.
Daliborka Uljarević je rekla da je teško očekivati veći nivo senzibilizacije javnosti i mobilizacije za zaštitu žena od nasilja kada čak i oni koji bi trebalo da budu najprogresivniji relativizuju takve incidente. Kao primjer, istakla je nedavnu odluku Etičkog odbora Univerziteta Crne Gore, koji je prihvatio seksistički nastup profesora Aleksandra Stamatovića. Ona je dalje naglasila da, iako imamo dobar zakonski okvir, u praksi se suočavamo sa takozvanim ‘hibernirajućim zakonima’ – zakonima koji se donose brzo, ali imaju mnoge mane, i ljudi priznaju da bi mnogo toga trebalo unaprijediti. Zaključila je da samo mali broj poslanika govori o ovoj temi, te da je regionalna saradnja i razmjena iskustava ključna za postizanje napretka. Uljarević je takođe primjetila da akademski svijet, gdje bi se očekivali napredni stavovi, često nije izuzetak, jer neki profesori koriste seksizam u svom radu, a društvo to ne osuđuje. Naglasila je da je posebno poražavajuće to što mnoge žene koje rade na univerzitetima moraju funkcionisati u takvom okruženju. Na kraju, zaključila je da civilno društvo ima odgovornost da mijenja takve kontekste, pozdravivši priručnik koji je proistekao iz ovog programa kao koristan alat za dalji rad.
Biljana Stepanov istakla je da je Srbija 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, ali da je do toga došlo isključivo zahvaljujući naporima i lobiranju nevladinih organizacija. Ona je naglasila da su 2014. i 2015. bile ključne godine za izmjenu Krivičnog zakonika, ali da tada nije iskorišćen demokratski potencijal za promjenu definicije krivičnog djela silovanja, što danas čini taj zadatak deset puta težim. Prema njenim riječima, nedopustivo je razgovarati o definiciji silovanja, a ne razmotriti kakvu poruku time šaljemo. Stepanov je istakla da je GREVIO Komitet ukazao na problem govora mržnje i diskriminacije, dodajući da bi Srbija trebalo da poveže dvije stvari – ukidanje ili preformulisanje drugih djelova Krivičnog zakonika. Ona je objasnila da su nevladine organizacije više puta pokušavale da izmijene zakon i podnijele zahtjeve, a da su prije dva mjeseca zatražile sprovođenje istraživanja. Takođe, Stepanov je ukazala na problem sa tri različite definicije porodice u srpskom sistemu, što dovodi do različitih statusa zavisno od pravnog procesa. Tražila je usklađivanje zakona, napominjući da Krivični zakonik ne prepoznaje sve članove porodice na isti način kao Porodični zakon, koji najbolje definiše ovaj pojam. Radna grupa Ministarstva pravde, kako je naglasila, upravo je završila dopune Krivičnog zakonika, što predstavlja trenutak da političke opcije i stručna javnost preispitaju i pokrenu inicijative za dalje izmjene. Stepanov je podsjetila da je CEDAW Komitet 2018. godine uputio Srbiji niz preporuka, ali da ništa nije urađeno, dok je i GREVIO izdao slične preporuke iste godine, koje su takođe ostale neispunjene. Dodala je da Srbija i dalje nema akcioni plan za borbu protiv nasilja nad ženama i da nedostaje centralna evidencija podataka kako bi se pratio napredak. Prema njenim riječima, iako Srbija ima 17 različitih krivičnih djela u vezi sa nasiljem, pažnja javnosti je usmjerena isključivo na nasilje u porodici, dok se druga krivična djela ne spominju.
Takođe je napomenula da država još uvijek nije dostavila izveštaj GREVIO Komitetu, uprkos pokušajima nevladinih organizacija da pojačaju pritisak na vlast. Ona je zaključila da mehanizmi seksualnog nasilja evoluiraju, te da društvo mora mijenjati pristup – nasilnik bi trebalo da dokaže svoju nevinost, a ne žrtva da dokazuje svoju patnju. Zakon mora da prepozna i podrži žrtve, a nevladine organizacije treba da budu ključni partneri u ovom procesu. Stepanov je takođe istakla da Srbija može naučiti iz modela Hrvatske, gdje je država preuzela odgovornost za finansiranje podrške žrtvama seksualnog nasilja, kao i da se trenutno završava analiza sudske prakse koja će pružiti uvid u obim silovanja i drugih oblika nasilja. Na kraju, naglasila je da je uloga poslanika izuzetno važna, ali da nevladine organizacije nijesu dovoljno uključene u proces donošenja zakona, jer poslanici možda ne znaju kome da se obrate. Povezivanje društvenih aktera je ključno kako bi se osiguralo da se zakoni usvoje, ali i primjenjuju u praksi.
