Regionalni plenum

281371061_565240238454130_836442033130962525_n

maj 27 2022

Zagrebački plenum QUO VADIS BALKAN

Uvodni panel – Suočavanje sa prošlošću nema alternativu kada je u pitanju regionalna saradnja

Danas je, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba i Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB), u Zagrebu započeo ZAGREBAČKI PLENUM – QUO VADIS, BALKAN?

Zagrebački plenum drugi je u nizu događaja čiji je cilj osnaživanje progresivnih snaga u regionu kroz okupljanje i razgovore o modalitetima odgovora na rastući desni ekstremizam, krizu demokratije, aktuelnije izazove i prepreke demokratizaciji zemalja regiona. U naredna dva dana, Zagrebački plenum okupiće 50 domaćih, regionalnih i međunarodnih stručnjaka, zvaničnika, poslanika u nacionalnim parlamentima i Evropskom parlamentu, diplomata, istoričara, novinara, publicista, predstavnika akademske zajednice i istaknutih aktivista.

Prvi panel na Zagrebačkom plenumu posvećen je najznačajnijim izazovima i preprekama demokratizacije zemalja regiona. Na njemu su govorili Aleksandra Tomanić, direktorka EFB, Vesna Teršelič, voditeljica Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Hrvatske, Balša Božović, Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Srbije, Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica u Institutu za razvoj i međunarodne politike iz Hrvatske, Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Srbije.

Vesna Teršelič, direktorka centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba, komentarisala je ulogu Hrvatske i Slovenije, kao zemalja članica Evropske Unije, u destabilizaciji regiona i posebno se osvrnula na odnos Hrvatske prema ratnim zločinima, kao važnoj komponenti za pomirenje u regionu. Ona je konstatovala da su ratni zločini veliko breme za uspostavljanje regionalne saradnje i da je to, pored, traganja za nestalima, jedan od kamena spoticanja kada je u pitanju pomirenje u regionu. Ona je konstatovala da, za razliku od prethodnog perioda, više nema državnika koji se istinski, iskreno i velikim gestama zalažu za mir, a da pojedinačne inicijative nemaju političku podršku. Teršelič je upozorila na to da mi ne samo da nemamo jasnu sliku šta se dogodilo tokom ratova devedesetih godina, nego da nemamo ni jasnu sliku o dešavanjima tokom Drugog svetskog rata, što opet otvara prostor za manipulaciju i zloupotrebu.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda konstatovala je da nikada nije bilo manje podrške za inicijative civilnog društva ili akademske zajednice i da odnosi među državama nikada nisu bili komplikovaniji. Ona je naglasila da pravo na ravnopravno sećanje može biti dobar temelj za izgradnju dobrih odnosa u regionu, kao da suočavanje sa prošlošću nema alternativu. Ona je rekla da je do 2015. godine bilo velike nade da je pomirenje moguće i da je javno mnjenje uticalo na političku podršku koja se tada pojavila, ali da se tada, nakon promene vlasti u nekim zemljama, pokazalo da politička podrška nikada nije stabilna, da nema kontinuiteta u politikama koje se vode i da one zavise isključivo personalno od lidera, a da civilni sektor nema nikakve mehanizme da obezbedi taj kontinuitet. Ona je kao jedini pozitivni primer navela iskorak napravljen u Hrvatskoj prilikom obeležavanja godišnjice vojne akcije Oluja, ali konstatovala da je i to bio izolovan slučaj i da od tada svedočimo stalnom vraćanju unazad i na gore, a ponekad se čini da je situacija čak i gora nego devedesetih godina, navodeći izvrtanje činjenica, odbranu optuženih za ratne zločine i punu podršku koju oni očigledno uživaju u zemljama regiona. Ona je zaključila da je uslov svih uslova za suočavanje sa prošlošću stvaranje popisa žrtava i dokumentovanje svih zločina u kontekstu obaveze postjugoslovenskih zemalja prema nekadašnjoj zajedničkoj državi, ali da političke elite toga nisu svesne. Kandić je dodala da stanovište koje se često može čuti od intelektualne elite u Srbiji da građani Srbije najbolje razumeju kako to izgleda kada padaju bombe i da zbog toga imaju isto iskustvo kao građani Ukrajine ovih dana pokazuje potpuno nerazumevanje činjenica, nesolidarnost i nepostojanje empatije sa građanima drugih zemalja u regionu koje su tokom ratova devedesetih prolazile kroz sav pakao rata i bili žrtve ratnih zločina koje su činile upravo srpske snage.

