TREĆI PANEL  NOVOSADSKOG PLENUMA: QUO VADIS, BALKAN?

Treći panel imao je za temu inicijativu Otvoreni Balkan, a o njoj su, iz različitih uglova, govorili: Branko  Ružić, prvi potpredsednik Vlade Repubike Srbije, Nataša Vučković, direktorka fondacije Centar za demokratiju i dr Gordana Đurović, bivša potpredsednica Vlade Crne Gore i predsednica Crnogorske panevropske unije (CPEU). Panel je moderirao Balša Božović.

Direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković ocenila je da je u prethodnom periodu bilo nekoliko značajnih događaja za regionalnu saradnju i da je vrlo važno prepoznati potrebu za unapređenjem regionalne saradnje, te da je pogrešno razvijati konkurenciju između njih, budući da je svaki potreban i ima svoje specifičnosti. Ona je rekla da je najveća manjkavost procesa Otvoreni Balkan u tome što u njemu učestvuju samo tri zemlje, dok je najveća prednost ovog procesa upravo to što se radi o autohtonoj inicijativi nastaloj u regionu i što je veliki politički kredibilitet investiran u njega. Vučković je dodala da je mana oba procesa u tome što njihov sadržaj i njihove aktivnosti proističu iz onoga što osmišljava Regionalni savet za saradnju. Ona je zaključila da bi u narednom periodu trebalo ići na integrisanje ovih regionalnih inicijativa, a ne na stvaranje konkurencije među njima. Govoreći o procesu evropskih integracija, ona je rekla da u aktuelnom trenutku ogromnog usporavanja procesa evropskih integracija zemalja regiona postoje kalkulacije da se Otvoreni Balkan predstavlja kao zamena za evropske integracije, ali da to ne sme biti slučaj. Nataša Vučković je rekla da su sve regionalne inicijative političke i da izgradnja solidarnosti i poverenja u regionu jeste pozitivan pomak. Ona je dodala da je i Berlinski proces, koji je započeo isključivo kao ekonomski proces, postepeno uvrstio i vladavinu prava i demokratiju u svoje postulate. Podvukla je da je netransparentnost jedan od osnovnih problema Otvorenog Balkana, a da ona proističe iz slabih institucija i unutrašnjih problema sa demokratijom zemalja Zapadnog Balkana. Ona je upozorila na veliku frustraciju koja postoji u zemljama Zapadnog Balkana zbog usporavanja procesa evropskih integracija, a koja je rezultat i neispunjavanja obaveza koje zemlje kandidati imaju i nespremnosti Evropske unije da ispuni dana obećanja.

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Branko Ružić rekao je da je važno što je Otvoreni Balkan prva inicijativa koja je proistekla iz samog regiona i dodao da smatra da je Otvoreni Balkan alat koji približava Srbiju i ostale zemlje koje učestvuju u njemu članstvu u Evropskoj Uniji. On je rekao da su prvi konkretni rezultati već počeli da se vide i da ne treba sučeljavati i suprotstavljati Berlinski proces i Otvoreni Balkan, budući da se radi o inicijativama koje imaju isti cilj. On je rekao da sve ove procese treba posmatrati u okviru konteksta onoga što se danas dešava u Evropi – krize u Ukrajini i bezbednosnih rizika koje ona nosi – i što u velikoj meri opredeljuju druge procese u Evropi i da otvara nove mogućnosti za napredak u evropskim integracijama. Ružić je dodao da je Otvoreni Balkan pre svega ekonomska inicijativa i da ga treba sagledavati isključivo u tom smislu. Ministar Ružić je rekao da je Otvoreni Balkan postavljen na bazi dobrovoljnosti i da svaka zemlja ima pravo da sama odluči da li želi da mu se priključi, ali da on smatra da je to interes svih regionalnih zemalja, kao i da članstvo u Otvorenom Balkanu doprinosi i izgradnji poverenja. Govoreći o razlozima pojedinih vlasti, poput privremenih institucija na Kosovu, da ne uđu u Otvoreni Balkan, on je rekao da sve političke elite snose odgovornost prema svojim građanima i da je na njima da objasne zbog čega ne žele da urade nešto što je dobro za njihove građane. Zaključio je i da kada dođemo do toga da budemo članica Evropske Unije neke stvari postaju irelevantne, a kao primer toga naveo je četvorogodišnju poziciju Srbije da podržava viznu liberalizaciju za građane i građanke Kosova, ocenivši i da takve stvari takođe doprinose izgradnji poverenja. Ružić je podvukao da je Otvoreni Balkan dobar za ceo region i da povezivanje naših tržišta može da pomogne svim zemljama koje u njoj učestvuju.

Nekadašnja potpredsednica Vlade Crne Gore Gordana Đurović ocenila je da je ekonomski za crnu Goru najisplativije da ostane u procesu evropskih integracija i da bi za njenu nerazvijenu ekonomiju, čak i u poređenju sa drugim zemljama regiona, bilo vrlo opasno i štetno da se naglo otvori. Sa druge strane, Crna Gora je implementirala neke od standarda koje druge zemlje regiona još nisu usvojile, poput onih u oblasti bezbednosti hrane, gde je usvojeno više od 5000 direktiva, te bi ulazak u jednu inicijativu poput Otvorenog Balkana, suštinski značio korak u nazad za Crnu Goru. Ona je ocenila da jezikom ekonomskih integracija, Otvoreni Balkan zapravo znači carinsku uniju, što sa sobom nosi čitav niz izazova i problema, kao i potrebu da se to finansira, organizuje, strukturira i institucionalizuje. Profesorka Đurović dodala je i da se, premda se čini da iz Otvorenog Balkana proizilaze konkretna rešenja, zapravo radi o vrlo načelnim dogovorima, izražavanjima dobre namere, bez monogo konkretnih procedura i protokola za njihovu primenu. Kao primer je navela priznavanje diploma, koje je ocenila kao dobar politički potez, ali bez roka, pravila i procedura za sprovođenje.