Jovana Trencevska, narodna poslanica i bivša ministarka za rad i socijalnu politiku Sjeverne Makedonije, istakla je svoje iskustvo u izvršnoj vlasti i političkoj stranci, kao i rad nevladinih organizacija koje su sistemski počele da se bave rodnom ravnopravnošću. Prema njenim riječima, ključna pitanja su da li vlast ima viziju i kapacitet da koordinira promjene i da li uključuje sve relevantne aktere ili samo odabrane. Trencevska je navela da je Sjeverna Makedonija, u periodu kada je SDSM bila na vlasti, stavila položaj žena i rodnu ravnopravnost među prioritete. Iako je Istanbulska konvencija potpisana 2011. godine, ratifikovana je tek 2017. godine, a ona naglašava da ovaj dokument ruši stereotipe u društvu, što otežava postizanje konsenzusa o potrebnim promjenama. Trenutno je u toku proces donošenja novog Krivičnog zakonika, i Trencevska smatra da će do 2025. godine, uz zajednički rad sa civilnim društvom, doći do potrebnih promjena u zakonodavstvu. Posebno je istakla ulogu nevladinih organizacija i stručne javnosti u ovom procesu. Važna je, prema njenim riječima, široka mreža civilnog društva u zemlji, kao i to da se usluge koje se tiču rodne ravnopravnosti finansiraju od strane Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Takođe je podvukla značaj traženja konsenzusa i uključivanja svih političkih stranaka u proces rodne ravnopravnosti, izražavajući nadu da progresivne snage u parlamentu neće dozvoliti da se proces vraća unazad.
Gentiana Susaj, direktorica ESD Albania i šefica ESD Europe, započela je svoje izlaganje vježbom. Istakla je da je ovo ključno kada želimo da usvojimo nova ponašanja i koncepte učenja, jer je važno primjeniti ih u svakodnevnom radu. Ona je naglasila pet ključnih principa: misliti, vikati, boriti se, trčati i reći, kako bi se promijenio način razmišljanja i podstaklo sigurnije društvo. Tokom vježbe, zamolila je učesnike da obrate pažnju na sobu oko sebe i razmisle da li su uočili nešto što ranije nijesu primjetili. Istakla je da je ključno biti svjestan „crvenih zastavica“ i preduzeti akciju kada primjetimo potencijalnu opasnost. Osvrnula se na značaj asertivnosti i postavljanja granica, kao i na upotrebu glasa kako bi se zaštitili i stvorili sigurna okruženja. Jedan od ključnih principa, prema njenim riječima, je „reći“ – što znači da se uvijek može nekome povjeriti. Ona je naglasila značaj slušanja žrtava bez osude i stvaranja sigurnih prostora. Susaj je istakla da 95% djevojaka zamrzne kada se suoče s opasnošću, pa je ključno znati šta učiniti u takvim situacijama. Obrazovanje posmatrača i autoriteta, prema njenim riječima, ključno je za stvaranje sigurnijih zajednica. U Albaniji, ESD sarađuje sa školama kroz pilot program, a donesen je i podzakonski akt koji se trenutno primenjuje u 60 škola. Obučili su nastavnike i vodili obuke za trenere, s ciljem da program postane nacionalni i bude dostupan i implementiran u drugim zemljama, uključujući saradnju sa skloništima.
U Podgorici se danas, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije i uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju, održava konferencija „Samo DA znači DA“ posvećena inicijativi da se u zemljama Zapadnog Balkana zakonska definicija silovanja izmeni tako da svaki seksualni odnos bez pristanka bude definisan kao silovanje.
Na prvom današnjem panelu govorili su Andreja Katič, ministarka pravde Republike Slovenije, Oliver Spasovski, bivši ministar policije Severne Makedonije u tri mandata, Jelena Čelebić Pekić, dopredsednica Kantona Sarajevo, Zoja Bojanić Lalović, poslanica u Skupštini Crne Gore, Yasmin Qureshi, poslanica u Parlamentu Velike Britanija i predsednica Borda Vestminsterske fondacije za demokratiju, Slavica Radulović, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Silva Čaku, poslanica u Skupštini Albanije i Fatmire Kolčaku, poslanica u Skupštini Kosova. Panel je moderirala Mija Javornik, koordinatorka projekta.