Aleksandra Tomanić, direktorka Evropskog fonda za Balkan, osvrnula se na dešavanja 2000. godine i rekla da je važno sačuvati sećanje na 5. oktobar, zaključivši da je tada bilo teško zamisliti da 2022. godine Srbija i ostale zemlje regiona neće biti članice Evropske Unije. Ona je rekla da se sva energija društva nakon toga preusmerila na evropske integracije, ali isključivo kao na proces, a ne na ono što je suština – nikada fokus nije bio ni na suočavanju sa prošlošću, ni na ratnim zločinima. Ona je dodala da zemlje regiona, posebno Srbija, godinama tonu u sve dublju političku krizu, a da čak i konstatacija da je sada bolje makar zbog toga što ne može da bude rata, nije više u potpunosti tačna i da naši političari stalno kalkulišu tom mogućnosti i „bacaju koske“ sa tim u vezi. Tomanić je rekla da živimo u najsiromašnijem, najzagađenijem regionu sa najvećom stopom emigracije u Evropi i da, dok naši političari stalno govore o teritorijama koje su nam potrebne za očuvanje nacije, zapravo ne uspevaju da sačuvaju naciju ni na teritorijama koje imaju. Ona je zaključila time da je ponosna na činjenicu da je upravo Evropski fond za Balkan uspeo da oživi projekat izrade zajedničkih udžbenika istorije za ceo region i ponovo učinila knjige dostupnima, ali da je sledeći korak da se te knjige vrate u škole i da je to najvažnije zbog toga što je to način da se raskrinkaju mitovi koji prete da nas uguše.

Daliborka Uljarević, Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice, rekla je da je Crna Gora u protekle dve godine dobila dve vlade. Ona je konstatovala da je dobro da je Crna Gora ušla u period brže smenjivosti vlasti ukoliko bi to značilo i uspostavljanje nove vrste odgovornosti prema građanima i građankama, ali i državi Crnoj Gori. Komentarišući uticaj ruske agresije na Ukrajinu na situaciju u regionu, ona je ocenila da u Crnoj Gori još uvek ne postoji svest o tome da je taj rat promenio krvotok međunarodnih odnosa, ali i da je situacija takva u još nekim zemljama regiona. Uljarević je navela da su pokušaji bilo kojih političara da budu neutralni zapravo izraz neodgovornosti i neozbiljnosti jer se mora imati jasan stav o vrednosnima pitanjima. Ona je kazala i da se prethodna crnogorska vlast pokazala kao prilično nerezistentne na štetne spoljašnje uticaje. Dodala je da je jedan od ključnih problema u regionu o kom se nedovoljno priča nekvalitet političkih elita, a da je to nešto što boji naša društva, uzrokuje nekonzistenciju i prekid kontinuiteta i institucionalne memorije, kao i da nema garancija da će nešto što je postignuto biti održivo, ukoliko to, makar i u najmanjoj meri, zavisi od donosioca političkih odluka. Kao deo pozitivnih iskoraka, istakla je promenu određenih stavova zvaničnika prema procesu suočavanja sa prošlošću u Crnoj Gori kroz primer obeležavanja 30 godina od ratnog zločina Deportacije.

Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica u Institutu za razvoj i međunarodne politike iz Hrvatske, rekla je da spoljna politika Hrvatske prema Bosni i Hercegovini destabilizuje Bosnu i Hercegovinu. Ona je dodala da odnos Hrvatske prema pitanju Hrvata u Bosni i Hercegovini proizilazi iz činjenice da su oni državljani Hrvatske, Dejtonskog sporazuma i Ustava Hrvatske, i zaključila da je očigledno da Dejtonski sporazum ne može stvoriti temelje za demokratsku, građansku, stabilnu i modernu Bosnu i Hercegovinu i da je, iako je zaustavio rat u smislu smrti i ubijanja, nije zaustavio rat u smislu političkih ideja. Ona je zaključila da je najveći izazov kako izmeniti Dejtonski sporazum i zameniti ga drugačijim uređenjem, a očuvati mir i stabilnost Bosne i Hercegovine. Šelo Šabić je ocenila da je potencijal za mir u Bosni i Hercegovini bio veći pre dvadeset godina nego danas i rekla da je svako odustajanje od pokušaja da se od Bosne i Hercegovine napravi istinski građansko društvo i uspostavi građanski princip zapravo izbegavanje odgovornosti i prepuštanje problema drugima.

februar 12 2022

Završni panel Podgoričkog plenuma: Uče ljude da mrze, iako znaju da nisu u pravu

RegionalADD Regionalni plenum 0

Na završnom panelu Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert svoje viđenje probelma radikalizacije i fašizacije društava na Zapadnom Balkanu govorili su gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić, gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, bivši predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić i profesor na Fakultetu Džons Hopkins iz Vašingtona Daniel Serwer.

