Odlaskom prof. dr Dragoljuba Mićunovića, Srbija je ostala bez jedne od svojih najistaknutijih intelektualnih figura. Akademija za razvoj demokratije odaje počast čoveku koji je decenijama predstavljao moralni kompas i uzor na kojem su stasavale generacije političara.
Tokom najtežih godina naše novije istorije, hrabro je branio ljudska prava i demokratske vrednosti nasuprot ekstremizmu. Njegov dosledan otpor režimu Slobodana Miloševića i nacionalističkom ludilu svedočio je o njegovoj ogromnoj hrabrosti i ličnom dostojanstvu. Pune četiri decenije odbijao je trule kompromise sa politikama koje su unazađivale društvo, ostajući nepokolebljiv u svojim uverenjima.
Kao rani i ubeđeni evropejac, vizionar i levičar, čitav život posvetio je uspostavljanju vladavine prava, socijalne pravde i zaštiti ljudskog dostojanstva. Njegovo političko iskustvo bilo je presudno za stvaranje DOS-a i demokratski preokret 2000. godine, a potom i stabilan oslonac reformskim vladama. Svoj besprekoran integritet zadržao je do samog kraja.
Balkan će ga pamtiti kao doslednog antiratnog političara i graditelja mira, a Evropa kao državnika koji je dijalog i kulturu uvek stavljao iznad sile. Od studentskih protesta 1968. godine i disidentskog vremena, do stvaranja modernog višestranačja, on je filozofiju slobode svakodnevno živeo.
Njegovo nasleđe je trajni dokaz da se i u surovom svetu politike može i mora ostati častan čovek.
Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje prijavu koju je dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović podneo protiv profesorke Nevene Jevtić pred Etičkom komisijom, pokušavajući da njen javni govor predstavi kao govor mržnje, diskriminaciju i podsticanje nasilja.
Jasno je da se radi o zloupotrebi etičkih procedura za politički obračun sa profesorkom koja je iskoristila svoje ustavno pravo da javno govori, da slobodno izrazi stav i da kritikuje stanje u društvu, institucijama i na univerzitetu.
Ustav Republike Srbije u članu 46 jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Član 60 Ustava jemči pravo na rad, dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko u Srbiji ne sme da ostane bez posla, da bude profesionalno kažnjen ili institucionalno progonjen zato što je nezadovoljan situacijom u zemlji, zato što podržava studente ili zato što kritikuje rad dekana, fakulteta ili bilo kog drugog nosioca javne funkcije.
Posebno je važno podsetiti da Zakon o visokom obrazovanju kao osnovne principe visokog obrazovanja propisuje akademske slobode, autonomiju, akademski integritet i otvorenost prema javnosti i građanima. Univerzitet nije kasarna, fakultet nije partijska ćelija, a profesori nisu zaposleni koji moraju da ćute pred samovoljom uprave.
Dekan Filozofskog fakulteta nije privatno lice koje je izuzeto od javne kritike. On obavlja javnu funkciju, rukovodi javnom ustanovom i odlučuje o pitanjima od nesumnjivog javnog interesa. Zbog toga njegov rad, njegove odluke, njegovo ponašanje i njegov odnos prema studentima, profesorima i autonomiji Univerziteta moraju biti podložni javnoj kritici. Pokušaj da se kritika dekana predstavi kao govor mržnje predstavlja opasan oblik institucionalne osvete prema svima koji se usude da govore.
Posebno je licemerno i opasno pokušavati da se profesorki Jevtić učita odgovornost za nezapamćeno policijsko nasilje koje se dogodilo 5. septembra na Novosadskom univerzitetu. To nasilje nije bilo posledica jedne metafore, jednog govora ili jednog akademskog stava. To nasilje bilo je posledica atmosfere mržnje, netrpeljivosti, zastrašivanja i državne sile koja se mesecima sistematski usmerava prema studentima, profesorima i građanima koji brane slobodu, autonomiju i dostojanstvo univerziteta.
Odgovornost za nasilje ne može se prebacivati na one koji su govorili protiv nasilja. Odgovornost je na onima koji su policiju uvodili u akademski prostor, na onima koji su pristajali da se univerzitetska autonomija narušava silom i na onima koji su javnu funkciju koristili da disciplinuju, zastraše i kazne neposlušne. Upravo je Dekan Alanović bio taj koji je pozivao policiju da nasilno interveniše i to nije bio prvi put da se policijskom silom narušava autonomija univerziteta. Zato je pokušaj da se profesorka Jevtić prikaže kao izvor problema moralno neprihvatljiv, pravno neutemeljen i politički providan.
