Akademija za razvoj demokratije (ADD) najoštrije osuđuje fizički napad na uglednog književnika i osnivača udruženja „Krokodil“, Vladimira Arsenijevića, kojeg je u strogom centru Beograda presrela, napala i udarala grupa od dvadesetak do trideset mladića.
Ovaj divljački čin, praćen jezivim pretnjama i uvredama, predstavlja direktan napad na slobodu mišljenja i bezbednost građana. Podsećamo javnost da su Arsenijević i prostorije udruženja „Krokodil“ i ranije bili meta učestalih napada i vandalizma. Jasno je da se protiv njih već duže vreme vodi orkestrirana kampanja zastrašivanja zbog njihovog antiratnog delovanja i zalaganja za suočavanje sa prošlošću. Činjenica da se napad dogodio na mestu gde je danas trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici dokaz je da je prebijanje Arsenijevića rezultat upravo te kampanje.
Ponovo upozoravamo da ovakvi incidenti nisu izolovani slučajevi, već stravična slika i prilika atmosfere u današnjem društvu, u kojoj su crtanje meta na čelu neistomišljenicima, linč, pa i fizički napadi, postali svakodnevica.
Kada sam vrh režima aktivno učestvuje u kreiranju takvog ambijenta tako što relativizuje zločine, slavi osuđene ratne zločince, štiti murale posvećene njima i negira genocid u Srebrenici, ona direktno šalje poruku ekstremističkim i huliganskim grupama da su ovakvi napadi ne samo dozvoljeni, već i poželjni. Nasilje na ulicama je prirodna posledica politike koja neguje mržnju i slavi zločince kao heroje.
Regionalna akademija za razvoj demokratije zahteva hitnu reakciju nadležnih organa. Tražimo od policije i tužilaštva da bez ikakvog odlaganja identifikuju, privedu pravdi i procesuiraju sve učesnike u napadu na Vladimira Arsenijevića.
Svako ignorisanje ili zataškavanje ovog slučaja biće još jedan dokaz da institucije ove zemlje štite nasilnike, a ne svoje građane.
Moguća upotreba soničnog oružja protiv demonstranata na protestu 15. marta prošle godine pominje se i u usvojenoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a samo 13 glasova protiv ovog dokumenta je veliki šamar za režim u Srbiji, kaže za N1 političar i politikolog Balša Božović.
Moguća upotreba soničnog oružja protiv demonstranata na protestu 15. marta prošle godine pominje se i u usvojenoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a samo 13 glasova protiv ovog dokumenta je veliki šamar za režim u Srbiji, kaže za N1 političar i politikolog Balša Božović.
„Prvi put se na ovaj način brane građani koji su se pobunili, koji traže pravdu i pokušavaju da se oslobode ovog autoritarnog režima na demokratski način. Ona će se komentarisati i u Evopskom parlamentu i kada se bude raspravljalo o rezoluciji o Srbiji u parlamentu, pozivaće se na ovu rezoluciju“, navodi sagovornik N1.
Delegacija Srpske napredne stranke je doživela fijasko, ističe Božović.
„Zato što je pokušavala na svaki mogući način, na svoju veliku sramotu, da optuži građane da su oni teroristi i blokaderi, a da je vlast žrtva. I pokušavali su na svaki mogući način da izbace pominjanje zvučnog ili soničnog oružja u toj rezoluciji. Naravno, imali su svega 13 glasova protiv – to je veliki šamar za režim u Srbiji“, kaže Božović.
Diskusije koje su prethodile rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope su po predsednika Srbije Aleksandra Vučića bile katastrofalne, navodi Božović i dodaje da ga ceo sada svet gleda drugačijim očima.
„To je čovek koji je pucao na svoje građane i koji nema problem da vlada tako što će pola nacije da drži u obespravljenom stanju, a drugu polovinu nad kojom će da vlada strahom. To se sada zna, to su sada dokumenti. Njegova snaga i kredibilitet su manji u međunarodnoj zajednici, bez obzira što on ovde pokušava da izazove haos da bi plivao“, kaže Božović i navodi da je nakon ove rezolucije „veliki problem sada Vučiću da izađe u 21 uveče i da ukradene izbore proglasi svojom pobedom“.
„To je jedini način Vučića da svoje birače drži u tenziji, povećavajući im strah i mržnju i stvarajući atmosferu potpune podeljenosti u kojoj se on brani. On je ušao odavno u situaciju kada se brani, on više ne pobeđuje… On je sada u defanzivi i pravi takvu tenziju u društvu, da govori onom delu koji su njegovi birači – ako ja ne budem na vlasti, vi ste gotovi“, navodi politikolog.
Vučić, smatra Božović, svakoga dana čita istraživanja i pokušava da vidi trenutak kada će sebe ohrabriti i reći – ovo je trenutak da izađem na izbore.