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je da je kada je završavao svoj mandat bilo nemoguće pomisliti da ćemo 2022. godine raspravljati o etničkim tenzijama u regionu i porastu nacionalizma. On je konstatovao da su etničke tenzije i nacionalizam ne samo odoleli, nego se i pretvorili u dominantne ideologije i dominantni diskurs, za šta postoji nekoliko razloga. Jedan od njih leži u tome što su političke elite u novonastalim državama shvatile da će najlakše mobilisati glasače, omogućiti sebi opstanak, a neretko i nesmetane kriminalne aktivnosti, kroz proizvodnju neprijatelja. On je odao počast svima onima koji su radili i dalje rade na pomirenju, na poštovanju svih žrtava, normalizaciji odnosa u regionu i odavanju pošte svim žrtvama i oštro kritikovao one koji se predstavljaju kao branitelji nacije i nacionalnog identiteta i koji manipulišu i stvaraju atmosferu stalnog i rastućeg straha i uče javnost da sve druge i drugačije treba mrzeti. Kao drugi uzrok današnjeg stanja on je naveo besramnu zloupotrebu demokratije i slobode javne reči, upozoravajući na to da demokratija nikada ne sme postati anarhija i omogućiti svakome da radi bilo šta hoće, baš kao što sloboda izražavanja mora podrazumevati i odgovornost za svaku izgovorenu reč na svakom mestu i svakom trenutku. Mesić je naglasio da sloboda nikada ne sme biti na račun tuđe slobode, da sloboda izražavanja mora biti garantovana, ali nikada se ne sme zloupotrebljavati da se šire strah i mržnja prema drugom i drugačijem. On je upozorio na opasnost od sve jačih glasova koji se zalažu za slobodno širenje mržnje pod okriljem borbe protiv „kulture zabrana“, a koji zapravo na taj način pokušavaju da omoguće sebi da nesmetano deluju, i izrazio zabrinutost zbog toga što u društvu nema organizovane snage koja bi im se suprotstavila. On je podsetio da je mržnja fabrikovana da bi ljude bilo lakše mobilisati za rat i da je ona upravo poslužila kao podloga rata i da su jedini ratovi u kojima su se naši narodi istinski sukobili bili ratovi u kojima se raspadala Jugoslavija. Mesić je upozorio na to da na našim prostorima nacionalizam ne znači da se voli svoje, nego da se mrzi tuđe. On smatra da naša društva hitno trebaju temeljnu i korenitu reformu, ponovno uspostavljanje reda društvenih vrednosti, ponovno definisanje vrednosti i pravila na kojima počivaju društva, korigovanje potpuno pogrešnih vrednosti, zaokret u društvenom razvoju koji se gotovo može nazvati revolucijom. Mesić smatra da ćemo se, ukoliko se ovo ne desi, suočiti sa radikalnom desničarskom kontrarevolucijom čije poražavajuće posledice ne možemo ni zamisliti.

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković rekao je da su na ovom prostoru stasale generacije čiji je pogled na svet značajno konzervativniji, koji su obrazovani i vaspitani u duhu naglašene religioznosti, čija je perspektiva, paradoksalno, uža nego kod onih generacija koje su stasale u državi koja se nije mogla nazvati demokratskom i da se nalazimo u situaciji kada je evropska perspektiva sve neizvesnija, ekonomska situacija sve teža, a globalni prioriteti pomeraju sve dalje od Balkana i da je to izuzetno pogodno tle za jačanje retrogradnih ideja. On je rekao da na političkoj sceni postoji linija koja razdvaja one koji veruju da su različitosti nape bogatstvo i da smo svi jednaki, i one koji veruju da se kroz multukulturalnost odvajamo od svog identiteta, svojih korena i poništavamo ono što jesmo i da je to suština političke borbe koja se danas vodi u svim postjugoslovenskim društvima. Vuković je ocenio da je za izgradnju novog sistema vrednosti neophodan minimum društvenog konsenzusa, za postizanje kog je, pak, potrebno davanje primera u čemu ključnu ulogu moraju imati političke elite. On je zaključio rečima da u Crnoj Gori neke stvari moraju ostati van domena dnevne politike jer je to jedini način da se sačuvaju društvene snage koje moraju raditi u korist očuvanja tih ideja, bez obzira na to ko je u datom momentu na vlasti.

Gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić naglasila je da je zabrinuta zbog toga što one vrednosti koje su mnogima od nas usađene u porodici, poput antifašizma, mladim ljudima neće biti moguće preneti i da ih oni neće usvojiti da je borba protiv fašizma princip po kom moramo živeti i u današnje vreme, a ne samo tema koja je vezana za Drugi svetski rat. Ona je ocenila da grešimo kada govorimo o povratku ideja socijaldemokartije i antifašizma i da bi trebalo govoriti o njihovom inteziviranju ili osnaživanju, pre nego o nestanku, budući da se radi o univerzalnim idejama koje nemaju veze sa verom, nacijom ili političkim sukobima. Ona je naglasila da civilno društvo treba da predstavlja korektiv i partnere u svemu što političari rade.