Prijava protiv profesorke Jevtić predstavlja nastavak pritisaka na akademsku zajednicu u Novom Sadu ina celokupan Slobodan Univerzitet Novi Sad. Ona se ne može posmatrati odvojeno od slučajeva Jelene Kleut, Vladimira Mihića i drugih profesora koji su se našli na udaru zato što su stali uz studente, uz javni interes i uz elementarne demokratske vrednosti.
Regionalna akademija za razvoj demokratije pruža punu podršku profesorki Neveni Jevtić i svim profesorima, studentima i građanima koji se bore za slobodan univerzitet, pravo na kritiku i društvo u kojem se ljudi ne kažnjavaju zato što misle, govore i odbijaju da ćute. Ukoliko se etičke procedure koriste za kažnjavanje slobodne reči, onda više nije ugrožena samo jedna profesorka, već sama ideja univerziteta.
Regionalna akademija za razvoj demokratije čestita građankama i građanima Srbije Dan Evrope.
Deveti maj nas podseća da savremena Evropa nije nastala samo kao politički projekat, već kao istorijski odgovor na rat, autoritarizam, mržnju i razaranje. Zato evropska ideja nikada nije bila samo pitanje institucija i procedura, već pitanje društva u kojem se štite dostojanstvo čoveka, sloboda, ravnopravnost, mir i pravo svakog građanina da živi bez straha.
Za Srbiju, Dan Evrope mora biti više od simboličnog datuma. On je podsetnik da evropski put ne može biti sveden na formalno usklađivanje propisa, pregovaračka poglavlja i diplomatske poruke. Prave evropske integracije podrazumevaju izgradnju države u kojoj institucije rade u javnom interesu, zakoni važe jednako za sve, javnost ima pravo da učestvuje u donošenju odluka, mediji rade slobodno, a građani se ne tretiraju kao prepreka, već kao nosioci demokratskog društva.
Srbija pripada evropskom prostoru ne samo geografski, već i kroz svoju najbolju demokratsku, građansku i antifašističku tradiciju. Upravo zato je važno da evropske vrednosti postanu merilo rada institucija, političke odgovornosti i odnosa prema građanima.
Dan Evrope je zato i dan odgovornosti: da se jasno kaže da Srbija može i mora biti uređeno, demokratsko i slobodno društvo. To je put koji traži doslednost, hrabrost i obnovu poverenja u institucije, ali je to jedini put koji Srbiju vodi tamo gde joj je mesto – u zajednicu demokratskih, solidarnih i odgovornih evropskih društava.
Regionalna akademija za razvoj demokratije upozorava na to da izmene uredbi koje uređuju izradu propisa i dokumenata javnih politika predstavljaju korak unazad u pogledu javnosti rada institucija, kvaliteta odlučivanja i demokratske kontrole procesa evropskih integracija.
Vlada Republike Srbije je izmenama dve uredbe otvorila mogućnost da se propisi i dokumenti javnih politika koji se donose u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji izuzmu iz redovnih procedura koje podrazumevaju procenu njihovih posledica i uključivanje zainteresovane javnosti. Time se evropske integracije, umesto da budu prostor za snažnije standarde u oblasti građanske participacije i inkluzije, pretvaraju u mehanizam za zaobilaženje javne debate i potpuno isključivanje građana.
Evropski put Srbije ne može se svoditi na tehničko preuzimanje pravila, niti sme postati administrativni paravan za ubrzano donošenje propisa bez javnog nadzora. Naprotiv, proces pristupanja Evropskoj uniji morao bi da bude prostor jačanja institucija, vladavine prava, odgovornosti vlasti i poverenja građana u javne politike. Svako smanjivanje uvida javnosti u taj proces direktno slabi njegov reformski smisao.
Analiza efekata propisa nije birokratska formalnost, već način da se unapred sagleda kako će određeno rešenje uticati na građane, privredu, lokalne zajednice, ranjive grupe i funkcionisanje institucija. Javne konsultacije nisu prepreka odlučivanju, već osnovni demokratski mehanizam koji omogućava da zakoni i politike budu kvalitetniji, primenljiviji i legitimniji.
Regionalna akademija za razvoj demokratije posebno ukazuje na to da je opasno kada se oblast evropskih integracija, koja obuhvata veliki broj reformi i zakonskih promena, postavlja kao prostor mogućeg izuzeća od pravila koja važe za druge javne politike. Time se stvara rizik da se najvažnije odluke za budućnost zemlje donose u suženom krugu odabranih, bez stvarnog doprinosa stručne javnosti, civilnog društva, akademske zajednice, sindikata, poslovne zajednice i građana na koje će se te odluke odnositi.