Na pitanje šta su cilj i dometi u političkom smislu procesa koji se dešavaju oko zvučnog topa, Božović kaže da je to da se društvo podeli još dublje i da ne mogu da se naprave nikakvi mostovi. On kaže i da je kampanja za izbore svaki dan, te da izbori mogu da budu raspisani sutra ukoliko Vučiću dođu povoljni rezultati istraživanja na sto.
„Ako mu ne dođu, biće septembar, oktobar. On čeka, dakle, svakoga dana to može da se dogodi, a može da se dogodi i da mu ne dođe. On ima scenario i za taj plan B i tada može da postane premijer bez izbora i da gura do 2028. godine“, zaključuje Božović.
Šta kaže rezolucija i kako se odvijao slučaj „zvučni top“
Podsećamo, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je u utorak rezoluciju o Srbiji, u kojoj se ističe zabrinutost zbog izostanka dijaloga vlasti i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa, korupcije, ograničenja slobode udruživanja i govora, kao i zbog stanja u medijima, a pomenuta je i moguća upotreba soničnog oružja protiv demonstranata.
Za rezoluciju je glasalo 89 predstavnika PSSE, 13 je bilo protiv, a četvoro uzdržano.
Podsetimo, 15. marta 2025. godine u Beogradu je na poziv studenata organizovan najveći skup u istoriji države. U sklopu programa održano je i 15 minuta tišine (kasnije je još jedna osoba podlegla povredama) za žrtve u padu nadstrešnice u Novom Sadu, ali se na 11. minutu prolomio zvuk, koji su građani kasnije opisali kao sličan naletu aviona ili nekog vozila koje velikom brzinom nailazi na okupljene u Ulici kralja Milana, od pravca Terazija prema Slaviji.
Masa u ovom delu grada razdvojila se na dva dela i nastala je velika panika među ljudima. Narednih dana u javnosti su izašle optužbe da je korišćeno sonično oružje – zvučni top.
Vlast je negirala da se bilo šta od navedenog dogodilo, ali je otkriveno da policija poseduje zvučne topove pod nazivom LRAD 450XL, za koje je prvo tvrdila da ih uopšte ne poseduje, pa da ih ima ali da stoje u magacinima, da bi na kraju Danas otkrio da su uređaji ipak montirani na policijskim vozilima, kao i da su ta vozila bila na ulicama Beograda tog dana.
Nakon tog incidenta veliki broj građana javljao se lekarima, prijavljujući slične simptome – vrtoglavicu, glavobolju, mučninu i zujanje u ušima.
Na navode da je upotrebljen zvučni top reagovali su i iz Brisela tražeći istragu događaja, međutim Više javno tužilaštvo na čelu sa Nenadom Stefanovićem već 16. marta je naložilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet kako bi se identifikovala lica koja su „širila neistinite informacije u javnosti“ da je u Urgentnom centru UKCS zbrinuto na desetine građana sa tegobama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 16. aprila 2025, izjavio je da su tvrdnje o upotrebi zvučnog topa na studentskom protestu 15. marta u Beogradu „unapred organizovan i nameran napad na državu kako bi se isprovocirala apsolutna nestabilnost i nasilno rušenje ustavnog poretka“.
On je prethodno najavio i da će istragu ovim povodom raditi i američki FBI i ruski FSB, ali je samo FSB na kraju objavio izveštaj u kojem se navodi da „na osnovu dobijenih rezultata može se doneti kategorični zaključak da akustični uređaji tipa emitera LRAD koje poseduju policijski organi Srbije nisu primenjeni tokom protesta“.
Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je nedavno Službi za borbu protiv terorizma UKP-a da prikupi informacije o dokumentaciji plenuma više fakulteta u kojoj se, prema navodima Tužilaštva, pominju planovi za „simulaciju upotrebe zvučnog topa“ na protestu 15. marta 2025. godine. Takođe je naloženo da se obave razgovori sa osobama koje su javno tvrdile da je „zvučni top“ korišćen na protestu, kako bi objasnile odakle su dobile ta saznanja i na čemu su zasnivale te tvrdnje.
Akademija za razvoj demokratije (ADD), u partnerstvu sa Univerzitetom Educons – Fakultetom za digitalnu produkciju, uspešno je održala prvu info sesiju posvećenu predstojećem ciklusu radionica u okviru projekta „Youth Media Sprint: Novi Sad Newsroom Lab“.
Događaj je okupio mlade novinare i studente zainteresovane za unapređenje svojih veština i aktivno učešće u lokalnoj medijskoj sferi. Prisutnih 15 učesnika imalo je priliku da se kroz vrlo interaktivnu diskusiju detaljnije upozna sa ciljevima projekta, radnom metodologijom i očekivanjima.
Tokom sesije, poseban fokus stavljen je na inovativne pristupe izveštavanju. Razgovaralo se o novinarstvu zasnovanom na rešenjima (Solution-Based Journalism), primeni tehnike „Light Watchdog“, medijskoj pismenosti, kao i etičkoj upotrebi digitalnih alata i veštačke inteligencije u modernoj medijskoj produkciji. Učesnici su popunili inicijalne upitnike i iskazali izuzetnu motivaciju za predstojeći mentorski rad.