Daniel Serwer, jedan od najboljih poznavalaca prilika na Balkanu, rekao je da od mnogo ljudi sa Zapadnog Balkana čuje da su razočarani razvojem situacije u prethodnih dvadeset godina i da se nije mnogo šta promenilo u odnosu na period posle rata, sa čim se on lično ne bi složio. On je ocenio da je situacija na Balkanu izuzetno teška, da su sve zemlje na Balkanu ekonomski zavisne od pomoći iz Evropske Unije koja se, pak, suočava sa drugim krizama i ima i druge prioritete, što je usporilo i proces evropskih integracija. Istovremeno, Moskva i Peking su sve prisutniji u regionu, svako na svoj način i sa svojim ciljevima baš kao i Turska, a da nijedna od ovih sila ne deli vrednosti sistema liberalne demokratije na kojima su zasnovane Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. On je konstatovao da etnički populizam koji cveta na Balkanu prestavlja plodno tle za delovanje Rusije, Kine i Turske, a da je jedan od načina da se tome Zapadni Balkan suprotstavi jesu progresivni političari koji moraju delovati u saradnji sa civilnim društvom. Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, profesor Serwer je pohvalio mirnu promenu vlasti u ovoj zemlji i da je potrebno pomno pratiti kako će Crna Gora izaći iz krize u kojoj se trenutno nalazi.

februar 12 2022

Istoričari na Podgoričkom plenumu: Brak između politike i istoriografije uvek loše rešenje

RegionalADD Regionalni plenum 0

Drugog dana Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert svoje viđenje probelma radikalizacije i fašizacije društava na Zapadnom Balkanu dali su istoričari Ivo Goldstein iz Hrvatske, Milivoj Bešlin iz Srbije, Husnija Kamberović iz Bosne i Hercegovine, Dubravka Stojanović iz Srbije i Adnan Prekić iz Crne Gore.

Istoričar Ivo Goldstein rekao je da je za naše poimanje sadašnjosti ključan Drugi svetski rat. On je naglasio da se u doba socijalističke Jugoslavije stvarala kultura sećanja protkana strategijom stvaranja bratstva i jedinstva i jasnom određenju prema tome ko je u Drugom svetskom ratu bio na pravoj, a ko na pogrešnoj strani i da lično smatra da je u tom smislu jugoslavenski socijalizam dao pošten i tačan odgovor na to pitanje. Uz sva saznanja o zločinima koji su tada činjeni, činjenica ostaje da su partizani jedini bili na pravoj strani. Osamdesetih i devedesetih godina i u Hrvatskoj i u Srbiji su se ove stvari počele relativizirati istorijski revizionizam je na velika vrata ušao na scenu. Goldstein je podsetio na prvu izbornu kampanju u Hrvatskoj kada je Franjo Tuđman NDH proglasio izrazom želje hrvatskog naroda za sopstvenom državom. On vidi tri razloga za hrvatski revizionizam. Najpre, ćutanje o osetljivim temama iz Drugog svetskog rata, politički ciljevi revizionista koji su izrazito desničarski i zbog kojih taj revizionizam možemo zvati ustašizacijom ili ustašonostalgijom, a zatim i odgovor na srpski nacionalizam koji su generisali situacija na Kosovu i nezadovoljstvo Ustavom iz 1974. godine. Goldstein je dodao da revizionisti u Hrvatskoj deluju više od trideset godina i konstantno i vrlo aktivno plasiraju laži sa čijom se količinom prilično teško nositi.

Doktor Milivoj Bešlin je kazao da istorija nikada ne pripada prošlosti i da je bez savremenog konteksta nemoguće proučavati istoriju. On je upozorio na stalne potrebe političkih struktura da zloupotrebom istorije sebe legitimišu. Naglasio je da je na Balkanu problem u tome što se nacionalne istoriografije nisu nikada odvojile od nacionalističkih ideologija i da zbog toga na ovim prostorima istoričari vode bitke koje su njihove kolege u Evropi dobile još u 20. veku. Svi desničarski pokreti u svom temelju imaju izgradnju mita, što podrazumeva izvrtanja, zloupotrebe, fabrikovanje i falsifikovanje činjenica. On je ocenio da je dominantni nacionalizam na našim prostorima srpski nacionalizam, da on, kao i ostali nacionalizmi na našim prostorima, zloupotrebljava istoriju i mitove, da za njega ne postoji polivalentnost identiteta i da to govori o totalitarnom karakteru nacionalizama na našim prostorima. On je govorio i o ulozi Srpske pravoslavne crkve kao pokretaču srpskog nacionalizma danas, ali i o bazi na kojoj se gradi srpski svet, kao svojevrsna replika ruskog sveta. Bešlin je ocenio da bi se moglo reći da je Srbija prevazišla fazu istorijskog revizionizma i ušla u fazu istorijskog revanšizma koji na nasilan način, destabilizacijom regiona, pokušava da promeni odnose u regionu i ugrozi druge države.