Srbija se ne približava Evropskoj uniji tako što smanjuje prostor za javnost, već tako što jača demokratske procedure, odgovornost institucija i učešće građana u odlučivanju. Zato pozivamo Vladu Republike Srbije da preispita ova rešenja i obezbedi da svi propisi i javne politike, uključujući one povezane sa evropskim integracijama, budu predmet ozbiljne analize, otvorenih konsultacija i javno dostupnog obrazloženja.
Evropske integracije ne smeju biti paravan za zatvaranje procesa odlučivanja. One moraju biti put ka otvorenijim, odgovornijim i demokratskijim institucijama, uz puno učešće zainteresovane javnosti u procesu donošenja svih odluka i politika.
Nauči kako da od ideje, dobrog istraživanja i ograničenih resursa napraviš profesionalnu vest od javnog značaja
Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) i Fakultet za Digitalnu produkcijuUniverziteta EDUCONS pozivaju studente, mlade novinare/ke i kreatore/ke medijskog sadržaja iz Novog Sada da se prijave za učešće u programu „Youth Media Sprint: Novi Sad Newsroom Lab”.
Program je namenjen mladima uzrasta od 18 do 35 godina koji žele da razvijaju veštine profesionalnog, odgovornog i javno relevantnog novinarstva. Cilj projekta je osnaživanje 16 mladih novinara/ki i kreatora/ki medijskog sadržaja iz Novog Sada kroz praktične edukacije, treninge i tromesečni mentorski rad.
Kroz program, učesnici/e će učiti kako se važne teme istražuju, proveravaju, oblikuju i predstavljaju javnosti na način koji je tačan, koristan i razumljiv građanima. Poseban fokus biće na solution-based novinarstvu, sajber-bezbednosti, proveri informacija, prepoznavanju dezinformacija, light watchdog tehnikama, multimedijalnoj produkciji i digitalnoj montaži.
Kome je program namenjen?
Poziv je otvoren za studente/kinje, mlade novinare/ke i kreatore/ke medijskog sadržaja uzrasta od 18 do 35 godina koji žive, studiraju ili rade u Novom Sadu.
Posebno se ohrabruju da se prijave članovi/ice studentskih, omladinskih i neformalnih redakcija, kao i mladi koji već proizvode medijski sadržaj ili žele da se uključe u rad omladinskih i lokalnih medija.
U procesu selekcije vodiće se računa o motivaciji kandidata/kinja, spremnosti za aktivno učešće u celom programu i rodnoj ravnoteži, sa ciljem da među odabranim učesnicima/cama bude jednaka zastupljenost žena i muškaraca.
Šta program obuhvata?
Učesnici/e će proći kroz ciklus praktičnih edukacija, specijalizovanih treninga i tromesečnog mentorskog rada.
Program obuhvata teme kao što su:
lokalno novinarstvo i bezbednost novinara, uključujući fizičku i digitalnu sigurnost;
medijska i informaciona pismenost, provera informacija i prepoznavanje dezinformacija;
poverenje, etika i kredibilitet u lokalnom izveštavanju;
solution-based novinarstvo, odnosno izveštavanje koje ne ostaje samo na problemu, već istražuje moguća rešenja;
light watchdog tehnike, uključujući osnove korišćenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja;
digitalne veštine, mobilno novinarstvo, multimedijalna produkcija i digitalna montaža;
odgovorna upotreba digitalnih i AI alata u savremenom medijskom radu.
Nakon edukacija, učesnici/e će raditi u malim grupama i, uz podršku mentora, renomiranih novinara poznatih po profesionalizmu i istraživačkom novinarstvu, razvijati novinarske priče o temama važnim za Novi Sad i mlade u lokalnoj zajednici.
Zašto se prijaviti?
Učešćem u programu mladi će dobiti priliku da steknu praktična znanja od iskusnih novinara, edukatora i stručnjaka, razviju sopstvenu lokalnu priču od ideje do objave, nauče kako da proveravaju informacije, koriste javne izvore i grade poverenje publike.
Program je osmišljen kao praktičan radni proces u kojem se znanje odmah primenjuje kroz istraživanje, timski rad, mentorstvo i produkciju konkretnih lokalnih medijskih sadržaja.
Kada i gde?
Program će se realizovati u Novom Sadu. Tačni termini edukacija i treninga biće naknadno dostavljeni odabranim učesnicima/cama.
Učešće u programu je besplatno.
Kako se prijaviti?
Prijava se vrši putem formulara „Prijava za učešće na projektu – Youth Media Sprint: Novi Sad Newsroom Lab”.
Molimo sve zainteresovane kandidate/kinje da pažljivo popune formular i navedu osnovne informacije o sebi, svom iskustvu, motivaciji i interesovanju za lokalno novinarstvo i medijsku produkciju.
