Završni panel Podgoričkog plenuma: Uče ljude da mrze, iako znaju da nisu u pravu

Na završnom panelu Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert svoje viđenje probelma radikalizacije i fašizacije društava na Zapadnom Balkanu govorili su gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić, gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, bivši predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić i profesor na Fakultetu Džons Hopkins iz Vašingtona Daniel Serwer.

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je da je kada je završavao svoj mandat bilo nemoguće pomisliti da ćemo 2022. godine raspravljati o etničkim tenzijama u regionu i porastu nacionalizma. On je konstatovao da su etničke tenzije i nacionalizam ne samo odoleli, nego se i pretvorili u dominantne ideologije i dominantni diskurs, za šta postoji nekoliko razloga. Jedan od njih leži u tome što su političke elite u novonastalim državama shvatile da će najlakše mobilisati glasače, omogućiti sebi opstanak, a neretko i nesmetane kriminalne aktivnosti, kroz proizvodnju neprijatelja. On je odao počast svima onima koji su radili i dalje rade na pomirenju, na poštovanju svih žrtava, normalizaciji odnosa u regionu i odavanju pošte svim žrtvama i oštro kritikovao one koji se predstavljaju kao branitelji nacije i nacionalnog identiteta i koji manipulišu i stvaraju atmosferu stalnog i rastućeg straha i uče javnost da sve druge i drugačije treba mrzeti. Kao drugi uzrok današnjeg stanja on je naveo besramnu zloupotrebu demokratije i slobode javne reči, upozoravajući na to da demokratija nikada ne sme postati anarhija i omogućiti svakome da radi bilo šta hoće, baš kao što sloboda izražavanja mora podrazumevati i odgovornost za svaku izgovorenu reč na svakom mestu i svakom trenutku. Mesić je naglasio da sloboda nikada ne sme biti na račun tuđe slobode, da sloboda izražavanja mora biti garantovana, ali nikada se ne sme zloupotrebljavati da se šire strah i mržnja prema drugom i drugačijem. On je upozorio na opasnost od sve jačih glasova koji se zalažu za slobodno širenje mržnje pod okriljem borbe protiv „kulture zabrana“, a koji zapravo na taj način pokušavaju da omoguće sebi da nesmetano deluju, i izrazio zabrinutost zbog toga što u društvu nema organizovane snage koja bi im se suprotstavila. On je podsetio da je mržnja fabrikovana da bi ljude bilo lakše mobilisati za rat i da je ona upravo poslužila kao podloga rata i da su jedini ratovi u kojima su se naši narodi istinski sukobili bili ratovi u kojima se raspadala Jugoslavija. Mesić je upozorio na to da na našim prostorima nacionalizam ne znači da se voli svoje, nego da se mrzi tuđe. On smatra da naša društva hitno trebaju temeljnu i korenitu reformu, ponovno uspostavljanje reda društvenih vrednosti, ponovno definisanje vrednosti i pravila na kojima počivaju društva, korigovanje potpuno pogrešnih vrednosti, zaokret u društvenom razvoju koji se gotovo može nazvati revolucijom. Mesić smatra da ćemo se, ukoliko se ovo ne desi, suočiti sa radikalnom desničarskom kontrarevolucijom čije poražavajuće posledice ne možemo ni zamisliti.

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković rekao je da su na ovom prostoru stasale generacije čiji je pogled na svet značajno konzervativniji, koji su obrazovani i vaspitani u duhu naglašene religioznosti, čija je perspektiva, paradoksalno, uža nego kod onih generacija koje su stasale u državi koja se nije mogla nazvati demokratskom i da se nalazimo u situaciji kada je evropska perspektiva sve neizvesnija, ekonomska situacija sve teža, a globalni prioriteti pomeraju sve dalje od Balkana i da je to izuzetno pogodno tle za jačanje retrogradnih ideja. On je rekao da na političkoj sceni postoji linija koja razdvaja one koji veruju da su različitosti nape bogatstvo i da smo svi jednaki, i one koji veruju da se kroz multukulturalnost odvajamo od svog identiteta, svojih korena i poništavamo ono što jesmo i da je to suština političke borbe koja se danas vodi u svim postjugoslovenskim društvima.  Vuković je ocenio da je za izgradnju novog sistema vrednosti neophodan minimum društvenog konsenzusa, za postizanje kog je, pak, potrebno davanje primera u čemu ključnu ulogu moraju imati političke elite. On je zaključio rečima da u Crnoj Gori neke stvari moraju ostati van domena dnevne politike jer je to jedini način da se sačuvaju društvene snage koje moraju raditi u korist očuvanja tih ideja, bez obzira na to ko je u datom momentu na vlasti.

Gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić naglasila je da je zabrinuta zbog toga što one vrednosti koje su mnogima od nas usađene u porodici, poput antifašizma, mladim ljudima neće biti moguće preneti i da ih oni neće usvojiti da je borba protiv fašizma princip po kom moramo živeti i u današnje vreme, a ne samo tema koja je vezana za Drugi svetski rat. Ona je ocenila da grešimo kada govorimo o povratku ideja socijaldemokartije i antifašizma i da bi trebalo govoriti o njihovom inteziviranju ili osnaživanju, pre nego o nestanku, budući da se radi o univerzalnim idejama koje nemaju veze sa verom, nacijom ili političkim sukobima. Ona je naglasila da civilno društvo treba da predstavlja korektiv i partnere u svemu što političari rade.

Daniel Serwer, jedan od najboljih poznavalaca prilika na Balkanu, rekao je da od mnogo ljudi sa Zapadnog Balkana čuje da su razočarani razvojem situacije u prethodnih dvadeset godina i da se nije mnogo šta promenilo u odnosu na period posle rata, sa čim se on lično ne bi složio. On je ocenio da je situacija na Balkanu izuzetno teška, da su sve zemlje na Balkanu ekonomski zavisne od pomoći iz Evropske Unije koja se, pak, suočava sa drugim krizama i ima i druge prioritete, što je usporilo i proces evropskih integracija. Istovremeno, Moskva i Peking su sve prisutniji u regionu, svako na svoj način i sa svojim ciljevima baš kao i Turska, a da nijedna od ovih sila ne deli vrednosti sistema liberalne demokratije na kojima su zasnovane Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. On je konstatovao da etnički populizam koji cveta na Balkanu prestavlja plodno tle za delovanje Rusije, Kine i Turske, a da je jedan od načina da se tome Zapadni Balkan suprotstavi jesu progresivni političari koji moraju delovati u saradnji sa civilnim društvom. Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, profesor Serwer je pohvalio mirnu promenu vlasti u ovoj zemlji i da je potrebno pomno pratiti kako će Crna Gora izaći iz krize u kojoj se trenutno nalazi.