Dubravka Stojanović je rekla da je istorija nauka o sadašnjosti, a ne o prošlosti i naglasila da treba razlikovati reviziju istorije i revizionizam koji podrazumeva svesno, zlonamerno ideološko i ciljano manipulisanje istorijskim činjenicama i zloupotrebu prošlosti. To je veliki problem kada je nauka u pitanju, ali mnogo veći problem kada se to pretoči u nastavu istorije i kada govorimo o desničarskim pokretima i mladima koji su mahom desničarski orijentisani, treba imati u vidu da je jedan od uzroka za to upravo nastava istorije. Profesorka Stojanović je rekla da je cilj promena u udžbenicima istorije devedesetih godina bio da se rat stavi u kontekst sadašnjosti i da se opravda. Tokom dve hiljaditih godina, u Srbiji je došlo do radikalne promene mesta partizana i četnika i to je tumačenje Drugog svetskog rata koja se zadržalo sve do danas. Poslednji napad na udžbenike u Srbiji desio se prošle godine uz pozive zvaničnika da se ukine mogućnost izbora više udžbenika i da isključivo država piše udžbenike koji će „govoriti istinu“. Ona je ocenila da je u svim zemljama regiona kada je u pitanju školska istorija došlo do drastičnog pogoršanja kroz junački narativ, veličanje rata i samoviktimizaciju. Profesorka Stojanović je ocenila da su nacionalisti od devedesetih i tokom ratova napravili države bez budućnosti i stvorili države koje nude večnost, ali bez nade i bez vizije budućnosti.

Profesor Husnija Kamberović analizirao je dramatičnu situaciju u Bosni i Hercegovini i u radikalizaciji prepoznao različite motive i dinamiku. U političkom smislu, ako se fokusiramo na razdoblje nakon ratova, on je prepoznao nekoliko različitih kanala za njeno sprovođenje, od kojih je najznačajniji i potencijalno najopasniji institucionalni. On je naglasio da je problem i u tome što u Bosni i Hercegovini postoji veliki broj različitih istina i da govoriti o nacionalnim istoriografijama znači davati im značaj naučne istoriografije, što svakako ne može biti slučaj. On je dodao i da nacionalistička interpretacija prošlosti pokušava da kreira bolju sliku prošlosti da bi, kroz tako kreiranu sliku, stekli legitimitet. On je ocenio da način borbe protiv ovih pojava može biti saradnja među istoričarima, kako na regionalnom, tako i na nacionalnom nivou, i da se mora pružiti zajednički odgovor.

februar 11 2022

Novinari i pisci na Podgoričkom plenumu: Regionu je potrebna politika nade, a ne politika straha

RegionalADD Regionalni plenum 0

Na trećem panelu Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert svoje viđenje probelma radikalizacije i fašizacije društava na Zapadnom Balkanu dali su novinari, pisci i publicisti Vesna Mališić novinarka i urednica iz Srbije, pisac iz Crne Gore Andrej Nikolaidis, bosanskohercegovački novinar Dragan Bursać, novinarka i direktorka Centra za postkonfliktna istraživanja Velma Šarić, kao i profesor na Fakultetu za crnogorski jezik i književost Vladimir Vojinović.

Novinarka Vesna Mališić je navela da je jedan od osnovnih problema to što se govor mržnje interpretira kao sloboda govora. Ona je naglasila da je u Srbiji problem to što se društvo radikalizuje po dubini. Radikalni glasovi se pojavljuju kao pretežni, dominirajući stavovi u medijima. Imamo čitavu jednu atmosferu koja ponovo instalira figuru neprijatelja, i stalno osećanje ugroženosti sa strane. To je atmosfera u kojoj se vrlo lako probijaju desničarske ideje. Ona je dodala da nije optimistična kada je u pitanju dolazak levičarskih ili građanskih ideja na značajnije mesto u Srbiji.

Bosanskohercegovački novinar Dragan Bursać rekao je da su u Republici Srpskoj sve ređi oni koji govore protiv nacionalističkih struktura na vlasti i da su oni izloženi stalnim napadima i pretnjama, bez ikakve zaštite nadležnih organa. Okruženi smo ljudima koji bazično ne razlikuju dobro od zla. On je upozorio na to da je uveren da se za svakog mladog političkog predstavnika srpskog naroda koji je rekao da prošlost nije važna i da je treba ostaviti iza sebe na kraju ispostavilo da ima veoma jasnu agendu kada su ove teme u pitanju i da su te izjave izuzetno opasne i štetne. On je rekao da desnica prirodno deluje ujedinjeno i jedinstveno, dok levica po svojoj prirodi nije takva, ali da je uprkos tome potrebno koordinisano i vrlo aktivno delovati.

Profesor Vladimir Vojinović je naglasio da smo došli do situacije da su čak i sve književne nagrade u Crnoj Gori upitne i da to govori o dubokoj krizi u kojoj se Crna Gora nalazi i da se nadležne institucije ne oglašavaju i ne rade svoj posao. On je dodao da je ključni problem Crne Gore opasnost od uvođenja veronauke u škole i da leži u obrazovnom sistemu. Crna Gora ima brojne probleme koji se očituju u svakodnevnici i koji razaraju multietničko tkivo Crne Gore i vode u segregaciju.