Ministarka Anderja Katič rekla je da su seksualna krivična dela jedan od najtežih oblika rodno zasnovanog nasilja. Ona je rekla da je, kao i svaki veliki društveni pomak, u Sloveniji ovu temu pokrenuo medijski zapažen medijski slučaj i da je put do promene bio dug. Ona je nagasila da se od samog početka ona, kao ministarka pravde, zalagala da „Samo DA znači DA“ postane pravni standard, i da se ne radi samo o definiciji krivičnog dela, nego i o društvenim promenama. Neke od kritika koje su iznete prilikom procesa donošenja zakona bile su da će to voditi povećanju lažnih prijava, da ono vodi do mešanja vlasti u seksualnu intimu i da je veoma dugo u stručnoj i političkoj javnosti dominiralo mišljenje da promene nisu potrebne. Ona je rekla da je posebno zabrinjavajuće to što su se sudovi u svojim odlukama bazirali na proceni inteziteta otpora koji je pružala žrtva ili primenio počinilac, da su neverovatne olakšavajuće okolnosti koje su sudovi uzimali u obzir prilikom donošenja presuda i da je broj uslovnih osuda alarmantan. Ministarka Katič je istakla da, iako za vreme svog prvog mandata nije uspela da donese promene zakona, naredni sastav vlade, zahvaljujući putu koji je pređen sa ministarstvom pravde i pritisku međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i međustranačkim koalicijama, uspeo da izmeni zakon i uvede „Samo DA znači DA“ postati standard. Ona je zaključila time da promena zakona sama po sebi nije dovoljna, nego da mora doći do opšte društvene promene kada su upitanju silovanje i rodno zasnovano nasilje.
Oliver Spasovski, bivši ministar policije Severne Makedonije u tri mandata, rekao je da je opšti utisak da se o temi nasilja ne govori dovoljni, da su ljudi skloni da ne obraćaju pažnju na to šta se drugima dešava. On je rekao da istražiavanja pokazuju da je većina žena do pre nekoliko godina smatrala da se radi o privatnoj stvari koju ne treba iznositi u javnost i da im institucije ne mogu pomoći, ali da je sada došlo do promene i da je, upravo zahvaljujući saradnji institucija, nevladinog sektora i međurtranačke saradnje, ovo promenjeno. Oliver Spasovski je rekao da je policija u ovom procesu izuzetno važna, ali ne i jedina koja mora da reaguje i da su njeni kapaciteti u prethodnom periodu značajno podignuti. On je zaključio time da uvek postoje grupe ljudi koje smatraju da je ovaj posao završen i da treba da se prekine implementacija Istanbulske konvencije, da te snage jačaju širom regiona i da su to iste snage koje jačaju nacionalizam širom regiona, te da je posao svih da udruženo jačaju javnu svest i ohrabruju svaku osobu koja je doživela nasilju ili mu svedočila da to nasilje prijave. On je istakao važnost obrazovanja u ovom procesu.
Zoja Bojanić Lalović upozorila je na to da je u Crnoj Gori nasilje u porastu i da se to ne odnosi samo na rodno zasnovano nasilje, nego da nasilje postaje normalan način komunikacije i funkcionisanja. Ona je dodala da žene u Crnoj Gori nisu u ravnopravnom položaju ni u jednom segmentu društva i da, mada stranke deklarativno podržavaju rodnu ravnopravnost, malo šta praktično rade na tom polju. Ona je rekla daje nedavna odluka apelacionog suda da silovatelju koji je dobio 15 godina zatvora zbog silovanja maloletne devojčice bude smanjena kazna na osam godina opteretila crnogorsko društvo i okupila i nevladin sektor i političke stranke, što je apelacioni sud odbacio uz obrazloženje da je kazna u okviru zakonom propisane. Gospođa Bojanić Lalović je rekla da zabrinjava to što ne postoji adekvatna zakonska zaštita dece, da su kazne koje se izriču uglavnom na zakonom propisanom minimumu, da je kaznena politika loša, da procesi traju dugo i da to sve žrtvama uliva malo poverenja.
Jelena Čelebić Pekić rekla je da su u centru konferencije teme koje dotiču sve i da je uloga političkih partija i pojedinaca u političkim partijama da budu aktivni učesnici u svim društvenim promenama i da oni jesu izabrani da menjaju zakone i procedure, ali i da svojim radom utiču na promenu svesti i na svim frontovima se bore protiv nasilja, a da je na tom putu važna podrška struke, nevladinih organizacija i saradnja svih da do promena dođe. Ona je dodala da se u našim društvima političarima ne veruje i da je šira društvena saradnja potrebna. Ona je rekla da je Bosna i Hercegovina nakon pet godina borbe dobila registar pedofila i da ta borba može poslužiti kao osnov za borbu koja predstoji kada je u pitanju izmena zakonske definicije silovanja i da se iz nje mogu preuzeti naučene lekcije i sva iskustva iz nje.
Silva Čaku iz Albanije rekla je da u celoj Albaniji postoji samo jedna sigurna ženska kuća i da to ni izbliza nije dovoljno da bi se zaštitile žrtve porodičnog nasilja, kao i da ne postoji adekvatna zaštita žena i dece koji su žrtve porodičnog nasilja. Ona je naglasila da je uloga međunarodne zajednice ključna u promenama i da su u prošlosti postojali primeri da je isključivo međunarodna podrška doprinela tome da dođe do promena. Silva Čaku je zaključila da će u Albaniji biti teško promeniti mentalitet i društvenu svest, da je potrebno promeniti terminologiju i da je to posao koji moraju nositi svi društveni akteri.