Za sve prijavljene kandidate koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju ovom događaju uživo, biće organizovana i online info sesija, zakazana za 30. jun.
O projektu: Projekat „Youth Media Sprint: Novi Sad Newsroom Lab“ traje 10 meseci i realizuje se uz podršku programa „MEdIA – Lit“ (Media Enhancement and Information Literacy for Democratic Engagement). Ovaj program sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) sa partnerima: Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji, Tirana Centre for Journalistic Excellence (TCJE), Helsinškim komitetom za ljudska prava u Republici Makedoniji i Atlantskom inicijativom, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama Vlade Crne Gore.
Organizacije civilnog društva pozivaju sve građanke, građane, aktiviste, novinare i slobodomisleće ljude na skup solidarnosti sa porodicom Gruhonjić, koji će se održati danas, 22. juna u 19:30 časova, ispred Balzakove 45 u Novom Sadu.
Vandalski napad i uništavanje automobila Davida Gruhonjića, sina novinara i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića, predstavlja prelazak poslednje crvene linije. Ovaj napad nije nikakav izolovani incident, već direktna i logična posledica meseci i godina sistematski organizovane hajke na Dinka Gruhonjića u režimskim medijima.
Nakon kontinuiranog etiketiranja, targetiranja, crtanja mete na čelo, nazivanja “državnim neprijateljem”, “Izdajnikom”, “ustašom” i “mrziteljem Srbije” od samog vrha vlasti, prelazak sa medijskog linča i ispisivanja grafita na direktno ugrožavanje bezbednosti dece i porodice je samo pitanje trenutka. Upravo to je ono što ovaj čin čini još opasnijim: on je rezultat atmosfere mržnje koju vrh režima kreira svesno, sistemski i kontinuirano.
Kada se nasilje na ovaj način prelije na ulice i usmeri ka porodicama onih koji se usuđuju da slobodno misle i govore, to je jasan signal da niko nije bezbedan. Ako danas oćutimo na progone i zastrašivanje dece, sutra to može biti bilo koji drugi građanin ili građanka.
Zato pozivamo da se okupimo se da bismo jasno pokazali i poručili da zahtevamo odgovornost institucija i inspiratora i da zatražimo hitno pronalaženje, hapšenje i procesuiranje ne samo direktnih izvršilaca ovog krivičnog dela, već i da pozovemo na odgovornost i sve one koji sa pozicija moći ovakvo nasilje inspirišu.
Moramo da pokažemo ne pristajemo na teror i zastrašivanje, da nećemo dozvoliti da ulično nasilje i crtanje meta postanu normalnost u našem društvu i da porodica Gruhonjić nije i neće biti sama u ovom progonu.
Pozivamo vas da danas u 19:30 časova stanemo zajedno u odbranu bezbednosti, slobode i ljudskog dostojanstva. Pokažimo da je naš odgovor na njihovu mržnju naša sloga i odlučnost da branimo demokratiju.
Akademija za razvoj demokratije (ADD) najoštrije osuđuje sramni, kukavički i opasni vandalski čin uništavanja automobila Davida Gruhonjića, sina novinara i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića.
Ovaj bestijalni napad, koji se dogodio u Novom Sadu, ne može i ne sme biti posmatran kao izolovani incident ili obično oštećenje tuđe stvari. Ovo je direktan i zastrašujući nastavak višegodišnje sistemske kampanje linča, crtanja mete na čelo i širenja mržnje prema Dinku Gruhonjiću. Sada je pređena još jedna crvena linija jer meta su postala deca i članovi porodice.
Kada se nasilje sa javne sfere i medijskih harangi prelije na ulice i usmeri ka porodicama novinara i slobodomislećih građana, to je jasan signal da kao društvo tonemo u mrak u kojem niko više nije bezbedan. Tolerisanje ovakvih napada direktno saučestvuje u rušenju osnovnih temelja demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona.
Akademija za razvoj demokratije ovim putem postavlja hitan zahtev nadležnim institucijama:
Zahtevamo od Ministarstva unutrašnjih poslova i nadležnog tužilaštva da po hitnom postupku identifikuju, privedu pravdi i procesuiraju počinioce ovog gnusnog čina.
Zahtevamo da se istraži ko su inspiratori ovog napada, jer je on direktna posledica atmosfere linča koja se nesmetano kreira u javnom prostoru.
Izostanak brze i oštre reakcije državnih organa biće nedvosmislena poruka da je nasilje nad porodicama onih koji se usuđuju da slobodno misle i govore u Srbiji odobreno i nekažnjivo.
Pružamo punu i bezrezervnu solidarnost i podršku porodici Gruhonjić u ovim teškim trenucima.
Pozivamo sve organizacije civilnog društva, demokratske snage, medije i građane da stanu u odbranu bezbednosti svakog pojedinca i da jasno i glasno kažu „ne“ nasilju i teroru.