Pisac Andrej Nikolaidis je rekao da svaka velika ideja najpre bude ignorisana, zatim nailazi na nasilan otpor, da bi na kraju bila prihvaćena kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. On smatra da je situacija u regionu vrlo loša i da nema izgleda za njeno poboljšanje i da ideja levice često deluje kao nešto što je na samrti, ali da ipak uvek opstane jer je to politika nade, za razliku od desnice koja je politika straha. On je podsetio da ovo nije prvi put u naše vreme da se osećamo kao da nema nade i kao da je situacija bezizlazna, pa se pokazalo da izlaza i nade ipak ima. Govoreći o uticaju Srpske pravoslavne crkve na stanje u Crnoj Gori, on je citirao Miodraga Perovića koji je rekao da SPC i njene litije imaju izuzetan emancipatorski potencijal. On je rekao da problem nije u tome što se SPC meša u politiku, nego u tome što se aktivno bavi politikom i naglasio da je ta crkva osnovno oruđe prekogrančnog širenja uticaja Srbije u regionu i da je isključivo u tom smislu SPC za Srbiju ono što je ranije bila JNA, te da se radi o superpolitičkoj organizaciji.

Novinarka i direktorica Centra za postkonfliktna istraživanja iz Bosne i Hercegovine Velma Šarić rekla je uloga verskih lidera u formiranju politike u Bosni i Hercegovini značajna i da su oni, umesto da budu nosioci mira i stabilnosti, već dugo vremena zapravo faktori širenja mržnje i destabilizacije. Ona je navela da je zakon kojim se kažnjava negiranje zločina i genocida nametnut Bosni i Hercegovini od strane Visokog predstavnika i da je to poslužilo kao izgovor za fabrikovanje najnovije krize, a da se u suštini radi o dugoj i višegodišnjoj kampanji poricanja genocida i zločina. Ona je navela da u zemlji koja se suočava sa toliko ozbiljnim društvenim problemima poput Bosne i Hercegovine takav zakon bio preko potreban i da bi bez njega Bosna i Hercegovina potonula u još dublju krizu i da u njoj ne bi bilo nikakve budućnosti za mlade.

februar 11 2022

Političari na Podgoričkom plenumu: Regionalna saradnja ključ borbe za prave vrednosti

RegionalADD Regionalni plenum 0

Na drugom panelu Podgoričkog plenuma: Quo vadis, Balkan? u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert govorili su poslanik Demokratske partije socijalista i bivši predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković, dugogodišnji poslanik u nemačkom Bundestagu i izvestilac Bundestaga za Zapadni Balkan Josip Juratović, Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju iz Srbije Nataša Vučković, bivši predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i osnivač Regionalne akademije za razvoj demokratije Saša Magazinović i bivša zamenica premijera i ministarka spoljnih i evropskih poslova u Vladi Republike Hrvatske Vesna Pusić.

Josip Juratović, jedan od najuticajnjih poslanika u nemačkom Bundestagu rekao je da je tema Zapadnog Balkana u Bundestagu vrlo aktuelna i da je upravo zbog stalnih tinjajućih sukoba koji prete da eskaliraju ova tema u stalnom centru pažnje. On je izrazio veliku zabrinutost, posebno zbog situacije u Bosni i Hercegovini, ali i zbog situacije u Crnoj Gori u kojoj nacionalizam preti da prevlada i postane dominantni narativ, ali i zbog Severne Makedonije čiji spor sa Bugarskom, koja već dugo vremena blokira evropske integracije Severne Makedonije, stavlja na test čitavu Evropsku Uniju, ali i temelje demokratije.

Ranko Krivokapić, dugogodišnji predsednik Skupštine Crne Gore rekao je da se na prostoru bivše Jugoslavije pokazalo da je najveći neprijatelj demokratije etnocentrizam i da je to problem sa kojim se još uvek suočavamo i protiv kog treba da se borimo, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou.

Poslanik u Skupštini Crne Gore i bivši predsednik Vlade Crne Gore izjavio je da se Crna Gora danas u političkom smislu nalazi čak iza onog perioda koji je dostignut kasnih devedesetih godina. On je rekao da je ovakva situacija neprimerena državi koja je članica NATO i koja je bila regionalni lider u evropskim integracijama, da su najveći gubitnici toga, pored multietničkog društva, upravo građani, i da je došao trenutak kada Crna Gora treba da da snažan građanski odgovor na ovakvu situaciju. On je rekao da su danas na sceni političke stranke i politički akteri koji su kao osnov svog političkog delovanja ostavili populizam koji deluje razarajuće na demokratiju.

Bivša zamenica premijera Hrvatske Vesna Pusić rekla je da je u prethodnih trideset godina Hrvatska više od dvadeset godina imala desničarsku vladu i da to oslikava situaciju u celom regionu. Ona je rekla da je za demokratsku kontrolu vlasti ključno da postoje kredibilne alternative svakoj vlasti i da svaka vlast mora imati jednako jaku političku opciju koja će je kontrolisati i da zbog toga zabrinjava nepostojanje građanske opcije u mnogim zemljama regiona.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković izjavila je da kada govorimo o socijaldemokratiji u Srbiji govorimo zapravo o opoziciji i da govorimo o dva vrlo nejednaka pola i nema te protivteže o kojoj se često govori kao o potrebi svakog društva. Ona je naglasila da u Srbiji socijaldemokratske stranke nemaju odgovore na moderne izazove sa kojima se naše društvo suočava, počevši od ekonomskih, razvojnih, ekoloških i drugih pitanja. Socijaldemokratija na našim prostorima podrazumeva regionalnu saradnju, pomirenju, pretvaranje nacionalističkog narativa u narativ pomirenja, a da mi nemamo socijaldemokratsku opciju koja aktivno govori o tim stvarima. Socijaldemokratske partije na Zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji, bile su nosioci evropske priče, dok se ta politika danas stavlja po strani i vidi se kako polako nestaje iz narativa ovih stranaka. Osim toga, od strane stranaka koje su socijaldemokratske se predlažu i podržavaju kandidati koji otvoreno govore o tome da su desničari, nacionalisti i konzervativci, što dovodi u pitanje celokupnog političkog projekta socijaldemokrata na ovim prostorima.