Slavica Radovanović, poslanica u Skupštini Srbije podelila je svoje iskustvo, kako narodne poslanice tako i dugogodišnje inspektorke u MUP-u i rekla kako je i sama bila začuđena koliko institucije nemaju sluha i nisu senzibilisane za rad sa žrtvama koje im se obraćaju u izuzetno teškom stanju i kako je veliki deo svog radnog veka posvetila edukaciji policijskih službenika i uvođenju protokola za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja. Ona je rekla da je izmena zakonske definicije silovanja posao koji iziskuje saradnju između svih političkih stranaka, nevladinih organizacija i institucija, koju je u Srbiji izuzetno teško postići. Kao primer je navela nekoliko predloga amandmana ili zakona koji su dolazili iz opozicije i koji su u parlamentu odbijeni upravo iz tog razloga. Slavica Radovanović je naglasila da usvajanje zakonodavstva nije jedini posao koji treba uraditi, budući da se često dešava da Srbija ima zadovoljavajuću zakonsku regulativu, ali da je primena deo koji nedostaje i da je važno razviti mehanizme za kontrolu primene zakona.
Fatmire Kolčaku, poslanica u Skupštini Kosova, rekla je da je u Krivičnom zakoniku Kosova, saglasnost definisana kao „slobodnom voljom dat pristanak osobe starije od 16 godina na određeni seksualni odnos“, dodajući da zakon uključuje i odredbu za osobe starije od četrnaest godina, pod uslovom da razlika u godinama između strana ne prelazi dve godine. Ona je dodala da zakon izričito navodi da pristanak nije važeći kada pojedinac, bilo rečima ili delovanjem, izrazi neslaganje sa učestvovanjem ili nastavkom seksualnog čina, kada pristanak daje neko drugi, a ne žrtva, kada je pristanak dobijen obmanom, strahom ili zastrašivanjem, ili kada pojedinac nije sposoban da da pristanak zbog smanjene mentalne ili fizičke sposobnosti, ili zbog intoksikacije alkoholom, drogom ili drugim supstancama. Ona je upozorila i na to da zakon ne zahteva izričito da pristanak bude entuzijastičan, što ostavlja prostor za interpretaciju u situacijama kada je saglasnost manje jasno izražena. Fatmire Kolčaku je rekla da se trenutna sudska praksa na Kosovu često se oslanja na zastarele pojmove, poput zahteva za fizičkim otporom kako bi se dokazalo odsustvo pristanka, što ostavlja Kosovo van savremenih standarda koji daju prednost rodnoj ravnopravnosti i sigurnosti žrtava. Ona je istakla da je potrebno reformisati zakonske definicije kako bi se odražavalo šire razumevanje pristanka, naglašavajući afirmativni, dobrovoljni i informisani pristanak bez potrebe za fizičkim otporom, kao i da je potrebno usvojiti pristup koji je usmeren na žrtve i uključiti svedočenje psiholoških stručnjaka, što bi moglo pomoći u obezbeđivanju pravde čak i u slučajevima koji nemaju fizičke dokaze.
Yasmin Qureshi poslanica u Parlamentu Velike Britanije rekla je da nije iznenađujuće što su izazovi sa kojima se zemlje regiona suočavaju izuzetno slični, kako kada su u pitanju zakonske, tako i društvene norme. Ona je rekla da je silovanje krivično delo koje se po pravilu dešava u privatnosti, bez svedoka, a da je specifično i po tome što je jedno od retkih krivičnih dela koje se dovodi u pitanje od momenta kada ga žrtve prijave. Navodeći primere iz Velike Britanije, ona je rekla da je u početku zakon o silovanju smatran delom zakonodavstva koje se odnosi na vlasništvo muškaraca. Ona je dodala da su se ove norme postepeno menjale i da je Velika Britanija na kraju došla do toga da ima relativno veliku zaštitu žrtava. Ipak, dodala je da se, čak i u zemljama za koje smatramo da su dosegle visok nivo zaštite ljudskih prava, i dalje suočavamo sa preprekama i kao primer navela slučaj kontinuiranog silovanja žene u Francuskoj koji privlači svetsku pažnju i gde i sada imamo odbranu nekih počinilaca da se žrtva nije bunila i nije rekla „ne“. Iako je učinjen veliki pomak, ona je dodala, broj osuđujućih presuda ostaje nizak, što daje razloga za brigu. Zaključila je time da moramo da radimo na promeni svesti, ali i posebno edukaciji mladih o svojim i tuđim seksualnim pravima.