Za dodatne informacije možete se obratiti putem mejla: office@regionaladd.org
Projekat „Youth Media Sprint – Novi Sad Newsroom Lab”, koji sprovodi Regionalna akademija za razvoj demokratije u partnerstvu sa Univerzitetom Educons, podržan je kroz širi program „MedIA-Lit”, koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CCE/CGO) u partnerstvu sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji, Helsinškim komitetom za ljudska prava u Severnoj Makedoniji, Tirana Centre for Journalism Excellence iz Albanije i Atlantic Initiative iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama Vlade Crne Gore.
Regionalna akademija za razvoj demokratije najoštrije osuđuje izjavu ministra kulture Nikole Selakovića o profesoru i novinaru Dinku Gruhonjiću. Nedopustivo je da nosilac tako visoke javne funkcije koristi govor koji targetira, diskvalifikuje i ugrožava bezbednost čoveka koji je godinama izložen pritiscima, pretnjama i organizovanim kampanjama mržnje. Kada takve poruke dolaze od ministra, one više nisu samo politički ispad. One postaju još jedna u nizu potvrda da je progon neistomišljenika dozvoljen, a javno targetiranje legitimno sredstvo obračuna sa neistomišljenicima.
Posebno zabrinjava što ovakva izjava dolazi od ministra kulture, čija je dužnost da štiti slobodu izražavanja, dostojanstvo javne reči i elementarne demokratske standarde. Umesto toga, svedočimo opasnoj zloupotrebi javne funkcije, i to u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za dalje raspirivanje netrpeljivosti i crtanje mete na čelu onima koji govore slobodno i odbijaju da ćute.
Napad na Dinka Gruhonjića je napad na pravo svakog novinara, profesora, intelektualca i građanina da misli, govori i deluje bez straha od političke odmazde. Društvo u kojem ministri podstiču hajku na kritičke glasove nije demokratsko društvo, već društvo u kom vlast generiše nasilje, zastrašuje i poziva na progon onih koji misle drugačije.
Regionalna akademija za razvoj demokratije zahteva punu političku odgovornost za izgovorene reči. Nosioci javnih funkcija moraju znati da svaka izjava koja podstiče mržnju, stigmatizaciju i nasilje ostavlja ozbiljne posledice po bezbednost ljudi i po već urušeni javni prostor u Srbiji.
Solidarnost sa Dinkom Gruhonjićem u ovom trenutku jeste odbrana slobode govora, profesionalnog integriteta i samog minimuma demokratskog dostojanstva.
Sistem protiv vršnjačkog nasilja i maloletničke delinkvencije i dalje nije dovoljno razvijen ni koordinisan, što zahteva snažniju prevenciju, međusektorsku saradnju i fokus na podršku, edukaciju i resocijalizaciju mladih, poručeno je sa drugog panela „Kako odgovoriti na vršnjačko nasilje i maloletničku delinkvenciju?“, održanog u okviru završne konferencije projekta „SRCE: Podrška osnaživanju i otpornosti mladih danas“, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Regionalnom akademijom za razvoj demokratije (ADD), uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori i kofinansiranje Ministarstva javne uprave.
Panel je istakao ulogu Skupštine i političkih aktera u adresiranju problema, ali i potrebu snažnije prevencije i bolje međusektorske saradnje. Fokus je bio i na efikasnosti postojećeg zakonskog okvira, primeni alternativnih mera, kapacitetima institucija za rad sa decom i mladima, uključujući specijalizaciju kadra i odgovore na nove oblike nasilja, posebno online.
Istaknuto je da se pitanja vršnjačkog nasilja i maloletničke delinkvencije često marginalizuju u javnom i političkom diskursu, a institucionalni odgovor neretko dolazi reaktivno, nakon težih incidenata, umjesto sistemski i preventivno.
„Društvo se nedovoljno bavi uzrocima vršnjačkog nasilja. Moramo jačati institucije i raditi više na prevenciji, jer danas imamo zabrinjavajuće trendove poput rane upotrebe alkohola, kockanja i porasta psihoaktivnih supstanci. Vrednosni okvir društva i odnos prema obrazovanju ključni su za oblikovanje ponašanja mladih“, naveo je Boris Mugoša, zamenik predsednika Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje Skupštine Crne Gore. Mugoša je naglasio i značaj parlamentarne kontrolne uloge rada institucija, uz ocenu da reakcije sistema i društva često nisu adekvatne imajući u vidu ozbiljnost problema.