Dugogodišnji poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Saša Magazinović rekao je da se situacija u Bosni i Hercegovini ne razlikuje suštinski od one u Srbiji ili Hrvatskoj, ali da je mnogo složenija i teža zbog specifičnih problema i izazova sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava, a da se to najbolje vidi iz sadašnje krize u vezi sa izmenama izbornog sistema u kojima međunarodna zajednica nije od velike pomoći. On je naglasio da vrednosti moraju biti temelji naše politike i da je svako odustajanje od vrednosti skupo plaćeno. Koketiranje sa desničarskim stavovima i politikama uvek se završilo pogubno, ne samo po one građanske i socijaldemokratske političare koji su to činili, nego i za zemlje u kojima su delovali.

februar 11 2022

Podgorički plenum: Solidarnost u borbi protiv desnog ekstremizma

RegionalADD Regionalni plenum 0

U Podgorici je danas, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert, započeo „Podgorički plenum: Quo vadis, Balkan?“ tokom kog će više od trideset učesnika iz celog regiona razgovarati o načinima za borbu protiv narastajućeg nacionalizma, šovinizma i ekstremizma u našim društvima i o modalitetima za suprotstavljanje fašizaciji zemalja u celom regionu.

Ova tema će tokom dva dana biti sagledavana iz različitih uglova, a među učesnicima i učesnicama ovog skupa nalaze se i gradonačelnici Podgorice i Sarajeva, Ivan Vuković i Benjamina Karić, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, dugogodišnji poslanik u nemačkom Parlamentu Josip Juratović, istoričar Ivo Goldstein, istoričarka Dubravka Stojanović, bivši predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Saša Magazinović, bivša zamenica premijera i ministarka za evropske i spoljne poslove Hrvatske Vesna Pusić, novinarka Vesna Mališić, pisac Andrej Nikolaidis, kao i brojni drugi osvedočeni borci za mir, pomirenje, poštovanje ljudskih prava i demokratizaciju regiona.

Na samom otvaranju skupa, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović rekao je da su glorifikacija ratnih zločina i politika devedesetih danas ponovo zauzele glavno mesto u javnom govoru i da taj narativ ide ruku pod ruku sa pokušajima da se istorija izmeni i prilagodi dnevnim političkim potrebama. On je rekao da ovo nije problem isključivo Srbije, nego i drugih zemalja regiona i da smo svi deo jednog kulturnog prostora u kom su ovakve pojave međusobno uslovljene. Božović je naglasio da posebno zabrinjava to što u Srbiji nema zaštite za one koji se bore za promociju građanske Srbije i društva kakvo Srbija treba da bude, baš kao što nema ni sankcija za one koji šire nacionalnu mržnju, glorifikuju ratne zločine i čak pozivaju na nasilje. On je ocenio da u celom regionu svedočimo prekidu suočavanja sa prošlošću, da bez toga ne može biti pomirenja, a da bez pomirenja neće biti održivog i trajnog mira na Balkanu, kao i da to odgovara tradicionalnim konzervativnim političkim elitama koje i pridobijaju birače konstantno ih trujući mržnjom.

Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević rekla je da u Crnoj Gori pre svega nekoliko godina nije mogao da pretpostavi da će se govoriti o verskim i nacionalnim sukobima, a ne o brzini napredovanja u evropskim integracijama. Ona je ocenila da su ovakvi problemi u Crnu Goru uvezeni, a da se pokazalo da strukture na vlasti nisu bile sposobne da se tome odupru. Daliborka Uljarević je naglasila važnost saradnje nevladinog sektora, akademske zajednice, medija, vrednosno određenih i beskomrpomisnih političkih stranaka i da ta saradnja pre svega treba da bude zasnovana na zajedničkim vrednostima, a ne dnevnopolitičkim potrebama.