Sa velikim uzbuđenjem FEPS – Fondacija za evropske progresivne studije i Institut Karl Rener raspisuju ovaj Otvoreni poziv za nove članove koji bi želeli da se pridruže Mreži mladih akademaca (Young Academics Network – YAN) i postanu ponosni članovi njenog veoma posebnog, 10. jubilarnog izdanja.
Kontekst:
FEPS Mreža mladih akademaca (FEPS YAN) osnovana je u martu 2010. godine sa ciljem okupljanja i pružanja prostora perspektivnim progresivnim doktorandima i mladim istraživačima na postdoktorskim studijama koji žele da iskoriste svoje akademsko iskustvo kako bi doprineli debati o progresivnijoj Evropi.
Tokom godina i devet završenih ciklusa, inicijativa je okupila više od 450 članova – od kojih su mnogi danas profesori na priznatim univerzitetima, istaknuti stručnjaci u svojim oblastima i vodeći političari. Njihove razmene i interdisciplinarna istraživanja tokom učešća rezultirali su brojnim podsticajnim studijama, doprinoseći evropskom socijalističkom i socijaldemokratskom pokretu, široj diskusiji o ustrojstvu i politikama EU, a u nekoliko slučajeva bili su i osnova za naučne radove koji su naknadno objavljeni u relevantnim časopisima.
Bivši polaznici (alumni) su ostali zajednica čiji članovi održavaju bliske međusobne kontakte i često nastavljaju dalju saradnju sa FEPS-om i Institutom Karl Rener. Danas je FEPS YAN jedan od temelja FEPS-ove Evropske laboratorije za progresivne obuke (European Progressive Training Lab).
Kome je poziv upućen:
Ovaj novi otvoreni poziv upućen je istaknutim progresivnim mladim istraživačima:
Doktorandima
Postdoktorandima
Koji su:
Strastveni kada je reč o Evropskoj uniji i žele da doprinesu debati o tome kako progresivno oblikovati njenu budućnost.
Raspoloženi za rad u interdisciplinarnom, međunarodnom okruženju.
Spremni da istraže nove ideje i iskoriste sopstvenu stručnost kako bi se pridružili inovativnom zajedničkom projektu.
Željni učenja – od predavača, trenera i kolega.
Radoznali u vezi sa ulogom akademaca u politici i zaintrigirani perspektivom da iskuse kako se istraživanje može prevesti u preporuke za javne politike kroz rad „think tank“ organizacija.
Tečno govore engleski jezik (radni jezik FEPS YAN-a).
Spremni da se obavežu na ciklus u trajanju od godinu i po dana (1,5) koji će obuhvatiti seminare (onlajn i uživo), treninge i rad u interdisciplinarnim radnim grupama (sa ciljem pisanja zajedničkog rada, uz podršku akademskih i političkih mentora).
10. Ciklus:
Novi, jubilarni ciklus počeće u septembru 2026. i završiće se do decembra 2027. godine. Sastojaće se od pet faza:
Proces regrutacije.
Uvodna predavanja bivših polaznika (alumnija) i formiranje radnih grupa, što će biti zajednički proces zasnovan na istraživačkim interesovanjima koja su uspešni kandidati opisali u svojim prijavnim apstraktima. Učesnici će predstaviti svoje teze kolegama, članovima FEPS YAN-a. Na osnovu podudaranja/povezanosti istraživačkih interesovanja biće formirane tematske radne grupe. Svaka radna grupa će formulisati zajedničko istraživačko pitanje i razviti strategiju istraživanja. Minimalni broj članova po radnoj grupi je 4.
Istraživanje: Radne grupe će sprovoditi interdisciplinarna i transnacionalna istraživanja. Dobiće smernice i savete od odabranih akademskih i političkih mentora. Takođe, biće organizovani dodatni seminari, treninzi, kao i prigodna predavanja namenjena edukaciji svih učesnika.
Publikacija: Radne grupe će napisati (najmanje jednu) akademsku i/ili praktičnu (policy) publikaciju. Radove iz prethodnih ciklusa možete pronaći na našem sajtu.
Diseminacija (Širenje rezultata): Rezultati i saznanja biće predstavljeni relevantnim evropskim političarima i zainteresovanim stranama, kao i široj javnosti.
Tokom ciklusa, okupljaćemo se na FEPS YAN seminarima (planirana su 3, koji će se održati u Briselu ili Beču) i onlajn sastancima. Koordinacija i saradnja radnih grupa odvijaće se onlajn (putem komunikacionih kanala koje odaberu same grupe).
Pošto je ovo izvanredno, jubilarno izdanje, predložićemo i interakciju sa istaknutim bivšim polaznicima u različitim formatima, kao i trenutak za okupljanje i povezivanje bivših i sadašnjih članova.
Šta možete da očekujete?
FEPS YAN je jedinstveno, formativno iskustvo. Ono nudi priliku:
Da steknete poučno iskustvo unutar zajednice FEPS-a i Instituta Karl Rener.