Zoja Bojanić Lalović, članica Odbora za prosvetu, nauku, kulturu i sport, naglasila je da vršnjačko nasilje nije dovoljno u fokusu institucija i često se tretira sektorski, iako zahteva širi društveni odgovor. “Pri tom, ključna je uloga obrazovnog sistema u prevenciji. Potrebno je jačati vaspitnu funkciju škole, razvijati empatiju, unaprediti kapacitete nastavnog kadra, socijalno-emocionalne vještine, medijsku pismenost i ulaganja u vannastavne aktivnosti i neformalno obrazovanje mladih”, poručila je ona.
Nezavisni poslanik u Skupštini Crne Gore, Dragan Bojović, istakao je da vršnjačko nasilje nije samo individualni problem, već odraz šireg sistema vrednosti. “Zato je značajno vaspitanje, dijalog, jačanje saradnje između porodice, škole i zajednice… Takođe, mora se raditi na razvoju mehanizama prevencije u savremenom digitalnom okruženju. Konačno, afirmacija pozitivnih primera u društvu i medijima ključna je za izgradnju zdravijeg ambijenta”, kazao je on.
Učesnici panela naglasili su potrebu jačanja koordinacije između institucija – škola, policije, tužilaštva i centara za socijalni rad, jer nedostatak sistemske povezanosti predstavlja jednu od ključnih slabosti sistema. Bez koordinisanog odgovora, vršnjačko nasilje i maloletnička delinkvencija ostaju ozbiljan društveni izazov sa dugoročnim posledicama.
„Vršnjačko nasilje je dio šireg društvenog konteksta i zahteva koordinisan rad. Nedostatak stručnog kadra, opterećenost sistema i izostanak podrške porodicama dodatno otežavaju situaciju. Društvo često stigmatizuje decu koja počine krivična dela, iako su i ona neretko žrtve nepovoljnih okolnosti. Fokus mora biti na zaštiti i razvoju deteta, a ne isključivo na kažnjavanju, a efikasnost alternativnih mera zavisi od saradnje svih aktera u zajednici“, kazala je Dijana Popović Gavranović, načelnica u Vrhovnom državnom tužilaštvu.
Dalida Mučić, policijska inspektorka I klase, ukazala je na ograničene kapacitete sistema za rad sa maloletnicima. „Tokom 2025. godine registrovano je 431 krivično delo počinjeno od strane maloletnika, uz značajan broj povratnika, što opominje na potrebu ranije i sistemskije intervencije. Posebni su izazovi u digitalnom prostoru, jer online nasilje postaje sve prisutnije, uz otežanu saradnju sa globalnim platformama“, navela je ona.
Zaključeno je da će napredak biti vidljiv kroz otvoreniji odnos društva prema problemu, fokus na podršku, razumevanje i reintegraciju mladih, zatim prevenciju, edukaciju i resocijalizaciju, jačanje socio-emocionalnih veština, medijske pismenosti i neformalnog obrazovanja, kao i podršku obrazovnim institucijama i nastavnom kadru. Vidljiv napredak meriće se i efikasnijom prevencijom, boljom koordinacijom i smanjenjem slučajeva nasilja. Kao jedan od pokazatelja društvenog napretka prepoznata je i potreba vidljivosti pozitivnih primera i uspjeha mladih u javnosti i medijima, čime bi se dodatno doprinelo izgradnji podsticajnijeg društvenog okruženja.
Dobar odgovor sistema na vršnjačko nasilje i maloletničku delinkvenciju mora da bude brz, ali ne paničan. Mora da zaštiti žrtvu, ali i da radi sa počiniocem. Mora da uključi školu, porodicu, centar za socijalni rad, zdravstveni sistem, policiju kada je potrebno, i lokalnu zajednicu. Najgore je kada svako prebacuje odgovornost na nekog drugog. Upravo tada diete ostaje između rizika koji rastu i odgovora koji izostaju, poručeno je danas na prvom panelu konferencije „Između rizika i odgovora: prevencija vršnjačkog nasilja i maloljetničke delinkvencije“, koju je organizovao Centar za građansko obrazovanje (CGO), u okviru projekta „SRCE: Podrška osnaživanju i otpornosti mladih danas“, koji sprovodi u partnerstvu sa Regionalnom akademijom za razvoj demokratije (ADD), uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori i kofinansiranje Ministarstva javne uprave.
„Ovaj projekat je nastao iz potrebe da se reaguje pre nego što posledice postanu teške, kroz odgovoran i sistemski pristup. Vršnjačko nasilje i maloletnička delinkvencija su ozbiljni društveni problemi koji traže uvezano delovanje institucija, zajednice i mladih“, kazao je Miloš Knežević, koordinator za razvoj u CGO-u, ukazujući i da nalazi istraživanja opominju da nema prostora za relativizaciju problema i da je neophodan mnogo odlučniji, ozbiljniji i kontinuiraniji odgovor svih nadležnih aktera na vršnjačko nasilje.