Maja Raičević, izvršna direktorka Centra za ženska prava rekla je da je obrazovanje ključno kada je u pitanju borba za ljudska prava, kao i odgovornost onih koji se nalaze na mestima odlučivanja, a koji, što svojom retorikom, što izostankom reakcije ili selektivnom reakcijom, ohrabruju klimu mržnje i doprinose tome da se govor mržnje normalizuje. Ona je ocenila da su sve naše zemlje na samom početku izgradnje institucija za uspostavljanje odgovornosti za ovakvo stanje i da je neophodno da se svi politički akteri i sve institucije jasno odrediti prema svakom slučaju ekstremizma, šovinizma i širenja mržnje

Demush Shasha, direktor EPIKEU Instituta sa Kosova ocenio je da su nacionalizam i desni ekstremizam glavni kočničari evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana, pa čak i sveopšteg razvoja društava u ovim zemljama. On je istakao da se čini da su sve naše zemlje zarobljene u svojoj prošlosti, osuđene na stalno ponavljanje istorije, sa istim akterima, istim pogubnim politikama iz godina rata i da to sprečava njihov napredak.

Kalinka Gaber, savetnica Vlade Severne Makedonije i jedna od osnivačica Regionalne akademije za razvoj demokratije, ocenila je da se iza govora i širenja mržnje uvek krije neznanje i loše obrazovaje, ali da se na primeru Severne Makedonije može nedvosmisleno videti kako promena u političkom kontekstu može uticati na javni diskurs i na upotrebu govora mržnje, kako kroz promenu narativa odgovornih, tako i kroz reakciju institucija i nadležnih organa. Ona je ocenila da evropeizacija društva nije pitanje članstva u Evropskoj Uniji, nego pre svega stvaranja boljih uslova za život za građane naših država.

februar 9 2022

Podgorički plenum 11. i 12. februar: Quo vadis, Balkan?

RegionalADD Regionalni plenum 0

Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD), Centar za građansko obrazovanje (CGO) i fondacija Fridrih Ebert organizuju PODGORIČKI PLENUM – QUO VADIS BALKAN?, 11. i 12. februara 2022. godine.

Cilj događaja je osnaživanje progresivnih snaga u regionu kroz okupljanje i razgovore o modalitetima odgovora na rastući desni ekstremizam u regionu. Namera nam je da kroz otvoreni forum sa relevantnim društvenim akterima podstaknemo delovanje socijaldemokratskih struktura u regionu – političara, civilnih aktivista, publicista, istoričara, novinara, nosilaca važnih funkcija, a sve sa ciljem jačanja procesa demokratizacije i evropeizacije.

Plenum će biti otvoren panelom o ulozi OCD u borbi protiv desnog ekstremizma i mizoginije u javnoj sferi 11. februara (petak) a tom prilikom govoriće dr Max Brändle, direktor Regionalne kancelarije FES-a, Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora ADD, Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, Maja Raičević, izvršna direktorka Centra za ženska prava, Demush Shasha, izvršni direktor Evropskog instituta za politiku sa Kosova i Kalinka Gaber, državna savetnica u Vladi Severne Makedonije.

Nakon toga sledi sesija na kojoj će govoriti domaći i regionalni političari: Ranko Krivokapić, bivši predsednik Skupštine Crne Gore i počasni predsednik SDP-a, Duško Marković, bivši predsednik Vlade Crne Gore i poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Vesna Pusić, bivša potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih poslova Republike Hrvatske, Nataša Vučković, izvršna direktorka fondacije Centar za demokratiju (Srbija), Josip Juratović, poslanik u nemačkom Bundestagu, te Saša Magazinović, poslanik Socijaldemokratske partije u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine.

Prvi dan zatvara panel koji daje pogled publicista, novinara i pisaca na kojem govore Boris Pavelić, novinar (Hrvatska), Andrej Nikolaidis, pisac (Crna Gora), Velma Šarić, novinarka/direktorica Centra za postkonfliktna istraživanja (Bosna i Hercegovina), Vesna Mališić, novinarka (Srbija), Dragan Bursać, novinar (Bosna i Hercegovina) i Vladimir Vojinović, pisac (Crna Gora).

Drugi dan Podgoričkog plenuma (12. februar) biće otvoren panelom „Da li istorija pripada prošlosti“ na kojem će govoriti istoričari Ivo Goldstein (Hrvatska), Milivoj Bešlin (Srbija), Dubravka Stojanović (Srbija), Husnija Kamberović (Bosna i Hercegovina) i Adnan Prekić (Crna Gora).

Plenum će zatvoriti panel „Šta dalje političari i OCD socijaldemokratske orijentacije mogu uraditi?“ na kojem će govoriti Ivan Vuković, gradonačelnik Podgorice i potpredsednik DPS-a, Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva i članica Socijaldemokratske partija Bosne i Hercegovine, Danijel Server, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins i Stipe Mesić, bivši predsednik Hrvatske 2000-2010. godine.

Konferencija će okupiti 50 domaćih i regionalnih učesnika iz političkih stranaka, nevladinih organizacija, medija, državnih institucija, istoričara, diplomatskog kora, akademskih i naučnih udruženja, građanskih aktivista. Cenimo da svako od njih doprinosi ili može doprineti demokratizaciji i evropeizaciji prilika kako u regionu, tako u Crnoj Gori.

Zainteresovani se mogu prijaviti da prate Konferenciju u online formartu putem linka:

https://us02web.zoom.us/webinar/register/WN_qohTotXkQWqpuVFGOpz5pw