Da se uključite u multidisciplinarnu debatu o budućnosti Evropske unije, kao i o stanju i strategiji progresivne porodice.
Da sprovodite istraživanja, doprinosite predlozima javnih politika u okviru tematskih radnih grupa i izazovete sebe da nadogradite svoju stručnost dok istražujete nove uglove/perspektive.
Da upoznate inspirativne progresivne akademce, političare, sindikalce, aktiviste civilnog društva i mnoge druge.
Da pripadate dinamičnoj i interno raznolikoj zajednici, gde članovi podstiču jedni druge, inspirišu se u naučnim traganjima, ali i uživaju u zajedničkom vremenu!
FEPS je posvećen promovisanju jednakih mogućnosti, pravičnosti i raznolikosti. Zato se trudimo da obezbedimo inkluzivno okruženje puno podrške u kojem se svi osećaju poštovano i ohrabreno da ostvare svoj potencijal. Iako ne postoje kvote, odlučni smo u nameri da radimo na tome da FEPS YAN zajednica bude geografski i rodno izbalansirana.
Šta ne možete da očekujete?
Ulazak u FEPS YAN je prilika, a FEPS i Institut Karl Rener će pokriti troškove vezane za program, uključujući putovanje, smeštaj i ishranu tokom FEPS YAN događaja (u skladu sa utvrđenim pravilima koja primenjujemo u te svrhe). Međutim, ne možemo isplaćivati honorare učesnicima YAN-a, jer učešće u programu smatramo dobrovoljnim članstvom u zajednici, a ne plaćenom pozicijom.
Šta se od vas očekuje ukoliko budete izabrani?
Budući da je FEPS YAN prestižan program, imamo važne tradicije koje treba održati i novo, uspešno poglavlje koje treba izgraditi. Ono što očekujemo od uspešnih kandidata jeste:
Posvećenost ostvarivanju ciljeva zbog kojih je FEPS YAN osnovan.
Aktivno učešće na svim FEPS YAN seminarima (onlajn i uživo).
Ponašanje odgovornog člana Mreže i svoje radne grupe, pružanje doprinosa i aktivno učestvovanje u izradi finalne publikacije/publikacija u dogovorenim rokovima.
Kako da se prijavim?
Prijava treba da sadrži tri dokumenta, pri čemu svaki mora biti dostavljen kao poseban fajl i nazvan na sledeći način: FEPS-YAN10_Ime_CV / FEPS-YAN10_Ime_Motivation / FEPS-YAN10_Ime_Research
Biografija (CV), sa fokusom na akademska dostignuća i radno iskustvo.
Motivaciono pismo, sa naglaskom na konkretan doprinos koji ćete doneti FEPS YAN-u.
Apstrakt od 600 do 800 reči, u kojem ćete navesti istraživačko interesovanje koje biste želeli da istražite u okviru FEPS YAN-a, uključujući metodološke i konceptualne pristupe, kao i objašnjenje zašto je ova tema važna za vas, za akademski svet, kao i za politiku/društvo.
Jezik koji se koristi u procesu prijave, kao i radni jezik FEPS-a (i FEPS YAN-a), jeste engleski.
Iako je Konkurs otvoren za veliki broj različitih tema, u skladu sa prioritetima koje dele FEPS (u izradi svog novog Okvirnog programa aktivnosti) i Institut Karl Rener, predlažemo da se fokusirate na sledeće:
Svet i Evropa u eri transformacije – kako oblikovati digitalni kapitalizam?
Evropska unija na raskršću – kako definisati novi model razvoja za njene unutrašnje i spoljne politike?
Evropska društva u tranziciji – kako ih učiniti kohezivnijim, ravnopravnijim i prosperitetnijim?
Kada da podnesem prijavu i šta sledi?
Kompletna prijava (nekompletne se neće razmatrati) podnosi se Upravnom odboru FEPS YAN-a, na ruke gospođe Elene Gil, koordinatorke za obuke i projekte FEPS-a (elena.gil@feps-europe.eu), do 28. juna 2026. godine.
Nakon zatvaranja Konkursa, prijave će biti pažljivo procenjene, a za kandidate koji prođu u uži krug biće zakazani kratki onlajn intervjui sa panelom od 3 do 5 članova (predstavnika FEPS-a i KRI). Nakon toga, biće sastavljena konačna lista članova 10. jubilarnog ciklusa FEPS YAN-a, o čemu će svi učesnici Konkursa biti propisno obavešteni. Cilj nam je da primimo 35 učesnika, poštujući principe jednakosti i pravične zastupljenosti. Prvi seminar će se održati u Beču od 10. do 12. septembra.
Važna napomena: Prijave novih kandidata imaju prioritet u odnosu na kandidate koji se ponovo prijavljuju. Takođe, neće biti izuzetaka za kandidate koji ne ispunjavaju akademske kriterijume – zato, ukoliko ste student master studija i zainteresovani ste za program, snažno vas ohrabrujemo da ostanete u kontaktu i sačekate sledeći ciklus.
