PLENUM 2026: Politike koje relativizuju ratne zločine održavaju prošlost živom

Suočavanje sa ratnim i posleratnim nasleđem ne može ostati samo formalna obaveza na evropskom putu, već zahteva jasnu političku odgovornost, imenovanje žrtava i dosledno odbacivanje narativa koji relativizuju ratne zločine i podstiču netrpeljivost. Evropske integracije same po sebi ne garantuju suočavanje s prošlošću, te da promene moraju pokrenuti društva regiona, bez očekivanja da taj posao umesto njih obavi Evropska unija,poručeno je na panelu „Suočavanje sa ratnim i posleratnim nasleđem: uslov evropskih integracija ili zaboravljena obaveza?“ u okviru regionalne konferencije PLENUM 2026 „Crna Gora na pragu Evropske unije: evropska budućnost Zapadnog Balkana između demokratije i geopolitike“.

Plenum zajednički organizuju Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice, Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu (FPN) i Evropski fonda za Balkan (EFB).

Dr Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, ocenio je da je vreme da se, umjesto stalnog pozivanja na suočavanje sa prošlošću, društva regiona suoče sa sadašnjošću koja je i dalje duboko određena ratnim nasleđem. „Naša sadašnjost je prošlost koja se neprestano vraća“, kazao je Ćurak, navodeći kao primer nedavni napad na učenika bošnjačke nacionalnosti u Banjaluci, kojeg su, prema njegovim rečima, pretukli vršnjaci srpske nacionalnosti. Posebno je kritikovao reakcije političkih zvaničnika koji su osudili napad i izrazili podršku dečaku, iako, kako smatra, upravo njihova retorika godinama doprinosi stvaranju atmosfere netrpeljivosti prema Bošnjacima. „Svedočimo krajnjem licemerju političkih aktera koji svakodnevno proizvode dehumanizaciju Bošnjaka, a onda izražavaju zabrinutost zbog posledica takve politike“, naglasio je Ćurak.

U tom kontekstu, ukazao je na delovanje Milorada Dodika, ocenjujući da kroz lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama koristi islamofobične narative, dok istovremeno osuđuje nasilje koje je, prema Ćurakovoj ocjeni, posledica društvenog ambijenta koji takva politika stvara. „Vreme je da prestanemo sa politički korektnim govorom i da o ovim pojavama govorimo jasno i nedvosmisleno“, poručio je Ćurak, ističući potrebu da se politički diskurs zasnovan na mržnji i dehumanizaciji odlučnije osporava.

Pozdravio je i odličan rezultat Studentske liste u Srbiji, ocenjujući ga značajnim događajem. Osvrćući se na Bosnu i Hercegovinu, upozorio je da se i tri decenije nakon završetka rata stiče utisak kao da je sukob tek juče okončan. „Živimo u stanju negativnog mira, u kojem nema ratnog nasilja, ali nisu prevaziđeni uzroci i obrasci koji su do njega doveli“, zaključio je Ćurak.

Dr Milivoj Bešlin, istoričar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, ocenio je da je sahrana Ratka Mladića bila „partijski događaj odlazećeg kriminalnog režima u Srbiji“, organizovan uz mobilizaciju partijskih struktura i iskorišćen u predizborne svrhe. Ipak, smatra da se u tome može prepoznati i razlog za optimizam, jer ukazuje na slabljenje podrške režimu i promene u raspoloženju društva.

“Ni nakon demokratskih promena 2000. godine suočavanje sa prošlošću nije bilo zasnovano na moralnoj odgovornosti, već na političkim i finansijskim interesima”, podsetio je Bešlin u osvrtu na odnos Srbije prema ratnim zločinima. Kao primer naveo je izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu 2001. godine, koje je tadašnja vlast obrazlagala potrebom obezbeđivanja međunarodne finansijske pomoći. „Od 2001. godine taj proces išao je samo nizbrdo, a dolaskom Aleksandra Vučića na vlast 2012. započeta je politika istorijskog revanšizma, koja je podrazumevala rehabilitaciju ratnih zločinaca, uključujući i one iz devedesetih godina“, pojasnio je on.

Problematizovao je i sam koncept suočavanja sa prošlošću, ocenjujući da je taj termin izgubio društvenu i političku snagu. „Suočavanje sa prošlošću danas nije ni društveni ni politički prioritet, a nove generacije taj jezik više ne razumeju niti ga koriste“, upozorio je, ističući potrebu za novim pristupima i načinima komunikacije koji bi ovu temu ponovo učinili relevantnom.

Bešlin je otvorio i pitanje doslednosti evropskih vrednosti, posebno u kontekstu jačanja krajnje desnice u državama članicama EU. Podsetio je da je EU, naročito tokom mandata nemačke kancelarke Angele Merkel, snažno podržavala Vučićev režim. „Moramo se zapitati šta su danas evropske vrednosti, gde su one definisane i koliko ih se sama Evropa pridržava,“ poručio je Bešlin.

Dr Sanja Orlandić, saradnica u nastavi na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost (FCJK), osvrnula se na izražavanje saučešća predsednika Skupštine Andrije Mandića porodici Ratka Mladića, ocenjujući da je time poslao tri poruke – ličnu, partijsku i državnu, budući da je nastupio sa pozicije predsednika Skupštine. „Ukoliko bi ga Brisel pitao za taj postupak, mogao bi ga pravdati običajem. Njegovim biračima poruka je bila jasna, jer su takav potez očekivali i njime bili zadovoljni. Treća poruka bila je upućena svima nama – da država stoji iza takvog stava“, objasnila je Orlandić.

Ukazala je i na značaj Mandićevog oslovljavanja Mladića generalom, kao izraza odnosa prema njemu i vojsci kojom je komandovao. Osvrćući se na pozivanje desnice na tradiciju i običaje, poručila je: „Ne znam u kojem univerzumu je izražavanje saučešća ratnom zločincu izraz tradicije društva na koje se Ratko Mladić poziva“

Orlandić je naglasila da Crna Gora mora sama pokrenuti suštinsko suočavanje s prošlošću, čak i kada to podrazumijeva političku cenu. Kao primere navela je priznanje Kosova i izvinjenje bivšeg predsednika Mila Đukanovića, koji su, prema njenoj oceni, imali značajne političke posledice. Istakla je da danas nema političkih struktura spremnih da preuzmu sličnu odgovornost, niti se može očekivati da evropski zvaničnici rešavaju ta pitanja umesto domaćih aktera. „Važno je jasno imenovati žrtve i razlikovati ih od počinilaca, jer izjednačavanje agresora i žrtava može razotkriti političke narative koji takvu razliku nastoje da zamagle. U situacijama poput one sa izjavom Andrije Mandića izbegava se jasno izjašnjavanje upravo zato što bi ono moglo politički da ga košta. Zato, u suočavanju s prošlošću ne treba da se oslanjamo na EU, jer je to naš posao“, poručila je Orlandić, dodajući da je i aktuelna vlast došla na talasu nesuočavanja s prošlošću.

Panel je moderirala dr Aleksandra Jerkov, članica Upravnog odbora ADD-a.