„Analiza je pokazala i da sistem mora biti znatno više usmeren na resocijalizaciju i reintegraciju maloletnika, uz bolje povezivanje institucija i snažniju praktičnu podršku. Normativni okvir sam po sebi nije dovoljan ako u praksi ne obezbeđuje delotvorne mere, pravovremenu podršku i stvarne šanse da se mladi vrate u bezbednije i podsticajnije okruženje“, naglasio je Knežević.
Kroz projekat su, ističe Knežević, osnaženi i kapaciteti policije, škola, pravosuđa i drugih aktera koji rade sa mladima i maloletnicima, jer efikasan institucionalni odgovor nije moguć bez kontinuirane saradnje, stručnog usavršavanja i senzibilizacije za potrebe dece i mladih. „Važno je da oni koji su često prvi kontakt u sistemu imaju znanje, alate i podršku da reaguju pravovremeno, odgovorno i senzitivno“, poručio je on, upozoravajući da je vršnjačko nasilje trajući problem u našem društvu koji samo raste, dok se propuštaju prilike da se suzbije.
„Jedan od najvažnijih zaključaka jeste da mladi nisu samo grupa koju treba zaštititi, već i akteri promene, kojima društvo mora dati više prostora, poverenja i podrške. Kroz kampove, vršnjačke radionice, debatni program i druge aktivnosti videlo se da mladi, kada dobiju znanje, priliku i ohrabrenje, mogu biti snažni saveznici u izgradnji sigurnijeg, otpornijeg i inkluzivnijeg društva“, naglasio je Knežević.
Aleksandra Jerkov, koosnivačica ADD-a, istakla je da su „vršnjačko nasilje i maloletnička delinkvencija posledica nagomilanih rizika – od porodičnog nasilja i socijalne isključenosti, preko školskog neuspeha i nedostatka institucionalne podrške, do sve izraženijeg digitalnog nasilja.“ Ona je upozorila i na normalizaciju nasilja u javnom prostoru kroz govor koji podstiče netoleranciju i agresiju.
„Kada se osvrnemo na Srbiju, ne možemo zaobići tragedije iz maja 2023. godine: OŠ „Vladislav Ribnikar“, a zatim Dubonu i Malo Orašje. Ti događaji su uzdrmali celo društvo, otvorili ogromnu javnu raspravu o nasilju među mladima, o dostupnosti oružja, o odgovornosti roditelja, o školi, medijima i institucijama. Međutim, do danas društvo, ali ni porodice oštećenih, nikada nisu dobili odgovor na ključno pitanje: koji dijelovi sistema su zakazali u prevenciji, a koji u reakciji na ove tragedije“, kazala je je ona.
„Zašto odgovor sistema nije bio adekvatan? Zato što se pokazalo danormativni okvir i stvarni kapacitet sistema nisu isto. Nije dovoljno imati strategiju ako ona nema punu primenu. Nije dovoljno imati pravilnik ako škola nema podršku da ga sprovede. Nije dovoljno reagovati kada se nasilje dogodi. UNICEF-ova situaciona analiza za Srbiju upozorava na potrebu za snažnijom psihološkom i emocionalnom podrškom deci i adolescentima, kao i na šire institucionalne slabosti koje utiču na zaštitu dece“, pojasnila je Jerkov.
„Borba protiv vršnjačkog nasilja i maloletničke delinkvencije direktno je povezana sa ukupnim društvenim ambijentom. Nije moguće graditi kulturu nenasilja u obrazovnom sistemu, dok se istovremeno u javnom prostoru tolerišu ili podstiču obrasci agresije i nekažnjivosti“, zaključila je Jerkov.
Nalazi istraživanja javnog mnjenja, ali i konkretni, uznemirujući slučajevi vršnjačkog nasilja, poziv su na delovanje i hitnu promenu dosadašnjeg pristupa, uz jasnu strategiju i koordinisanu akciju različitih institucija, civilnog sektora, roditelja i mladih. Način na koji se danas odnosimo prema mladima određuje kakvo ćemo društvo imati sutra, jer ako im ne obezbedimo sigurno okruženje, jasne vrednosti i funkcionalne institucije, rizikujemo da produkujemo nove cikluse nasilja i nepoverenja. To su neke od poruka sa otvaranja završne konferencije u okviru projekta „SRCE: Podrška osnaživanju i otpornosti mladih danas“, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Regionalnom akademijom za razvoj demokratije (ADD), uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori i kofinansiranje Ministarstva javne uprave Crne Gore.