Akademija za razvoj demokratije (ADD) najoštrije osuđuje ogoljeni medijski linč i crtanje mete na čelo porodici Božović, koji je u udarnom terminu na televiziji Pink započela Verica Bradić, osoba koja sebe naziva novinarkom. Zloupotrebljavajući nacionalnu frekvenciju TV Pink, ona je u emisiji „Hit tvit“ u besramnom prilogu porodicu Božović proglasila „opasnom po Srbiju“, etiketirala ih šovinističkim terminom „Milogorci“ i otvoreno dovela u pitanje njihovo pravo da žive u Beogradu. Ovaj anticivilizacijski prilog o porodici Božović je direktna poruka Aleksandra Vučića i ogoljeni poziv na progon porodice Božović i, kako su rekli, „svih sličnih porodica“ koje su neistomišljenici režima, u kojem su najviši državni funkcioneri u studiju potom samo preuzeli uloge egzekutora.
Najveći i najjeziviji paradoks ove hajke leži u činjenici da je čitav segment organizovan kao reakcija na autorski tekst istoričarke umetnosti Borke Božović, u kojem ona upozorava na pretnje sa kojima se njena porodica suočavala tokom devedesetih godina, a koje su u današnjim okolnostima počele da se ponavljaju. Umesto bilo kakve osude ili sankcionisanja tog nasilja i pretnji, državni aparat je iskoristio televiziju sa nacionalnom pokrivenošću da te pretnje ne samo potvrdi, već i dramatično intenzivira, dokazujući time uživo svaku reč iz njenogautorskogteksta.
U atmosferi otvorenog lova na veštice,Vučićevministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na pitanje o porodici Božović besramno odgovara navodeći primere o tomekakoCrnogorci otimaju direktorske funkcije, pa sve do pominjanja crnogorskih kriminalnih klanova, dok se slike lica članova porodice Božovićvrte u pozadinikako bivaljdasvako mogaoda ih prepozna na ulici, ugrožavajući im na taj način bezbednost i fizičku sigurnost.Time je Dačić sa pozicije ministarstva sile svesnoučestvovao ukriminalizaciji porodiceBožović kako bi unapred legitimizovao svako potencijalno nasilje nad njenim članovima.
Istovremeno, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić demonstrirala je vrhunac licemerja tvrdeći da ne poznaje porodicu Božović niti njene članove, iako su se kao politički neistomišljenici Balša Božović i ona desetinama puta suočili u republičkom parlamentu. To fingirano nepoznavanje poslužilo joj je isključivo kao alibi da izbegne ličnu odgovornost dok porodicu Božović istovremeno etiketira kao „primer svega najgoreg“.
Da stvar bude potpuno van kontrole, jedan od učesnika emisije Vladislav Dajković prešao je u domen otvorenog poziva na rešavanje pitanja porodice Božović i njimasličnih, i to sa pretnjama: „Znam ja kako bih se ja obračunavao sa njima i to ne bi bile zakonske metode“, i to sve ispred ministra policije Ivice Dačića i predsednice parlamenta Ane Brnabić koji se smeju na predlog Dajkovića. U svakom civilizovanom društvu, ovakva direktna pretnja i poziv na linč izrečeni na televiziji predstavljali bi posao za tužilaštvo.
Ovaj nečuven napad na porodicu Božović od strane vrha države je pokazna vežba kako Aleksandar Vučić naređuje progone neistomišljenika u praksi: svako ko misli drugačije, ko brani građanske vrednosti i svako ko napadanjega i njegov režimbiće proglašen za antidržavni i antisrpski element i legitimnu metu koju treba proterati iz Srbije ili ućutkati po kratkom postupku.
Kao organizacija posvećena demokratiji i vladavini prava, Akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje ovakvo ponašanje i ovakve poruke. Svesni smo da bi u svakom normalnom društvu sadasada bilo normalnopozvatinadležne institucije,pre svega tužilaštvo i REM,da hitno reaguju na ovaj eklatantan primer govora mržnje, poziva na linč i zloupotrebe nacionalne frekvencije.Međutim, duboko smo svesni da u današnjoj Srbiji institucije više ne postoje. One su klinički mrtve, otete od građana i pretvorene u puke saučesnike ovog mraka. Zato se obraćamo evropskim ambasadama i evropskim institucijama kako bismo im skrenuli pažnju na brutalan progon jedne porodice u Srbiji koji se odvija na nacionalnoj i političkoj osnovi, duboko zabrinuti za njihovu sigurnost.
Za bezbednost porodice Božović od ovog trenutka isključivu i direktnu odgovornost snosi sam vrh države na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
U Podgorici je održana 9. konferencija „Prijatelji Zapadnog Balkana“ (Friends of the Western Balkans), prestižni događaj koji organizuje Fondacija za evropske progresivne studije (FEPS). Ova konferencija okuplja političke lidere, donosioce odluka, akademsku zajednicu, predstavnike civilnog društva i eksperte sa ciljem jačanja regionalne saradnje i ubrzanja procesa evropskih integracija. Kroz dijalog o demokratskim vrednostima, socio-ekonomskom razvoju i geopolitičkim izazovima, konferencija služi kao ključna platforma za artikulaciju progresivnih politika koje oblikuju evropsku budućnost regiona.
U okviru ovog značajnog skupa, Balša Božović, izvršni direktor Akademije za razvoj demokratije (ADD), i Maja Pupovac, saradnica na projektu, predstavili su preliminarne rezultate studije „Osnaživanje radnika u industriji uglja za zelenu evropsku budućnost na Zapadnom Balkanu“ (Empowering Coal Workers for a Green European Future in the Western Balkans).
Energetska tranzicija i postepeno napuštanje uglja kao energetskog izvora predstavljaju kompleksan proces koji zahteva mnogo više od pukih tehnoloških promena. Istraživanje naglašava imperativ „pravedne tranzicije“ koja mora biti inkluzivna, informisana i usmerena na očuvanje dobrobiti lokalnih zajednica. Studija nudi duboku analizu profila rudarskih zajednica, sagledavajući specifične potrebe radnika, njihove stavove prema promenama, kao i socio-ekonomske i političke faktore koji utiču na tranzicione procese.
Ovo istraživanje je temelj prve faze regionalnog projekta koji predvodi Fondacija za evropske progresivne studije (FEPS), u saradnji sa organizacijama Progresiva i Max van der Stoel Foundation (FMS). Projekat se realizuje uz značajnu podršku regionalnih partnera:
Akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije;
Fonda za progresivne politike iz Crne Gore;
Mreže progresivnih inicijativa iz Bosne i Hercegovine;
Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora je ostvarila značajne državne, bezbednosne i spoljnopolitičke uspehe, ali nije do kraja izgradila funkcionalne institucije, vladavinu prava i demokratsku političku kulturu. Zato evropske integracije ne smeju biti svedene na tehničko zatvaranje pregovaračkih poglavlja, već moraju biti proces dubinske transformacije države i društva, jedan je od zaključaka analize „Dve decenije obnove crnogorske nezavisnosti – između državotvornog uspeha, nedovršene demokratizacije i evropske završnice“, koju je objavila nemačka fondacija Hejnrih Bel (HBS), a čiji su autori Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO), i Balša Božović, izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD), koji su istovremeno i članovi Zapadnobalkanske strateške grupe HBS-a.
Analiza konstatuje da je Crna Gora, dve decenije nakon 21. maja 2006. godine, očuvala mir, učvrstila međunarodni subjektivitet, postala članica NATO-a i najdalje odmakla država regiona u pregovorima sa Evropskom unijom. Referendum o nezavisnosti ocenjuje se kao jedan od najzahtevnijih i najuspešnije sprovedenih demokratskih i mirnih procesa razrešenja državnog pitanja u regionu obeleženom ratovima, etničkim podelama i autoritarnim nasleđem. Naglašava se i da obnova nezavisnosti nije bila proizvod jednog političkog trenutka, već dugog procesa društvenog i političkog sazrevanja, jačanja antiratnog i građanskog pokreta, postepenog širenja suverenističkog bloka i potrebe da Crna Gora samostalno odlučuje o svojoj budućnosti. Apostrofira se 1997. godina kao prelomni trenutak političkog otklona od politikeSlobodana Miloševićai velikodržavnog nacionalizma 90-ih, čime je započela suštinska državna emancipacija Crne Gore.
Sa 55,5% podrške nezavisnosti, građani i građanke Crne Gore su dostojanstveno i demokratski izabrali evropsku budućnost i pravo da samostalno određuju svoj politički, bezbednosni i međunarodni položaj. Istovremeno, referendum je imao snažan emancipatorski i građanski karakter, jer je bio zasnovan na ideji Crne Gore kao države svih građana i građanki, a ne države jednog naroda, jedne partije ili jednog identiteta. „Sa istorijske distance od dve decenije, jasno je da je 21. maj bio mnogo više od odluke o državnom statusu. Bio je geostrateški i civilizacijski prelom kojim je Crna Gora trajno preorijentisana ka Zapadu, evropskim integracijama i demokratskom modelu razvoja“, navode autori.
Posebno mesto u analizi zauzima članstvo Crne Gore u NATO-u 2017. godine, koje se ocenjuje kao kruna njenog bezbednosnog i geopolitičkog repozicioniranja i trajna institucionalna garancija da se o njenoj državnoj sudbini više neće odlučivati izvan demokratskih institucija.
Istovremeno, autori ukazuju da najveći deficit postreferendumskog perioda predstavlja izostanak dubinske demokratske konsolidacije. Umjesto depolitizacije pravosuđa, javne uprave, obrazovanja i bezbednosnog sektora, dominantno je nastavljen model partijske kontrole, čime je propuštena prilika da 21. maj postane početak institucionalne emancipacije društva, a ne samo potvrda državne samostalnosti.