„Društvo često zaboravlja da dete mora biti zaštićeno, a danas je ono izloženo najrazličitijim oblicima nasilja na dnevnom nivou. I to nije samo naš, već i izazov sa kojima se suočava savremeni svet“, naveo je ministar pravde Bojan Božović, podsećajući na praksu Evropskog suda za ljudska prava koja naglašava važnost zaštite prava deteta.
„Mi smo 12. marta na Vladi usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupanju prema maloletnicima u krivičnom postupku, kojima se usklađujemo sa direktivama EU i međunarodnim pravom. Time se jačaprocesna zaštita maloletnika, uključujući obavezu uzimanja u obzir najboljeg interesa deteta i zaštitu dostojanstva i integriteta. Međutim, moram naglasiti da kada dođemo do primene krivičnih odredbi, već smo zakasnili. Zato je prevencija presudno važna, kako bi došli do toga da se slučajevi koji se procesuiraju svedu na minimum”, poručio je Božović.
„Izuzetno je važno da se o nasilju ne ćuti, posebno kada je rieč o školskom okruženju“, istakla je Tatjana Ćalasan, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i inovacija, navodeći da je ta institucija uključena u brojne projekte i inicijative, sa međunarodnim i nevladinim organizacijama, kao i da kontinuirano ulažu napore na jačanju zaštite učenika i zaposlenih te unapređenju uslova za kvalitetno obrazovanje.
“Naš rad se fokusira na sigurnost učenika i zaposlenih, kvalitet obrazovanja i široku inkluziju. Trudimo se da svaki odgovor bude neosuđujući, pre svega smiren i usmeren na zaštitu i podršku onima kojima je najpotrebnije”, dodala je ona, podvlačeći značaj zajedničkog rada svih aktera – Vlade, škola, roditelja, učenika, stručnih službi, lokalnih zajednica i međunarodnih partnera.
Liselot Isakson, zamenica šefa sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, istakla je da su mladi budućnost društva i da je odgovornost odraslih da ih podrže u pripremi za buduće uloge, u dobrim i izazovnim okolnostima. Podsetila je da je EU podržala brojne projekte za mlade.
„Drago mi je što je EU podržala projekat „SRCE“, koji primjenjuje multisektorski i multidisciplinarni pristup, jer se problem maloletničke delinkvencije i vršnjačkog nasilja ne može rešavati delovanjem jedne institucije, već zahteva angažman različitih aktera“, kazala je, naglašavajući značaj sistema usmerenog na resocijalizaciju i obrazovanje, a ne represiju.
„Dalji razvoj sistema maloletničkog pravosuđa treba usmeriti na funkcionalne i specijalizovane institucije, kontinuiranu edukaciju stručnog kadra, razvoj i širu primenu alternativnih sankcija i uključivanje lokalnih servisa i NVO sektora. Zatvorski sistem treba koristiti kao krajnju meru, uz obezbeđivanje odvojenih institucija za maloletnike“, pojasnila je Isakson.
Naglasila je i da su mladi visoko na agendi Evropske komisije, kroz pristup zasnovan na uključivanju, osnaživanju i povezivanju.
“Vršnjačko nasilje i maloletnička delinkvencija nisu izolovani incidenti – oni su odraz šireg društvenog konteksta u kojem mladi odrastaju i koje ih oblikuje. Taj kontekst je, nažalost, sve izazovniji. Svedočimo relativizaciji vrednosti, pokušajima njihovog iskrivljavanja, sporim i nedoslednim institucionalnim reakcijama i prebacivanju odgovornosti. Zato ove pojave zahtevaju sistemski i koordinisan odgovor“, kazala je Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a.
Podsetila je na istraživanje CGO-a prema kojem 65,7% građana iz opšte populacije smatra da je vršnjačko nasilje prisutno, dok 44,2% poznaje žrtvu. Među srednjoškolcima, 89% prepoznaje nasilje u nekom obima u svojoj sredini, 21,6% su lično žrtve, a 53,4% poznaje nekoga ko je bio žrtva. Kada je reč o maloljetničkoj delinkvenciji, 55,7% odraslih je vidi kao prisutnu, dok svaki četvrti ispitanik poznaje maloletnika u sukobu sa zakonom.
„Jasno je da nijedna institucija sama ne može rešiti ove probleme. Potrebna je kontinuirana saradnja obrazovanja, pravosuđa, policije, socijalne zaštite, medija i civilnog sektora. Jednako je važno da javni diskurs ne normalizuje nasilje, već da gradi kulturu odgovornosti, empatiju i međusobnog poštovanaj a tu značajnu ulogu imaju i političke strukture“, zaključila je Uljarević.
Anđela Popović, Marta Borović i Ena Božović, učenice Gimnazije Kotor i pobednice debatnog takmičenja na temu vršnjačkog nasilja, koje je organizovao Centar za građansko obrazovanje (CGO), boravile su od 20. do 22. marta u studijskoj poseti Novom Sadu, kao nagradi za osvojeno prvo mesto. Tokom trodnevnog programa stekle su nova znanja, susrele se sa različitim perspektivama i dodatno produbile razvile društvenih procesa.
Boravak u Novom Sadu omogućio im je da se upoznaju sa radom institucija, važnim kulturnim i društvenim sadržajima, ali i primerima građanskog aktivizma, u čemu je značajna podrška obezbeđena od strane partnerske organizacije – Regionalne akademije za razvoje demokratije (ADD).
U okviru programa organizovan je sastanak sa Saškom Radujkov, poslanicom u Skupštini AP Vojvodine, tokom kojeg su razgovarale o radu i funkcionisanju pokrajinskog parlamenta, poslaničkim aktivnostima i evropskoj perspektivi regiona.
„Studijsko putovanje u Novi Sad za nas je bilo dragoceno iskustvo, jer smo kroz različite posete i susrete imale priliku da vidimo i naučimo mnogo toga novog. Svako mesto koje smo obišle otvorilo nam je drugačiju perspektivu i podstaklo nas da o mnogim temama razmišljamo šire i dublje nego ranije“, kazala je Marta Borović.
U kulturnom dielu programa učenice su posetile Galeriju Matice srpske, jednu od najznačajnijih kulturno-umjetničkih ustanova u Srbiji, gdje su kroz interaktivno vođenje i elemente društvene igre K(art)e na dinamičan način upoznale najvažnija dela iz bogate kolekcije ove institucije. Ovakav pristup podstakao ih je na aktivnije posmatranje i bolje razumevanje umetničkog izraza.
U Muzeju grada Novog Sada obišle su izložbu „Mileva: Mi smo stena“, posvećenu Milevi Marić Ajnštajn, koja kroz savremen i vizuelno snažan koncept približava njen lik i delo. Kombinacija umetničkih instalacija i novih tehnologija dodatno je obogatila njihovo iskustvo i približila spoj nauke, umetnosti i savremene muzeologije.
Program je obuhvatio i obilazak Petrovaradinske tvrđave, jednog od najprepoznatljivijih simbola Novog Sada.
„Za mene je studijsko putovanje u Novi Sad bilo nezaboravno iskustvo. Kroz pažljivo osmišljen program upoznale smo istorijski, kulturni i društveni kontekst grada, ali i doživele ovo putovanje na poseban i sadržajan način. Iako je poseta bila kratka, naši dani su bili ispunjeni brojnim aktivnostima i novim iskustvima. Posebno nam je značilo što je celi program bio pažljivo organizovan, zbog čega smo se osećale prijatno i sigurno. Zahvalne smo na prilici da kroz ovu posetu bolje upoznamo kulturu i istoriju Vojvodine “, istakla je Ena Božović.
Važan segment posete odnosio se na kulturu sećanja i građansku odgovornost. Učenice su obišle Spomenik žrtvama racije na Keju žrtava racije, a kroz razgovor sa rediteljem Aleksandrom Reljićem dodatno su osvestile značaj odgovornog odnosa prema prošlosti. Ovaj deo programa zaokružen je odavanjem pošte žrtvama stradalim used pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i upoznavanjem sa kontekstom studentskih protesta koji su usledili nakon te tragedije i otvorili važna pitanja odgovornosti, bezbednosti i angažmana mladih.
„Ova studijska poseta nam je bila posebno značajna jer smo kroz različite aktivnosti stekle nova znanja i bolje razumjele teme o kojima smo ranije učile. Direktni susreti, obilasci i razgovori omogućili su nam da određene društvene, kulturne i istorijske teme sagledamo iz više uglova“, ocenila je Anđela Popović.
Program je uključio i posetu organizaciji Kulturanova, jednoj od najaktivnijih nevladinih organizacija u oblasti rada sa mladima i umetnosti. Tokom susreta sa Jelenom Božić, programskom koordinatorkom, učenice su se upoznale sa radom ove organizacije, ali i sa mogućnostima koje civilni sektor pruža mladima, posebno kroz inicijative koje podstiču kreativnost, participaciju i društvenu odgovornost.
Studijska poseta realizovana je u okviru projekta „SRCE: podrška osnaživanju i otpornosti mladih danas“, koji CGO sprovodi u saradnji sa ADD iz Novog Sada, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva javne uprave.