U analize ističe da je očuvanje građanskog modela države jedna od najvažnijih tekovina postreferendumske Crne Gore, ali i da je upravo taj koncept danas pod ozbiljnim pritiscima kroz rast identitetskih podela, etno-političkih trgovina, govora mržnje, revizionizma i pokušaja relativizacije crnogorskog identiteta, antifašističkog nasljeđa i sekularnog karaktera države. “Ovo nije samo pitanje identiteta ili istorije, već karaktera države i njenog dugoročnog institucionalnog opstanka”, poručuju autori.
Političke promene nakon 2020. godine prepoznaju se kao demokratski neophodne, ali i kao početak nove faze političke i društvene borbe oko identitetskog, vrednosnog i geopolitičkog usmerenja Crne Gore. Posebne tenzije izazvala su pitanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), položaja verskih zajednica i popisa stanovništva 2023. godine, dok se koncept „Srpskog sveta“ prepoznaje kao okvir koji može doprinositi slabljenju građanskog modela države. “Politički razvoj događaja nakon 2020. godine stoga otkriva dvostruku stvarnost: iako je demokratska smena vlasti predstavljala neophodnu korekciju unutar političkog sistema Crne Gore, ona je istovremeno ogolila nerešene strukturne slabosti i ponovo otvorila rasprave za koje su mnogi verovali da su već zaključene”, konstatuju Uljarević i Božović.
Uprkos tim pritiscima, navodi se da rezultati popisa iz 2023. godine pokazuju da je crnogorski identitet ostao stabilan i društveno relevantan, ali se i upozorava da značajan deo političkih i medijskih struktura u Srbiji i dalje ne prihvata Crnu Goru kao potpuno ravnopravnu i suverenu državu, nastojeći kroz različite forme da očuva politički uticaj i oslabi njen evropski kurs.
“Paradoks savremene Crne Gore ogleda se upravo u tome što se država formalno približava EU, dok se istovremeno suočava sa unutrašnjom demokratskom regresijom i osporavanjem pojedinih temelja svoje moderne državnosti, uključujući i od strane dela vladajućih struktura. Zato evropski put Crne Gore ne zavisi samo od zatvaranja pregovaračkih poglavlja, već i od sposobnosti društva da obnovi minimum konsenzusa oko građanskog karaktera države, evropskih vrednosti i demokratskih pravila”, ocenjuju Uljarević i Božović.
Autori preporučuju tri međusobno povezana pravca daljih javnih politika: institucionalnu konsolidaciju i vladavinu prava, zaštitu građanskog karaktera države i jačanje društvene kohezije, kao i razumevanje evropske integracije kao procesa unutrašnje transformacije države. To podrazumeva depolitizaciju institucija, zaštitu sekularnog i građanskog karaktera države, unapređenje obrazovnih politika i kulture sjećanja, zaštitu manjina, kao i razvoj medijske pismenosti i otpornosti prema štetnim spoljnim uticajima.
“Dvadeset godina nakon 21. maja, pitanje više nije da li je Crna Gora opstala kao država, već kakvu državu želi da izgradi. Nezavisnost je potvrđena i međunarodno i među građanima. Ono što ostaje otvoreno jeste da li će njena evropska završnica biti praćena snažnijim institucijama, većom društvenom kohezijom i dosljednom vladavinom prava. Od tog odgovora zavisi ne samo tempo evropskih integracija, već i demokratska snaga, otpornost i budući karakter Crne Gore”, zaključuju autori.
Odlaskom prof. dr Dragoljuba Mićunovića, Srbija je ostala bez jedne od svojih najistaknutijih intelektualnih figura. Akademija za razvoj demokratije odaje počast čoveku koji je decenijama predstavljao moralni kompas i uzor na kojem su stasavale generacije političara.
Tokom najtežih godina naše novije istorije, hrabro je branio ljudska prava i demokratske vrednosti nasuprot ekstremizmu. Njegov dosledan otpor režimu Slobodana Miloševića i nacionalističkom ludilu svedočio je o njegovoj ogromnoj hrabrosti i ličnom dostojanstvu. Pune četiri decenije odbijao je trule kompromise sa politikama koje su unazađivale društvo, ostajući nepokolebljiv u svojim uverenjima.
Kao rani i ubeđeni evropejac, vizionar i levičar, čitav život posvetio je uspostavljanju vladavine prava, socijalne pravde i zaštiti ljudskog dostojanstva. Njegovo političko iskustvo bilo je presudno za stvaranje DOS-a i demokratski preokret 2000. godine, a potom i stabilan oslonac reformskim vladama. Svoj besprekoran integritet zadržao je do samog kraja.
Balkan će ga pamtiti kao doslednog antiratnog političara i graditelja mira, a Evropa kao državnika koji je dijalog i kulturu uvek stavljao iznad sile. Od studentskih protesta 1968. godine i disidentskog vremena, do stvaranja modernog višestranačja, on je filozofiju slobode svakodnevno živeo.
Njegovo nasleđe je trajni dokaz da se i u surovom svetu politike može i mora ostati častan čovek.
